Gospodin Zoran Krasić. SRS-u je ostalo još osam i po minuta.

Naravno, iskoristiću ovih osam minuta da bi građani mogli da shvate o čemu se, u stvari, radi i na šta se odnose amandmani, pošto se ovaj demokratski poslovnik i u raspravi u pojedinostima ne razlikuje od onoga kada je dan za glasanje.
Svi glasaju, a niko ne zna za šta se glasa. Sada se raspravlja o amandmanima, a niko ne zna kakav je taj amandman. Vidite koliki doprinos daju ovi ljudi iz većine.
Šta je prekršeno u ovom predlogu zakona? Ovi se zaklinju da nijedan građanin, državljanin Republike Srbije, neće biti isporučen stranom sudu.
Drugi princip, koji, takođe, navode, jeste da u svim odredbama ovog zakona provejava nešto za šta se može reći da je uzajamnost. Treći princip jeste da se u toj međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, u nekoliko odredaba ovog predloga zakona, vidi da se ne odnosi samo na krivičnu materiju, već da ima i nečeg malo šireg; istupa, pre svega, Ministarstvo pravde, pošto pravosudni organi završe neki posao, pre svega, utvrđivanje da li su ispunjeni uslovi.
Onda se postavlja pitanje: zar je moguće da u Srbiji do sada nije postojao institut međunarodne pravne pomoći?
Postojao je. Nekoliko posebnih delova Zakonika o krivičnom postupku regulišu tu materiju. Međutim, predlagač ne želi to da doradi, da se nekim odredbama preciziraju, pre svega, ovlašćenja nadležnih organa. Kad kažem, nadležnih organa, mislim i na tužilaštvo, i na policiju, i na sudski deo. Ne, nego se ide s posebnim zakonom kako bi se kukurikalo.
Bela šengen lista ne može bez ovakvog zakona. Da budem precizniji, ako bi se dogradile odredbe Zakonika o krivičnom postupku, ne znam zašto bi to bila smetnja za tu vašu belu šengen listu. Od te bele šengen liste nema ništa. To treba da se zna.
Pre dve godine je potpisan jedan sporazum o readmisiji. U osnovi tog sporazuma se nalazi opredeljenje država EU koje, otprilike, ovako glasi – biće liberalizovan vizni režim prema onim građanima Republike Srbije koji imaju pare, koji mogu da dođu i koji mogu da potroše svoje pare, a sve ono što je, na neki način, otišlo u neku od tih država EU, a što nema para, vratiće se u Srbiju.
Oni finansiraju povratak našim parama, nikada ne finansiraju svojim param, kao što se i Euleks finansira našim parama. Po kom osnovu?
Donet je Carinski zakon, otvoreno je naše tržište, njihova roba ulazi po damping cenama, uništava našu proizvodnju, a ona razlika koja se ostvari, navodno, kod njih, služi za finansiranje Euleksa, odnosno okupacije dela teritorije Republike Srbije.
Kao što vidite, tu nema priče o beloj šengen listi, nema priče o međunarodnoj razmeni studenata, već se sve svodi na goli interes i na pare. Pare, pare, pare. Oni nađu jednu ekipu, instališu takvu vlast, daju im po pet-šest hiljada evra mesečno, oni ih stave u džep i onda ovde glume neku vlast.
Glumci. Glume da su vlast, da sprovode neku politiku, da imaju tu evroatlantsku putanju, samo što se ne udave u Atlantskom okeanu, i pripremaju teren da nas ponovo prevare na nekim izborima. Nekada je to bela šengen viza, pa lepo može da se putuje, pa će onda opet one Mlađine reklame o kupovini kola, kupovini stanova, iz 2001. godine, pa će opet krizni štabovi, koji će da upadaju u preduzeća koja više ne postoje, pa će opet dinar na listi stabilne valute, pa će opet transformisani bankarski sistem koji je pouzdan, smo što nema para, već banke služe da bi se oprao kriminalni novac, pošto on ne može u Nemačkoj da se opere, pa će opet naše devizne rezerve da budu u američkoj centralnoj banci, u engleskoj banci, u nemačkoj banci, s nekom beznačajnom kamatom, kao sredstvo obezbeđenja i garancije da, ako Srbija ne vraća kredite, oni mogu lepo da pokupe naše pare tamo, a vi, građani, budite spokojni, blaženi u neznanju, u medijskim manipulacijama, u navodnoj borbi za vaša prava od strane ovih koji vas isteruju s posla, koji vam gase firme, koji vam svaki dan zagorčavaju.
Naravno, mi smo opozicija jednoj takvoj vlasti. Naravno, opozicija ne sme da se čuje, još nekoliko meseci, i neće biti ni prenosa, onda ćemo morati na ulice.
Ova godina će biti teška za prehranu, zato je potrebno da se nakrše pritke, radi poljoprivrede, jer paradajz lepo raste uz pritku. Za neke druge stvari su potrebni malo ozbiljniji predmeti. Verovatno ćete za mesec dana, za elementarno pravo za život, morati svi da dođete u Beograd, ali ne ispred ove zgrade, nego one u Nemanjinoj.
Tamo je obećanje i za "Fiat", tamo je obećanje i za Bor, tamo je obećanje da se sadi kikiriki, da se pravi nameštaj, tamo je rešenje onog pitanja o kome Jojić priča već šest meseci – da je neko pokupio u zakup i uzeo neko zemljište. Ne plaća se zakupnina. Tamo je odgovor na sva vaša pitanja i na sva vaša očekivanja. To je mesto gde traba da se traži ispunjavanje obećanja.
Vidite i sami, Boris Tadić više voli da pobegne kod španskog kralja nego da porazgovara s onima preko puta njega koji četiri meseca štrajkuju. Demonstriraju ljudi. Traže neko osnovno pravo, niko ih ne podržava.
To znači, građani, da sutra, kada vi budete u toj situaciji, ni vas neće imati ko da podrži. Zašto? Sve je relativizovano u Srbiji. Zato služe mediji. Da operu nečiju savest, da smire nečiju savest, da kažu, može da bude nešto gore.
Da li može da bude nešto gore nego kada su demokrate na vlasti? Osam godina agonije. Napravite popis šta je bilo 25. oktobra 2000. godine i napravite popis šta je danas, pa vidite koliki je minus u životu, u ekonomiji, u finansijama.
Naravno da ne možemo da glasamo za ovakav zakon. Vlajko Stojiljković je zbog nekog sličnog izvršio samoubistvo i nije hteo oproštajno pismo da da ljudima iz SPS-a, nego Filipu Stojanoviću iz SRS-a. Znao je Vlajko Stojiljković kuda srlja i SPS i šta znači kada se pomire oni koji su se posvađali na Osmoj sednici.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 49, amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 50, amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao i većini poslanika SRS-a, moj amandman glasi da se ovaj član briše. Toliko je malo vremena po ovom diktatorskom poslovniku za obrazlaganje amandmana da je to bilo najjednostavnije, što bi u prevodu značilo da ovaj zakon treba da se povuče iz procedure. Niti će nas približiti evropskim integracijama, niti će nam omogućiti brži ulazak na belu šengen listu.
Gospođo Đukić-Dejanović, sinoć nisam, u poslepodnevnom zasedanju, bio u sali. Bio sam u svojoj opštini Odžaci, gde ima pomalo problema kada je vaša partija u pitanju, jer je naređeno OO SPS-a da izađe iz koalicije sa SRS-om.
Zbog čega vam ovo kažem, gospođo Đukić-Dejanović? Zbog toga što je gospodin Ružić sinoć rekao da SPS ne vrši pritisak ni na jedan opštinski odbor, što nije tačno. Dušan Bajatović je naredio Opštinskom odboru SPS-a da izađe iz koalicije sa SRS-om, inače, opština Odžaci neće dobiti ni dinara iz pokrajinskog budžeta.
Pitam vas, da li građani opštine Odžaci treba da zavise od volje Bojana Pajtića da selektivno troši budžet AP Vojvodina? Iskreno se nadam, pošto je u Odžacima trenutna situacija 14:14, da će Opštinski odbor PUPS-a, koji ima sa SRS-om izuzetnu saradnju, dobiti odrešene ruke da odabere svog koalicionog partnera. Takođe se iskreno nadam da će DSS ući u razgovore sa SRS-om i napraviti narodnjačku koaliciju i ne dozvoliti da se desi da diktatura Borisa Tadića uđe u svaku opštinu. Zahvaljujem.

Gospodine Preliću, niste govorili o pitanju koje je na dnevnom redu. Upozoravam vas u vezi s tim.
Što se tiče kritika vezanih za SPS, pretpostavljam da razmišljate o ponuđenoj koaliciji s partijom ''Napred Srbijo'' i da zbog toga sada napadate druge političke protivnike, tj. SPS. Mislim da vam to nije dobro, ali nije tema, naravno.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 51, amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Marić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima predložila sam da se briše član 51. navedenog zakona koji se odnosi na pretpostavke za ustupanje krivičnog gonjenja.
Već sam istakla da je međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima u našem pravnom sistemu regulisana odredbama Glave 32, postupkom za pružanje međunarodne pravne pomoći, u okviru ZKP-a, i odredbama Glave 33, koja obuhvata postupak za izdavanje okrivljenih i osuđivanih lica. Međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima je regulisana i odredbama ratifikovanih međunarodnih konvencija i bilateralnim sporazumima Srbije sa pojedinim državama.
Pored svega toga, predlagač zakona, besomučno prepisujući stotine i stotine normi koje vode poreklo iz prava EU, uvodi još jedan izvor za međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima. Umesto da stvorimo kodifikovano zakonodavstvo u oblasti krivično-procesnog prava, mi uvodimo partikularizam i nered u pravni sistem Republike Srbije.
Umesto da Vlada Srbije poštuje našu ustavotvornu i zakonodavnu tradiciju, koja vodi poreklo još od početka 13. veka i ''Zakonopravila'' svetog Save, našeg prvog zakonika s ustavnim elementima, režim Borisa Tadića, prostim prepisivanjem propisa EU, stvara haos u našem pravnom sistemu, da bi sprečili da uređeni pravni sistem ustupi mesto neredu i partikularizmu.
Pozivam vas da prihvatite moj amandman.

Zahvaljujem. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 52, amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, dame i gospodo, podneo sam amandman na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima. Predložio sam da se briše član 52. navedenog zakona, koji glasi: "Rešenje o pokretanju postupka za ustupanje krivičnog gonjenja donosi: 1) javni tužilac, pre pokretanja krivičnog postupka; 2) istražni sudija, na predlog javnog tužioca, do stupanja optužnice na pravnu snagu; 3) vanpretresno veće, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, do početka glavnog pretresa; 4) veće, po pribavljenom mišljenju javnog tužioca, do završetka glavnog pretresa. Protiv rešenja iz stava 1. tačke 1. ovog člana osumnjičeni ima prvo da izjavi prigovor neposredno višem tužiocu, u roku od tri dana. Protiv rešenja iz stava 1. tačka 2. do 4. ovog člana okrivljeni i javni tužilac imaju pravo žalbe neposredno višem sudu, u roku od tri dana".
Najpre, želim da vam skrenem pažnju na citiranu tačku 3) u kojoj se uvodi pojam ''vanpretresno veće''. Međutim, u našem pravu se koristi naziv ''vanraspravno veće'', koji je pravilan. Zbog čega neko uvodi u ovaj predlog zakona novu terminologiju? Možda zato što ona toliko podseća na termine koje koriste ozloglašeni u Tribunalu u Hagu. Oni imaju pretpretresna i pretresna veća.
Dalje, kao što je poznato, međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima je regulisana odredbama Glave 32 – Postupak za pružanje međunarodne pravne pomoći, u okviru ZKP, i odredbama Glave 33 – Postupak za izdavanje okrivljenih i osumnjičenih lica, istog zakonika. Međunarodna pravna pomoć u krivičnim stvarima je regulisana i odredbama ratifikovanih međunarodnih konvencija.
Sada nam predlagač zakona uvodi još jedan izvod za međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima. Umesto da dobijemo kodifikovano zakonodavstvo u ovoj važnoj oblasti, oblasti krivično-procesnog prava, mi uvodimo partikularizam i haos u pravni sistem Republike Srbije.
Da bismo dokazali da smo država u kojoj se poštuje red, a odbacuje haos, pozivam vas da prihvatite moj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 53, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako sam dobro razumeo intencije ove vlade, mi ćemo ući u EU, pod uslovom da iscepkamo i da atomizujemo naš pravni sistem.
Već sad imamo jednu zbrku u krivičnom zakonodavstvu. Postoji čitav niz zakona koji uređuju ovu materiju, a Vlada nam kaže da s tom atomizacijom treba da nastavimo dalje, jer je to uslov za brže priključivanje Srbije EU. Ako je to već tako, a nemam razloga da sumnjam u ovu poštenu i odgovornu Vladu, koja je građanima Srbije obezbedila takvu blagodet i koja je, čak, uspela da svetsku ekonomsku krizu pretvori u svoju korist i da svetska ekonomska kriza u svim državama sveta izaziva štetne posledice, samo će u Srbiji, zahvaljujući poštenjacima i ekspertima u ovoj vladi, da donese neke dobre posledice.
Kad Vlada kaže da je atomizacija pravnog sistema uslov za brže priključivanje EU, ja to podržavam i predlažem gospodinu Homenu i ministarki pravde, koja trenutno nije ovde, da započnu pripreme za donošenje zakona o krivičnoj prijavi, zakona o optužnici, zakona o pritvoru, zakona o dostavljanju u krivičnom postupku, zakona o žalbi, zakona o zahtevu za zaštitu zakonitosti itd., pa da onda ova oblast bude zaista uređena s hiljadama različitih zakona. Što budemo imali više zakona, što ti zakoni budu lošiji, međusobno sve manje usklađeni, Srbija će, verovatno, krupnim koracima da nagrne u EU.
(Isključen mikrofon.)