Poštovane kolege narodni poslanici, gospodine predsedavajući, srpski radikali istrajavaju u ovim nemogućim uslovima da građanima Srbije približe svoje stavove i govore, na kraju krajeva, u ime građana koji su ih birali, vezano za ovaj zakon, ali kao što vidite to je nemoguće.
Čak smo i mi međusobno diskriminisani, jer je neko u stanju da govori brže, neko sporije, pa za dva minuta ne možete da kažete ništa. Ali, hoćemo upravo da pokažemo koliko je ovaj vaš Poslovnik sulud, neprihvatljiv, nakaradan, antidemokratski, kako god hoćete da ga nazove, ali nije ono što treba da bude i omogući narodnim poslanicima da iznesu argumentaciju.
Postaviću samo jedno pitanje, neću da pričam uopšte o čemu se radi u ovom mom amandmanu, ministru ovde, konstatujući da samo socijalna država može da doprinese da se uspostavi puna jednakost, neću da govorim o diskriminaciji, i da vas pitam kako ćete da uspostavite jednakost dece, invalidne dece koja treba da idu u osnovnu školu, a ne mogu da uđu zbog toga što nema ovakvog lifta kakav smo mi napravili u Skupštini ili nema uopšte lifta da mogu da se popnu do prvog, drugog, trećeg sprata? Rekli ste da vam treba samo 40.000 za sprovođenje ovog zakona.
Kako ćete to da omogućite? Kako ćete da im omogućite da idu u srednju školu kada nemate srednju školu za decu sa cerebralnom paralizom, recimo, a deca su mentalno očuvana, mogu da se školuju, mogu na sve studije, mogu da završe gimnaziju, mogu da završe koju god hoćete školu?
Kako ćete to da uradite? Kome će oni da se žale? Bogu ocu. Ne može niko da im pomogne po ovom vašem zakonu i time ste pokazali da ovaj zakon slobodno možete da iscepate.
