Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, transnacionalni kriminal menja modalitete svog delovanja, ali ono što je jedna zajednička nit u ovom sui generis, da kažem, kriminogenom miljeu jeste pranje novca, jeste terorizam i često su pranje novca i terorizam komplementarni, odnosno terorizam se najčešće i finansira iz sumnjivih, problematičnih transakcija, finansijskih transakcija sa imovinom itd.
Relevantni međunarodni dokumenti UN, Saveta Evrope jesu jedan pravni okvir za donošenje zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
S druge strane, praksa u poslednjih nekoliko godina, takođe, nameće potrebu da imamo jedan sistemski zakon, jedan jasan normativni okvir i hoću da kažem da jedan od kvaliteta ovog zakona jeste što on striktno normira i materijalno pravne odredbe i one koje su procesnog karaktera.
Tri su ključna pojma ili instituta koja treba pomenuti u vezi sa ovim zakonom. To su obveznici, stranke i analiza rizika. Ukratko bih se osvrnuo na sva ova tri instituta.
Dakle, ono što je bilo neophodno u promeni postojeće legislative jeste da se proširi krug obveznika koji prate i preventivno deluju u ovom sistemu kontrole pranja novca i na investicione fondove društva za upravljanje fondovima koji upravljaju dobrovoljnim penzijskim osiguranjem.
Takođe je bilo neophodno da se krug obveznika proširi i na one institucije koje pružaju usluge prenosa novca, koje pružaju usluge davanja jemstva, takođe, ono o čemu smo govorili u današnjem danu, i na advokate, na advokatske kancelarije i ortačka advokatska društva.
Ono što je bitno istaći u ovom zakonu jeste da su stranke na neki način objekti ovog zakona, predmeti ovoga zakona. Takođe je proširen krug tih stranaka, a polazeći od grupe rizika. Dakle, obveznik iz ovog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma mora da pođe od nekoliko važnih momenata kada radi analizu rizika, kada je u pitanju pranje novca to su tri grupe – rizik stranke, rizik usluge, rizik zemlje i prethodno iskustvo obveznika sa strankom.
Rizik stranke, podsetiću, prema modelu koji nam je ovde ponuđen za raspravu i usvajanje jesu politički eksponirana lica, kada stranka nije prisutna prilikom utvrđivanja i provere identiteta, poslovi koji uključuju velike gotovinske transakcije, postoje neke transakcije koje nemaju ekonomsku logiku itd.
Druga komponenta je rizik usluge koje obveznik pruža u okviru svoje delatnosti. Takođe je vrlo značajan rizik zemlje. Na prvom mestu su zemlje sa slabim sistemom zaštite i kontrole finansijskih transakcija, kao i prethodno iskustvo obveznika sa strankom.
Ono što je kvalitet ovog zakona jeste i normiranje odnosa uprave za sprečavanje pranja novca i obveznika, s jedne strane, kao i komunikacija uprave i ostalih državnih organa, državnog tužilaštva, sudova i drugih državnih institucija.
Mislim da rešenja iz ovog zakona ne ostavljaju nijednu prazninu u tumačenju. Oni striktno normiraju i ovu korelaciju između svih ovih institucija.
Na ovoj liniji nastaviću ukratko i o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Dakle, sutra nacionalne institucije, transnacionalne institucije i UN i Savet Evrope svojim relevantnim dokumentima prosto nameću obavezu da imamo jedan sistemski zakon, jedan zaokružen zakon kao što je ovaj ovde koji se nalazi pred nama. Time postajemo jedan aktivni činilac i u Evropi i šire u svetu u ovoj veoma važnoj oblasti, a naročito iz razloga što dosadašnja rešenja koja postoje u Zakonu o krivičnom postupku nisu dosledno sprovođenja, pružala su osnove za različita tumačenja, različitu primenu u pogledu zamolnice, u pogledu izručenja, u pogledu pritvora itd. Ovaj zakona u našem normativnom sistemu svakako će biti dragocen, a naročito njegova implementacija.
Ukratko ću se osvrnuti i o trećem zakonu koji se nalazi u objedinjenoj raspravi, dakle, na ovaj zakon o matičnim knjigama. Dosadašnja rešenja su, čuli smo i od predlagača, čuli smo i od predstavnika poslaničkih grupa, disperzivna, ne nalaze se na jednom mestu, anahrona su i terminološki, anahrona su u suštinskom smislu. Matične knjige, kako je rekao ministar, nisu možda politički atraktivna tema, ali su veoma važne za naše građane.
Iz svog nekog ličnog iskustva ja sam se, a verujem i svi vi, godinama i decenijama unazad pitao za onih famoznih šest meseci važenja jednog dokumenta, i na raznim šalterima i u sudovima ili pred organima uprave, u kom propisu stoji ta obaveza da određeni dokument, recimo, izvod iz matične knjige rođenih ili izvod iz matične knjige venčanih da "ne sme" da bude starije od šest meseci. Dakle, to je jedna ustanovljena praksa, nikakvog propisa nije bilo. Ovaj zakon definitivno raskida sa tom praksom i omogućava građanima da dokument koji predstavlja izvod iz matične knjige, bilo rođenih, bilo venčanih ili umrlih, može da koristi bez obzira kada je taj dokument izdat.
Kvalitet ovog zakona jeste i ovo o čemu smo u toku prepodnevnog dela pričali, a to je elektronska forma izdavanja matičnih knjiga i to duplo vođenje matičnih knjiga i potrebno je da se ispune i ove tehnološke pretpostavke, materijalne itd. Dato je ovde u Predlogu zakona koja su to finansijska sredstva potrebna.
Imamo nekoliko pilot projekata u Srbiji, u Beogradu, gde svaki građanin može da dođe do podataka odnosno da uzme dokument, izvod iz matične knjige i u mesto kojem ne pripada, bilo po rođenju, bilo po mestu zaključenja braka. Matični podaci su veoma važni i sama etimologija ove sintagme – matična knjiga, govori da su to bazični podaci iz koje proizilaze svi drugi podaci.
Imamo jedan zaokružen sistem i u pogledu matičnih knjiga. U raspravi po amandmanima ćemo analizirati pojedine institute koji su predloženi ovim zakonima. Trudićemo se da dođemo do najkvalitetnijih rešenja.
U svakom slučaju, pozivam sve poslanike, uočljivo je da su i poslanici iz poslaničkih grupa koje pripadaju opoziciji mnoga rešenja iz ova tri zakona podržali. Zahvaljujem vam. (Aplauz.)

Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja pretresa prijave za reč u pisanom obliku, a sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa manjina, Poslanička grupa SPS-JS, Poslanička grupa NS, Poslanička grupa LDP, Poslanička grupa DSS, Poslanička grupa SRS, kao i Poslanička grupa SNS.
Na osnovu člana 100. stav 7. obaveštavam da je vreme na raspolaganju Poslaničke grupe SRS 64 minuta i 28 sekundi.
Prvi od narodnih poslanika, po prijavama za reč, jeste poslanica Elvira Kovač, a posle nje narodni poslanik Zoran Bortić.

Poštovana gospođo ministarko, gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SVM se zalažemo za donošenje propisa i svih ostalih mera u cilju što bržeg otklanjanja nama nametnutih viza od strane EU.
Donošenjem ova tri predloga zakona koja se nalaze pred nama, ali odmah na početku moram da izrazim svoje veliko žaljenje što četvrti zakon koji je bio planiran, da o njemu diskutujemo danas, Predlog zakona o zabrani diskriminacije, nije ovde i što je povučen iz procedure, mi se protivimo tome, kao što smo čuli, reč je o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći i krivičnim stvarima, o Predlogu zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i o najkonkretnijem, koji naše građane najviše zanima, Predlogu zakona o matičnim knjigama, dakle, njima će se ispuniti neophodni uslovi u procesu pridruživanja EU i nadamo se da ćemo uskoro usvojiti i zakon o zabrani diskriminacija.
Ukratko ću pričati o prva dva predloga zakona, samo da bih, od strane vladajuće većine, odnosno od strane onih koji podržavaju donošenje ovih zakona, objasnila o čemu se u njima radi. Donošenjem prvog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima će se urediti postupak pružanja međunarodne pravne pomoći, unaprediće se saradnja naše zemlje, Republike Srbije, sa drugim državama u krivičnim stvarima i na ovaj način će se omogućiti, odnosno ubrzati krivični postupci koji se vode za veoma značajna, velika krivična dela organizovanog kriminala. Kao punopravna članica UN Republika Srbija je u obavezi da usaglasi svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama ove i ostalih međunarodnih organizacija, kao što su Savet Evrope itd.
Još jednom naglašavam, stranka kojoj pripadam, SVM se zalaže za punopravno članstvo naše zemlje u EU i poslanici SVM i Poslanička grupa manjina će uvek glasati za usaglašavanje i prilagođavanje zakonskih propisa sa standardima EU.
Cilj drugog zakona, zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jeste unapređenje postojećeg sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i opet usaglašavanje sa međunarodnim normama u ovoj oblasti.
Još jednom bih da naglasim da je donošenje ovih zakona o kojima danas diskutujemo jedan od preduslova i prioriteta da bi se ukinuo vizni režim od strane EU.
Najduže bih ipak želela da se osvrnem na Predlog zakona o matičnim knjigama, pošto su najverovatnije naši građani su najviše zainteresovani za uređenje oblasti matičnih knjiga. Za sve nas je bitno konačno određivanje jednoobraznosti i autentičnosti matičnih knjiga, zbog traženja izvoda iz istih.
Jedna od novina, koja se nalazi u ovom predlogu zakona o matičnim knjigama, jeste da se ovim predlogom propisuje upotreba jezika i pisma u postupku upisa podataka u matične knjige i to, ono što se nas najviše tiče, jeste upis ličnog imena na jeziku, prema pravopisu pripadnika nacionalnih manjina. U svom izlaganju je, šef Poslaničke grupe manjina, gospodin Balint Pastor, pomenuo da smo mi zajedno predložili amandman i jako mi je žao što gospodin ministar trenutno nije u sali. Nadamo se da će on imati sluha za naš amandman, kojim želimo da izbegnemo negativnu praksu, odnosno ono što se dešava u praksi, da bude konkretna odredba zakona prema kojoj će se imena lica koja to žele moći upisivati na njihovom jeziku, prema pravopisu te nacionalne manjine, naravno, pored toga i ćirilicom, ali treba naglasiti, da ne bi došlo do raznih zagrada, odnosno nerazumevanja, kako zapravo primeniti taj član.
Sa druge strane, tu postoji još nekoliko novina koje je nekoliko govornika već danas pomenulo. Želim da naglasim da SVM pozdravlja vođenje tog pomenutog drugog primerka matične knjige, primenom elektronskih sredstava za obradu i skladištenje podataka, baš zbog toga što je ovo konačno u skladu sa razvojem informacionog sistema i informacionog društva i sve ovo predstavlja jedan veoma važan korak u korenitoj promeni tog starog, tradicionalnog obavljanja administrativnih procedura. Svakako će se ubrzati izdavanje izvoda iz matičnih knjiga i mnogo olakšati posao, a i zahtevi svih građana.
Tendencija je da se formira baza podataka, od ovih matičnih knjiga u elektronskom obliku, što bi značilo, to smo nekoliko puta čuli, planira se umrežavanje organa, što će konačno obezbediti da se izdavanje izvoda iz matičnih knjiga ne ograđuje samo na jedan organ. Znači, bez obzira gde budemo tražili izvod, bez obzira gde smo se rodili, venčali itd. dobićemo izvod tamo gde tražimo. Ovo će svakako olakšati život naših građana i zbog toga podržavamo ovu odredbu.
Druga stvar koja nije bila nikako regulisana, ali nekako je i u praksi zaživela, da su se smatrali važećim samo izvodi iz matičnih knjiga koji nisu bili stariji od šest meseci, to su neki tražili, neki ne. Sada se konačno, ovim novim zakonom, izričito određuje da izvodi iz matičnih knjiga nemaju rok važenja, što znači da se ne moraju tražiti novi. Naravno, ako dođe do nekih promena u međuvremenu i ako se u pravni saobraćaj puste izvodi koji ne sadrže izmenjene podatke, onda će osoba koja je odgovorna za to što ne koristi novi izvod smatrati odgovornom u ovom slučaju.
U obrazloženju na kraju ovih predloga zakona stoji da će biti potrebno dosta vremena da se završi sve što je planirano, da se ovi elektronski sistemi obrade podataka izgrade, da se umreže itd. Ipak se nadamo da će se ovo desiti u bliskoj budućnosti, da nećemo morati čekati godinama da građani zaista osete efekte ovog novog zakona.
Još jednom naglašavam, poslanici SVM će glasati za predloge zakona, najpre zbog toga što ćemo zahvaljujući njima stići što pre na belu šengen listu, a s druge strane, zato što smatramo da konačno treba regulisati matične knjige na ovaj način. Još jednom se nadam da će Vlada imati sluha za naš amandman. Hvala na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić, a posle njega narodna poslanica Zlata Đerić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, uvaženi predstavnici Vlade, cenjene kolege narodni poslanici, pored ustavnog osnova za donošenje seta ovih zakona potrebu za njihovim usvajanjem nalaže i punopravno članstvo Republike Srbije u organizaciji UN i u drugim međunarodnim organizacijama i asocijacijama.
Potreba za novim zakonskim rešenjima u ovoj oblasti počiva i na činjenici prilagođavanja našeg zakonodavstva savremenim normama koje je utvrdila EU, a čijem članstvu naša zemlja teži.
Ustavom Republike Srbije sva pitanja koja razrađuju predlozi zakonskih rešenja iz ovog seta su načelno regulisana, o čemu je svoju ocenu dala i Evropska komisija za 2008. godinu, koja navodi da je Ustav Republike Srbije sva pomenuta pitanja pravno utemeljio, ali da okvirni zakoni još uvek nisu usvojeni, što dovodi po izveštaju ove komisije do zloupotrebe u praksi. Zbog toga Republika Srbija kao pravno odgovorna i uređena država ova pitanja treba zakonski da reguliše i zbog toga je set ovih zakona potrebno usvojiti. Zato smatramo da se u skladu sa pomenutim standardima mora zakonski regulisati i pitanje međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima koje obuhvata izručenje okrivljenog i osuđenog, preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja, izvršenja krivične presude u stranoj državi, kao i ostale oblike međunarodne pravne pomoći.
Ovim zakonom trajno će se ukloniti mnoge nedoumice i nesporazumi, koji karakterišu našu stvarnost proteklih godina u proteklom periodu. Ujedno, usvajanjem ovog zakona na najbolji mogući način razradiće se ustavna načela koja regulišu ovu oblast. U oblasti međunarodnih standarda za sprečavanja pranja novca i finansiranje terorizma potrebno je usaglasiti naše zakonodavstvo sa Konvencijom UN, protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988. godine, Konvencijom protiv organizovanog transnacionalnog kriminala iz 2000. godine, Konvencijom o suzbijanju terorizma koju je Republika Srbija potvrdila u julu 2002. godine.
Na usvajanje ovog zakona obavezuje i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom iz 1990. godine, koja je ratifikovana 2002. godine, kao i Varšavska konvencija iz 2005. godine, koju je Republika Srbija potpisala iste godine. Po mišljenju Poslaničkog kluba SPS-JS Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma je u potpunosti usaglašen sa navedenim konvencijama i u skladu je sa najvećim standardima u ovoj oblasti, tako da reguliše složena pitanja savremenog sveta.
Na kraju, želim da istaknem da je dosadašnja zakonska regulativa o matičnim knjigama bila doneta u bitno različitom pravnom uređenju i da su mnogi zakoni koji regulišu ovu oblast, posebno u delu koji se odnosi na utvrđivanje porodično pravnog statusa deteta, državljanstva Republike Srbije itd, bili dosta neusklađeni. U tom smislu, Predlogom ovog zakona eliminišu se sve pomenute neusklađenosti, a oblast upisa u matične knjige, njihovog čuvanja i izdavanja izvoda regulišu se u skladu sa najvišim standardima savremenog zakonodavstva.
Poslanička grupa SPS-JS smatra da će usvajanjem ovog zakona biti na najbolji način regulisano pitanje matičnih knjiga. Istovremeno, svi pomenuti zakoni iz ovog seta bitno popravljaju našu pravnu regulativu i zato će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati predloge ovog zakona. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, posle nje narodni poslanik Dejan Radenković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar i članovi Vlade, Nova Srbija, ima dosta primedbi, pre svega, na ovu proceduru sazivanja sednice i na to što je zakon o diskriminaciji tako naprasno, tako neobjašnjivo i tako da kažemo na jedan drzak način skinut sa dnevnog reda, a četiri godine se na tom zakonu vrlo ozbiljno radilo i svi znamo da je to jedan od zakona koji jeste uslov za tu famoznu belu šengen listu.
Prethodno se slično desilo sa zakonima o ekologiji, i oni su skinuti sa već zakazane sednice, odnosno otkazana je već zakazana sednica, gde su oni bili tema dnevnog reda.
Predati su amandmani i sve je bilo spremno da se zaista uđe u jednu ozbiljnu diskusiju. Nešto ranije se to ponovilo sa zakonom o udruženjima.
Ono što sada već postaje praksa, a trebalo bi u stvari da bude presedan da se upravo ti evropski zakoni, koji treba da budu most ka ulasku u Evropu u koju se zaklinjemo i tvrdimo da Evropa nema alternativu, a ipak mislim da Srbija nema alternativu, bar za nas, da se ti zakoni stave na dnevni red a ne da se svaki put poneki od njih izvuče, stavi van domašaja javnosti, izvuče iz vidokruga javnosti iz bilo kog razloga, i onda je to odlaganje onoga što pričamo da mora da se desi i za šta se zalažemo.
Očekujem da bar ovi zakoni koje smo na neki način ophrvali da budu pred nama, budu ozbiljno razmotreni, da amandmani budu ozbiljno i razmotreni od strane predlagača i usvojeni, bar oni koji su garancija da će zakon biti bolji.
Smatram da smo kao poslanička grupa i do sada bili vrlo konstruktivni. Predlagali smo amandmane koji su bili i kvalitetni i potrebni, dokaz za to je upravo to što su mnogi i usvajani. Tako smo učinili i ovaj put i očekujem, zaista, razumevanje, pre svega, gospodina ministra Markovića jer smo podneli bitne amandmane na zakon o matičnim knjigama. Vidim da su sličnog razmišljanja bile i druge poslaničke grupe.
Ono što u ovim zakonima, bar u ovoj prvoj tački dnevnog reda, imamo da primetimo, jeste da ima nekoliko nedostataka, mada ne možemo da sporimo da su zakoni prilično kvalitetni.
Kod zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ima jedna bitna stavka koja je morala da bude drugačije regulisana, a to je trajnost čuvanja podataka.
Predviđeno je zakonom da bude najmanje 10 godina, a ne zna se koliko je najviše. Takvi podaci moraju se čuvati trajno, bar na jednom mestu, zbog svega onoga što će se kasnije događati, zbog nekog mogućeg praćenja, zbog svih događaja koje smo imali u bliskoj prošlosti, a koje Evropa ima u svom iskustvu, bilo bi važno da smo te podatke zakonom regulisali da se trajno čuvaju.
Što se matičnih knjiga tiče, matične knjige su nacionalno blago. Matične knjige sadrže ono najvažnije, najvažnije podatke koje nas čine narodom i koje su ono što nas određuje. Pozdravljam ove promene u donošenju zakona o matičnim knjigama. Neka rešenja su vrlo kvalitetno uređena.
Podneli smo dva amandmana. Očekujem da budu oba od strane ministra prihvaćena, čak već kada budu obrazlagani, zato što je sličan amandman koji smo podneli na član 18. kao poslanička grupa, amandman koji se tiče ispisa podataka za lica koja su rođena u nekoj drugoj državi, nekom drugom gradu, da se podaci ne ispisuju samo ćiriličnim pismom i na srpskom jeziku nego da budu paralelno upisani ti podaci, ime države, ime mesta, grada, i na jeziku i pismu države u kojoj je lice rođeno.
Jer, priznaćete postoji mnogo država u svetu gde naši građani žive, gde se rađaju, gde se prijavljuju kao naši državljani, vode se u našim matičnim knjigama, u knjigama rođenih, u knjigama venčanih, u knjigama umrlih i prilično su smešni neki nazivi ako ih budemo pisali ćirilicom.
Takođe, imali smo amandman na član 44. koji se tiče uništenja ili nestajanja matičnih knjiga. To je nešto što zahteva ozbiljan rad. Predviđeno je dosta toga zakonom, biće dosta toga regulisano i podzakonskim aktima, mislim da se tome vrlo ozbiljno i pristupilo u izradi zakona, ali ono što smo smatrali da je važno predvideti to je da pri obnavljanju uništenih ili nestalih knjiga, mislim da je to potpuno prihvatljivo, prateći dokument obnovljene matične knjige mora da bude zapisnik, spis koji govori o uslovima, o detaljima, o počiniocima koji su prouzrokovali ili svim onim okolnostima pod kojima je došlo do nestanka ili uništenja matičnih knjiga. Jer matične knjige su, pre svega, i bitni dokumenti za istoriju jednog naroda, jedne države, pa i ovakva dokumenta govore o tome. Upravo slučaj Kosova i član 6. koji je preuzet iz prethodnog Zakona o matičnim knjigama, dakle, nastavljen, govori o tome.
Mi moramo da vodimo matične knjige van neke teritorije upravo iz tog razloga što želimo da izbegnemo njihovo nestajanje, njihovo uništenje, jer su matične knjige jedan od najvažnijih dokumentacionih resursa jednog naroda. Zaista, žao mi je što ministar Marković nije tu, znam da on vrlo pomno to prati i vrlo odgovorno tome pristupa. Očekujem to razumevanje.
Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dejan Radenković, a posle njega narodni poslanik Nebojša Ranđelović.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, ispred Poslaničke grupe SPS - JS baziraću se iz ovog seta zakona više na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz neophodnosti da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija koje su nadležne za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i drugih oblika kriminala, a pre svega organizovanog, i finansijskog kriminala i korupcije.
Naime, naše članstvo u Egemont grupi, međunarodnoj organizaciji za finansijsko obaveštajne službe, u okviru koga Uprava razmenjuje podatke sa još 108 država sveta, podrazumeva što skorije usaglašavanje zakonodavstva sa međunarodnim standardima, naročito u oblasti sprečavanja finansiranja terorizma.
Zadržavanje punopravnog članstva u Egemont grupi je od presudnog značaja i za rad svih organa koji su nadležni za borbu protiv kriminala, imajući u vidu da su pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri međunarodna krivična dela i da se borba protiv njih na nacionalnom planu ne može zamisliti bez efikasnije međunarodne saradnje.
Ako Republika Srbija ne donese zakon kojim se propisuju preventivne mere u borbi protiv finansiranja terorizma i međunarodne razmene podataka na tom planu članstvo Uprave u ''Egemont'' grupi biće suspendovano, tako da će se na taj način obustaviti celokupna veoma intenzivna i razgranata međunarodna saradnja i razmena informacija. A, ostanak u članstvu u Egemont grupi zavisi od usvajanja zakona koji će obuhvatiti preventivne mere protiv finansiranja terorizma i dati mogućnost Srbiji da razmenjuje podatke sa stranim finansijsko – obaveštajnim službama.
Komitet Saveta Evrope ''Manival'' vršiće procenu mere i radnji koje Republika Srbija preduzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Taj postupak procene i ocene koju naš sistem bude dobio su od izuzetne važnosti za državu, te je neophodno da od početka tog postupka Republika Srbija usvoji i ovaj zakon, kao i da otpočne njegova primena, kako bi se procenili njegovi pozitivni efekti.
Pored toga, donošenje novog zakona je jedan od preduslova i prioriteta koji su postavljeni u okviru procedura donošenja seta zakona za ukidanje viznog režima sa Evropskom unijom, te se iz tih razloga i predlaže njihovo što hitnije usvajanje.
Moram da naglasim da je kao punopravna članica Ujedinjenih nacija Republika Srbija u obavezi da usaglasi i svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama te međunarodne organizacije. Predlogom zakona ne predviđa se obrazovanje novih, već korišćenje postojećih resursa i kapaciteta kod nadležnih državnih organa.
Za primenu ovog predloga zakona potrebno je obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije. Budući da je opredeljenje naše zemlje punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se nalazi u procesu usaglašavanja i prilagođavanja zakonskih propisa, sa zahtevima i standardima Evropske unije. Predlog ovog zakona je u potpunosti usaglašen sa standardima, tj. propisima Evropske unije.
Osnovni cilj donošenja novog zakona je sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, sastoji se u unapređenju postojećih sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju zakona sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Znači, poslanička grupa SPS - JS će podržati ovaj zakon, u načelu, kao i ostale zakone iz ovog seta. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, a posle njega narodna poslanica Milica Radović.