Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 104, amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospođa Jocić želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe SRS-a, podnela sam amandman na Predlog zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, na član 104, koji glasi, kao i amandmani na mnoge druge članove ovog zakona, da se briše taj član.
U ovom članu je predviđeno da Zakon stupa na snagu osam dana posle usvajanja.
Ovim zakonom, kao i mnogim drugim koje pokušavate da donesete, obezbedili biste državi pod čijim uticajem donosite sve ove zakone, SAD-u, da zaštiti svoje građane, koji mogu na teritoriji naše države da rade šta god hoće i da za to ni na jedan način ne odgovaraju, a da mi moramo, pod njihovim pritiskom, da izručimo naše građane, da se njima sudi u sudovima stranih država.
Srpska radikalna stranka smatra da nijedan državljanin naše države ne treba da bude izručen drugim državama i da svima, ako imaju bilo kakvu odgovornost, treba suditi u Srbiji.
Zato je, kao i mnogim drugim amandmanima, i ovim amandmanom predloženo da se briše član 104. i ceo ovaj zakon, koji nijednim svojim članom ne doprinosi da pravna regulativa u našoj državi bude bolja. Hvala.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Određujem pauzu od sat vremena. Nastavljamo rad u 13.30 časova.
(Posle pauze – 13.35)

Počećemo popodnevno današnje zasedanje, na osnovu člana 83.
Sednici su pozvani da prisustvuju gospodin Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Aleksandar Vujičić, direktor Uprave, Milovan Milovanović, načelnik Odeljenja, a ministar Milan Marković će nam se priključiti za jedno sedam minuta. Hvala na razumevanju. Na putu je dovde.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O SPREČAVANjU PRANjA NOVCA I FINANSIRANjA TERORIZMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Miroslav Petković, Jovan Palalić, Slobodan Maraš, Mićo Rogović, Ljubomir Kragović, Dušan Marić, Boris Aleksić, Ljubiša Petković, Jadranko Vuković, Gordana Pop-Lazić, Filip Stojanović, Milica Radović i Zlata Đerić.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2, amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Boris Aleksić, podnosilac amandmana. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, smisao amandmana na član 2. jeste da se identifikuju najopasnije terorističke organizacije po bezbednost i interes Republike Srbije i svih građana Republike Srbije.
Dakle, u ovom predlogu zakona, Vlada nije našla za shodno da imenuje neke od najopasnijih terorističkih organizacija sa KiM-a, pre svega, tzv. Oslobodilačku vojsku Kosova, tzv. Oslobodilačku vojsku Preševa, Bujanovca, Medveđe, koja deluje i na Kosovu i na jugu centralne Srbije, kao i druge terorističke organizacije. Da ironija bude veća, 2003. godine, na sajtu Vlade Srbije objavljen je spisak terorističkih organizacija koji sadrži i ove organizacije. O čemu se radi?
Vlada Srbije je rekla, u svom obrazloženju zbog čega je odbila amandman, da, budući da je zakon opšti akt, oni, jednostavno, ne mogu da pobroje sve terorističke organizacije.
Niko od vas nije tražio da pobrojite sve terorističke organizacije, već samo one najopasnije terorističke organizacije, koje su pobile najveći broj građana Republike Srbije, koje i dan-danas ugrožavaju bezbednost Republike Srbije.
Ako ne verujete nama, pogledajte izveštaje Džozefa Bodanskog, koji je bio prvi čovek američkog Kongresa za borbu protiv terorizma, nekonvencionalno ratovanje, u periodu od 1998. godine, pa nadalje. On vas je upozorio i u oktobru 2003. godine da se sprema 17. mart. Najavio je te terorističke akcije, koje će terorističke organizacije šiptarskih terorista da preduzmu, a vi ništa povodom toga niste preduzeli.
Međutim, da bih pokazao koliko je kontradiktorno ovo obrazloženje, pozvaću se na član 73, obrazloženje Vlade Srbije vezano za taj član.
U ovom članu, tj. u obrazloženju zbog čega odbijaju jedan od amandmana na taj član, oni kažu – jedan od najvažnijih faktora rizika u tom smislu, vezano za terorizam, jeste tzv. geografski rizik, tj. rizik koji proističe iz činjenice da određeni klijent kod obveznika dolazi sa teritorije koja je poznata po visokoj stopi kriminala i po terorističkim aktivnostima.
Dakle, zbog čega niste posebnu pažnju obratili na KiM i terorističke organizacije koje tamo deluju? Hvala.

Hvala i vama.
Po Poslovniku, prvo se javio gospodin Aligrudić.

Hvala vam. Član 27. u vezi s članom 143, kroz jedno pitanje da se razjasni postoji li tu povreda Poslovnika ili ne. Moram da reagujem, čisto proceduralna stvar.
Vi ste maločas rekli da prelazimo na drugu tačku. Možete li to da nam razjasnite? Šta znači preći na drugu tačku u situaciji kada su spojene rasprave u pojedinostima? Kako smo prešli na drugu tačku? Na kakvu smo to drugu tačku prešli?
Da li možete to da objasnite? Mislim da je tu povreda Poslovnika u pitanju.

Hvala, ako je to sve.
Dakle, prvo smo raspravljali o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i to smo, u okviru objedinjene rasprave, završili.
Potom, prelazimo na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, u kontinuitetu. Prekida nema i prelazimo na raspravu o ovom predlogu u pojedinostima.
Gospođa Gordana Pop-Lazić ima reč. Izvolite.

Gospodine Aligrudiću, imate jedan mutant od Poslovnika, pa morate malo više energije da utrošite da to protumačite.
Pozivam se na član 88. stav 2. koji mi daje ovlašćenje, daje mi pravo da od vas zahtevam da date potrebno objašnjenje u vezi s radom sednice i drugim pitanjima.
Gospodin Aligrudić je započeo jednim pitanjem na koje je nemoguće dati odgovor, s obzirom na to da je Poslovnik takav kakav jeste, napravljen samo da obesmisli rad Parlamenta i rad po amandmanima, kako nikome ne bi bilo jasno šta, u stvari, poslanici, na osnovu prava koja crpe iz Ustava, žele da poprave u bilo kome zakonu.
Ja hoću da vam postavim drugo pitanje. Odložili ste sednicu za dodatnih pola sata, u želji da nam se pridruži neko od ovlašćenih ministara, troje ih je navedeno za ovu raspravu, a nema nijednog. Mislim da je to zaista neprimereno, jer bi, opet na osnovu ovog poslovnika, neko od njih mogao da izađe za ovu govornicu da odgovori na pitanja koja poslanici postavljaju, vezano za amandmane, ili da ih ubeđuju da ti amandmani treba da budu prihvaćeni, a ovde nemamo nikoga ko bi to mogao da učini.
Dakle, ako ćemo od Parlamenta da pravimo provizorijum, možemo da nastavimo ovako da radimo.
Ako hoćemo da to uozbiljimo, mada vidim da ni poslanici poslaničke većine nisu zainteresovani za rad Parlamenta, evo, pogledajte, ima ih ukupno četvoro ovde i četiri sekretara nekih ministarstava, onda je najbolje da prekinemo današnji rad i da sačekamo neko vreme, kada će ministri biti ovde i kada će poslanici shvatiti da imaju dužnost da budu prisutni na sednicama, jer ih Poslovnik, takođe, na to obavezuje.