Ima reč gospodin Aligrudić.  Izvolite. Kao ovlašćeni predstavnik imate još deset minuta, a 18 cela poslanička grupa.

Javljam se u svojstvu šefa poslaničke grupe. Kod ovakvih amandmana ne može da se razgovara, a da se ne progovori nešto o načinu na koji je Vlada obrazložila odbijanje ovakvih amandmana. Kako su amandmani kratki, što je prirodno, jer menjaju pojedine delove teksta, što ne zahteva veliku intervenciju, tako imate kratka i glupa obrazloženja Vlade.
Jedan dobar deo ovih obrazloženja kod ovih amandmana, naročito na član 4. i 5, kaže u jednoj rečenici zašto se odbija, da je ponuđeni tekst sasvim nepotreban, a da je predloženi tekst zakona u skladu sa pravilima nomotehnike.
Za one koji ne znaju, nomotehnika je nauka koja proučava način pisanja propisa, samu tehniku izrade pravnog akta. Verovatno je predlagač zakona hteo da nas fascinira takvim izrazima u obrazloženju odgovora na amandmane, što je smatram, kada je reč o pravilima našeg ophođenja i upotrebi srpskog jezika, izlišno i krajnje nepotrebno.
Što se tiče drugih obrazloženja, a govorim sve vreme i o obrazloženju ovog člana zakona, recimo, imate fenomenalnih obrazloženja za član 20. ovog zakona ili za član 13, gde je bilo traženo da se izbriše "rodni identitet" kao reč iz teksta Predloga zakona, prosto zbog toga, podsetiću vas, što je Vlada sama brisala "rodni identitet" u članu 20.
U prethodnom Predlogu zakona, pre nego što je povučen iz procedure, pisalo je "rodni identitet", a onda se to izbrisalo, a zatim je u članu 13. ostalo i objašnjava se šta su teški oblici diskriminacije, pored onog čuvenog aparthejda, genocida i ostalih stvari, ostao je i "rodni identitet".
Problem je što rodni identitet nije pojam koji je objašnjen u našem zakonodavstvu. Mi ne znamo šta to znači.
Znate, i ljudski rod je rod. Šta ako, recimo, hoću da budem krava i ako to kažem da sam, ili kakva druga životinja, ili možda neka biljka ili drvo, da li to znači da ovaj zakon mene štiti od prava da se nazovem kako god želim da budem?
O kakvom rodnom identitetu govorite? Znači, nije u pitanju polni identitet, u pitanju je rodni identitet. Znači, vi niste definisali taj pojam. Prepisivati se može iz raznih konvencija, zakonodavstava drugih zemalja, ali se mora voditi računa o duhu srpskog jezika, o duhu srpskog pravnog jezika. To ne znači ništa. Mi tražimo brisanje, a vi u obrazloženju odbijanja tog amandmana kažete sledeće: "Amandman se ne prihvata. Amandman je protivan svrsi zakona i u suprotnosti je sa pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije".
S kakvim pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije je ovaj amandman je u suprotnosti, gospodine Čipliću? Šta vi pričate? Kako je brisanje termina "rodni identitet" u suprotnosti sa pozitivnim pravom Republike Srbije? Kako je brisanje termina "rodni identitet", koji niste objasnili u ovom zakonu, protivan svrsi zakona? Gde vi u ovom zakonu branite na posebnom mestu, ističući posebne slučajeve diskriminacije, pitanje rodnog identiteta i kako? Nigde.
Znači, vi ovim nipodaštavate narodne poslanike, one koji su podneli amandmane. Prosto se postavlja pitanje: kako je moguće da imate takav odnos? Ako ste imali šta više da kažete o ovome, bilo je lepo da ste to i napisali, a to niste učinili. Da ste to napisali, možda bi i mogli da polemišemo oko toga.
Ista stvar važi za član 20, gde smo mi bili predložili da se promeni čitava stvar, da se i pitanje promene pola ubaci kao osnov diskriminacije, a da se, zatim, pojedine kategorije građana, koje nisu zaštićene, po nama, odredbama člana 3. stava 3, koja je opšta norma o tome da niko ne može koristiti pravo iz ovog zakona, a da oštećuje tuđa prava garantovana Ustavom i zakonom. Vi ste to odbacili i rekli ste da je taj naš predlog suprotan svrsi zakona.
Dakle, to je način na koji ste se vi odnosili prema našim amandmanima. Nije vam palo na pamet u onom danu pauze da izađete na nadležni odbor i da kao Vlada inicirate podnošenje amandmana da se uključi zaštita dece i maloletnika zaraženih HIV infekcijom. O tome smo ovde govorili. To nisam samo ja govorio, govorili su i ljudi iz drugih poslaničkih grupa. To vam nije palo na pamet, ali zato vam je palo na pamet da prihvatite drugi amandman koji eksplicitno stimuliše onu populaciju koja se štiti ovim zakonom o zabrani diskriminacije posebno, koja je izazvala najviše polemike u javnosti, a reč je o onim ljudima koji imaju posebnu seksualnu orijentaciju ili opredeljenje, jer vi, po pravilima nomotehnike, ne umete da se opredelite između toga da li je reč o orijentaciji ili opredeljenju. Eto vam vaša pravila nomotehnike.
Načinom na koji pišete član zakona, zapravo, vi poručujete društvu sledeće: da je nešto što je, ponavljam, devijantno, a ako je devijantno ne znači da te ljude koji imaju tu devijaciju treba diskriminisati, vrlo vodim računa o tome šta pričam i u tom smislu se s vama slažem, vi hoćete to da proglasite, na nečiji zahtev, normalnom pojavom, ravnopravnom pojavom.
Ravnopravni su muškarac i žena u svojim odnosima i s time se slažemo, ali ovde ne može biti esencijalne neravnopravnosti, samo ne sme biti povređivanja ljudskih prava. To je ono što je suština.
To šte ste vi ovde pisali u ovom zakonu i bavili se prepisivanjem, to ste uradili na jako loš način. Ponavljam, imali ste dva načina da ovo pitanje rešite: normiranjem zabrane diskriminacije u različitim sektorima i oblastima života, kao što je to do sada učinjeno kada je reč o seksualnom opredeljenju u četiri zakona ove države, koji su doneti za vreme vlade Vojislava Koštunice.
To samo znači da mi protiv toga nemamo ništa, a to znači nešto drugo – da je ovo što ste vi ovde napisali vanredna glupost, jer da nije, ne bi izazvalo sve ove reakcije koje je izazvalo u javnosti. Prosto se čovek pita šta vama uopšte pada na pamet, ako vam išta pada?

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman. Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Ljubenoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na član 4. Predloga zakona o zabrani diskriminacije, koji se odnosi na načelo jednakosti, na njegov prvi stav sam podneo amandman kojim sam predložio izmenu ovog prvog stava.
Član 4. stav 1. glasi: Svi su jednaki, uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva. Amandmanom koji sam podneo u članu 4. stav 1. menja se i glasi: Građani i pravna lica su jednaki, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima. Jedno od ličnih svojstava jeste političko opredeljenje ili članstvo u političkim organizacijama.
Povreda načela jednakosti na osnovu ovog ličnog svojstva učinjena je građanima Leskovca nedavno, dolaskom DS na vlast. Povreda se ogleda u tome što je došlo do prekrajanja izborne volje građana grada Leskovca, koji su najvećim brojem svojih glasova poverenje za vršenje vlasti ukazali SRS koja ima najveći broj odbornika u gradskoj skupštini.
DS učinila je sve kako bi došla na vlast u Leskovcu, jer njihova je namera bila da, pošto su na vlasti na republičkom nivou, moraju po svaku cenu da budu i svuda na lokalnom nivou vlasti. Sredstva nisu birali.
SRS, na čelu sa gradonačelnikom Goranom Cvetanovićem, započela je veliki broj projekata i uspešno radila na njihovoj realizaciji. Vlast, nakon samo dva dana, sve postignute rezultate pripisuje sebi. Kakva genijalnost.
Zajedno sa Draganom Đilasom, novi gradonačelnik Leskovca opet obmanjuje građane, ovog puta po veličini petog grada u Srbiji, da bi Leskovac za nekoliko godina mogao da liči na Beograd, da građani u Leskovcu mogu imati životni standard kao da žive u Beogradu. Opet...

Vreme, hvala.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Momčilo Duvnjak.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li želite reč? Izvolite, gospodine Duvnjak.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosim amandman na Predlog zakona o zabrani diskriminacije. U članu 4. stav 1. menja se i glasi: Institucije Republike Srbije su dužne da se jednako i ravnopravno odnose prema svima, bez obzira na razlike u ličnim svojstvima.
Dame i gospodo narodni poslanici, umesto danas da donosimo i menjamo zakone o privatizaciji, radu, zakon o penzijama, zakon o zdravstvu, mi danas pričamo o homoseksualcima.
Izneću vam jedan primer lične diskriminacije u našoj opštini Kruševac, gde je na sednici Vlade 2006. godine, održanoj 17. juna, obećano od ministra za NIP Mlađana Dinkića da će opština Kruševac dobiti 4,5 miliona evra za proširenje fabrike vode Majdevo u Ćelijama. Ta voda je bila potrebna za građane opština Ćićevac, Varvarin i Brus. Proširenje fabrike vode nije bilo potrebno građanima Kruševca, jer građani Kruševca imaju kapacitet tog jezera 650 litara u sekundi, a kapacitet cevovoda 1.100 litara u sekundi. Proširenje fabrike vode je trebalo da bude sa 650 litara na 1.000 litara u sekundi. Znači, diskriminacija je bila prema građanima opština Ćićevac, Brus, Varvarin i Aleksandrovac. Hvala vam.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Poskurica.

Naročito teški oblici diskriminacije se odnose i na postupanja ili nepostupanje organa državne vlasti u propagiranju ili vršenju diskriminacije.
To najbolje govori, uz prinovu tačke 6) po istom članu, da se uprkos intervenciji koju smo imali govoreći u načelu, studenti Raniluga nisu prijavili nenormalnosti koje traju čitav jedan semestar, evo ušli su i u letnji semestar i dalje im se dekan Maliković ne obraća, niko im ne daje nikakvu informaciju u vezi sa tim kada će početi nastava u letnjem semestru za studente treće i četvrte godine.
Sastanak sa ministrom prosvete je održan 20. marta, posle niza pisanih uputstava koje je prosledio dekanu, dekan nije odgovorio jer navodno nije dobio konkretno uputstvo. Dekan Maliković, sa profesorom Obradovićem, zajedno i sa njegovim partijskim drugom Šuvakovićem, održao je sastanak dosta konspirativno, u prisustvu nekoga ko se trebalo smatrati predstavnikom studenata.
Mislim da bi trebalo da se malo utišaju. Ovo je zajednička tema i za njih, ali dobro.
(Predsednik: Gospodo poslanici, upozoravam vas da ometate govornika. Molim vas, nemojte ometati gospodina Poskuricu. Izvolite.)
Valjda ih stanje na Kosovu i očigledna ponavljana, prolongirana, produžena diskriminacija kao višestruka i naročito opasna zanima, kao i čitavu javnost Srbije. Ovo je način na koji može da se sazna nebriga aktuelnog ministarstva za stanje obrazovnog sistema Kosova.
Ni predstavnik studenata koji je tamo bio nije preneo nikakvu informaciju grupi studenata treće i četvrte godine, kojih ima više od 80, koji nemaju pravo da upišu godinu, ne mogu da nastave studije, te su u krajnje nepovoljnim uslovima zato što ne mogu da dobiju ostala prava koja im po tom osnovu pripadaju. Očigledan primer gde ni poverenik ni evropske institucije ne mogu njima biti od pomoći.
Buka je bila veoma očigledna i niste preduzeli ništa, što i nije neobično kada je prilika u kojoj vi predsedavate, uprkos restriktivnom Poslovniku. Hvala.
(Tokom ovog govora poslanici SRS lupali o klupe.)

Zahvaljujem, gospodine Poskurica.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima gospođa Lidija Dimitrijević.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podnela na član 4. predloženo je da se član 1. menja i glasi: Građani i pravna lica su jednaki i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu, bez obzira na lična svojstva.
(Predsednik: Gospodine Avramoviću, ometate, ne možemo da čujemo gospođu.)
Obrazložiću svoj prethodni amandman koji sam podnela na član 3. Govorila sam o diskriminaciji na osnovu političkog mišljenja i opredeljenja, koja je postala svakodnevna pojava u Srbiji. Objasniću to na osnovu nekoliko praktičnih primera. Uz ogroman pritisak na odbornike u Skupštini grada Leskovca, DS je došla na vlast i iz njenih redova na mesto gradonačelnika Leskovca izabrano je lice koje je istovremeno i načelnik Jablaničkog upravnog okruga.
Po zakonu, najpre je trebalo da bude razrešen dužnosti načelnika okruga, potom da to bude objavljeno u Službenom glasniku Republike Srbije, pa da tek onda bude biran na mesto gradonačelnika.
Međutim, DS ne pada na pamet da poštuje zakon. I pored toga što na ovakav način postavlja gradonačelnika, na mesta direktora postavlja i lica bez odgovarajuće školske sprema. Na mesto direktora kulturnog centra postavljena je osoba koja je filolog, a ne diplomirani filolog, znači lice koje ne ispunjava zakonom propisane uslove, jer nema završen fakultet. Na mesto direktora Regionalnog garancijskog fonda postavljeno je lice sa ukupnim radnim stažom od svega 18 dana. DS smatra da je to dovoljno za vršenje funkcije direktora fonda, za koje je inače sadašnji gradonačelnik, do pre samo nekoliko dana, govorio...