Zahvaljujem.
Administrativni odbor prati primenu ovog poslovnika, razmatra i daje predloge za njegove izmene i dopune i daje mišljenje Narodnoj skupštini, na njen zahtev, o primeni pojedinačnih odredaba Poslovnika. Dakle, mislim da može, i treba da se primeni član 73, i to njegov poslednji stav. Lično ću predložiti Skupštini da se opredelimo za to da tražimo da nam Administrativni odbor pojasni nešto o čemu smo juče u više navrata razgovarali, s tendencijom razumevanja ili nerazumevanja, nenamernog ili namernog.
Reč ima gospođa Gordana Pop-Lazić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, koristim priliku da, na osnovu mogućnosti koje mi Poslovnik daje, na današnji dan, četvrtak je, pred početak sednice, postavim neko pitanje, bolje rečeno, da dam jedan predlog predsednici Skupštine, obzirom na to da je dobila predlog akta od strane Poslaničke grupe SRS-a da zakaže jednu sednicu na kojoj bi poslanici mogli da postavljaju pitanja određenim ministrima na temu – posledice saradnje države Srbije s Haškim tribunalom.
Kako se bliži 24. i godišnjica NATO bombardovanja, predlog SRS-a je da tu sednicu organizujete, ako je moguće, na taj dan, ako ne možete pre, ali na taj dan bi bilo vrlo simbolično, čini mi se, i dobro za sve nas, i to na području Kosova i Metohije.
Na taj način bismo pokazali onima koji su nas bombardovali pod izgovorom da se radi o humanitarnoj katastrofi na KiM-u, da je ugrožen albanski živalj, da je Kosovo i Metohija u sastavu države Srbije, da se humanitarna katastrofa dešava pred našim očima i da su žrtve, pre svega, nealbanski živalj, svi oni koji su smogli snage da godinama odlevaju svim nedaćama i da žive u nemogućim uslovima, gde im život stalno visi o koncu, da danima budu bez struje, bez elementarnih sredstava za život.
Država nije pokazala naročitu brigu, ili nije odgovorila na sve izazove koju su pred nju postavljeni u ovim teškim vremenima, kada se i Euleks razmestio i kada gotovo da nemamo nikakve mogućnosti da reagujemo putem državnih organa na zbivanja na samoj teritoriji KiM-a, ali i spoljna politika koju vodimo i izjave koje naši državni funkcioneri daju o tom pitanju, sve ono što su učinili da bismo došli u ovu situaciju, jeste nešto što može da bude predmet razgovora na toj sednici.
Ne zaboravite da je nakon bombardovanja započeto isporučivanje naših građana Haškom tribunalu, počevši od bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, koji je kidnapovan i poslat u Hag, da je u poslednjih deset dana izrečena i presuda najvišim funkcionerima ove zemlje iz policijskog, vojnog i političkog vrha, koji su dobili ogromne kazne zatvora, koje treba da predstavljaju presudu koju bi verovatno Milošević dobio da je kojim slučajem ostao u životu i da bismo morali da pokažemo više državotvornosti, više odgovornosti, više zrelosti, imajući u vidu ovaj istorijski trenutak u kome se država Srbija nalazi, a da bi to bio i podstrek onima koji su ostali na KiM-u.
Na taj način bismo poslali poruku i zapadnim zemljama, pogotovo SAD-u, a i Haškom tribunalu, da nećemo dozvoliti da na ovaj način budu abolirani od odgovornosti za sve ono što su učinili od 24. marta, pa do završetka agresije u tih 78 dana 1999. godine.
Posledice te agresije, pored toga što na jednom delu svoje teritorije imamo ograničeni suverenitet, ili gotovo nikakav, jesu i brojne druge posledice koje naši građani trpe. Pre neki dan je gospodin Paja Momčilov govorio o zdravstvenim posledicama, a to sigurno nije od masnih kolača, nego od onih bombi s osiromašenim uranijumom.
Dajem vam predlog. Mogli bismo da pokažemo zrelost, dostojanstvo i da tu sednicu održimo na području KiM-a, ali na vama je da o tome odlučite.

Zahvaljujem.
Vaša poslanička grupa, gospođo Pop-Lazić, dostavila je uredan predlog meni, vezan za sednicu s aktuelnom temom. Taj predlog je prosleđen poslanicima Narodne skupštine i nadležnim ministrima i u vremenskom roku, a to je rok od mesec dana, upriličićemo jednu takvu sednicu, to je poslovnička obaveza.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 45, amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 46, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević, podnosilac amandmana.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 46. zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Vaša vlada je rešila da i ovu oblastu privede nameni Evropske unije, koja će se vrlo brzo raspasti u paramparčad. Izdvajanje jednog dela Zakonika o krivičnom postupku iz celine je neprihvatljivo. Govorile su moje kolege o detaljima vezanim za ovo izdvajanje.
Danas se već vidi da članice Evropske unije, kao što su Nemačka, Francuska i druge, uslovljavaju svakodnevno Srbiju ne bi li nas priveli njihovim krajnjim ciljevima. Zar nismo to osetili u prošlim ratovima i kriznim godinama, da nam odvode, da im dajemo naše građane, odnosno da smo im predali kompletan vojni, policijski i politički vrh Srbije? To su oni drakonski osudili i rekli nam – nemojte više nikada da branite svoju državu, jer ona nije vaša, već naša. Valjda ste to videli.
Kakva je to međunarodna pravna pomoć? Nikakva. Sve što su oni želeli, mi smo uradili – uništili privredu, uništili vojsku, uništili policiju, sudstvo, prosvetu.
Zato smo mi srpski radikali protiv ovog zakona, a vidite iz priloženog da smo podneli 104 amandmana. To vam dovoljno govori o svemu.
Niko, pa ni javni tužilac, nije dužan da u Srbiji bude tuđ sluga i da izvršava tuđe naloge. Nažalost, takvih u Srbiji danas ima dosta. Bilo bi nesmisleno da javni tužilac preuzme krivično gonjenje po zahtevu neke druge države.

Zahvaljujem, gospodine Plužareviću. Ako hoćete, možete da nastavite u okviru vremena, imate još devet minuta i 30 sekundi kao Poslanička grupa. Izvolite.

Bez obzira na pravosnažnost odluke donete u krivičnom postupku, javni tužilac, u slučaju da dobije takav zahtev, po tom zahtevu ne treba da postupi, već treba da spise i zamolnicu vrati državi molilji, bez ikakvog upuštanja u proceduru.
Svi državni organi u Republici Srbiji moraju se pridržavati načela zakonitosti u međunarodnom krivičnom pravu, načela legitimnosti i načela individualne, subjektivne odgovornosti međunarodnih ugovora i konvencija.
Sve ovo što smo naveli ima za cilj da zaštiti naš pravosudni i sudski sistem. Međutim, mi trčimo uvek ispred nečijih želja i obećanja. Valjda će i tome, nadam se, doći kraj. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 47, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, reč je o amandmanu na član 47. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima.
Predložio sam da se taj član briše. Zašto? Zato što je ova materija već definisana u glavama 32 i 33 Zakonika o krivičnom postupku. Na ovaj način bismo uveli haos, uveli bismo još jedan izvor prava, zbunili bismo građane, zbunili bismo državne organe. Nema potrebe to da se radi, nema potrebe da ovu materiju, koja treba da ostane u Zakoniku o krivičnom postupku, vadimo iz nje i premeštamo negde drugde.
Moram da se složim s predstavnicima Vlade da je ovo zaista po najvišim standardima EU; nije po najvišim standardima Evrope, ali jeste EU.
Podsetio bih vas na Lisabonski sporazum i događaje koji su se tada odvijali. Naime, u pitanju je Sporazum EU koji, kada je sastavljen, dobijena je verzija od osam i po hiljada reči više. Po nalogu Sarkozija, oni su morali da smanje toliki broj strana i, zamislite čuda, smanjili su font. Nije bio problem što niko nije mogao da pročita taj sporazum, koji je smanjen za neke 62 strane, problem je bio u tome što su nakon toga odlučili da integralna verzija Lisabonskog sporazuma nikada ne bude objavljena.
Lisabonski sporazum čini oko 300 strana amandmana na 3.000 stranica prethodnog sporazuma. Taj sporazum niko živ ne može da pročita. O čemu se radi? Vi možete da pročitate amandman, ali ne možete da pročitate ono na šta se on odnosi.
U Evropskom parlamentu, Komitet za konstitutivna pitanja je doneo odluku da se objavi integralna verzija. To nikada nisu učinili.

Da li još neko želi da govori o amandmanu gospodina Aleksića? (Ne)
Na član 48, amandman je podneo poslanik Zoran Popović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospodin Popović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 48. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koji glasi: ''Član 48. briše se''.
Član 48. odnosi se na zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice, u okviru tačke 3. predloženog zakona – Preuzimanje i ustupanje krivičnog gonjenja. Sam član je neprimeren, konfuzan i u potpunoj je u suprotnosti s Ustavom Republike Srbije. To se naročito odnosi na stav 1. ovog člana, koji glasi: "U hitnim slučajevima, nadležni organ države molilje može podneti zahtev za pritvaranje pre podnošenja zamolnice".
Očigledno je da je Predlog ovog zakona motivisan dnevnopolitičkim potrebama režima Borisa Tadića, jer treba hapsiti naše građane, kao u slučaju Kovačevića, jer je to palo na pamet Hilari Klinton, koja, tobože, štiti jednu uglednu američku porodicu čiji je član izazvao incident pod dejstvom droge i alkohola.
Ko će da zaštiti interese radnika koji su prevareni i opljačkani u procesu privatizacije? Boris Tadić štiti jednog člana jedne
američke porodice, a ne pada mu na pamet da zaštiti radnike Turističko-ugostiteljskog preduzeća "Sloboda" iz Ljiga, koje je oteto i opljačkano od strane ''Beogradskih elektrana'', na bazi falsifikovanih dokumenata.
Boris Tadić štiti tog drogiranog, a neće da zaštiti interese radnika "Tamnavca" iz Uba. Mogu samo za ovih 15-ak sekundi da pokažem kako je to rađeno. Brokerska kuća je 2004. godine sklopila ugovor sa čovekom; "Tamnavac" Ub zahvaljuje tom čoveku na datim deonicama, a taj čovek je umro godinu dana pre toga. Ne znam sa kim su oni mogli da zaključe ugovor.