Ne može.
Narodni poslanik Marina Toman jednim amandmanom je predložila izmene čl. 1. i 28.
Vlada nije prihvatila amandman.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođica Marina Toman.

Dame i gospodo, ovim amandmanom tražimo da se u članu 1, koji se odnosi na osnovne odredbe zakona, odnosno uređuje predmet zakona, posle stava 2. doda novi stav 3. Naime, ovim zakonom, u isto vreme kada pojedini predstavnici Vlade najavljuju smanjenje državne administracije, predviđeno je uspostavljanje nove institucije - poverenik za ravnopravnost, kao samostalan državni organ nezavisan u svom radu u obavljanju poslova.
Koliko je nezavisan u svom radu pokazuje dosadašnja praksa kada su ove institucije u pitanju. Stav 3. bi nalagao da poverenik mora da poseduje opštu zdravstvenu sposobnost i da svakih šest meseci dokazuje da ispunjava taj uslov.
Amandmanom predlažemo da se isti stav doda i posle tačke 3, kao tačka 4. u članu 28. Naime, zbog oblasti koju reguliše poverenika za ravnopravnost, veoma je važno da on pored osobina navedenih u tački 3, odnosno da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete, mora da poseduje i opštu zdravstvenu sposobnost.
Amandmanom kojim se predlaže izmena navedenog člana osnažila bi se ustavna odredba iz člana 21. Ustava Srbije o zabrani diskriminacije, a koja glasi da – pred Ustavom i zakonom su svi jednaki.
Vlada tvrdi da je oblast koju zakon reguliše veoma važna, pa stoga i zakon. Slažemo se da je ova oblast veoma važna. Međutim, kako su pojedine odredbe definisane, mislimo da im niste pridali dovoljno važnosti i da moraju da se osnaže. Predlažemo da prihvatite ovaj naš amandman.
Vlada je inače odbila ovaj amandman uz obrazloženje da su pravila o zdravstvenoj sposobnosti zaposlenih regulisani drugim propisima. To nikako ne može da bude valjan razlog za odbijanje amandmana, pošto vam nije smetalo da ovim zakonom obuhvatite i neke kategorije diskriminacije koje su regulisane drugim zakonima ili da neke od najtežih zločina proglasite diskriminacijom.

Hvala, gospođice Toman.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije i to na njegov prvi član, tako da se u tom članu posle 2. stava dodaje 3. stav, koji ima zadatak da bliže definiše najvažnije obaveze poverenika za zaštitu ravnopravnosti. Ovaj poverenik, koga predviđate ovim zakonom ovde, predstavlja samostalni državni organ, kako ste to ovde kazali. Naravno, njegova uloga ne bi trebalo da se svede na protokolarnu nego bi njegova uloga trebalo da bude ta da zaštiti najveće i najvažnije vrednosti, pre svega porodice, braka, dece i ostalih.
Nažalost, onako kako ste koncipirali ovaj zakon, stiče se utisak da se sve odvija potpuno obrnutim redom. Naime, ovaj zakon izgleda da je napravljen ne zbog ove kategorije koju sam napomenuo, nego, pre svega, zbog gej populacije. Gej populacija je upravo suprotna svim našim tradicionalnim i porodičnim vrednostima.
Da je tako, zaista potvrđuje jedan primer. Pre neki dan imali ste priliku svi da čujete, jedan maloletnik, prestupnik koji izdržava kaznu u Vaspitno-popravnom zavodu u Nišu zbog silovanja drugog maloletnika, kada je pušten na dopust kod svojih roditelja u Vranje, to isto delo je ponovio. Možete zamisliti njegove roditelje kada sa ove govornice čuju one koji brane ovaj zakon ili kada sutra, u sudskom procesu, advokat koji ga bude zastupao kaže – znate....

Hvala vam.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević.

U ime SRS podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, a koji se odnosi na predmet zakona. U amandmanu se predlaže da se u članu 1. posle stava 2. dodaje novi stav 3. koji glasi: ''U primeni ovog zakona mora se poštovati odredba člana 18. stav 2. Ustava Republike Srbije, kojom se zajamčena prava i slobode neposredno primenjuju u skladu sa Ustavom i međunarodnim standardima''.
U obrazloženju koje sam navela navodi se da se ovim amandmanom predlaže izmena navedenog člana Predloga zakona, kako bi se osnažila ustavna odredba iz člana 21. koji se odnosi na diskriminaciju. Znači, pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Ovaj predlog zakona ne samo da nije usklađen sa Ustavom Republike Srbije, on je antisrpski, jer ne poštuje tradicionalne moralne vrednosti i shvatanja građana Srbije i kanone SPC i svih drugih verskih zajednica u Srbiji. Ovim zakonom se ne uređuje opšta zabrana diskriminacije lica, odnosno grupa lica koja se nalaze u nejednakom položaju, jer pored Ustava, koji zabranjuje sve vrste diskriminacije, postoji nacionalno zakonodavstvo, uglavnom u skladu sa međunarodnim standardima, čiji su osnov potvrdile međunarodne konvencije.
Ovaj zakon skreće pažnju sa gorućeg problema države Srbije, odnosno skreće pažnju sa bele kuge ili pada nataliteta i na taj način država Srbija polako ali sigurno izumire. Ovaj zakon je skandalozan... (Predsedavajući: Vreme.) s jedne strane jednima daje prava, a drugima se ta prava uskraćuju. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

Amandman se odnosi na član 1. i on kaže – sve odredbe ovog zakona moraju se primenjivati u smislu člana 21. Ustava Republike Srbije.
Cilj ovog amandmana je da se već u članu 1. zakona ukaže na svu snagu i jačinu člana 21. Ustava Srbije. Međutim, slepo prihvatanje nekih tuđih vrednosti apsolutno vas neće dovesti nigde.
Postavlja se pitanje – šta je to što vas tera da prihvatite nešto što je apsolutno neprihvatljivo u srpskom narodu, da prihvatite nešto što je protiv tradicionalnih vrednosti koje su vekovima važile u srpskom narodu, da prihvatite nešto što je protiv moralnih normi opšteprihvaćenih kod ovog naroda, da prihvatite nešto što je protiv prirode.
Zašto se ne ugledate na vaše prijatelje Nemce, koji u jednoj svojoj finoj poslovici kažu – ako priroda hoće desno, ne idi levo. Izgleda i ovde priroda hoće da ne idete levo, da idete desno, ali rekao bih da ono malo crvenog kojeg ima u vama ili sa vama ili oko vas, upravo vas tera da idete levo.
Na kraju, rekao bih da zaista slepo podaništvo neće vas odvesti nigde, jer hraneći kravu kakaoom, nećete pomusti čokoladno mleko.

Narodni poslanik Vitomir Plužarević jednim amandmanom predložio je izmene članova 1. i 32.
Vlada nije prihvatila, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vitomir Plužarević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 1, koji glasi da sedište poverenika bude u Kosovskoj Mitrovici.
SRS predlaže da ovaj poverenik bude smešten u žiži zbivanja i kršenja diskriminacije po svim osnovama na KiM gde su Srbi ostali, izloženi velikoj diskriminaciji albanskih separatista i svi koji pomažu toj kvazidržavi da se oduzme od Srbije 15% teritorije.
Predlagač zakona, u svom uvodnom obrazloženju, vezuje se za Ustav i načela Ustava, gde svi Srbi i građani Srbije imaju ista prava. Nikom od nas Srba, ni građana Srbije, ne pada na pamet da mi želimo da nekog diskriminišemo. Valjda je to poznata stvar u Srbiji i šire.
Nama Srbima i ostalim građanima se nameću neke čudne zakonske varijante koje ni svet ne prihvata. Npr. Rusija, Nemačka, Austrija i druge zemlje nemaju takve zakone koje vi nama danas predlažete. Neko od poslanika vladajuće koalicije u obrazloženju ovog zakona u načelu nabrojao je zemlje i slične zakone u tim zemljama koje su ovo pitanje rešile ili rešavaju. Neću ih ponavljati, jer to nije uporedivo sa Srbijom.
Postoje zemlje gde po bilo kom osnovu ova oblast se neguje i to mi u Srbiji znamo i vidimo, ali se to nas ne tiče. Nas zabrinjava da naša Vlada ovu oblast smatra normalnom. To je i ministar u obraćanju narodnim poslanicima u više navrata istakao, a ne misli tako. Znamo da on to mora tako da komentariše, ali intimno i on sam je protiv tog zakona.
(Predsedavajući: Hvala.)
Tu leži ceo problem ovog zakona.