Predsedavajući, uvažena gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je taj član koji definiše evidencije koje treba da vode advokati.
Zarad javnosti ću da pročitam, između ostalog, koje evidencije treba advokati da vode i da prijave Upravi. Kaže se ovako: "Podatke i informacije o poreklu imovine koja je predmet ili koja će biti predmet poslovnog odnosa ili transakcije".
Pitam ovde, verujem da veliki broj advokata gleda ovaj prenos – kako će oni da utvrde poreklo imovine i na koji način, ukoliko nijedna stranka koja je došla u advokatsku kancelariju da uspostavi poslovni odnos ili transakciju to ne želi da uradi? Šta će advokati onda da rade? Pogotovo ova evidencija – razlog je za sumnju da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.
Za ove obaveze koje su nametnute članom 81. advokatima, pored niza drugih, ima tačno 13 evidencija koje treba da vode, ne bih ih ovom prilikom čitao, čitam ove koji su najproblematičnije, pogotovo utvrđivanje porekla imovine, advokatske kancelarije treba da imaju čitavu špijunsku mrežu doušnika, prijatelja, razna lica koja treba da jure tu ličnost, da utvrđuju odakle mu novac da kupi stan, nekom građaninu Srbije, da bi ga mogli prijaviti, da bi on na osnovu toga izvestio Upravu za sprečavanje pranja novca. Naravno, ta informacije ne sme nipošto biti saznata od strane klijenta koji dolazi u advokatsku kancelariju, to treba da bude tajna, a advokat će vrteti telefonom i prijavljivati svakog ko mu padne na pamet.
Želim da vidim koji su to metodi, načini da se utvrdi poreklo imovine stranke koja dođe u advokatsku kancelariju. Hvala.

Hvala i vama.
Poštovane kolege i koleginice, narodni poslanici, ozbiljnost teme zaslužuje malo više pažnje prema govorniku koji se obraća sa govornice. Molim vas za tišinu.
Po Poslovniku, gospođa Gordana Pop-Lazić.

Gospodine predsedavajući, izašla sam za govornicu da potvrdim upravo to što ste vi rekli. Ova tema, zaista, zaslužuje mnogo veću pažnju nego što poslanička većina to pokazuje.
Pogledajte koliko poslanika ima na ovoj strani. Ima li to smisla? O čemu mi raspravljamo? Rekli ste – važni su zakoni. Zbog čega su važni? Beli šengen. Ko je zainteresovan ovde za beli šengen? Izgleda, ova strana i iskreno jeste, samo što ovo neće da nam donese beli šengen.
Kad sam već izašla, koristim priliku da danas čestitam rođendan generalu Ratku Mladiću i poželim mu dobro zdravlje, da ga Bog čuva i da nikad ne padne u ruke onih koje sigurno možemo da nazovemo teroristima, koji bi ga hapsili.

Hvala.
Nema povrede Poslovnika i hvala na razumevanju.
Na član 91, amandman je podnela narodni poslanik Milica Radović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Milica Radović.

Koristiću vreme za amandman i vreme koje ima Poslanička grupa.

Izvinite, samo da vam kažem da imate još 11 minuta Poslaničke grupe, slobodno ga iskoristite.

Hvala vam. Amandmanom koji sam podnela tražim brisanje člana 91. Predloga zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, jer, kao što sam ranije iznela, ne smatram za opravdano da advokati budu izjednačeni s obveznicima u smislu ovog zakona, niti nalazim bilo kakvo opravdanje da oni budu prekršajno kažnjavani ukoliko na propisan način ne utvrde identitet lica, odnosno ukoliko ne provere lica i sve transakcije.
Te provere nekada mogu da budu toliko teške da zadiru u same lične, odnosno najličnije sfere samog klijenta, a nekada, i pored najbolje volje, advokat nije u mogućnost da dođe do određenih dokumenata, odnosno samih dokaza.
Član 91. Predloga zakona predviđa da će advokat da bude prekršajno kažnjen ukoliko na propisan način ne utvrdi identitet stvarnog vlasnika pravnog lica, odnosno ukoliko to ne utvrdi na propisan način, i to uvidom u dokument koji nije stariji od tri meseca.
Postavlja se pitanje, da li se zna šta sve advokat treba da učini da bi došao do stvarnog vlasnika pravnog lica? Po sada važećem zakonu, on treba da utvrdi sve vlasnike koji imaju udeo preko 10%, pa zatim da u okviru tih 10% utvrdi sve druge vlasnike koji potpadaju pod taj iznos i, na kraju, da dođe do konačnog pojedinca, svih onih koji imaju vlasništvo iznad 10%.
Dobro je, moram da priznam, što je ovaj predlog zakona predvideo promenu iznosa vlasništva sa 10 na 25%, ali se postavlja pitanje – da li to na bilo koji način olakšava obavezu kako advokata, tako i drugih obveznika u smislu ovog zakona?
Kada sve to učini, onda treba da vodi računa da izvrši uvid u original dokument, ili overenu kopiju dokumenta, izvoda iz javnog registra, koji ne sme da bude stariji od tri meseca.
Prvo, sama odredba u praksi nije našla svoje utemeljenje i mnogi odstupaju od njene primene, prosto se gleda kroz prste ukoliko je taj izvod stariji od tri meseca, jer je to vrlo problematično kada se radi, recimo, o stranom pravnom licu.
Ovaj član će toliko da optereti advokatsku profesiju da će advokati biti prinuđeni da, umesto da budu koncentrisani na ono što predstavlja njihov delokrug, izigravaju privatne detektive ili istražne sudije, kako ne bi došli pod udar ovog člana. Hvala vam.

Hvala vama.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 95, amandman je podneo poslanik Mićo Rogović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.
Reč ima narodni poslanik Rogović.

Gospodine predsedavajući, gospođo ministre, podneo sam amandman na član 95. predloženog zakona.
Član 95. glasi da se odredbe od člana 67. do 70. zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma primenjuju 180-og dana od dana stupanja na snagu ovog zakona i da će od tog datuma, odnosno do tog dana važiti odredbe člana 9. zakona o sprečavanju pranja novca.
Član 95, moja primedba – zašto 180 dana, a ne 60, kao što sam predložio, povezan je s članom 98, u kome stoji da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". Iz svega proizilazi nedovoljna koordinacija i nespremnost određenih državnih institucija da predloženi zakon, koji će voljom vladajuće većine sigurno biti i usvojen u ovom poštovanom domu, u istom trenutku sprovedu u delo.
Zbog građana koji prate zasedanje Skupštine, moram da napomenem da od člana 67. do člana 70. zakon predviđa prijavu prenosa fizički prenosivih sredstava plaćanja, pa se u članu 67. navodi da je dozvoljena suma predviđena za prenos preko državne granice u fizički prenosivim sredstvima – do 10.000 evra, i to građani treba da znaju. Preko 10.000 evra, sva prenosiva sredstva plaćanja se evidentiraju na državnim granicama, s tim što u članu 69. stoji izuzetak da nadležni carinski organi mogu zadržati fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu ispod 10.000 evra, u situaciji ako su iz ne zna se kojih razloga sumnjivi nadležnim carinskim organima, koji taj novac zadržavaju, preko prekršajnog postupka koji se vodi kod NBS, do okončanja postupka kod Deviznog inspektorata, na računima NBS-a.
Moram da napomenem i da se članom 81. ovog zakona predviđa lista evidencije, koja za sve organe i za sva lica, između ostalog, i za nadležne carinske organe, predviđa da se vode razlozi zbog kojih se sumnja u verodostojnost ili transakcije ili ovog puta vezanog za onaj amandman o prenosivim sredstvima preko državne granice. Nigde ne stoji koji su to razlozi.
Znamo da je Uprava za plaćanje od 2003. godine...
Gospodine predsedavajući, ako vi mislite da mogu da pratim, a mogu da pratim, ko lupa, i da istovremeno govorim o ovako važnom zakonu, zaista, svaka čast na tome.
Uprava za plaćanje je od 2003. godine članica "Egmont grupe", a moram da napomenem da je to organizacija 108 zemalja, preko koje naša uprava za praćenje pranja novca, a to je veliki proces, odnosno proces u kome Republika Srbija, u sprečavanju pranja novca, pogotovo sprečavanja finansiranja terorizma, ne bi mogla sama da učestvuje, sarađuje sa za to nadležnim svetskim službama, a radi se o finansijsko-obaveštajnim službama.
Neobjašnjiva je činjenica, kad je reč o datumu stupanja na snagu, odnosno raspravi o ovom predlogu zakona, nesposobnost državnih institucija i svih onih koji su o tome vodili računa da u periodu od skoro šest godina ovako bitan zakon ne stave u skupštinsku proceduru, odnosno ne dovedu ga do realizacije.
Vezano za pomenuti zakon, ne mogu a da ne kažem i to, ne zbog nas poslanika, koji imamo ovaj zakon pred sobom, nego zbog građana Srbije, da se sve gotovinske transakcije od 15.000 evra moraju evidentirati.
Vas, gospođo ministre, posebno pitam – šta ćete uraditi sa sistemom velikih marketa, koji u dosadašnjem poslovanju posluju isključivo, čak na veleprodajni način, sistemom gotovine? Ne želim da reklamiram nijednu od tih kuća.
Znate da, recimo, jedna mala radnja, ili srednja radnja koja se bavi prodajom bele tehnike, u tako velikom trgovinskom lancu može isključivo za keš, za gotovinu da kupi robu za prodaju u svom maloprodajnom objektu. Verujte da je suma od 15.000 evra vrlo simbolična za takvu radnju, koja se bavi, recimo, prometom, odnosno maloprodajom bele tehnike.
U dosadašnjem iskustvu, ti sistemi na teritoriji Republike Srbije isključivo posluju kešom, odnosno gotovinom; ne postoji mogućnost uplate ni preko žiro-računa, ni preko svih drugih načina poslovanja, izuzev keša, tj. kartica. Da li će se po pitanju tih zakonom predviđenih mera, vezano za poslovanje tih lanaca, preduzeti određene mere?
Meni je drago što je dosta kolega ovde obratilo pažnju na sistem, odnosno odredbe koje se odnose na poslovanje advokata i njihovih advokatskih kancelarija.
Moram da naglasim da su u potpunosti u pravu. Međutim, advokate ima ko da brani, oni sami sebe mogu da brane. Ovde se radi, recimo, o sistemu obveznika koji imaju obavezu da budu praćeni čak i preko svojih knjigovodstvenih agencija. Znači, ceo sistem obveznika je u toj situaciji obaveštajan.
Zato sam napomenuo maločas Upravu za plaćanje, jer se ovim zakonom ceo sistem, mimo zvaničnih državnih organa, sistem koji isključivo služi pomoći poslovanja, svodi na finansijsko-obaveštajnu, tj. špijunsku delatnost.
Hvala lepo.
(Za vreme izlaganja narodnog poslanika Miće Rogovića, poslanici SRS-a su lupali o klupe.)

Hvala, gospodine Rogoviću.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele da daju završnu reč?
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini
Prelazimo na 10. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O MATIČNIM KNjIGAMA (pojedinosti)
Gospodine Popoviću, okrenite se pristojno i sedite kako treba.
Gospodine Nikoliću, molim vas da ne ometate gospodina Popovića u praćenju rada Skupštine. Hvala.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona o matičnim knjigama podneli narodni poslanici: Vlatko Ratković, Milan Avramović, Mirko Munjić, Sulejman Spaho, Radiša Ilić, Nikola Savić, Zoran Krasić, Nikola Žutić, Milovan Radovanović, Tomislav Ljubenović, Lidija Dimitrijević, Marko Milenković, Dušan Marić, Milan Škrbić, Paja Momčilov, Vladan Jeremić, Bojan Mladenović, Gordana Paunović-Milosavljević, Srđan Mijaljević, Gordana Pop-Lazić, Momir Marković, Milan Dimitrijević, Mićo Rogović, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Primili ste ispravku koju je dostavio narodni poslanik Milan Dimitrijević na amandman koji je podneo na deo II Zajedničke odredbe i ispravku koju je dostavio narodni poslanik Mićo Rogović na amandman koji je podneo na član 11. Predloga zakona.
Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11, amandman, s ispravkom, podneo je narodni poslanik Mićo Rogović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, s ispravkom. Zakonodavni odbor smatra da je amandman, s ispravkom, pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, narodni poslanik gospodin Mićo Rogović.