Dame i gospodo narodni poslanici, amandman sam, zajedno s kolegom Aligrudićem, podnela na član 4. Predloga zakona o eksproprijaciji. Smatramo da bi bilo mnogo logičnije da umesto reči – gradskom građevinskom zemljištu, stoji – ostalom građevinskom zemljištu. Ako bi ostalo ovako kao što je predlagač zakona predvideo, onda bi značilo da se ranijem sopstveniku zemljišta isplaćuje naknada za javno zemljište.
To nije logično i nije moguće. Ovim amandmanom tražimo da se ranijem sopstveniku isplati naknada za prava koja je prestao da ima kao sopstvenik na ostalom građevinskom zemljištu, koje je prešlo u režim javnog.
Naravno da razumemo potrebu za donošenjem novog zakona o eksproprijaciji, s obzirom na to da je 1995. godine donet, da od tada nije menjan u Skupštini, ali smo očekivali da će ovim izmenama i dopunama Zakona biti rešeni svi oni problemi koji su se javili u praksi.
Do toga nije došlo. Umesto toga, dobili smo jedan nejasniji zakon, koji će izazvati niz drugih problema u samoj primeni. On je nejasan iz razloga što je u potpunoj suprotnosti sa Zakonom o izgradnji i planiranju. Naime, Zakon o izgradnji i planiranju predviđa modalitete na osnovu kojih zemljište može da bude pretvoreno u državnu svojinu. Jedna od tih mogućnosti i modaliteta jeste eksproprijacija, ali ono što predviđa kao obavezan uslov jeste postojanje planskog akta.
S druge strane, izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji ne podrazumevaju, kao obavezu, postojanje planskog akta, već dovode do toga i daju mogućnost da zemljište može da bude pretvoreno u državno, ukoliko Vlada, na osnovu ugovora, kaže da za to postoji javni interes.
Upravo zbog ove odredbe, mi protestujemo protiv ovakvog zakona, jer smatramo da ova odredba o kojoj sam sada govorila daje mogućnosti za mnoge zloupotrebe. Hvala.

Zahvaljujem gospođi Radović. Gospodin Aligrudić, izvolite.

Evo kako vi pišete zakone i kakvo obrazloženje dajete. U obrazloženju zbog čega niste prihvatili ovaj amandman kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženom izmenom izvršeno terminološko usklađivanje s Ustavom Republike Srbije i Zakonom o planiranju i izgradnji, u delu u kom se regulišu svojinsko-pravni odnosi na građevinskom zemljištu, s tim da za primenu navedene odredbe nije od uticaja da li se radi o javnom ili ostalom građevinskom zemljištu, već da je građevinsko zemljište u državnoj, odnosno javnoj svojini.
Znate šta, jeste došlo do usklađivanja terminologije iz Ustava i iz Zakona o planiranju i izgradnji. Problem je samo u tome što ona kategorija lica na koje se odnosi ovaj član, a kojima se ekspropriše zemljište, odnosno objekat, mogu isključivo i samo biti ona lica koja su vlasnici, odnosno korisnici objekata na ostalom građevinskom zemljištu.
Zašto se bojite da upotrebite normalnu terminologiju sa Zakonom o planiranju i izgradnji? Kakve to veze ima? Termin koji ste upotrebili je opšti termin, naslovni termin, krovni termin iz Zakona o planiranju i izgradnji. Vi mislite da u ovoj konkretnoj situaciji to uopšte nije bitno. To samo pokazuje koliko malo pažnje posvećujete usklađenosti terminologije i termina koji u različitim propisima pokrivaju ovu oblast.
Šta, recimo, da imamo jednu zbirku propisa koja u sebi sadrži i jedan i drugi zakon i da to predamo studentima pravnog fakulteta da čitaju i da uče? Znači, da se suoče s ovakvim rečenicama u jednom ili drugom propisu i da ne mogu, ljudi, uopšte da se snađu?
Da li znate da je, kada eksproprišete neko zemljište, samim činom eksproprijacije ono prešlo u jednu kategoriju? Kako mislite da eksproprišete park? Kako mislite da eksproprišete Trg Republike? Ne možete. To ne možete da uradite. Kakvo je to zemljište? To je javno zemljište. Šta je ono ostalo? Zato ga je zakon i nazvao – ostalo zemljište. Da li vi to shvatate? ''Ostalo'' je zato što nije javno, pa se samo to ostalo može eksploatisati, pa kad utvrđujete neku naknadu, utvrđujete mu ne za gradsko građevinsko zemljište, to ste u pravu, to ste promenili, nego za ostalo. Budite konsekventni u onome što pišete.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Milan Dimitrijević.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Izvolite, gospodine Dimitrijeviću.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam podneo amandman na član 6, koji glasi da se član briše.
Da biste razumeli, ja ću prvo pročitati član zakona: "Raniji sopstvenik i članovi njegovog porodičnog domaćinstva, čiji je stambeni objekat eksproprisan zbog eksploatacije mineralnih sirovina, imaju pravo da im se, u okviru ukupne naknade, dodeli jedna građevinska parcela, pod uslovom da se zbog te eksproprijacije raseljava naselje ili deo naselja i da su u momentu donošenja rešenja o eksproprijaciji prebivali u tom objektu".
Šta je tu problem? Pod pretpostavkom da imam kuću u blizini Zvezdinog ili Partizanovog stadiona, Topčiderskog brda, i da tu neko otkrije rudnik soli ili zlata i kaže – ekspropriše se ta parcela, ja dobijam parcelu. Ali, gde? U Pinosavi, Resniku? Šta da radim s tim? Zašto samo ako se radi o mineralnim sirovinama?
Da li to neko može da objasni? Kakav su ekskluzivitet mineralne sirovine? Šta se dešava s tom kućom i delom naselja ako treba da se gradi aerodrom ili pruga? Zašto to ne postoji? Kako se to objašnjava? Da li ima neko objašnjenje za to?
Ne pitam više kao poslanik, pitam kao građanin. Kako će biti jasno građaninu, ako nama u sali nije jasno? Na kakav način se rešava ovo pitanje? Kakav je ekskluzivitet mineralna sirovina? Šta se dešava u drugim situacijama? Kako to reguliše zakon? Ovaj član zakona je potpuno bez veze i zato sam predložio da se briše.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi da govori o ovom amandmanu?
Gospodin Aligrudić, izvolite.

Maločas je kolega Milan Dimitrijević postavio prosto pitanje – zašto ste ovo predložili? Imate li jedan jedini rezon zbog čega ste ovo predložili?
Da se nekome ekspropriše objekat, to je u redu, zato što postoji javni interes, to je utvrđeno. Ako je eksproprijacija zbog toga što je u pitanju eksploatacija mineralnih ruda itd., pa se samim tim što će se eksploatisati mineralna bogatstva, rude i slične stvari, raseljava naselje, ili deo naselja, onda se, kada se ta dva kumulativna uslova steknu, stvara mogućnost da onaj kome se ekspropriše objekat u kome je živeo, stanovao, traži, u ukupnoj naknadi koju će dobiti po toj eksproprijaciji, i građevinsku parcelu, ne ''ili'', nego ''i''.
Čitajte šta ste napisali. Vi ne znate ni šta ste napisali. Piše vam, to je kumulativno, čovek ima pravo da dobije građevinsku parcelu u okviru ukupne naknade. To znači da može dobiti građevinsku parcelu i pare. Onda ne znate šta ste pisali. To je još gore.
Znači, sad ste otkrili da je to još gore. To je pet puta gore što ste mi sad izgovorili. Sad mi kažete da umesto novca može da traži građevinsku parcelu. Šta će čoveku kome ste srušili kuću parcela, a on to nije želeo, nego je država htela da otvori rudnik? Čovek je imao kuću na tom mestu, nije mu padalo na pamet da je prodaje. On će sada, po vašem rezonu, da traži građevinsku parcelu za kuću, bez dinara druge naknade. Šta će da radi s tim? Da legne na njivu? Šta da radi na toj građevinskoj parceli? Još je gore to što ste sad rekli.
Ne može da se pročita tekst koji ste napisali. Mislio sam da vam je namera bila da u okviru ukupne naknade čovek može da dobije kumulativno, ali u okviru te naknade, i građevinsku parcelu. To ima rezona, da bi, valjda, s ostatkom para nešto sebi podigao. Za koga ste to pisali? Mora da ste imali nešto konkretno u vidu. Neko vas je saleteo s nekim konkretnim predlogom, na konkretnom području, povodom konkretnog slučaja, i vi to pišete u zakonu.
Zbog čega ja, kao vlasnik objekta, bilo kog drugog, gde se zemljište privodi nameni po nekom drugom osnovu, nema veze s rudnikom, ne bih imao pravo da mi se da građevinska parcela? To je potpuno nenormalno što ste napisali.
Najlepše vas molim da prihvatite amandman, da izbrišete to iz zakona. Nemojte da pravimo nakarade i čuda od propisa.

Zahvaljujem. Da li još neko želi da govori o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 6, amandman je podneo narodni poslanik Zoran Popović.
Vlada i Odbor za finansije predlažu da se amandman odbije, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodin Popović, izvolite. Taman ćete još vi govoriti i zaključićemo današnji rad.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji, koji glasi – u članu 6, tačka na kraju stava zamenjuje se zapetom i dodaju se reči: "čija vrednost ne prelazi jednu petinu utvrđene naknade".
Pošto je privatna svojina zaštićena Ustavom Republike Srbije, a samo u izuzetnim uslovima, zakonom tačno predviđenim, može se ograničiti, vaše neprihvatanje ovog amandmana poništava i Ustavom zagarantovano pravo svojine.
Amandmanom sam predložio da u slučaju eksproprijacije građevinskog objekta radi eksploatacije mineralnih sirovina, prilikom dodele jedne građevinske parcele, njena vrednost ne sme da prelazi jednu petinu ukupne vrednosti eksproprisane imovine.
Srpska radikalna stranka je ukazivala na štetnost jednostrane primene SSP-a sa EU. Ovo je primer koliko je to štetno. Po nekim procenama, budžet Republike Srbije je oštećen za 300 miliona dinara i smatram da se ovim zakonom želi ovaj iznos nadoknaditi od građana Srbije, i kroz zakon o eksproprijaciji.
Najbolji primer za to je nezadovoljstvo stanovnika mesta Vreoci oko preseljenja radi eksploatacije uglja u kombinatu "Kolubara". Verovatno ćete uskoro, zbog njihovog nezadovoljstva, imati blokadu Ibarske magistrale i pruge Beograd-Bar.

Zahvaljujem.
Ako još neko želi da govori o ovom amandmanu, to će učiniti sutra u 10 časova, kada nastavljamo rad.