Zahvaljujem. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 95, amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Milosavljević.

Poštovani građani Srbije, SRS je, u ime vas i radi zaštite vaših prava i interesa, podnela 103 amandmana na Predlog zakona o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima. Stvarno je simptomatično da, od 103 amandmana, nijedan amandman nije usvojen od strane vladajuće koalicije, pa se zapitajte da li vladajuća koalicija ne voli vas, građane Srbije, koje ovaj zakon, ukoliko se usvoji, u velikoj meri može da ošteti, ili ne voli SRS.
U ime poslaničke grupe SRS-a sam podnela amandman na člana 95. SRS smatra da treba brisati sve članove ovog zakona i da je ovaj zakon neprihvatljiv, necelishodan i da parcijalno definiše prava. SRS smatra da ne treba izručivati nijednog građanina Srbije.
Sva prava predsednika SRS-a dr Šešelja krše se u Haškom tribunalu od prvog dana, 24. marta 2003. godine, znači, više od šest godina. Tužilaštvo je ovih dana, shvativši da ne može da pobedi dr Vojislava Šešelja i da ne može da se pomiri s činjenicom da on pobeđuje, podnelo još jednu optužnicu protiv Vojislava Šešelja, zbog nepoštovanja Haškog tribunala. Već jednom sam za ovom govornicom, pre nekoliko meseci, pitala...

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 96, amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
(Dragan Todorović, s mesta: Mi želimo da govorimo.)
Od onih koji imaju pravo, nemojte dobacivati s mesta.
Na član 97, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 98, amandman je podneo narodni poslanik Vitomir Plužarević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima gospodin Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 98. i tim amandmanom predlažemo da se ovaj član briše, a on se odnosi na dostavljanje podataka bez zamolnice.
Ni pod kojim uslovima domaći pravosudni organi ne smeju, bez potpune zamolnice i opravdanog obrazloženja, dostavljati nadležnim organima strane države podatke o krivičnim delima i učiniocima. Bez obzira na uzajamnost, smatram da bez autentičnih dokaza niko ne može da daje podatke stranoj državi. Ovo tim pre što su moguće brojne zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja, a posebno kršenje Ustava. Zamolnica mora da sadrži punu garanciju za tačnost i dobru nameru, da bi se po njoj moglo postupiti, u skladu s međunarodnim ugovorom.
Zašto Amerika nije potpisala Međunarodni statut o osnivanju Međunarodnog krivičnog suda, a taj statut je potpisalo 198 država, 1998. godine? Amerikanci ga nisu potpisali kako njihovi teroristi i kriminalci ne bi odgovarali za krivična dela koja počine na teritoriji druge države.
Čuli ste šta je ovih dana poručila i Hilari Klinton. Ona je poručila i nama i svim poštenim građanima da nije završila svoju priču s Balkanom, pa u to ime predlažem da Ministarstvo inostranih poslova razmotri ovu poruku koja je upućena i nama, kao poslanicima.
Zašto Amerikanci, širom sveta, mogu da ubijaju, siluju, pale, žare, a da nikom ne odgovaraju? To pitanje je vezano za ovaj član 98. zakona, za koji smatramo da nije u skladu s tradicijom i paritetom našeg pravosudnog sistema. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Plužareviću.
Na član 99, amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospođa Lidija Dimitrijević želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, o Predlogu zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima i o još dva predloga zakona, danas imamo zajednički pretres u pojedinostima. Nadam se da sam ispravno izgovorila ovaj novi naziv iz novog poslovnika o radu Narodne skupštine.
Na član 99. Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima sam podnela amandman kojim sam predložila njegovo brisanje, kao što su i svi ostali narodni poslanici SRS-a podneli amandmane na sve ostale članove Predloga zakona i predložili njihovo brisanje, samim tim i neprihvatanje čitavog Predloga zakona. To je naš generalni stav prema ovom zakonu.
Član 99. ovog predloga glasi: "Izuzetno od odredbe člana 11. ovog zakona, od države molilje može se zahtevati naknada troškova koji su nastali povodom veštačenja i privremene predaje lica".
Vlada Republike Srbije je odlučila da ne prihvati ovaj moj amandman, uz obrazloženje koje je istovetno za neprihvatanje svih amandmana.
Ovo obrazloženje je prepisano, od reči do reči, iz obrazloženja razloga za donošenje zakona. Tu se, između ostalog, kaže da, pored toga što je neophodno da ispunimo obavezu implementiranja potvrđenih evropskih konvencija i konvencija UN-a u svoj pravni sistem, postoje i neka sporna pitanja u Zakoniku o krivičnom postupku i da je njime delimično regulisana materija međunarodne pravne pomoći u krivičnim stvarima.
Umesto da izvrši usklađivanje novih odredaba, koje bi bile utemeljene na Ustavu Republike Srbije, predlagač želi da donese novi zakon.
Možda glavni problem leži u tome što je odredbama Zakonika o krivičnom postupku definisano da izdvanje građana Republike Srbije nije dozvoljeno, a ovoj vlasti je, izgleda, baš to bitno. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 100, amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li gospodin Mladenović želi reč? (Da)
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, podneo sam amandman da se član 100. zakona briše.
Što se tiče zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, Suda u Hagu, isporučivanja građana Srbije drugim državama, stav SRS-a je poznat javnosti, on je jasan i nepromenjen od osnivanja stranke, pa sve do danas.
Nismo za bilo kakva isporučivanja, ticalo se to ''slučaja Kovačević'', ili potraživanja Haškog tribunala, ili sličnih potraživanja. SRS nikad ne bi dozvolio izručenje ni generala Pavkovića, ni Ojdanića, ni Slobodana Miloševića, ni Milana Milutinovića, ni Šainovića, ni Šljivančanina, ni Lukića, niti bilo kog drugog Srbina, bez obzira na njihovu političku pripadnost.
Samo ću kratko da napomenem da je jedan od njih izručen baš 28. juna, na Vidovdan, koji je izuzetno bitan datum za sve nas Srbe.
Videli smo najnovije presude za Srbe, od 15 do 22 godine, što je za većinu, zbog njihove starosti, uglavnom, doživotna robija. Nakon oslobađajućih presuda za neke šiptarske teroriste, naš stav je još jasniji i čvršći prema ovom haškom kazamatu. Samo se Srbi osuđuju, dobijaju dugogodišnje kazne. Šta mogu očekivati Ratko Mladić i Goran Hadžić posle svih ovih presuda?
Zato je SRS predložio da se svi članovi ovog zakona izbrišu, da se zaštite građani Srbije; ako treba nekom da se sudi, to treba da bude u Srbiji. Ne smemo da dozvolimo i ne želimo da više niko ode u Hag, u nepravedan sud koji sudi samo Srbima. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč o ovom amandmanu?
Na član 101, amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Nije tu.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 102, amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč, od onih koji nisu potrošili vreme? (Ne)
Na član 103, amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospođo Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložila sam da se član 103. Predloga zakona briše, jer je protivustavan, kao i ceo Predlog zakona.
Nikakva konvencija, niti međunarodni ugovor, čak i da počiva na principu uzajamnosti, ne može poništiti Ustavom zagarantovanu pravnu sigurnost državljana Srbije. Svaka zemlja potpisnica ima pravo da aneksom isključi one odredbe koje idu na štetu povoljnijih sopstvenih zakonskih rešenja. Čak ni Konvencija o ljudskim pravima ne dozvoljava isporučivanje stranih državljana zemljama u kojima postoji smrtna kazna, kao što je npr. Amerika.
U obrazloženju Predloga zakona, kao ustavni osnov je naveden član 97. tačke 2. i 16. Ustava. Ovo obrazloženje je potpuno neprimereno, jer tačka 2. ovog člana govori o nadležnosti Republike u ostvarivanju i zaštiti sloboda i prava građana, ni o kakvom izručivanju drugim državama, a tačka 16 – da Republika obezbeđuje nadležnost i rad republičkih organa.
Kakve veze to ima s izručenjem naših državljana stranim sudovima?
Očigledno je da u Ustavu Republike Srbije ne postoji uporište za donošenje ovakvog zakona. Donošenjem ovog zakona stavio bi se van snage deo Zakonika o krivičnom postupku koji se odnosi na pružanje međunarodne pravne pomoći, koji reguliše ovu oblast u skladu s Ustavom Srbije. Najvažnija izmena, u odnosu na važeći zakonik, ogleda se u terminu "lice", umesto "stranac", u delu pretpostavki za izručenje.
Međunarodna pravna pomoć naših organa i sudova mora se ograničiti na tehničko-pravnu pomoć, nikako na bezrezervno prihvatanje optužnica ili, čak, presuda stranih sudova, kako je to predviđeno ovim predlogom zakona.