Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Nikola Žutić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Avramović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Marina Toman.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Marina Toman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlažemo da se članu 3. stav 1. promeni i da glasi: ''Svako u Republici Srbiji ima pravo na odgovarajuću zaštitu od svih oblika diskriminacije''. Naravno, to naše predloženo rešenje nikako ne isključuje da tu zaštitu svako može da potraži kod nadležnih sudova, organa javne vlasti, pozivajući se na kršenje, pre svega Ustava, pa i zakona.
Danas se suočavamo sa jednim apsurdom. Pred nama se nalazi Predlog zakona protiv diskriminacije, a suočavamo se sa činjenicom da se diskriminacija sprovodi upravo kod onih koji predlažu ovaj zakon. Ne znam kako bi na drugi način mogli da okarakterišemo predlog Vlade da se sa dodatnih 5% oporezuju sva neto primanja veća od 20.000 dinara.
Zar to nije diskriminacija velikog broja radnika i penzionera, zar to nije udar na njihov standard? Pitajte one koji primaju 20.000 dinara mesečno da li solidarni porez od dodatnih 5% ne smatraju diskriminacijom.
Da apsurd bude veći, ovom diskriminativnom merom prikupiće se sredstva u iznosu od oko 1,8 miliona evra mesečno, a što na godišnjem nivou predstavlja oko 10% prihoda kojeg se naša država odrekla jednostavnom primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, odlukom kojom je pojedine oblasti naše privrede stavila u diskriminatorski položaj u odnosu na ekonomiju pojedinih zemalja EU.
Znači, pre nego što se ovaj zakon pojavio pred Skupštinom, njegovi predlagači morali su da preispitaju neke svoje diskriminatorske poteze, jer onda vaša tvrdnja, ministre, da je Vlada ovaj zakon dužna građanima Srbije, svakako ne bi bila besmislena.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da istaknem da ono što je rekao gospodin Čiplić u diskusiji s gospodinom Krasićem zaista nije tačno.
Gospodin Krasić je tačno primetio da se zakonima mogu samo predviđati načini ostvarivanja prava koji su već Ustavom predviđeni. Izgleda da se mi ovde ne razumemo, gospodine ministre. Jedno je zabrana diskriminacije i apsolutno niko u SRS, mislim da ne postoji nijedan razuman čovek koji bi bio protiv zabrane diskriminacije, ali jedno je zabrana diskriminacije, a drugo je dozvoljavanje nekome, odnosno određenim društvenim grupama, da javno ispoljavaju svoja seksualna uverenja, odnosno svoju seksualnu orijentaciju. To nema veze jedno sa drugim.
U Ustavu ne postoji odredba koja bi predviđala pravo da neko javno izražava svoju seksualnu orijentaciju. Zašto bi uopšte pristojne ljude zanimalo kakva je seksualna orijentacija drugih ljudi? Ostavite to u sferi privatnosti. Zašto to dižete na rang neke društveno prihvatljive norme? Zašto bi to trebalo da bude model po kome bi trebalo da se ponašaju svi građani u Republici Srbiji?
Način ostvarivanja prava može da bude definisan zakonom, a ne uvođenje nekih novih prava kojih nema u Ustavu. O tome se radi. Uopšte mi nije jasno kako to da je zakon o zabrani diskriminacije odjedanput, preko noći, postao najvažnija stvar u Srbiji.
Koliko znam, Narodna skupština Republike Srbije nije raspravljala o tzv. Vladinom paketu mera za suzbijanje posledica ekonomske krize. Oni su o tome samo usmeno referisali predsednika države, ali u parlamentu o tome nije vođena rasprava.

Hvala.
Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Marko Milenković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Momir Marković.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospodin Momir Marković, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto Evropa ne može da čeka, nemamo vremena za ispravke zakona koje ćemo doneti, a u želji da pomognem, da se ne brukamo pred tom Evropom, pokušao sam da u članu 3. izvršim amandmansku ispravku i računao sam da će nadležni ministar taj amandman da prihvati. O čemu se radi?
Obaveza zakonopisaca je da pišu kratke, jasne, koncizne i primenjive zakonske norme, odnosi se na svaki zakon, ne samo na ovaj. Slušajte, dame i gospodo, šta kažu u članu 3 – svako ima pravo da nadležni sudovi i drugi organi javne vlasti Republike Srbije efikasno štite od svih oblika diskriminacije.
U želji da ne crvenimo kad dođemo u Evropu, predložio sam da se stav 1. menja, pa da kaže – građanin ima pravo pred nadležnim organima javne vlasti – jer su sudovi takođe organi javne vlasti, pa ne treba – sudovi, pa poverenici, pa sudije za prekršaje, pa matičari itd, nego kad se kaže – organi javne vlasti, zna se da se odnosi na sve organe – na efikasnu zaštitu od diskriminacije.
Amandman je odbijen i kaže ovako – amandman se ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju navedenih za neprihvatanje amandmana pod rednim brojem 116. U obrazloženju za 116 kaže – amandman nije u skladu sa svrhom zakona. Značenje izraza – građanin, definisano je u članu 2. stav 1. tačka 3. Predloga zakona i obuhvata samo državljane Republike Srbije, dok – svako – obuhvata i druge koji borave na teritoriji Republike Srbije.
(Predsedavajući: Hvala.)
Samo još dve sekunde, gospodine predsedavajući. Oni koji nisu građani Srbije, a borave na teritoriji Republike Srbije, jesu ili izbeglice koje će dobiti državljanstvo ili stranci...
(Isključen mikrofon.)

Hvala. Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Dragan Stevanović.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima podnosilac amandmana, gospodin Stevanović.

Gospodine ministre, podneo sam amandman na član 3. stav 1. i namera mog amandmana je bila da ga promenim. Predvideo sam da član 3. izgleda ovako: ''Republika Srbija i njeni organi dužni su da štite ljudska i manjinska prava i slobode i da svakom pruže pravo na zaštitu od svih oblika diskriminacije.''
U obrazloženju što mi amandman nije prihvaćen, znate šta piše? Sudska zaštita je oblik zaštite od diskriminacije, a pravo pristupa sudu je jedno od osnovnih ljudskih prava. Šta je besmisleno, da li amandman ili obrazloženje?
Gospodine ministre, vi ste ovaj zakon nazvali vezivnim tkivom, pretpostavljam svih zakona koji se nalaze u ovoj sferi, odnosno koji regulišu ovu materiju. Po našem mišljenju svakako jeste da kroz sve članove ovog zakona provejava disonantnost, odnosno besmisao. Ovde ste rekli da je ovo zakon koji treba da izgradi instrumente koji će obezbediti uspešnu primenu ustavnih odredbi koje se odnose na zabranu diskriminacije.
Hoćete da obezbeđujete uspešnu primenu ustavnih odredbi neustavnim kategorijama, kakav je poverenik kog ste predvideli ovim zakonom? Ono što je takođe bilo neukusno, malopre što ste rekli, da niste očekivali političku, nego pravnu raspravu.
Gospodine ministre, otkako je otvorena rasprava o ovom zakonu, poslednjih dana i nedelja nisam čuo da ste jednom rečju ili rečenicom demantovali ono što se govori u javnosti, da je ovo isključivo politički zakon.
Ako je zakon politički, ako predstavlja izraz vašeg političkog koncepta, od nas niste mogli da očekujete drugačiju raspravu. Mislim da je naša rasprava bila odgovor na ono što ovaj zakon predstavlja.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Milan Škrbić.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li narodna poslanica, gospođica Marina Raguš, želi reč? (Da) Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo, gospodine ministre, kao što vidite, prema odredbama novog poslovnika vrlo je teško u dva minuta obrazložiti amandmane. Zaista pokušavamo, sa više ili manje uspeha, da popravimo određene zakonske predloge, zapravo da se izborimo samo za jednu osnovnu stvar, a to jeste život dostojan čoveka u državi Srbiji.
Tamo gde sam pre izvesnog vremena stala, zaista bih htela da nastavim, s obzirom da se radi o poslednjem izveštaju Zaštitnika građana, a tiče se stanja ljudskih i manjinskih prava i državi Srbiji koja su do sada na vrlo niskom nivou. Kao što Zaštitnik građana kaže, ono što je garantovano propisima, apsolutno se u praksi poštuje na vrlo niskom nivou.
Između ostalog, Zaštitnik građana u svom izveštaju kaže – veliki broj razočaranih građana, posebno siromašno stanovništvo i pripadnici marginalizovanih grupa, ljudska prava doživljavaju kao apstraktni, ponekad i elitistički koncept, dalek od njihovog svakodnevnog života.
Pretpostavljam da ćete se složiti, makar ne glasno, da je ovo dovoljna slika stanja u državi Srbiji 2009. godine, kada je reč o ljudskim i manjinskim pravima.
Ono što bi zaista hteli, kao poslanička grupa, da pridodamo argumentaciji, da ne znamo na koji će način zakon koji ste vi ovde predložili i obrazlagali, branili, da bude proveden u praksi, kada do 2009. godine ljudska i manjinska prava u Srbiji nisu poštovana na adekvatan način. To ne kaže SRS, to kaže Zaštitnik građana koji je naravno...