Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, matične knjige spadaju u najznačajnije istorijske dokumente jednog naroda. Samim tim, one su, u istorijskom fundusu, svojevrsno nacionalno blago. Ni pod kojim okolnostima se ne sme dopustiti njihovo uništavanje ili nestajanje.
Član 6. ovog zakona upravo objašnjava kolika opasnost Srbima na Kosovu i u Republici Srbiji preti od albanskog terorizma, te je vođenje tih knjiga izmešteno u opštine na teritoriji jugoistočne ili centralne Srbije. Tu činjenicu je trebalo stalno koristiti u našoj diplomatskoj borbi protiv priznavanja lažne države Kosovo.
Narod koji mora da izmesti vođenje matičnih knjiga, jedinih knjiga u koje se tačno i detaljno unose svi podaci i sva kretanja rađanja, života i smrti onih koji su građani Srbije, ima ozbiljan problem i trpi ozbiljnu agresiju.
Sve ono što nismo izmestili ispred besa, ognja i mača separatista i terorista na Kosovu, uništeno je. Zato je važno da se o uništenju, nestajanju i obnavljanju matičnih knjiga vodi posebna dokumentacija, što jeste predviđeno podzakonskim aktima.
Smatram da, upravo, zakon, u članu 44, na koji sam podnela ovaj amandman, mora predvideti zapisnik o okolnostima uništenja ili nestajanja koji će postati sastavni deo same matične knjige. Iz takvog zapisnika, u koji bi se odmah, sa samom matičnom knjigom, mogao imati uvid, bitne istorijske okolnosti bi mogle biti tačno i detaljno rekonstruisane.
Matične knjige, osim što predstavljaju lični registar građana i njihovu ličnu dokumentaciju, jesu značajna istorijska građa i pružaju kompletan uvid u najznačajniji resurs jednog naroda i jedne države, ljudski resurs. Ne sme se zaboraviti da matične knjige predstavljaju svojevrsni most među državama i mogu biti značajan resurs u uspostavljanju dobrih bilateralnih odnosa. To je slučaj tzv. podunavskih Nemaca, koji rado dolaze u Vojvodinu i istražuju svoje poreklo i porodično stablo, uvidom u sačuvane matične knjige.
Zbog ovakvog društvenog i istorijskog značaja matičnih knjiga, veoma je važno da se usvoji ovaj amandman. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li je tu gospodin Momčilov? (Nije)
Na član 56, amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Jeremić želi reč? (Ne)
Na član 58, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Bojan Mladenović, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, član 58. Predloga zakona o matičnim knjigama glasi: "Brak koji nije zaključen pred matičarem upisaće se u matičnu knjigu venčanih samo na osnovu pravnosnažne odluke suda o utvrđivanju postojanja braka".
Ovim članom se omogućava da se brak koji je sklopljen u nekim vanrednim okolnostima upiše u matične knjige, ako postoji pravosnažna odluka suda o utvrđivanju postojanja braka. Međutim, ovim članom se ne precizira kada i u kom roku to matičar mora da uradi. Svako odlaganje može naneti štetu. Stoga smatram da ovaj rok mora biti kratak i mora se precizirati tačno do kada matičar mora da izvrši upis.
Predložio sam amandman na ovaj član, tačnije, da se doda stav 2, koji glasi: "Ovako zaključen brak matičar upisuje u matičnu knjigu venčanih odmah po dobijanju pravosnažne odluke suda, a najkasnije sutradan". Usvajanjem ovog amandmana, dobili bismo tačan i precizan stav člana 58, gde bi se matičar obavezao da završi upis najkasnije sutradan.
U obrazloženju zašto je amandman odbijen stoji: "Amandman se ne prihvata, jer je ovo pitanje već uređeno članom 23. stav 1. Predloga zakona".
Međutim, član 23. stav 1. glasi: "Matičar je dužan da prijavljeni podatak upiše u matičnu knjigu bez odlaganja". Šta to znači – bez odlaganja? Ako matičar ima dosta upisa tih dana, može se desiti da upis u knjige potraje nekoliko dana.
Smatram da je neophodno usvojiti ovaj amandman kojim bismo dobi jasan i precizan rok upisa u matične knjige ovako sklopljenog braka, tj. da se upis mora izvršiti najkasnije sutradan. Hvala.

Hvala, gospodine Mladenoviću.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 61, amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović, podnosilac amandmana.

Gospodine predsedavajući, nadam se da ćete se ovog puta, u skladu sa svojim ovlašćenjima i u skladu s važećim Poslovnikom Narodne skupštine, pridržavati obaveze iz člana 105, a u vezi sa čl. 104. i 103, pogotovo posle vraćanja u proceduru zakona o diskriminaciji, za koji SNS očekuje da će poštovati, pored pravnih okvira, i običaj i tradicije ovog naroda i u tom segmentu biti promenjen, da ćete se sigurno pozivati na član 105. Sve vreme dok poslanici SNS-a, tj. Poslaničke grupe ''Napred Srbijo'' za govornicom izlažu, vrši se svojevrsni vid diskriminacije od strane određene političke grupe.
Gospodine ministre, predlažući promene člana 61, tj. njegovog prvog stava, nisam zahtevao da se taj stav briše, a obrazloženje Vlade je više nerazumljivo nego moj predlog.
Zbog svih ostalih, moram da napomenem da član 61. stav 1. Predloga zakona glasi ovako: "Činjenicu smrti dužni su da prijave članovi porodice s kojima je umrli živeo, a ako ovih lica nema ili nisu u mogućnosti da to učine, druga lica s kojima je umrli živeo ili drugi članovi porodice koji su saznali za smrt, odnosno lica u čijem je stanu smrt nastupila, a ako nema ni ovih lica, činjenicu smrti dužno je da prijavi lice koje je prvo za smrt saznalo".
Na osnovu kojih dokaza i kojih razloga je u predloženom stavu 1. člana 61, poslednji stav, činjenicu smrti dužno da prijavi lice koje je prvo za to saznalo? Na osnovu kojih dokaza nadležni organi mogu u, eventualnoj, istrazi ili nepostupanju vezanom za član 61. stav 1. da dođu do zaključka koji ste vi meni dali u obrazloženju?
Predloženom promenom člana 61. stava 1. predvideo sam da su činjenicu smrti dužni da prijave članovi porodice ili druga lica s kojima je umrli živeo, odnosno lica u čijem je stanu ili objektu smrt nastupila. Tu se automatski pozivate na pravo vlasništva, vezano za stambeni objekat, za poslovni objekat i sve ostalo. Još jednom napominjem, nisam u predviđenim promenama člana 61. stava 1. predvideo da se taj stav briše, već da organi koji odlučuju povodom nepostupanja vezanih za stav 1. člana 61. mogu da otkriju eventualne počinioce, odnosno ljude koji su prekršili ovaj stav.
Ne vidim nijedan argument u obrazloženju koje ste mi dali da vaš predlog člana 61. stava 1. obuhvata sva lica, odnosno sve objekte u kojima je nastupila smrt. Zaista, još jednom apelujem na saznanje vezano za poslednji stav člana 61 – ne mogu se utvrditi radnje, a ne može se ni utvrditi lice o kome vi govorite u pomenutom predlogu člana 61. stav 1. Hvala.

Hvala vama.
Nekad zvuci više govore o onima ko ih proizvodi, nego o onome kome su namenjeni.
(Tomislav Nikolić, s mesta: O amandmanu na član 61.)
Na prethodni? Izvinjavam se. Izvolite, imate reč. Imate još 14 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću kratko da govorim. Želeo bih da ubedim ministra koliko je apsurdan ovaj stav za koji tražimo da bude obrisan, zato što traži od onoga ko prvi sazna za smrt da je prijavi. To je uvek lekar. Niko od nas nema pravo da konstatuje smrt. Možete da budete potpuno ubeđeni da ste zatekli čoveka mrtvog, ali vi niste taj koji konstatuje smrt. To mora lekar da uradi.
Apsurdno je obavezivati prolaznike, koji to ne mogu da konstatuju, koji nemaju pravo da to konstatuju. U svakom slučaju, smrt konstatuje lekar, a ne neko lice.

Hvala.
Na član 66, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, gospođa Gordana Paunović-Milosavljević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam u ime SRS-a podnela amandman na Predlog zakona o matičnim knjigama, na član 66.
Član 66. je jedan od članova koji se odnose na matične knjige umrlih. Ovaj član ima tri odeljka, tri stava, i amandman koji sam podnela glasi da se posle stava 3. dodaje novi stav 4, koji glasi: "U uputstvu o vođenju matičnih knjiga Ministarstvo propisuje i taksativno navodi koje su to vanredne okolnosti u kojima se činjenica smrti upisuje u smislu stava 3. ovog člana".
U obrazloženju sam navela da se ovakvim rešenjem izbegava proizvoljno tumačenje šta se smatra vanrednim okolnostima u kojima se vrši upis u matičnu knjigu umrlih matičnog područja u čijem sastavu je naseljeno mesto gde se umrli sahranjuje. Time se postiže i potrebna pravna sigurnost za ovakav upis.
U obrazloženju Ministarstva zbog čega se odbija ovaj amandman, navodi se da se amandman ne prihvata jer je odredbom člana 66. stav 3, opštim pojmom, obuhvaćen svaki mogući oblik vanredne situacije, već propisan Ustavom Republike Srbije i drugim zakonima.
Gospodina ministra bih, ne vređajući i uvažavajući sve matičare, bez ikakve maliciozne ideje, pitala – da li on veruje da matičari znaju koje su to vanredne okolnosti po Ustavu i po zakonu koje treba da koriste prilikom upisa u matične knjige umrlih?
Mislim da ovaj amandman treba da se uvaži baš zbog toga, jer, u suprotnom, može da dođe do povrede i pogrešnog tumačenja vanrednog stanja, tako da stranke budu na neki način oštećene. Hvala.

Hvala.
Na član 71, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li podnosilac amandmana želi reč?
Naravno, izvolite, gospodine Mijaljeviću.