Kao što smo rekli u načelnom pretresu, tako ćemo i u ovom spojeno-razdvojenom pretresu u pojedinostima da naglasimo da se ovde radi o predlogu zakonu koji, po našem viđenju, bitno narušava elementarna prava zagarantovana Ustavom Republike Srbije, a to je pravo svojine. Može se ograničiti samo zakonom, iz razloga kada to nalaže javni interes, a javni interes se može propisati samo na osnovu normi koje su utvrđene zakonom i na način kako to zakon propisuje.
Međutim, svrzimantija u čitavoj ovoj priči je u sledećem, ako vi zakonom narušavate osnovni princip i dozvoljavate da se putem zakona naruši bazični princip, koji je zaštićen Ustavom, onda ste izvrgli ruglu ceo pravni sistem i sam zakon i sam Ustav Republike Srbije.
Kada se kaže da je to neprikosnoveno pravo koje se samo izuzetno može ograničiti, pa zakonodavac je u obavezi da ga izuzetno ograničava, a ne da se doseća i domišlja raznih mera koje može da primeni, ili zakonskih rešenja, ne bi li se u što većoj meri ta eksproprijacija sprovela, ne bi li se što više proširio osnov za utvrđivanje tzv. javnog interesa, a opet radi nasilnog, jer država jeste po samoj prirodi u nekom delu nasilje nad pojedincem, ne bi li se nasilnim putem neko naterao da se liši svog vlasništva ili prava korišćenja.
Tako ste u članu 3. uveli pojam privrednog društva koje može biti osnovano od strane javnog preduzeća. Mogu biti privredna društva sa većinskim državnim kapitalom osnovana od strane Republike Srbije i autonomne pokrajine, grada, grada Beograda i opštine, koji bi mogli biti korisnici eksproprijacije. U dosadašnjem zakonskom tekstu ta mogućnost nije postojala.
Ovde se postavlja ključno pitanje, koga ste to imali u vidu? Državu? Ne bih rekao, zato što ste za jedan kasniji amandman, koji ste nam odbili, u obrazloženju napisali sledeće, pošto je bilo reči o tome da li trebi prihvatiti kumulativni uslov kod pokretanja postupka eksproprijacije, dakle, i planski akt, jer se tu uvek nešto gradi. Eksproprijacija se vrši zbog izgradnje objekata, ili se vrši zbog iskopavanja rudnih blaga, minerala itd. Potreban je planski akt.
E, nije vam potreban planski akt, navodno, zbog toga što je ovde suština eksproprijacije obezbeđenje nenovčanog uloga Republike Srbije prema ugovoru o zajedničkom ulaganju – privredno društvo. Sada to izgleda kao pas koji juri sebi rep, vrti se u krug i nikako da ga uhvati. Uhvatiće ga u jednom trenutku kada nam odgovorite na pitanje, koga ste to imali u vidu?
Ovde niste imali u vidu državu. Da ste imali u vidu državu ili javna preduzeća, ne biste ni pisali ovu izmenu. Imali ste u vidu privatni kapital, za koji znate unapred čiji je, da biste mu obezbedili posao i da biste obezbedili da država svoj nenovčani ulog u privredno društvo, u kome će biti privatnog kapitala, obezbeđuje na takav način što će izvršiti eksproprijaciju nečijeg zemljišta i nečijih objekata. Drugim rečima, uz tržišnu naknadu, oduzeti mu, jer tom nekom nikada palo na pamet ne bi da proda kuću i da se liši svog zemljišta.
To mora da uradi, jer mu je neko prethodno utvrdio da postoji javni interes. Ovde ćete javni interes utvrđivati tako što nećete ni planski akt podneti.
To je drugi amandman, ali ovo ukazuje na nameru, namera je naopaka, očigledno je, i mislim da ovaj amandman morate prihvatiti i morate se lišiti te naopake namere da uvodite privredno društvo, pojam privrednog društva koje će biti osnovano od strane javnog preduzeća ili, većinski, od strane države sa, naravno, privatnim kapitalom, jer drugačije ne može biti u toj kombinaciji, a da pri tom potpuno izostavite poslednju liniju sigurnosti i bezbednosti za sve građane ove države koji mogu da strepe od vašeg ponašanja, a to je da to privredno društvo makar bude registrovano, odnosno da delatnost bude registrovana u javnom interesu.
Ovo što ste napisali, verujte mi, nije dovoljno i nije pleonazam ovo što smo predložili. Molim vas da prihvatite ovaj amandman.
