Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Dragutinović, dobar dan, nadam se da vam je danas bolje. Inače, za vašu informaciju, glavni redaktor za sve ove amandmane i supervizor u SRS bio je moj cenjeni kolega Dragan Stevanović, tako da je to dokaz više da u SRS ima zaista dosta mladih stručnih i obrazovanih ljudi koji mogu vrlo kompetentno da diskutuju o raznim zakonima koji se nađu u proceduri pred Narodnom skupštinom, tako da hajka koja se vodi protiv SRS u jednom delu javnosti, da smo primitivni, neobrazovni itd, da se ne tuširamo tri puta dnevno kao neki drugi, sada je ovo najbolji dokaz da to nije tačno.
Gospođo Kolundžija, možda se ne tuširamo tri puta dnevno kao vi, ali tuširamo se makar jedanput dnevno, tako da se ništa ne brinete. Možda nije ni zdravo tuširati se tri puta dnevno. Možda je to gospođa Dragutinović upražnjavala, pa je sad žena malo prehlađena, pogotovo u ovo zimsko vreme. Dobro, šalimo se malo.
Kod ovog zakona, gospođo Dragutinović, postavlja se nekoliko pitanja koja su problematična. Pre svega, ono što je primetio gospodin Krasić je sasvim tačno. Dakle, u ovom zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji ima i suviše odredaba koje su čisto radno-pravnog karaktera.
U ovoj materiji, kao i u krivično-procesnoj materiji kada smo pričali o zakonu o međunarodnoj pomoći u krivičnim stvarima, tada smo rekli da se pravni sistem dezintegriše. Otprilike, vi sada činite to kada je reč o materiji radno-pravnih odnosa.
Imamo jedan osnovni suštinski zakon koji reguliše tu materiju, a to je Zakon o radu. Uopšte neću da ulazim kakav mu je kvalitet. Činjenica je da je to osnovni sistemski propis kojim se regulišu radni odnosi u Republici Srbiji. Od 2005. godine imamo Zakon o državnim službenicima, a neću da govorim ni o njegovom kvalitetu. Činjenica je da je taj Zakon o državnim službenicima 2005. godine, kada je donošen, najavljivan prilično spektakularno, da je u skladu sa evropskim standardima, da je misija OEBS u Srbiji dala pozitivno mišljenje, da je u skladu sa strategijom reforme državne uprave itd.
Imamo jedan specijalni zakon, Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji sada unosi neke novine i u taj specijalni zakon, kao što je Zakon o državnim službenicima. Dakle, Zakon o državnim službenicima već sadrži neka odstupanja od opštih propisa o radu koja su sadržana u Zakonu o radu. Zakon o državnim službenicima je specijalni zakon u odnosu na Zakon o radu. Napravili ste jedan viši nivo specijalnosti.
Sada u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji u velikoj meri odstupate od Zakona o državnim službenicima. Kažete da je materija naplate poreza izuzetno značajna za državu. Jeste. Za državu je izuzetno značajna i odbrana zemlje. Da li to znači da ćemo sada dobiti specijalni zakon o radnim odnosima u vojnoj administraciji, da ćemo dobiti specijalni zakon o radnim odnosima u zdravstvenoj administraciji, jer je zdravstvo isto tako važna oblast društvenog života kao i naplata poreza, kao i odbrana zemlje.
Dakle, suviše je mnogo tih specijalnih zakona i na taj način se razbija jedinstvo pravnog sistema. Kolega Krasić je dobro primetio da ste vi u ovom zakonu, ne samo u ovim izmenama i dopunama, nego u osnom osnovnom zakonu iz 2002. godine spojili dve nespojive stvari. S jedne strane materijalno pravo, a s druge strane procesno pravo.
Zakon se zove Zakon o poreskom postupku. Taj deo naziva zakona sugeriše da je reč o jednom procesnom zakonu. Poreski postupak, složićete se, gospođo Dragutinović, nije ništa drugo nego jedan poseban upravni postupak. Onaj drugi deo iz naziva zakona je Zakon o poreskoj administraciji, a to vam je čista materijalno-pravna oblast.
Dakle, to je oblast radnih odnosa u poreskoj administraciji. Sada ste vi u toj oblasti napravili velike izuzetke, ne samo u odnosu na Zakon o radu, nego i u odnosu na Zakon o državnim službenicima.
Ono što je meni posebno zapalo za oko jeste jedna odredba koju niste menjali u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a tiče se izbora direktora poreske uprave. Naime, podsetiću vas, od 2005. godine kada je donošen Zakon o državnim službenicima i kada je donošen Zakon o državnoj upravi, tadašnja Vlada, a te principe su prihvatile sve kasnije vlade, tvrdila je da treba izvršiti profesionalizaciju državne uprave, da treba državnu upravu osloboditi političkih stega i da u državnoj upravi treba da bude što manje tzv. političkih funkcionera.
Ako pogledate Zakon o državnoj upravi koji bi trebalo da se primenjuje i u ovoj materiji, samo su dva politička funkcionera u svakom segmentu državne uprave, a pre svega u ministarstvima. To su ministar, koga bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, i to je državni sekretar, bivši zamenik ministra, koga postavlja Vlada.
Samo su ta dva subjekta politički funkcioneri, ministar i državni sekretar, a svi ostali, ako bismo dosledno pratili Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, trebalo bi da budu subjekti koji su potpuno nezavisni od smene vlasti, potpuno nezavisni od bilo koje političke partije. Dakle, isključivo profesionalci.
Vi ste u Zakonu o državnim službenicima uveli jedan značajan princip koji bi trebalo da depolitizuje državnu upravu u Srbiji, a to je načelo da se na sve državne položaje dolazi putem javnog konkursa. Samo se ministar i samo se državni sekretar ne postavljaju putem javnog konkursa i to je normalno.
Ni u jednoj državi na svetu koja je uređena po principu parlamentarne demokratije ministar ne postaje neko na osnovu javnog konkursa niti njegov zamenik. Svi ostali, bez obzira koliko važno mesto zauzimali u toj hijerarhiji, trebalo bi da dođu na osnovu nekog konkursa, na osnovu nekih objektivnih merila, a ne samo na osnovu nečije partijske pripadnosti.
Mi smo od 2000. godine imali mnogo problema kao država zato što su pojedini resori, pojedine oblasti društvenog života, deljeni po sistemu partijskog plena. Ovaj deo pripada DS, ovaj deo pripada G17 plus, obično kada su u pitanju finansije tu su ovi eksperti iz G17 plus, ovaj deo pripada nekom drugom koalicionom partneru itd.
Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima, a oba su doneta u paketu kao deo jedne jedinstvene strategije reforme državne uprave, u koju ste se vi zaklinjali i zaklinjete se i dalje, i mnogo pričate o njoj, ali ne postupate u skladu sa tom strategijom i to je osnovni problem.
Dakle, Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima hteo je da depolitizuje državnu upravu i uveo je princip da se na važna mesta u državnoj administraciji, a poreska uprava jeste jedan takav organ, dolazi na osnovu javnog konkursa.
Sada ako čitate Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u onom delu koji se odnosi na direktora poreske uprave, šta ćete da vidite? Videćete to da on i dalje dolazi ne po principu javnog konkursa, ne po principu stručnosti i objektivnosti, nego i po principu partijske pripadnosti. Niste menjali, ispravite me gospođo Dragutinović, ako grešim, niste menjali odredbu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja predviđa da direktora postavlja Vlada, direktora poreske uprave, na predlog ministra finansija. To je ostalo kao neki relikt nekih prošlih vremena kojih ste vi, navodno, hteli da se oslobodite.
Nigde ne piše da se direktor poreske uprave postavlja od strane Vlade, a po prethodno sprovedenom javnom konkursu, nego samo da ga postavlja Vlada. To znači isključivo po političkim kriterijumima, onako kako se dogovorite vi u vladajućoj koaliciji, takav će da bude postavljen za direktora poreske uprave. Da li je stručan, da li zaista vodi računa o finansijskim interesima zemlje, da li je podložan korupciji, to nikoga nije briga. Bitno je da to bude onaj čovek o kome se dogovorite vi u vladajućoj koaliciji, odnosno šefovi partija koji vode vladajuću koaliciju.
Ako bismo pogledali hijerarhiju, nomenklaturu državnih službenika po Zakonu o državnim službenicima, direktor poreske uprave je službenik po položaju, on ne sme da bude politički funkcioner. Vi ste, gospođo Dragutinović, politički funkcioner, doduše vi lično mnogo manje nego neki vaši podređeni službenici. Izuzetno cenim vašu stručnost, kulturu ophođenja u Narodnoj skupštini, odnos prema narodnim poslanicima koji su podneli amandmane i koji učestvuju u raspravi o predlozima zakona koji stižu iz Vlade. To cenim i poštujem kod vas, a doduše neke vaše kolege se ne ponašaju na taj način, ali vi ste zaista jedan pozitivan izuzetak u ovoj praksi.
Dakle, vi po nekoj definiciji trebalo bi da budete politički funkcioner. Vi dolazite na mesto ministra igrom političkih faktora, sklopile se kockice i sada DS ima priliku da ima ministra finansija i sasvim je logično da tog ministra finansija bira i razrešava Skupština, mimo bilo kakvog konkursa.
Državni službenik na položaju, po Zakonu o državnim službenicima, to nije neka politička želja SRS, to ste vi sami napisali u Zakonu o državnim službenicima 2005. godine, dakle, direktor poreske uprave je državni službenik na položaju. Njega po tom zakonu postavlja Vlada, to nije sporno, ali po prethodno sprovedenom javnom konkursu.
Ovde javnog konkursa nema. To znači da Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ne samo što derogira Zakon o radu, ne samo što derogira Zakon o državnim službenicima u pogledu prava i obaveza zaposlenih u poreskoj upravi, nego vi derogirate i Zakon o državnoj upravi i Zakon o državnim službenicima u pogledu načina izbora direktora poreske uprave. Ovde se, gospođo Dragutinović, postavlja još jedno pitanje. Koliko ljudi koji rade u poreskoj upravi i u Ministarstvu finansija vode računa o finansijskim interesima zemlje, a koliko vode računa o interesima raznih tajkuna i nazovibiznismena, kojih ima u Srbiji u ne tako malom broju.
Sad namerno ovde, iz kurtoazije prema vama, neću da spominjem ime tog čoveka, ali pre nekoliko meseci, kada ste usvajali izmene Zakona o akcizama, otvorila se ta afera. Čovek je bio državni sekretar u Ministarstvu finansija, sedeo ovde otprilike gde vi sedite, pomagao tadašnjem ministru finansija, a sadašnjem premijeru Mirku Cvetkoviću, pomagao mu da prati izlaganje narodnih poslanika, bio je državni sekretar, nije prošlo nekoliko meseci, otišao čovek da radi u jednu veliku duvansku kompaniju i sad u toj duvanskoj kompaniji zastupa sasvim suprotna shvatanja od onih koje je zastupao dok je bio državni sekretar.
Kad je bio državni sekretar, navodno je brinuo o interesima države, naroda, da državna blagajna bude što punija. Čovek otišao posle tri meseca u tu privatnu duvansku kompaniju, sad brine o interesima duvanske kompanije. Sad više nisu bitni građani Srbije, sad više nisu bitni individualni proizvođači duvana u Srbiji, sad je bitan džep gazde koji ga plaća.
Ko nama garantuje, gospođo Dragutinović, to je osnovni problem koji se postavlja kod ovog zakona, da ljudi koji sada sede u Ministarstvu finansija, kao vaši sekretari, pomoćnici, savetnici itd, već sada ne rade za interes raznih tajkuna, mafijaša, biznismena itd. Ovde se postavlja pitanje - ako to nije tako, zašto vi Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji derogirate i Zakon o radu, i Zakon o državnim službenicima i Zakon o državnoj upravi itd. i dalje zadržavate veliki upliv dnevne politike na funkcionisanje poreske uprave.
Mogu da verujem da se vi lično zaista brinete o tome da državna blagajna bude što punija i da građani Srbije što manje osete teret ove ekonomske krize, zaista mogu da verujem, nadam se da me nećete razočarati u tom pogledu kao neki drugi, ali nisam siguran u ljude koji sede oko vas, koji su došli na ta mesta po raznim partijskim kombinatorikama, da već sad ne rade za interese raznih tajkuna, biznismena itd, koje je baš briga za građane Srbije. Njih baš briga i za probleme sa kojima se vi suočavate kao ministar, kako ćete da napunite državnu blagajnu.
Pune su novine tih velikih biznismena koji sole pamet svima redom o tome kako se vodi ekonomija, puni novinski članci finansijskih problema sa kojima se njihove kompanije suočavaju, prezaduženi, potpuno neracionalno uzimali kredite, prete otpuštanjem radnika itd. Oni se brinu samo za svoje lične interese, za interese svojih kompanija, u kom delu sveta će da naprave vilu, koliko bazen će da naprave, da li će u taj bazen da stave krokodile iz Amazonije ili iz Afrike itd. O tome vode računa.
Baš njih briga što sad gospođa ministar Dragutinović, žena prehlađena, mora da sedi u parlamentu i da se raspravlja sa poslanicima SRS da li prihvatiti ili ne prihvatiti neki amandman. Njih, gospođo Dragutinović, baš briga i za vas, i za nas i za ovu državu.
Garantujem vam da takvih ima i dalje u Ministarstvu finansija i vi, umesto da makar zakonom, makar formalno sprečite da takvi sutra pređu u rad kod privatnih poslodavaca koji samo misle o svojim privatnim interesima, vi i dalje poresku upravu ostavljate onako široko otvorenu za upliv raznih partija, vlasnika kapitala itd, u vreme kada je evidentno da Srbiju drma ekonomska kriza koja već više od godinu dana potresa ceo svet.
To su problemi, gospođo Dragutinović, koji se postavljaju kod ovog zakona. Ti problemi će i dalje ostati otvoreni. Ono što je vrlo nezgodno za građane Srbije, to je da će ti problemi radnih odnosa, upliva političkih partija, tajkuna, biznismena itd. posebno eskalirati u 2009. godini, u godini koja će izuzetno biti ekonomski teška, a biće još teža, jer vi sad ostavljate i prostor u zakonima, da razni sumnjivi tipovi u Srbiji rade šta im je volja.