Zahvaljujem, gospodine Vukoviću. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 64, amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Pretpostavljam da želite da obrazložite. Izvolite, gospodine Markoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, hteo sam da ubedim poslanike vladajuće većine da prihvate ovaj moj amandman, jer je izuzetno konstruktivan, međutim, kada sam pogledao ovu stranu, pa fali im još 120, da bi imali 126 i da bi mogli da prihvate ovaj amandman. Zato ću ubeđivati vas iz opozicionih partija da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman.
Naime, tek kada bi se usvojili amandmani, i ovaj moj i svi amandmani SRS-a, ovaj zakon bi bio najbolji zakon. Svi amandmani SRS-a glase jednostavno – briše se. Razlog je vrlo jednostavan. Zakon je neprimenljiv, neprihvatljiv, nešto čime nam zamazujete oči, govoreći da je to evropski zakon; čak ni to nije. Zato predlažem da vlast konačno dostavi spisak svih evropskih zakona, svih zakona koje nam traži Evropa, da bi nam dozvolila da na otiraču obrišemo noge i da zakucamo na vrata Evrope, ne bi li nas primili. Ovako, provlačite sve i svašta, u formi – to je evropski zakon i to je potrebno.
Ovaj zakon, kao i mnogi zakoni koje ste doneli, jesu zakoni za ormar, zakoni za policu, zakoni za radni sto ministra, da se sutra, kada ode s ministarske funkcije, hvali i kaže – evo, usvojio sam ovaj zakon. Sve što je potrebno iz krivičnopravne oblasti, može i treba da bude samo u dva zakona, Krivičnom zakonu i Zakoniku o krivičnom postupku.
Šta će se desiti ako u šumi zakona donesete dva zakona čije su odredbe dijametralno suprotne? Ko će urediti, ko će dokazati, ko će doneti odluku koji je zakon važniji i odredbe kog zakona treba usvojiti? Dovodite sudije, tužioce i sve ostale u situaciju da, gledajući u dva zakona, ne znaju koji zakon da primene.
Zato predlažem da sve amandmane koje su podneli poslanici SRS-a usvojite i onda će to biti jedan od najboljih zakona, čak i evropski zakon. Hvala i izvinite za ovo prekoračenje.

 Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 65, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 65, amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Spasojeviću.

Poštovani građani Srbije, amandmanom koji sam podneo u ime Poslaničke grupe Nove Srbije na član 65. stav 2. smatrao sam da je celishodno da se rok od šest meseci zameni rokom od tri meseca. Mislim da je to povoljnije i nisam zadovoljan obrazloženjem koje je Vlada dala.
Pre svega, Vlada se tu poziva na troškove postupka, da je izuzetno skupo ako se vrši premeštaj osuđenih lica i pominje se i to da je minimalna kazna od četiri meseca u tim slučajevima. Međutim, kazna može da bude i mnogo veća i smatram da građani imaju pravo da u svakom trenutku, a najmanje tri meseca pre isteka kazne, budu pušteni, odnosno da se premeste u državu Srbiju, ukoliko žele da izdržavaju kaznu. Ne vidim razlog zašto je ovaj amandman odbijen kada je, po meni, moguće da se ovako nešto prihvati, iz razloga koje sam naveo u obrazloženju.
Izuzetno je teško u ovom vremenskom periodu, mada ću iskoristiti mogućnost dužeg izlaganja, reći i prihvatiti ove stavove Vlade. Ne može se sve podvoditi pod troškove postupka, postoje osnovna prava koja ima osuđeno lice koje želi da se premesti u državu izdržavanja kazne, da mu se izađe u susret.
Dakle, država, pre svega, mora da zaštiti svoje građane i takav jedan zahtev ne treba odbijati zbog troškova postupka. Nisu to tako česte situacije, ali Vlada nije prihvatila, mada je bilo očekivano da se ovaj amandman prihvati.
(Predsednik: Gospodine Spasojeviću, vaše vreme za amandman je isteklo, ali imate još deset minuta i osam sekundi, nastavite.)
Iskoristiću vreme, gospođo predsednice, da postavim u ovom trenutku i neka pitanja koja su izuzetno važna za funkcionisanje ovog parlamenta.
Gospođo predsednice, kao član Radne grupe za izradu zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika, moram da iskažem svoje veliko nezadovoljstvo zato što se ne ispunjava ustavna obaveza donošenja zakona o Narodnoj skupštini.
Ta radna grupa je potpuno prekinula rad još pre Nove godine, a i Radna grupa za izradu novog poslovnika je prekinula rad.
Zbog čega je to tako? Da li je izmena ovih nekoliko članova, praktično, presuđena stvar ovde i taj poslovnik je sada Sveto pismo? Šta znači sada, ono što ste vi potpisali da poslanici iz različitih partija ovde mogu da učestvuju u radu, to da nema Radne grupe ni za izradu zakona o Narodnoj skupštini, a u roku od 30 dana, i donošenje novog poslovnika?
Meni se čini da ste postigli svoj cilj. Radna grupa, apsolutno, nije učestvovala u izmenama ovog poslovnika, ovih članova. Tačno je da je Parlament to prihvatio, ali, praktično, mimo Radne grupe, mimo bilo kakvog dogovora i to je pravno nasilje u Narodnoj skupštini. Ovo što je učinjeno time da se amandmani obrazlažu dva minuta, nešto je što ne postoji ni u jednoj zemlji u Evropi, u bilo kom parlamentu. To je nešto što će se sigurno jednog dana preispitati – ko je to uradio, ko je učestvovao u donošenju ovakvog poslovnika, procedure, mimo Radne grupe i mimo bilo kakve osnove.
Podsetiću još jedanput, mora da se donese zakon o Narodnoj skupštini, a onda, u roku od 30 dana, i novi poslovnik. Rokovi su odavno, gospođo predsednice, prekršeni. Moram da vam kažem da vi kršite Ustav RS koji jasno predviđa da se mora doneti zakon o Narodnoj skupštini.
Pošto ministar nije ovde, naravno, tu je državni sekretar, iskoristiću to da vas upozorim da Visoki savet sudstva ne funkcioniše, da od nove godine mora da se primeni novi zakon o sudovima, ono što smo jesenas u Narodnoj skupštini doneli. Potpuni je haos, gospodine državni sekretaru, u sudovima. Nama je trenutno u v.d. stanju predsednik Vrhovnog suda, tužilac, određeni sudovi u Nišu i Kragujevcu su u v.d. stanju. Veoma je velika zabrinutost i u drugim područnim, okružnim i opštinskim sudovima, totalna neizvesnost oko reizbora sudija i mislim da to nije dobro.
Mi donosimo ovde neke zakone, pod plaštom toga da ćemo u Evropu, ali nismo uredili našu pravnu državu i nemojte misliti da ćete za nekih pet-šest meseci sve to uspeti da uradite. Potpuno sam siguran, evo, u martu vam kažem, da ćemo na jesen prolongirati sve te zakone, odnosno njihovu primenu, jer nećemo biti u stanju, kao što nismo ni sa državnim službenicima na položaju uspeli to da uradimo. Ponovo vam kažem da se ne poštuju konkursi ni kod državnih službenika na položaju, jer se ljudi postavljaju po partijskoj liniji, a bojim se da ćete tako uraditi i sa sudovima.
Dakle, ovde sam dobronameran. Želim da vam ukažem na to, da vam preporučim da hitno krenete u realizaciju onoga na šta nas obavezuje zakon koji smo smo ovde doneli.
Ono što se pokušava ovim sledećim zakonom, gde se advokati stavljaju u jednu vrlo nezahvalnu ulogu, molim vas da povedete računa o tome, jer advokati imaju svoje diskreciono pravo za odbranu, diskreciono pravo, kojim su stranke zaštićene nečim što u advokaturi prenesu, i kada je odbrana u pitanju, i kada je u pitanju ovo što pokušavate, da, ako je sklapanje nekog ugovora, praktično, treba da istražujemo poreklo imovine, što je potpuno neprihvatljivo.
Mislim da advokatska delatnost mora da bude zaštićena. Kao što nas advokate, odnosno advokate u Srbiji, obavezuje kodeks advokature, tako molim i državu da vodi računa o tome kakav je odnos prema advokatima, pre svega, kada su u pitanju zakoni.
Još jedanput podsećam da je Poslanička grupa Nove Srbije podnela ovaj amandman u cilju da se prihvati. Apelujem na vas da ovaj amandman, ipak, prihvatite jer je dobar za stranke. Prema tome, ne mogu da prihvatim da ste tako olako, pod plaštom troškova postupka, ovaj amandman odbili. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Spasojeviću, posebno na sugestijama vezanim za poštovanje naše ustavne obaveze da što pre donesemo zakon o Skupštini, iz koga će proisteći i novi poslovnik o radu.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 66, amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor ga smatra pravno mogućim.
Da li, gospodine Munjiću, želite reč? Izvolite.

Dame i gospodo, ovaj amandman Vlada Srbije nije prihvatila, s istim obrazloženjem kao i za prethodni moj amandman, tako da to obrazloženje neću čitati, već ću nešto drugo reći povodom obrazloženja Vlade.
Građani Srbije treba da znaju da se ovde radi o jednom pravnom teroru, o pravnom nasilju i o slepom prihvatanju i kopiranju svih zapadnih kvazivrednosti. Međutim, ono što je važnije, građani Srbije treba da znaju da država više njima ne može da obezbedi ni jeftinog lekara, ni jeftinog učitelja, ni jeftinu struju, ni jeftinu vodu, ni bilo šta drugo, makar da su ostali i nezaposleni u slučaju neke od mafijaških privatizacija.
Ulof Palme, u svojoj knjizi „Švedski model“, kaže, otprilike, da izuzev rata i elementarnih nepogoda nema ničeg drugog čega bi se ljudi više plašili od nezaposlenosti.
Znajte, građani Srbije, da su loši pastiri propast za stado. Kaže se da je bolje da na čelu ovaca ide lav, nego da ispred lavova ide ovca.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 67, amandman je podnela poslanik Nataša Jovanović.
Vlada i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospođice Jovanović.

Dame i gospodo, gospođo Đukić-Dejanović, gospodine Homen, retki su slučajevi da, zbog strane krivične presude, državljani Srbije izdržavaju, odnosno imaju premeštaj u Srbiju. Ako već govorimo o tome, moram da vas podsetim da postoje i takvi slučajevi koji su isključivo politički motivisani, zbog činjenice da su neki ljudi odavde, iz Srbije, osuđivani su u nekim zemljama Zapadne Evrope, navodno, zbog krivičnih dela koja su učinili, suprotstavljajući se teroru i beskrupuloznosti albanske mafije i onoga što je ona radila početkom 90-ih, ili krajem 80-ih godina, a ni od 5. oktobra, u tim prvim danima vaše vladavine, koliko vidimo, ni danas, vi ne prepoznajete kakva je to opasnost.
Ne vidite ono što sada vide i zemlje Zapadne Evrope, pre svega, Nemačka, Italija – da je u pitanju najbeskrupuloznija i najorganizovanija teroristička banda, s konkretnim političkim ciljevima, u funkciji otimanja južne srpske pokrajine, KiM-a.
Prema tome, i sam stav u sledećem članu je besmislen, zbog činjenice da takvu saglasnost treba da da ministar. Ja vas upozoravam na te slučajeve o kojima sam govorila s početka ove priče.
Koliko je veliko stradanje našeg naroda i kakav je paradoks rad ovog parlamenta po ovom novom, diktatorskom poslovniku, a kako nam o glavi rade evropski parlamentarci, govori i jučerašnje zasedanje, gospođo Đukić-Dejanović, završiću uskoro, Evropskog parlamenta, koji je doneo odluku da zatraži od UN-a da se za još dve godine produži rad antisrpskog Haškog kazamata.
Naravno, sve to u funkciji da bi dobili još vremena da se osude nedužni srpski heroji, kao što je to učinjeno s našim političkim, vojnim i policijskim vrhom pre 10 dana.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 68, amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodine Mijaljeviću, izvolite.

Poštovano predsedništvo, kolege, ja sam podneo amandman u ime SRS-a na član 68 – da se taj član briše.
SRS smatra da je neophodno izvršiti inoviranje i usklađivanje odredaba Zakonika o krivičnom postupku i uskladiti ga s Ustavom Republike Srbije, kao najvišim pravnim aktom, odredbama zakona iz oblasti pravosuđa, međunarodnim i bilateralnim sporazumima, kao i drugim pravnim propisima iz ove oblasti, te se zato i predlaže brisanje ovog člana.
Naime, ovaj zakon ima veliki broj kontradiktornosti. Nema reciprociteta i u direktnoj je suprotnosti s ugovorom SOFA i s Ugovorom o prolasku stranih trupa kroz Srbiju. Samo će država Srbija morati da isporučuje svoje građane, a kada ćemo, i po kom sporazumu, mi moći da tražimo Amerikance da malo dođu ovde da robijaju – teško, gotovo nikad.
Recimo, drugi slučaj. Šta ćemo ako Gruzija, Ukrajina, Belorusija, Rusija, slučajno budu zatražili vođe ''Otpora'' da im tamo sude?
Kako ćemo i po kom osnovu moći da sprečimo da gospodin Homen ne ode da odgovara za ono što je ''Otpor'' tamo radio?
Gospodin Homen kaže – teško, jer on tamo nikada nije bio. Međutim, gospodine Homen, da vas obavestim – ni Emir Šišić nikada nije bio u Italiji, ali je uhapšen, osuđen i robijao je tamo, tako da pretpostavljam da vaše vreme tek dolazi. Hvala.