Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Spaho.

Gospođo Čomić, evo šta ste mi uradili, da mi noge drhte kada dolazim ovde, pa čak mi se i pertla odvezala, zbog vas. Zadali ste mi toliki strah da već ne znam kako ću sad da iznesem ovaj moj amandman.
Gospodine ministre, posle ove farse od zakona, tražim od vas i vašeg ministarstva, i Vlade, da obezbedi moja verska prava koja mi dozvoljavaju kao Srbin muslimanske veroispovesti da imam dve ili više žena, četiri najmanje.
Ovim zakonom vi me diskriminišete. Dozvoljavate građanima koji su faktički nastrani da mogu da stvaraju porodice, da mogu da žive u zajednici.
Verujte hitno morate i da promenite i Porodični zakon, porodično pravo, u kome ćete na neki način moći da ubacite i ovaj segment o kojem sam govorio. Verujte, kada biste ga izglasali, ne bih mogao da ga upražnjavam zato što teško izlazim i sa jednom ženom zbog ove materijalne situacije, a bogami i u godinama sam.
Ovo kome može da odgovara, to može samo da odgovara gospodinu Tadiću. On već ima politički neprirodni brak sa Čankom, Ljajićem, Dačićem, ponekad uskoči i Čedomir Jovanović, ponekad uskoči i Tomislav Nikolić. Taj brak već jednom mora da ne postoji na srpskoj sceni.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Milan M. Nikolić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Milan M. Nikolić.

Poštovani narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na predloženi zakon, tako da se članu 2. stav 2. menja i glasi: Građanin ne sme da povređuje jednakost i ravnopravnost drugih građana i pravnih lica, odnosno zabranu diskriminacije“.
Ovaj amandman treba da osnaži Ustav Republike Srbije, član 21, koji glasi: „Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki“.
Kao razlog za donošenje zakona navodi se izveštaj Evropske komisije za 2008. godinu, u delu koji se tiče ekonomskih i socijalnih prava, i navodi se da Ustav Republike Srbije zabranjuje svaki oblik diskriminacije, ali da još uvek postoji široko rasprostranjena diskriminacija protiv nacionalnih manjina, romske populacije, žena, kao i osoba sa posebnim seksualnim orijentacijama.
Takođe se navode i razlozi poštovanja međunarodnih standarda i obaveza preuzetih ratifikacijom međunarodnih ugovora, pre svega onih koji se odnose na garancije ljudskih prava i sloboda. Po meni bi se pre moglo reći da je to nalog kreatora svetske politike, svetskih moćnika, koji su takođe poremećajno seksualno orijentisani i time žele da promovišu svoju seksualnu orijentaciju i svoje partnere.
SRS iskreno je protiv bilo kakvog vida i oblika diskriminacije. Ovaj zakon je protivustavan, besmislen i nepraktičan. Protiv ovog zakona su sve tradicionalne verske zajednice, mnoge istaknute ličnosti, kao i nevladine organizacije. Ovde se radi o jednoj vrlo prljavoj kampanji koja se vodi protiv tradicionalnih verskih zajednica.

Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Slađan Mijaljević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Slađan Mijaljević.

Poštovano predsedništvo, kolege, podneo sam još jedan amandman u nizu amandmana na ovaj kontraverzni i kontradiktorni zakon. Radi se o jednom zaista zanimljivom tumačenju ili više tumačenja jedne reči.
Amandmanom tražim da se u članu 4. stav 2. menja i glasi: Građanin ne sme da povređuje jednakost i ravnopravnost drugih pravnih subjekata, odnosno zabranu diskriminacije.
Obrazloženje Vlade je bilo da ne prihvata amandman jer amandman nije u skladu sa svrhom zakona. Građanin je uža kategorija od one ponuđene Predlogom zakona, a u članu 2, u stavovima 1. i 2. reč ''svako'' se objašnjava - svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, znači radi se o radnjama, ponovo reč ''svako'' ili ''svaka''. Zatim, u članu 2. drugi stav kaže ''svako'' - označavaju onog ko boravi na teritoriji Republike Srbije ili na teritoriji pod njenom jurisdikcijom. Ovo u 2. stavu treba da bude ''strani državljanin''.
''Svako'' u ovom prethodnom stavu opet označava određenu radnju. Možda bi bilo bolje da ste stavili ''svako' i svašta'', onda bi se to odnosilo na sve moguće žive vrste koje postoje na planeti zemlji, pa onda ovim zakonom mogu da se bave i ljudi ili ljudska vrsta, a to sam stavio pod ''građanin'', a pod ovo ''svako i svašta'' može da bude i neka životinjska, pa i neka biljna vrsta. Toliko o ovom kontroverznom i kontradiktornom zakonu.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam u ime SRS amandman na član 4. stav 1. Amandman je odbijen, ali je bitno naglasiti šta je suština ovog amandmana. To ću reći sa aspekta određene populacione grupe o kojoj sam govorio juče, a to je izbeglička populacija koja je genocidnom politikom hrvatske države proterana sa prostora Republike Srpske Krajine na prostore Republike Srbije.
Srpski državni organi ne preduzimaju ništa da se diskriminatorski postupci hrvatske vlasti otklone, da se oni internacionalizuju i da se ukaže na osnovne probleme populacije koja je izbegla na ove prostore, kojoj je oduzeta sva imovina i sva imovinska prava.
Ukazaću na dva aktuelna zakona koja su hrvatski državni organi doneli u toku prošle godine. Radi se o Zakonu o posebnoj društvenoj zaštiti, koji tretira posebna pitanja na prostoru Republike Srpske Krajine, i Zakonu o poljoprivrednom zemljištu.
Naime, prvim zakonom o posebnoj državnoj zaštiti hrvatski državni organi definitivno oduzimaju sva prava na državne stanove odnosno na stanove na kojima su Srbi imali stanarska prava. Oni ih dodeljuju, vidite čuda, hrvatskim pripadnicima oružanih snaga, prvoborcima njihovog rata i predstavnicima populacije iz BiH koji trenutno žive u Republici Hrvatskoj, bez obzira što su te kategorije već ostvarile pravo, ovi u BiH, a ovi su već to pravo ostvarili prema prethodnim zakonskim propisima...

Dva minuta. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Narodni poslanik Riza Halimi ima reč. Vreme na raspolaganju Poslaničke grupe manjina je 8,24 minuta.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, koristeći vreme predviđeno za raspravu u pojedinostima koje pripada našoj poslaničkoj grupi, u okviru ovog amandman na član 4. iznosim da ću, zajedno sa ostalim poslanicima naše poslaničke grupe, podržati ovaj zakon, jer je ne samo formalno, nego i suštinski neophodan za podizanje nivoa ostvarivanja ravnopravnosti i sprečavanja prisutne diskriminacije u našem društvu.
Naravno, kao pripadnik nacionalne manjine, ne potcenjujući druge oblasti koje su obuhvaćene ovim zakonom, ističem ogroman značaj ovog zakona u pravcu sprečavanja dalje diskriminacije po nacionalnom osnovu i obezbeđivanju pune ravnopravnosti u daljem periodu.
Zato smatram veoma važnim odredbe zakona kojima se uvodi poverenik za zaštitu ravnopravnosti, kao i odredbu kojom se predviđaju posebne mere radi postizanja pune ravnopravnosti grupe lica koja se nalaze u nejednakom položaju.
I do sada sam ukazivao na veoma osetljive životne probleme sa kojima se suočavaju stanovnici opština Preševo, Bujanovac i Medveđa zbog drastične ekonomske nerazvijenosti, a posebno pripadnici albanske nacionalne manjine ovog područja, koji su veoma dugo bili diskriminisani.
Međutim, veoma je uznemiravajuće da se u određenim vidovima diskriminacija i dalje nastavlja. Pre tri nedelje sam postavio pismeno poslaničko pitanje o tome kako će se sprečiti diskriminacija preko javne aukcije, kojom u drugom krugu treba privatizovati Trgovinske preduzeće "Bratstvo", koje ima prodavnice u glavnim ulicama Preševa.
Ovo preduzeće bi se privatizovalo još u prvom krugu da nije postavljen diskriminatorni i monopolistički uslov od strane Agencije za privatizaciju, da kandidati koji se prijavljuju na aukciju moraju da imaju ostvaren prihod u prošloj godine od najmanje dva miliona evra i, što je još čudnije, moraju da imaju hotel sa četiri zvezdice.
U najnerazvijenijoj opštini u državi, gde nema uopšte hotela, preduzeće je trgovinsko, nije ugostiteljsko, mora taj kandidat koji će da kupi to preduzeće, da ima hotel sa četiri zvezdice.
Znači, prvo, snižava se cena veštački. Već 31 milion dinara je cena za petnaestak lokala ili uopšte prodavnica poslovnog prostora. Samo za jedan od tih poslovnih prostora, prvi stepen i drugi u Vranju, okružni sud, o tome sam već pričao ovde, doneli su bili odluke, nezakonite, ali one su još važeće, da opština mora da nadoknadi negde u visini od najmanje 300.000 evra samo za jedan lokal, koji je u neko vreme bio od Islamske zajednice nacionalizovan i u nekom nameštenom postupku treba sad to opština da plati.
Gde ima sad logike: 15 lokala koji se sada daju u prodaju, zna se, samo što nije tačno rečeno ko će da kupi. Time se unapred odbacuju oni koji su se do sada bavili trgovinom u ovoj opštini. Znači, njima se unapred uskraćuje ta mogućnost, jer oni nemaju hotel sa četiri zvezdice. To mora da bude neko od Niša, pa dalje do Beograda.
Mislim da se ovde radi o klasičnoj diskriminaciji, kao što je, takođe, diskriminacija napravljena od strane ministra poljoprivrede, koji je uredbom, mislim početkom prošle godine, da je to "Službeni glasnik" broj 8 od 2008. godine, objavljena Uredba o premiji za duvan u listu za 2008. godinu. Zamislite, tamo su predviđena sva tri tipa duvana: virdžinija, orijental i berlej, ali je ostvarena samo za virdžiniju, a ne i za ove druge vrste, a orijental se gaji samo na jugu, pogotovo u Bujanovcu i Preševu.
I, šta sad? Dok virdžiniju mogu da obrađuju imućniji ljudi, koji mogu da dođu i do sušare, i onda se njima ova trenuta premija od 32.000 po ha isplati, a neće da se isplati nikako onom siromašnom obrađivaču ili uopšte poljoprivredniku koji je do sada živeo od duvana i angažovao je celu porodicu, jer orijental se suši u kućnim uslovima, angažuju se svi članovi porodice i onda u otkupu ide suv duvan.
Onda je jasno da se 32.000 po hektaru isplati krupnijoj virdžiniji, gde oko 20-25.000 struka po ha ide, a ne može se isplatiti ovome koji se bavio orijentalom, gde treba 200.000 strukova po hektaru. Znači, negde oko osam do devet puta su otežaniji uslovi, neisplativiji uslovi pod ovim kako ministarstvo sad primenjuje, i to do 2012. godine.
Zamislite, opet monopol. Jedino preduzeće koje se bavi otkupom duvana, kada je opet dato u drugom krugu, može da kupi samo neko ko se bavi duvanom, a sprečavaju se druge vrste poljoprivrede i druga preduzeća koja bi mogla u tom području nešto da rade. Proći će drugi krug, treći krug i za ovo trgovinsko preduzeće i, u ovom slučaju, preduzeće za otkup duvana, i kupiće ih monopolisti.
Kod duvana ima tri-četiri firme, nema više, koje mogu da ispune uslove da ih otkupe.
Oni se sada ne prijavljuju, očekuju najjeftiniju cenu, da bi za bagatelu otkupili, jer se unapred postavljaju monopolistički diskriminatorni uslovi.
Siguran sam da će Albanci da dođu do izražaja, da kupe poslovni prostor od ovog trgovinskog preduzeća, ali po deset puta skupljoj ceni nego što će neko iz Beograda ili Niša kupiti to trgovinsko preduzeća.
Kada ovome dodam i situaciju sa Koridorom 10 i sa zapošljavanjem u državnim organima, gospodo kažem vam da je na delu nastavljanje debele diskriminacije, oko koje očekujem i novo ministarstvo za zaštitu nacionalnih manjina, ali i ovaj zakon sa poverenikom da se ozbiljnije pozabave ovom problematikom.