Gospođo ministre, nisam čula šta ste rekli kolegi Miroviću, ali mislim da ste vi zagovoreni i da ovakva odredba stoji pod f) ovog izmenjenog člana 169, odnosno dopunjenog, zato što je ovo protivustavna odredba. Kao što je kolega Mirović napisao u amandmanu, jeste diskriminatorska.
Stavite se lično u situaciju da niste ministar, jer možda biste bili direktor poreske uprave negde, je li tako, ili neko od vaših kolega. Zamislite sada situaciju da neko od bližih članova vaše porodice, vaš suprug ili vaša sestra, ili brat ima neki posao koji je, kako se ovde u zakonu kaže, vezan za rad poreske uprave. Taj neko je diskriminisan i ne može da obavlja tu delatnost samo zbog toga što ste vi službenik ili direktor organa poreske uprave.
Moram sada da se vratim na početak i na osnovni zakon Božidara Đelića, jer ovo je još jedna novotarija. Mi smo imali raznih pokušaja od 2002. godine, odnosno ovo je četvrta izmena i dopuna od 2002. godine, kada je osnovni donet, pa je tako Đelić predlagao - da poreski inspektori mogu prinudnu naplatu poreza da vrše i danju i noću.
Onda je kolega Stevan Kesejić, poslanik SRS u to vreme, dobro se sećam, napisao amandman i pod našim pritiscima i argumentima - da ne mogu poreski organi da upadaju ljudima noću u kuću, taj član je izmenjen, odnosno odustalo se od toga.
U sledećoj izmeni i dopuni Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji bila je takva ideja, čini mi se ponovo Božidara Đelića, ali godinu dana kasnije - da poreski inspektori mogu da nose oružje, da ulaze u firme i u privredne subjekte i naplaćuju porez sa pištoljem za pojasom. Onda smo mi išli toliko daleko da smo napravili još jednu parodiju na takav član, pa smo u amandmanu rekli - da, da treba da postoji poseban stočić gde će on da odloži svoj pištolj kada uđe. Onda se pod pritiskom odustalo i od toga.
Dakle, nemojte sada da ponavljate iste greške vaših prethodnika i zaista je neverovatno, znate, ako je neko utajio porez i svako ko je podložan krivičnom gonjenju, nepoštovanju zakona, on mora, ako je dobro organizovana država i organ poreske uprave i drugi nadležni organi, da snosi konsekvence za to.
Ali, da mi sada članovima porodice, to ovde kaže "bližim srodnicima", zabranimo da se oni bave delatnostima koje su u bliskoj vezi sa poreskom upravom - zaista je ne samo diskriminatorski, ko zna koliko je sada u Srbiji takvih.
Znate, sada su u toku konkursi za organe poreske uprave u mnogim gradovima. Znam da je u Prijepolju konkurs raspisan spletom okolnosti. Sami kažete da ste u deficitu sa kadrom i da vam trebaju pre svega stručni, kvalitetni ljudi.
Kolega Stevanović, koji je autor ovih amandmana, u ime poslaničke grupe SRS, koje ste vi prihvatili, rekao vam je, ako se sećate na početku priče - najvažniji je taj ljudski resurs. Je li tako? Vi ćete sada zaista da odbijate ljude da konkurišu, da budu zaposleni u organu poreske uprave kao službenici, zato što zabranjujete njegovom najbližem srodniku da se bavi tim poslom.
Vraćamo se na početak priče uvaženog kolege Stevanovića. Kako ćemo onda da sačuvamo taj najvažniji resurs u jednoj zemlji, a to je ljudski kapacitet i potencijal koji treba da radi ovaj odgovoran posao? Biti poreski službenik nimalo nije lak posao. Možete se zameriti komšiji, prijatelju, celoj ulici itd. ako odgovorno radite svoj posao, jer ovaj će da vam kaže - šta si mi došao danas, dođi sutra.
Najbolje to znaju ovi ljudi na terenu u ovim jedinicama lokalne samouprave koji vrše sada naplatu poreza na imovinu. Moraju da uđu u svaku kuću i da razgovaraju sa čovekom, da vide kako će i šta će. Ako je već to tako i ako od njih tražimo odgovornost, i da se maksimalno ponašaju u skladu sa kodeksima svoje profesije, nemojte onda da diskriminišete njihove najbliže srodnike, već prihvatite amandman kolege Mirovića. Hvala.
