Gospođo predsedavajuća, interesantno je koliko Narodna skupština, poslanička većina, ne vodi računa o tome kakav stav Ustavni sud zauzima o raznim predstavkama i inicijativama koje se upućuju, a tiču se, recimo, našeg poslovnika.
Mi nismo bili u mogućnosti da više poslanika potpiše jedan amandman, recimo, da bi neko mogao da izađe i da obrazlaže taj amandman umesto poslanika koji, možda, nije trenutno ovde, zbog toga što član 147. stav 2. izričito kaže da podnosilac amandmana ne može da sam ili zajedno s drugim narodnim poslanicima podnese više amandmana na isti član predloga zakona.
Imate sudsku praksu i Ustavni sud Republike Srbije, koji kaže da Ustav ne ograničava pravo predlaganja zakona od strane narodnih poslanika, već, naprotiv, predviđa da svaki narodni poslanik može da predloži zakon i drugi opšti akt, da su amandmani na predlog zakona oblik izmene ili dopune predloga zakona u procesu donošenja zakona, da ih usvaja Narodna skupština i da, nakon usvajanja, postaju sastavni deo zakona.
Ustavni sud, takođe, ocenjuje da se pravo na podnošenje amandmana ne odnosi samo na način ostvarivanja prava i dužnosti narodnih poslanika u Narodnoj skupštini, već i na ostvarivanje Ustavom garantovanog položaja i uloge narodnog poslanika, a naročito pravo na predlaganje iz člana 76. Ustava i pravo na predlaganje zakona iz člana 80. stav 2, pa stoga i ocenjuje da osporena odredba, Odlukom 52/01, nije u saglasnosti s navedenim odredbama Ustava, a predviđeno je tom odlukom da narodni poslanici, koji su članovi iste poslaničke grupe, mogu da podnesu samo jedan amandman na jedan član zakona.