Prva sednica, Prvog redovnog zasedanja, 05.03.2009.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica, Prvog redovnog zasedanja

1. dan rada

05.03.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:15 do 18:00

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Nebojša Ranđelović

Liberalno demokratska partija
Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani predstavnici Vlade, kao predstavnik LDP, podvući ću još jednom, LDP će podržati ovaj set zakona. Razlozi za to su više nego jasni, sadržani su u onome što se zove tekst Ustava Republike Srbije i onome što se zove obrazloženje tekstova ovih predloga zakona, naime, stoji eksplicitno – potvrđivanje Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Evropske konvencije o ekstradiciji, Konvencije Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Konvencije Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, Konvencije protiv organizovanog transnacionalnog kriminala, i da ne nabrajam dalje i da ne ponavljam obrazloženje, dakle, nema strategije pristupanja evropskim integracijama, bez ovog seta zakona. Možda se mogu podvući neke nedoslednosti o ulozi advokature u jednom od ovih zakona, ali to po nama nije od suštinskog značaja. Možda bismo mogli da kritikujemo i to što se u ovom paketu raspravlja i o zakonu o matičnim knjigama, ali i to nije od suštinske važnosti. Jednostavno, na sve ovo nas obavezuje član 16. Ustava i nužno je toga se pridržavati.
Naravno, istakao bih i to da nam je žao što se prilikom donošenja izmena i dopuna Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije nije više vodilo računa o predlozima LDP, jer smo mi baš apropo ovoga o čemu sam sada govorio imali amandmane koji ubrzavaju postupak donošenja zakona koji se tiču evropskih integracija. Dakle, nama je žao što Vlada nije imala sluha za ono što je baš u korist i što potpomaže efikasnije vršenje ovog posla oko koga smo se svi danas složili i okupili.
Vezano za ovo o čemu sam govorio, o čemu je govorio i kolega Andrić, jeste i nešto što se može nazvati paradoksima LDP. To ne bih nazvao samo paradoksima LDP, već paradoksima čitave političke javnosti države Srbije. Naime, mi koji smo vodili antiustavnu kampanju, a i sada i uvek tvrdimo da je ovaj Ustav katastrofalno loš, insistiramo na pridržavanju ustavnih normi i na poštovanju Ustava, jer bez obzira što je takav kakav jeste, jeste jedini i dužni smo da ga poštujemo i nužno je poštovati ga.
Shodno tome i pitanje, ako već insistiramo na poštovanju člana 16, zašto ne bismo insistirali i na poštovanju člana 21. ovog Ustava koji se tiče zabrane diskriminacije i koji ukazuje na nužnost, dakle, neophodnost, direktne primene ustavnih normi? Shodno tome i pitanje za vladajuću koaliciji i Vladu – koje su to nepoznate sile uticale da se povuče zakon o diskriminaciji, kada je i njemu mesto u paketu ovih zakona o kojima danas raspravljamo? Dodao bih i korektnost Ministarstva pravde. Predstavnik Ministarstva pravde je na izuzetno korektan i detaljan način dao objašnjenja o svemu ovome što nam je danas posao, uzimajući u obzir i zakon o diskriminaciji.
Juče na Zakonodavnom odboru, gde je, maltene, postignut konsenzus o svim ovim pitanjima, čak o zakonu o diskriminaciji nije ni bilo izdvojenih mišljenja, pa odatle toliko iznenađenje zbog čega je došlo do povlačenja ovog zakona. Naravno, apel i pitanje vladajućoj većini – zašto se dozvoljava da Ministarstvo pravde bude ''jedna slamka među vihorove'', a onda se na volšeban način povlači jedan zakon bez koga nema evropskih integracija?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Milica Radović, a posle nje narodni poslanik Mirko Munjić.

Milica Radović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospodo ministri, pre nego što počnem sa analizom predloga zakona koji su danas na dnevnom redu, moram da izrazim svoje nezadovoljstvo zbog činjenice da su danas spojene tačke dnevnog reda koje nisu smele da budu spojene, prvenstveno zbog toga što ih ne spaja ništa zajedničko. Šta zakon o zabrani diskriminacije, koji je, istine radi, povučen, ima sa sprečavanjem pranja novca, odnosno finansiranja terorizma ili šta zakon o matičnim knjigama ima zajedničko sa pružanjem međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima?
Naravno da je razloga za spajanje tačaka možda i moglo da bude. Meni je bilo potpuno logično da su spojeni, primera radi, zakon o pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima sa zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma i sa svim drugim konvencijama koje su danas na dnevnom redu, jer bi to predstavljalo deo iste celine i bilo bi, u krajnjem slučaju, i logično da se spoje. U krajnjem slučaju je i sam cilj ovakvih zakona i donošenje ovakvih zakona njihovo usaglašavanje sa međunarodnim standardima i uopšte sa svim postojećim međunarodnim konvencijama u ovoj oblasti.
Pre nego što se osvrnem na zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, pitala bih nadležnog ministra da mi odgovori na pitanje – koji će sud biti nadležan za postupanje po međunarodnim zamolnicama, pitanje se odnosi na beogradske sudove, s obzirom na činjenicu da je do sada to bio Prvi opštinski sud i on i danas ima takvu nadležnost?
Ovo pitanje se postavlja prvenstveno zbog činjenice da Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava tek treba da počne da se primenjuje. Upravo iz tog razloga smatram da mi odgovor na ovo pitanje nemamo i da ne bi bilo loše ukoliko bi nam nadležan ministar dao taj odgovor.
Kada se pogleda Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ono što prvo upada u oči jeste njegova preobimnost i u određenim situacijama njegova nejasnost koja iziskuje i iziskivaće dodatna tumačenja. Da bi jedan zakon bio lako sprovodljiv u praksi neophodno je da njegove odredbe budu jasne, da ne postoji potreba za dodatnim tumačenjima i ono što je u ovom slučaju najgore, to je da ne postoji potreba da jedan član upućuje na drugi, odnosno na treći član, kao što je primer sa ovim zakonima na više mesta.
Prvenstveno, mislim da ono što treba izbeći jeste stvaranje konfuzije kod lica koja treba da primenjuju ovaj zakon. Bolje je da to učinimo sada nego kada bude kasno.
Zakon se, pored sprečavanja pranja novca, bavi i sprečavanjem finansiranja terorizma, ali rekla bih vrlo skromno, samo kroz faktičko definisanje terorističke organizacije i lica koja se podvode pod pojam terorista.
Znači, nemamo nekog ozbiljnijeg pristupa ovoj materiji i zbog toga se čini, bar se meni čini da je on u ovom slučaju donet pro forme.
Jedna od velikih zamerki ovom predlogu, zakona bar što se tiče Poslaničke grupe DSS, jeste glava 3. koja se odnosi na radnje i mere koje su advokati i advokatska ortačka društva dužna da preduzimaju kada su u pitanju radnje otkrivanja, odnosno sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.
Mišljenja sam da nikako ne bi smelo advokate i advokatska ortačka društva izjednačavati sa obveznicima u smislu ovog zakona. Ne može se njima nametati da preuzimaju ove mere, prvenstveno zbog toga što to može bitno da se odrazi na celishodnost njihovog poziva, prvenstveno imajući u vidu prirodu advokatskog poziva i specifičan odnos između advokata i njegovog klijenta.
S druge strane, iznela bih samo par zamerki kada su u pitanju pojedini članovi ovog zakona. Vreme mi ne dozvoljava da preterano duboko ulazim u ovakvu analizu, jer kao što sam rekla, spojili ste nespojivo i poslanici DSS na taj način nisu u mogućnosti da na jedan ozbiljniji način pristupe analizi ovih zakonskih predloga.
Prvenstveno kada je u pitanju član 3, on se bavi određivanjem pojmova koji se primenjuju u ovom zakonu. Mišljenja sam da bi svoje mesto u definisanju pojmova trebalo da ima Uprava za sprečavanje pranja novca. Ovaj pojam je neophodno bilo dodati i jasno definisati njegovu ulogu.
Smatram da pojam imovine nije na sveobuhvatan način regulisan. Stoga bi bilo dobro da je on proširen pojmom kao što su: plemeniti metali, umetnička dela i dragocenosti, jer bi na taj način njegovo tumačenje bilo sveobuhvatnije.
Takođe, smatram da izraz "kvazibanka" ili "pro forma banka" nije adekvatan. Naime, radi se o bankama koje se osnivaju u jednoj državi, ali u njoj fizički ne postoje niti obavljaju svoju delatnost. U bankarskom jeziku one se zovu "šel banke". Smatram da bi trebalo konsultovati nekog ko je stručan i da li bi Sekretarijat za zakonodavstvo ili neki drugi nadležni državni organ možda mogao da svoj doprinos da u pronalaženju adekvatnog termina za naziv ovakvih banaka.
Kada je u pitanju član 13. on može da nas dovede u zabunu zbog toga što on definiše način utvrđivanja identiteta lica, uz obavezno prisustvo lica čija se identifikacija vrši. Smatram da je ovaj član u koliziji sa članom 31, gde se govori da identitet može da se utvrdi i bez fizičkog prisustva stranke. Ukoliko bi pošli od tumačenja člana 13, to bi nas dovelo do toga da bi, faktički, bilo onemogućeno postojanje bilo kakve poslovne saradnje, ukoliko stranka nije fizički prisutna. Mislim da bi to dovelo do velikih konfuzija i uopšte do nemogućnosti obavljanja valjanog posla i zbog toga smatram da bi taj član, takođe, trebalo definisati.
Na kraju, u članu 77, smatram da rokovi nisu adekvatno određeni. Radi se o predugim rokovima za čuvanje dokumentacije. Oni su ovde određeni na rok od 10 godina. Mislim da ovaj rok treba upodobiti sa evropskom direktivom koja govori o roku "ne kraćem od pet godina". Ne vidim razlog za ovako duge rokove za čuvanje dokumentacije i smatram da ovo treba da se izmeni.
S druge strane, već sam ranije rekla da su poslanici DSS onemogućeni da na jedan možda još ozbiljniji način pristupe analizi ovih zakonskih predloga. S toga ću svoje učešće uzeti u raspravi o pojedinostima, a gospođi ministar i gospodinu ministru se zahvaljujem na pažnji. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić, a posle njega narodni poslanik Srđan Spasojević.

Mirko Munjić

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, znam da vas predstavnike vlasti neće mnogo ganuti činjenica koju uostalom i sami znate, a to je da su nama matične knjige rođenih mnogo tanje od onih matičnih knjiga u koje se upisuju umrli. Svake godine u državi Srbiji nestaje jedan grad, veličine 25 do 30 hiljada stanovnika. Za to gotovo da niko od vas ne mari, ponekad se to, doduše, pomene, ali sve ostaje na tome. Vama je, čini mi se, jedino važno da se spoji ono što je nespojivo i da se po hitnom postupku donese što više zakona po nečijem nalogu, samo  da biste dobili neko pozitivno mišljenje od opet neke evropske komisije.
Ima jedno pravilo koje kaže, zaista je bolno videti slepog čoveka koga ka provaliji vodi čovek koji vidi, a njegov ubica. Međutim, isto je tako teško videti slepog čoveka koga vodi drugi slep čovek, a koji se pravi da vidi. Upravo se to nama dešava. Ovo što nam vi radite, što nas terate na kopiranje nekih zapadnih vrednosti, koje u stvari apsolutno ne mogu da se kopiraju u našim uslovima, predstavlja u stvari tu priču. Onaj ko je pisao Predlog zakona o matičnim knjigama trudio se da ga napiše onako po svojoj struci. Međutim, pretpostavljam da je isto tako imao problema sa nekim nalogom da se ovaj posao uradi što brže, po hitnom postupku.
Zbog toga, u ovom zakonu ima prilično nedorečenosti, prilično grešaka, ima nekih stvari koje je potrebno dodati i ispraviti itd. Nije problem to uraditi ukoliko se ima malo dobre volje, a malo manje sujete. Ako postoji osnovana sumnja da je netačan podatak koji se upisuje u matičnu knjigu, matičar je dužan da ga proveri pre upisa. Šta ako matičar ne uvidi da je neki podatak koji upisuje netačan? Šta ako on samo na trenutak pomisli da postoji osnovana sumnja, pa mu se učini da te sumnje nema i ponovo on ne uradi proveru tih podataka pre upisa? Zašto ne dozvoliti i nekom drugom da može da prijavi taj nedostatak? Zato mi tražimo da pre upisa matičar treba da izvrši proveru podataka na koje je kao netačne ukazalo i zainteresovano lice. Mislim da se time povećava tačnost matičnih knjiga i da se poboljšava pravna sigurnost i na kraju, to je uopšte u interesu svih.
Pored toga, vi kažete da se upis može odložiti radi provere i to je dobro. Međutim, pitamo se, može li se taj upis odložiti nečijom voljom mesec dana, dva, tri pet, šest, ili koliko? Može li se matičaru ili možda nekom njegovom rukovodiocu ili šefu dati neko diskreciono pravo da sam odlučuje koji je to rok u kome će on odložiti upis u matičnu knjigu?
Zbog toga mi tražimo da se odlaganje upisa radi provere oroči. Možda to deluje pomalo bezazleno, u praksi je to zaista potrebno. Međutim, kako vi da poverujete da ove naoko bezazlene stvari treba ispravljati kada u svakoj prilici i na svakom mestu stvarate utisak nekog opšteg dogovorenog apsurda? U tom apsurdu prosečno normalan čovek gubi tlo pod nogama. Njemu nije više jasno da li ovo što mu se događa predstavlja san ili javu.
Kako bi bilo jasnije, evo jednog prostog primera tog apsurda na koji vi pristajete. Zamislite jedan film u kome gori kuća, a porodica se okupila da bi proslavila rođendan, dim kulja na sve strane a oni sede tu kao da se ništa ne događa. Apsurd da nema većeg, čak, kaže, u jednom uglu, majka uspavljuje dete u kolevci koja se nalazi ispod grede koja gori. Zamislite taj apsurd.
Uviđate li vi sličnost ovog događaja, ovog filma, sa događajima koji nas snalaze, kao državu i društvo? Neki se prave da ništa ne vide, još nas ubeđuju da će sve biti dobro samo da uđemo u EU, tamo nas čekaju milijarde dolara, tamo nas čeka blagostanje itd.
Uviđate li vi apsurd u današnjoj odluci Administrativnog odbora? Zamislite šta se dešava? Ovo će ući u anale Skupštine – kršenje Ustava, kršenje zakona, kršenje Poslovnika. Ovde se događa teror i diktatura jedne stranke i jednog čoveka. Međutim, o ovome će još nešto više reći moje kolege koje su prisustvovale Administrativnom odboru.
Još nešto o matičnim knjigama. Kažete da greške u matičnim knjigama koje su uočene posle zaključenja upisa matičar može ispraviti samo na osnovu rešenja nadležnog organa. Kada ih ispravlja? Da li je isto da ih ispravi odmah ili nakon šest meseci? Zato tražimo da ove greške koje matičar uoči posle zaključenja upisa, on ispravi odmah, a najkasnije sedam dana od dobijanja rešenja od strane nadležnog organa.
Ili, o odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, nadležni organ donosi rešenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Po ovom predlogu, ako se jednom odbije upis, više se zahtev ne može podneti. Šta ako se posle izvesnog vremena pojave nove okolnosti koje se nisu znale ili se nisu isticale u prvobitnom zahtevu? Sigurno da u nekom roku posle pravosnažnog rešenja i posle takvih činjenica i okolnosti koje se pojave, treba dozvoliti uvid u matične knjige. U suprotnom, to nisu javne isprave u pravom smislu, već se tu samo ogleda sva bahatost i samovolja vlasti.
Na ovu bahatost i samovolju vlasti mi smo poprilično navikli do sada; mafijaške privatizacije, milion nezaposlenih, povećanje nezaposlenosti, a usled toga povećava se broj ubistava, samoubistava, zatvorenika i psihičkih bolesnika itd. Stotine hiljada socijalnih slučajeva, od stanovništva ste napravili sirotinju koja nema šta da jede, a zna se da su usta i želudac najveći neprijatelji siromaštva. Nažalost, ima jedna tačna izreka povodom ovoga, kaže, kada siromašan čovek i gladan čovek jede pile, jedno od njih je bolesno. Zaista, vi ste napravili bolestan narod i bolesnu državu.
A nasuprot njima, jedna mala, marginalizovana grupa ljudi, neke od njih smo videli na Kopaoniku, preko noći je prigrabila najveći deo kapitala, ima preteranu želju da kontroliše čitavu vlast u državi. Ima jedna fina latinska izreka, trebalo bi da je mnogi od ovih znaju, kaže – onog koji se obogatio za godinu dana trebalo je obesiti pre 12 meseci. Zaista, fina izreka.
Kažete, ako je smrt nastupila u vanrednim okolnostima, činjenica smrti upisuje se u matičnu knjigu naseljenog mesta gde se umrli sahranjuje. Koje su to vanredne okolnosti?
Ko određuje kada su nastupile te vanredne okolnosti? Tražimo da Ministarstvo u Uputstvu o vođenju matičnih knjiga to odredi, dakle, koje su to vanredne okolnosti i ko ih određuje. Čini mi se da će ministarstvo koje određuje koje su to vanredne okolnosti u narednom periodu imati puno posla. Na vama iz vladajuće većine je velika odgovornost. Ne zaboravite da se na točku sreće, kažu, voze četvorica, jedan se penje, drugi silazi, treći je gore, a četvrti na dnu. Vi ste okrenuli taj točak sreće, vi ste prividno na vrhu, ali kažem, vi ste ga okrenuli i pazite gde će se on zaustaviti. Hvala. (Aplauz.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević. vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi NS je četiri minuta i 20 sekundi.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, razlog zašto je ovakav dnevni red pred nama i ovaj set zakona jeste, pre svega, bela šengen lista, ali je neprihvatljivo da se ovde pred nama ne nalaze ekonomske stvari, jer je država u velikoj krizi. Prosto je neverovatno da nema zakona o Narodnoj skupštini, jer je to ustavna obaveza.
Dakle, sve što možemo da poručimo građanima Srbije jeste da kažemo da ćemo doneti neke zakone gde će bela šengen lista svima popraviti život. Naravno, treba građani Srbije da putuju slobodno, bez raznih opterećenja i bez raznih viza, ali da li je to u ovom trenutku ipak prva stvar, to je pitanje na koje će odgovor biti u nekim narednim danima.
Ako govorimo o setu zakona koji je pred nama, pre svega kada govorimo o krivičnopravnoj pomoći, sigurno da taj zakon treba da uspostavi neku uzajamnost među državama, neki reciprocitet. Gospođo ministre, poslanici NS imaće amandmane koje bi trebalo da prihvatite, naročito one koji se odnose na član 65, gde vi dajete saglasnost, mislimo da je rok od šest meseci predug i da ga treba smanjiti na tri meseca. Možda to nikome ne znači, ali često se dešavaju incidentne situacije pri kraju izdržavanja kazne i mislim da tu ima prostora da razmislite.
Ono što bih posebno želeo da istaknem vezano za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma odnosi se, pre svega, na advokaturu. Ovi predlozi su skandalozni.
Jedno od osnovnih načela advokature jeste držanje tajne klijenata i onih ljudi kojima je potrebna odbrana, a ovde se praktično advokati teraju da budu neki špijuni, neki detektivi države i to sve je neprihvatljivo.
Posebno bih istakao u članu 49, ovog zakona, da ukoliko neke stvari nemaju jasan karakter, praktično, da ako advokat nešto primeti treba pismeno da obavesti Upravu o razlozima zbog kojih nije postupao u skladu sa zahtevom Uprave.
Stav (3) kaže – ''Advokat nije dužan da Upravi dostavi podatke o gotovinskim transakcijama iz člana 37. stav 1. ovog zakona, osim ako u vezi sa licem ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili o finansiranju terorizma.''
Šta advokat praktično treba da bude u nečemu ovakvom? Da li istovremeno treba da bude i istražni sudija, da vodi postupak da li je neko u pranju novca, da li su svi advokati vični da procene da li se radi o pranju novca ili ne? Da li neki advokat zbog toga treba da snosi sankciju? Da li sutra advokatska komora zbog prekoračenja te sankcije treba da mu zabrani rad?
Gospođo ministre, o čemu se ovde radi? Sastavni deo pravosudnog sistema jeste advokatura, podsetiću vas da je Božidar Đelić 2001. godine bio zagovornik da se ograniči sloboda rada advokatima, da ne mogu istovremeno da primaju penziju i da obavljaju svoj rad. To je palo na Ustavnom sudu, gospođo ministre. Ovo će sigurno, takođe, pasti na Ustavnom sudu. Ovo je nešto što je neprimenjivo.
Nemojte zbog imaginarne buduće neizvesne okolnosti, kao što je bela šengen lista, da ovde unosite zabunu kada je u pitanju advokatura. Imamo saznanja, još nešto...
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Narodni poslaniče vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Narodni poslaniče, primena Poslovnika i definicije u svim članovima o vremenu na raspolaganju su vrlo jasne, kako za pripadnike vaše poslaničke grupe, tako i za sve druge narodne poslanike pripadnike bilo koje druge poslaničke grupe.
Reč ima ministar gospodin Milan Marković.
...
Demokratska stranka

Milan Marković

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pošto se i uvaženi kolega obraćao ministarki pravde gospođi Malović, a zakon o kome ste govorili je iz delokruga Ministarstva finansija, smatramo da su primedbe koje ste izneli primedbe o kojima treba dobro porazgovarati. Gospođa Malović i ja ćemo posebnu pažnju skrenuti ministarki finansija da obrati pažnju na ono što ste izneli, vezano za advokate i za mere koje bi trebalo da preduzme.
Dakle, budite sigurni da ćemo gospođa Malović i ja preneti sve ovo o čemu smo sada razgovarali ministarki finansija. Ili će se nešto promeniti ili ćete dobiti neko drugo uveravanje od ministarke finansija koje bi išlo u prilog da je ovo ipak ispravno rešenje. Hvala vam.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Judita Popović, a posle nje reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi LDP je 10 minuta.