Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se po ovom amandmanu obzirom da je u stavu 1. člana 3. rečeno da svako ima pravo da ga nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
Obzirom da je ovde u stavu 1. ukazano na to da se očekuje da nadležni sudovi u Republici Srbiji efikasno štite prava zajemčena Ustavom i ovim zakonom, postavlja se pitanje na koji način Vlada Republike Srbije, u svetlu ovih događaja koji se odnose na nalog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, vidi pravosuđe u Srbiji, kako uopšte vidi situaciju da nadležni sudovi postupaju u slučaju kršenja ljudskih prava?
Imamo neverovatnu stvar da jedno ministarstvo Vlade nalaže sudovima da ne postupaju, nalaže sudovima da građani nemaju mogućnost u izvršnom postupku da ostvare svoja prava koja su dobili u redovnom sudskom postupku.
Postavlja se pitanje da li su zaposleni koji su tužili i dobili na sudu u ovom slučaju diskriminisani i kakve su to kontradiktornosti, kakve su to, da ne kažem, hipokrizije u kojima se ova vlada nalazi? Očekuje se da sudovi efikasno rade i štite ljudska prava, a s druge strane se sudovima nalaže da ne rade ništa.
Podsećam vas, ovde smo slušali predstavnike Vlade koji su pompezno najavili reformu pravosuđa, napominjući jedan jedini veliki razlog da su sudovi neefikasni i sada ćemo tumbe-naglavce da okrenemo čitav pravosudni sistem u Srbiji zato što sudovi ne rade efikasno, a onda imamo Vladu koja nalaže sudovima da ne rade efikasno.
To je jedna kontradikcija s kojom se suočavamo i zaista je teško objasniti ikome u Srbiji, pogotovo hiljadama zaposlenih koji su tužili i dobili presude, da se sada suočavaju s činjenicom da Vlada nalaže da im se ta prava i ta sredstva koja su dobili pred sudovima ne realizuju.
Ova vlada je vlada naopakih prioriteta, o čemu smo govorili na početku, kada je predsednik izložio svoj ekspoze.
I umesto danas, kada ulazimo u sve dublju recesiju, kada ulazimo u sve dublju ekonomsku krizu, kada su građani u strahu da li će moći da otplaćuju svoje kredite, kada smo u situaciji da mnogi preduzetnici i fizička lica zatvaraju svoje preduzetničke radnje, mi raspravljamo o jednom zakonu koji ima samo jedan cilj, da na sve moguće načine omogući promociju homoseksualizma, primera radi, u obdaništima, vrtićima ili u osnovnim školama.
Pitanje je da li je Vlada dobro promislila posledice ovakvog jednog zakona i kakve su posledice u situaciji da se to upravo događa u takvim ustanovama kao što su obdaništa, vrtići i osnovne škole?
Želim ovde da kažem još jednu stvar koja upravo ukazuje da raspravljamo o nečemu što u ovom trenutku nikako ne može biti prioritet. Pa, zar nije sramota srpsku Skupštinu da Ruska duma raspravlja i donosi deklaraciju povodom 10 godina bombardovanja Srbije, da srpski parlament o tome ćuti i da naše kolege i braća u Ruskoj dumi zauzimaju stavove povodom tog zločina nad Srbijom, a mi raspravljamo o ovoj temi koja, verujte, u Srbiji nikoga ne zanima.
Pritisnuta Srbija ekonomskom krizom, pritisnuta neizvesnostima, sećanjima na stradanja, raspravljamo o zakonu koji ima samo jedan cilj, da omogući nekome i da taj sutra promoviše nešto što nije u duhu morala i tradicije srpskog naroda već jedan milenijum.
Podsećam još jednom, pravosuđe u Srbiji posle ovakvog čina Vlade sigurno ne može biti garant sigurnosti građana, pogotovo ne može biti jemac realizacije i zaštite ovakvih prava. Hvala.