Dame i gospodo narodni poslanici, evo koliko je ovaj zakon besmislen i koliko ne pruža adekvatnu pravnu zaštitu žrtvama diskriminacije. Sav besmisao ovog zakona, odnosno još uvek Predloga zakona sadržan je u članu 40.
Evo kako glasi član 40, gospođo Kolundžija – ako lice kome je preporuka upućena ne postupi po preporuci, taj koji je izvršio diskriminaciju, odnosno ne otkloni povredu prava, poverenik mu izriče meru opomene, dakle, prva sankcija je mera opomene, za genocid, za aparthejd, za etničko čišćenje, za ko zna kakvo iživljavanje nad ljudima, dakle mera opomene.
Onda ako lice iz stava 1. ovog člana ne otkloni povredu prava u roku od 30 dana od dana izricanja opomene poverenik može o tome obavestiti javnost. Zamislite kakva strašna sankcija, da javnost bude obaveštena. Pa onda – mera opomene izriče se rešenjem protiv koga nije dopuštena posebna žalba, strašna sankcija.
I onda poslednje – na postupak pred poverenikom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak. Gospodin Čiplić sigurno zna da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. Drugim rečima, sankcija za diskriminaciju po ovom zakonu nema.
Sve to što vi pričate, invalidi, deca, nezaposleni, starije osobe, žene itd. je priča za malu decu. Sankcija za povrede nečijih prava u ovom zakonu nema. Da li je tako, gospodine Čipliću? Vi znate, kao i ja, da se u upravnom postupku ne izriču bilo kakve sankcije. U upravnom postupku se izdaje građevinska dozvola, saobraćajna dozvola, poresko rešenje itd. Ovim zakonom se apsolutno ne pruža ni jedan validan vid pravne zaštite žrtvama diskriminacije.