Poštovana potpredsednice, gospodo i gospođe ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege su govorile o statutu Vojvodine i o zakonu o prenosu nadležnosti. Ja se ne bih na tome zadržavao. Na kraju krajeva, svi mi znamo da se odluka o tome ne donosi u Vladi, nego na nekom drugom mestu. U jednoj partiji ili u Kremlju, mislim beogradskom. Mi ćemo naše stavove reći građanima i građankama Vojvodine. Žao mi je što gospodin Cvetković nije tu, ali tu je dosta ministara i ministarki, pa ću se ja vama obratiti kao Vladi, kao da on jeste tu.
Za početak jedna sugestija. Ovde je rečeno da niko u Hagu i Briselu ne spori političku želju i volju Srbije da završi saradnju i izruči Hadžića i Mladića, pa je moja sugestija (ovo nije pitanje, ako se osećate prozvanim, možete komentarisati) sledeća – onda prestanite da dajete izjave kako je Srbija talac Mladića i Hadžića, jer Srbija nije talac njih dvojice, nego je Srbija talac ili nesposobnosti da se oni privedu pravdi ili izostanku političke volje.
Svaki put kad kažete da je Srbija talac, vi time sugerišete da od njih očekujete da se dobrovoljno predaju. A ako očekujete da se dobrovoljno predaju, onda znači da nema političke volje da se hapsi. Nismo mi taoci njih dvojice, nego taoci toga što oni nisu uhapšeni, a to radi država. Ne možemo biti taoci nekoga ko je opljačkao banku, pa se krije po šumi, nego smo taoci nesposobnosti Vlade da završi saradnju sa Hagom. To je samo jedna sugestija.
S tim u vezi je jedna druga moja primedba, ko se oseti prozvanim može da odgovori. Proslava ili obeležavanje desetogodišnjice bombardovanja je apsolutno bila prilika da se progovori o uzrocima tog događaja. Ta prilika je propuštena. Ja vas pitam – da li ste imali utisak kao da je vreme stalo ili kao da se vreme vratilo?
Vi, gospodine Obradoviću, verujem da niste mogli imati ništa u stomaku jer, naprosto, izgledalo je kao da je Milošević živ. Pitam vas druge. Ono što se na tzv. Javnom servisu radi proteklih dana - sednica Vlade, ''pumpanje'' koje se uvek završi onako kako se završi, sa tzv. huliganima ili desničarskim organizacijama, nije dostojno obeležavanje tog tragičnog događaja za državu. A zaista je bila prilika da se podsetimo šta je do toga dovelo. S tim u vezi, kada govorimo o kontinuitetu, opet nema ministarke finansija, pa ću pitati ministarku pravde. Znate da se protiv Jovanovića vodi kampanja. Tu kampanju vodi jedna osoba, koja je 1996. godine za RTS, zvala se ''crna žena'', blatila demonstrante da su izdajnici, da su plaćenici, da su nosili strane zastave. Eto vam kontinuiteta od 1996. I danas takva osoba, isto, za nekog drugog, odrađuje zadatak. Setite se "crne žene".
Da li je normalno, gospođo Malović, da direktor Poreske uprave komentariše jedno fizičko lice, Jovanovića, u mediju koji duguje državi milione dolara za porez? Da li je to sve kontinuitet, od koga se normalnim građanima prevrće želudac? Da li se nekom od vas, kada se ovako poređaju činjenice, to isto dešava? Isključujem vas, gospodine Obradoviću. Hvala.
