Zahvaljujem. U obrazloženju kojim ste pokušali da kažete da je povređen član 104. nema povrede člana 104. Sadržaj vašeg izlaganja ukazuje na to da jednu parlamentarnu praksu smatrate dobrom, a to je parlamentarna praksa da predsednik Administrativnog odbora bude iz redova opozicionih stranaka, a drugu parlamentarnu praksu, da čekamo između jednog i 15 minuta za utvrđivanje kvoruma, smatrate lošom. Dakle, parlamentarna...
(Dragan Todorović, s mesta: To vi radite.)
Molim vas da ne dobacujete. Narodni poslanik Dragan Todorović... Molim vas da slušate poslanike kada izlažu za govornicom. Dakle, u slobodnom citatu, narodna poslanica Vjerica Radeta je rekla da je parlamentarna praksa, što nigde ne piše u Poslovniku, da predsednik Administrativnog odbora bude iz redova opozicionih stranaka bila dobra i da je vladajuća većina ukinula tu, po vama, a možete pogledati u stenogramu, dobru parlamentarnu praksu. To ste pokušali da u izlaganju date kao obrazloženje stava da je parlamentarna praksa da se za utvrđivanje kvoruma sačeka između nula i 15 minuta loša i da bi trebalo da se prekine.
Dakle, ne može oba, ne može parlamentarna praksa za koju smatrate da je vama u interesu da bude dobra, a parlamentarna praksa za koju trenutno smatrate da vam nije u interesu da bude loša. Mi svi zajedno, nas 250, učestvujemo u građenju kako prakse tako i dobrih pravila u Poslovniku Narodne skupštine.
Jedna od stvari koju ste propustili da uočite kao povredu Poslovnika jeste da narodni poslanici sede u sali u vreme utvrđivanja kvoruma i krše član Poslovnika koji obavezuje sve narodne poslanike da učestvuju u utvrđivanju kvoruma, jer Poslovnik Narodne skupštine ne poznaje poslanike vladajuće većine i poslanike opozicije.
Vreme kada mi čekamo, nekoliko minuta, da se utvrdi kvorum jeste vreme koje je parlamentarna praksa da se toleriše poslanicima koji dolaze pod udar člana Poslovnika u obavezi utvrđivanja kvoruma da to smatraju svojim političkim pravom. To je kršenje pravila. Zajedno sa striktnom primenom Poslovnika ići će i striktna primena tog člana Poslovnika Narodne skupštine.
Dakle, ili će biti prestanka radnog odnosa koji je zasnovao poslanik na stalnom radu ili će biti utvrđivanja kvoruma od strane svih narodnih poslanika. Zahvaljujem.
Drago mi je što imam nepodeljenu podršku i opozicionih političkih grupa i vladajuće većine za striktnu primenu članova Poslovnika Narodne skupštine.
Da li neko od predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Prelazimo na rad, po redosledu. Narodni poslanik Vladan Batić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da imamo jednu delikatnu tačku dnevnog reda i mislim da treba biti vrlo obazriv prilikom odabira tužilaca u Državno veće tužilaca. Kada je o tužilačkoj organizaciji reč, Srbija, nažalost, ne može da se pohvali da je to garant vladavine prava u pravnoj državi.
Mi smo u poslednjih nekoliko godina imali situaciju da su državni tužioci najpre bili penzioneri, mislim na okružnog tužioca u Beogradu, a onda su i jedan i drugi već dugo vremena u takozvanom v.d. stanju.
Kada biramo tužioce treba, valjda, da ovde u njihovim biografijama stoji u koliko krivičnih prijava su postupali, koliko su podneli zahteva za pokretanje istrage, koliko optužnica su podigli, koliko je po njihovim optužnicama doneto pravosnažnih presuda, da vidimo o kome se radi.
Plašim se da smo u poslednje vreme imali puno prodaje magle, dimnih zavesa, puno obmana i pominjanja velikih afera. Kada ispod tih velikih afera začeprkate, nije ostalo ništa.
Šta je sa pričom o aferama „pancir“, „cvećara“, „satelit“, „Knjaz Miloš“, „Kargo centar“, „Meridijan houm“ itd.? Šta je sa hapšenjem Radeta Terzića, Milana Obradovića i mnogih drugih ljudi? Šta je sa stvarima koje se ne procesuiraju, sa kiparskim parama, sa „HVB bankom“, sa „Evroaksis bankom“, sa ruskim gasom, sa sirijskom naftom, sa češkim dugom? To stoji u fiokama. O tome se ne priča.
Hajde da uzmemo još jedan primer, primer tzv. fudbalske mafije, kako tužilaštvo u Srbiji sprovodi selektivnu pravdu. Ko je bio meta tih postupaka? Ljudi iz Crvene zvezde, Dragan Džajić i Cvetković, i ljudi iz OFK Beograda sa Zvezdanom Terzićem na čelu. Tako je želeo kabinet jednog premijera i jedan ministar unutrašnjih poslova, da ljude stave na stub srama, da hapse Džajića pred kamerama, sa lisicama i pred decom i pred porodicom; da Zvezdana Terzića proglase za državnog neprijatelja broj jedan; ne samo za kriminalca, nego je, pošto neće da se odrekne svojih crnogorskih prijatelja, onda i izdajnik. Znači, državni neprijatelj broj jedan.
Šta je sa drugim fudbalskim klubovima, sa njihovim predsednicima, sa praksom koja traje godinama? Oni imaju svoje mecene, svoje zaštitnike u pojedinim političkim liderima, pre svega iz bivše vlasti, ali i u pojedinim tajkunima. To je selektivna pravda. Upozoravam v.d. državnog tužioca i v.d. okružnog tužioca u Beogradu da više ne sprovode selektivnu pravdu, da vidimo ko to ima voljenog premijera ili voljenog ministra, pa ne može da se nađe na optužnici, pa ga nema na poternici, pa ga nema sa lisicama. Sve ćemo to obelodaniti.
Još jednom upozoravam državnog tužioca i okružnog tužioca u Beogradu da ne sprovode selektivnu pravdu. Šta je sa političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića?
Šta je sa sramnom aferom "Topčider"? Ceo svet zna da su dva dečaka streljana, a tužilaštvo ćuti. Nateraćemo ga da progovori i da ne sprovodi selektivnu pravdu. Ili svi treba da odgovaraju, ili niko neće odgovarati. Hvala.

Pre nego što pređemo na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč, obaveštavam vas, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova, a po raspravi o ovoj tački dnevnog reda.
Saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele su sledeće poslaničke grupe: LDP, DSS i SRS.
Dajem reč prvom narodnom poslaniku, narodnoj poslanici, po redosledu prijava za reč. Narodna poslanica Judita Popović, posle nje narodna poslanica Milica Radović.

Gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, pred nama je veliki posao. Danas treba da završimo raspravu o ljudima, konkretno o 22 ljudi, 11 što se tužilaca tiče i 11 što se sudija tiče, kako bismo napravili prvi korak ka jednoj opsežnoj reformi pravosuđa.
Od naše današnje rasprave i od izbora tih ljudi zavisi u kom pravcu će se kretati ta reforma pravosuđa, o kojoj smo toliko toga govorili u proteklih nekoliko meseci kada je set pravosudnih zakona bio na dnevnom redu. Svi smo se tada složili da je ta reforma potrebna, da je potrebno da se obezbedi jedna samostalnost u radu sudova i tužilaca, složili smo se u tome da mi danas nemamo ni samostalnost u radu sudova i tužilaštava, složili smo se u tome da postoje veliki problemi i da su ti problemi mnogobrojni, što se tužilaštva i sudova tiče.
Dakle, ako je to toliko ozbiljno i toliko komplikovano, onda bi zaista trebalo da ozbiljno pristupimo tome kada danas budemo diskutovali, kada danas budemo odlučivali da li su ti ljudi koji su predloženi za izborne članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca zaista dostojni toga da pokrenu veliki posao u Srbiji.
Danas ćemo govoriti o tim izbornim članovima zato što samo o njima možemo da odlučujemo, a izvršni organ ima svoje stalne članove, tako da se podrazumeva da izvršna vlast ima određenu kompetenciju, što se budućeg rada Visokog saveta sudstva tiče, kao i Državnog veća tužilaca.
Ako već možemo da odlučujemo o osmoro ljudi, što se Visokog saveta tiče, šest sudija, jednom advokatu i jednom profesoru, ili o osmoro ljudi u Državnom veću tužilaca, o šest tužilaca, jednom advokatu i jednom profesoru, onda bi trebalo da znamo ko su ti ljudi, da li mogu da podnesu taj teret, da li imaju lični integritet, da li znaju koje obaveze preuzimaju na sebe i da li te obaveze mogu da nose.
Glavni zadatak Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca se sastoji u tome da izvrši opšti izbor sudija, kao i opšti izbor tužilaca.
Drugi zadatak je da se obezbedi samostalno raspolaganje sredstvima koja se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju za rad Visokog saveta i Državnog veća. Treći zadatak je da se obezbedi samouprava, i to sudska u pravosuđu, u sudstvu, a tužilačka u tužilaštvu, da se donese odluka o broju sudija i broju tužilaca.
Podsetila bih vas da je 30. mart poslednji rok kada ti ljudi treba da se izaberu. U roku od sedam dana predviđeno je konstituisanje Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, 30 dana je potrebno da se donese ta odluka sa njihove strane o broju sudija i tužilaca, 90 dana je potrebno da isti utvrde merila i kriterijume za opšti izbor sudija i tužilaca. Ukoliko se sve ovo uradi, juni i juli mesec su ti meseci kada možemo biti spremni za to da se pokrene opšti izbor sudija i tužilaca.
Dakle, to su ozbiljni zadaci koji stoje pred tim ljudima. Mi smo dobili spisak kandidata za Visoki savet i za Državno veće. Da li svi ti ljudi ispunjavaju te uslove koje je svako od nas poslanika predvideo da moraju da ih ispunjavaju da bi obavljali taj zadatak, pored tih opštih uslova koje zakon predviđa i koji, normalno, moraju da postoje za jednog budućeg člana Visokog saveta sudstva?
Što se sudija tiče, pretpostavljam da su kolegijumi sudova bili toliko zreli i toliko sposobni da iz svojih redova odrede konkretne ljude. Pretpostavljam da su to uradile i advokatske komore, pretpostavljam da su to uradili i kolegijumi pravnih fakulteta. Ako je to tako, da li mi, da li ja lično imam pravo na bilo kakvu bojazan da mi danas nećemo dobiti kvalitetne ljudi koji će morati da urade sve ove poslove koje sam nabrojala?
Od tih konkretnih imena lično ne bih mogla posebno da izdvojim nikoga, ni što se pozitivne strane tiče, ni što se negativne strane tiče, zato što jedan kandidat, jedan čovek ima toliko strana svoje ličnosti, toliko toga ima u svom životu što ne može da se stavi na papir, toliko toga obuhvata jedan ljudski život da mi ne možemo zaista biti sigurni da će taj čovek koji će danas dobiti (odnosno u ponedeljak) verifikaciju za tu njegovu buduću poziciju zaista i znati da uradi to što se od njega očekuje.
Možemo samo da izrazimo nadu da će to biti oni pravi ljudi, koji će posao započeti i okončati onako kako se od njih i očekuje, po zakonima koje je ova skupština izglasala. Mislim da je sada situacija u pravosuđu takva da je postala skoro neizdržljiva. Znamo da ima puno toga da se uradi, da se puno priča o korupciji, da se puno priča o tome da je preveliki broj sudija, da je to veliki problem koji jedno društvo u tranziciji, u kojoj se mi danas nalazimo, ne može da izdrži i da nosi.
Ako smo svakodnevno svedoci napada na sudije, lažnih dojava o podmetanju bombe i slično, onda znamo da smo dobro uradili što smo se odlučili za set pravosudnih zakona.
Nadam se da će taj put kojim smo krenuli sa tim zakonima zaista da dovede do pravog cilja, a da će ti ljudi o kojima danas raspravljamo znati, umeti da dovedu priču do kraja, da se napokon konstituiše pravosuđe tako da može da obavlja rad koji je zaista potreban ovom društvu.
Jer, to vam je kamen temeljac za celokupnu budućnost Srbije; ukoliko budemo imali sudove, ako budemo imali tužilaštva koja će moći da se nose sa izazovima ovog društva, moći ćemo da te izazove nosimo i da se suprotstavimo svim negativnim pojavama.
Ukoliko to ne budemo imali, ukoliko ne budemo mogli da završimo posao u vezi sa reformom pravosuđa, onda zaista ne znam sa koje strane da krenemo i šta možemo da uradimo da ovo društvo ipak krene iz ove faze potpune letargije, potpune statike i, možda, polako kretanja unazad.
Prema tome, danas kada budete raspravljali o ovim ljudima očekujem od svih vas, kolege i koleginice poslanici, da kažete svoje mišljenje konkretno o svakom kandidatu, da se konkretno izjasnite i kažete svaku primedbu, jer to će biti od velike koristi za odlučivanje.

Reč ima narodna poslanica Milica Radović. Posle nje narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj današnji dnevni red vidim kao nastavak diskusije koju smo vodili prošlog novembra o setu pravosudnih zakona. Tada je diskusija, kako u načelu, tako i u pojedinostima, jako dugo trajala. Prosto, mnogo toga je tada bilo rečeno. Poslanici DSS-a su izneli niz ozbiljnih zamerki na ovaj set zakona. One koje su najvažnije su odsustvo ozbiljne analize koja bi se bavila ispitivanjem trenutnog stanja u pravosuđu i nesagledavanje efekata novopredloženih zakonskih rešenja koji mogu da budu izazvani u samoj praksi.
Potpuno sam uverena da predstavnici Ministarstva pravde koji su u tom trenutku radili na izradi seta pravosudnih zakona, s obzirom na to da je prošlo neko određeno vreme od trenutka kada su oni doneti, sada mogu potpuno da razumeju koliko su ta zakonska rešenja loša. Ovde prvenstveno mislim na novopredloženu mrežu sudova i tužilaštava, koja će na najozbiljniji način da poljulja sam sudski organizam iznutra.
Sa druge strane, mislim prvenstveno na način na koji se bira prvi sastav Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, verujem da se većina poslanika seća da smo mi poslanici DSS-a tada najviše napadali nekonzistentan način izbora prvog sastava Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva u odnosu na svaki naredni izbor sudija i tužilaca.
Tada smo rekli, ako je već opšti reizbor ustanovljen kao pravilo, da li je moguće da ova dva pravosudna tela, koja u formalnom i suštinskom smislu predstavljaju vrh pravosudne piramide, ne prolaze kroz isti? Gde je tu logika? Da li oni koji nisu "reformisani" mogu uopšte da reformišu pravosudni sistem? Ako za njih važi pojednostavljen, lak način izbora, onda se postavlja pitanje kako oni uopšte mogu da imaju, odnosno kako mogu da steknu određeni nivo poverenja, autoriteta, poštovanja od strane svojih kolega, od strane predstavnika iste branše?
Smatram da ovakav način izbora nije smeo da se predvidi u samom zakonu, jer on obesmišljava svaki naredni korak koji bi možda čak i išao u pravcu poboljšanja stanja u samom pravosuđu. Ove sudije i tužioci koje danas biramo imaju za cilj da naprave čistku u pravosuđu. Umerenije govoreći, oni imaju obavezu da odluče ko će od 2.400 sudija, odnosno od 800 sudija za prekršaje, ostati u sudstvu, da utvrde tačan broj sudija, da utvrde kriterijume za reizbor, da predlože predsednika Vrhovnog kasacionog suda i sve sudije. Ne sumnjam da će oni to sve da urade, ali postavljam pitanje – sa kojim stepenom legitimiteta? Ovo pitanje se postavlja zbog toga što oni prolaze kroz jedan lakši način izbora od svih onih koje će kasnije da biraju, odnosno predlažu.
Kao što se primećuje, u svom izlaganju se ne bavim kadrovskim rešenjima, iako smatram da među ovim predloženim kandidatima ima par vrlo kvalitetnih kandidata. Ovde se bavim principom, jer smatram da su imena koja su predložena mnogo manje važna od principa koji je zauzet prilikom samog izbora.
Smatram, takođe, da ovde nije poštovano osnovno pravilo, u krajnjem slučaju i evropski standard, koje je trebalo ovde poštovati, a ono se odnosi na najširu predstavljenost sudstva.
Što se tiče Visokog saveta sudstva, mogu da kažem da je beogradsko pravosuđe, koje je sa 60% prvostepenih predmeta i više od 30% drugostepenih predmeta, predstavljeno samo jednim predstavnikom. Ako to uporedimo sa dva predstavnika opštinskog sudstva sa područja apelacije u Kragujevcu, koje, usput, ima duplo manji broj sudija, onda se vidi da matematika nije tačna. Ako svemu tome dodamo i činjenicu da sa juga Srbije, odnosno jugoistoka Srbije nije izabran niko da bude kandidat za Visoki savet sudstva, odnosno Državno veće tužilaca, onda to debelo baca sumnju na ovakav izbor.
Nažalost, situacija ni sa Državnim većem tužilaca nije drugačija. U Beogradu i u beogradskom sudstvu postoji 80 zamenika tužilaca. To je, otprilike, jedna petina od ukupnog broja zamenika tužilaca u celoj Srbiji. Postavlja se pitanje zar niko od tih 20% ukupnog broja zamenika tužilaca u Srbiji nije mogao svojim kvalitetima da se nađe među kandidatima za Državno veće tužilaca?
Ako se tome doda još i informacija, i ako je u krajnjem slučaju tačna informacija, da okružno tužilaštvo nije održalo kolegijum gde bi predstavilo svog kandidata za Državno veće tužilaca, onda to još više baca sumnju na ovakav izbor.
Pravosuđe u Srbiji je u vrlo ozbiljnoj situaciji. Iz dana u dan nivo poštovanja prema sudovima, prema nosiocima pravosudnih funkcija opada. Stranke bukvalno nogom otvaraju vrata sudnice, prete, fizički nasrću na nosioce pravosudnih funkcija. Pre neki dan smo imali u Knjaževcu, nažalost, nemili događaj, za samo godinu dana je ponovljen; ovog puta nije ubijen sudija, ubijena je supruga sudije za prekršaje.
Smatram da ovom alarmantnom stanju u pravosuđu mora da se stane na kraj, mora da se iznađe rešenje da se iz ovoga izađe, ali to se ne postiže, nažalost, tako što se nameću rešenja koja imaju za cilj da samo dalje destabilizuju sam sudski organizam.
Slobodno mogu da kažem da je za trenutno stanje u pravosuđu najodgovornije Ministarstvo pravde. Ono, da li zbog nesposobnosti, da li zbog nestručnosti predstavnika Ministarstva pravde, da li iz nekog drugog razloga, nije u stanju da izgradi sopstveni autoritet i da snagom sopstvenog autoriteta pokuša da reši stanje u pravosuđu. Umesto toga, Ministarstvo pravde Vrhovnom sudu Srbije pre neki dan šalje dopis državnog sekretara Ministarstva ekonomije kojim se traži da se prekine postupanje u radnim sporovima i da se zastane sa izvršenjem pravosnažnih sudskih odluka u radnim sporovima.
Ne znam da li vi razumete o čemu se ovde radi, ovo je svojevrsni skandal. Ovako nešto nije zapamćeno nikada ranije. Jednostavno, Ministarstvo pravde je uputilo dopis Vrhovnom sudu Srbije, gde se po dopisu državnog sekretara, izvesnog gospodina Ćirića, traži da sudovi ne rade ono zbog čega su faktički i osnovani. Šta je to? To je, u krajnjem slučaju, posrnuće zdravog razuma, to je posrnuće demokratije, to je ubijanje pravne države, a sve zarad toga što je neko ko je jako finansijski zadužio ovu vladu to tražio.
Na samom kraju, ne želim da se bavim kadrovskim rešenjima koja su ovde predložena, posmatrajući loš princip izbora kandidata za Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca mogu da kažem da čovek može da bude manje nego optimističan da će stvari u pravosuđu na bilo koji način da se poprave. Hvala.

Hvala. Reč ima gospodin Petar Jojić. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao prvo, postavio bih pitanje predlagaču i pozivam ga da dođe da da obaveštenje.
Naime, Visoki savet pravosuđa je dostavio predlog pod brojem 119-01-4/2009-01 od 29. 01. 2009. godine.
U ovom predlogu kaže: "Na osnovu člana 50. stav 3, a u vezi sa članom 52. st. 5. i 6. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), Visoki savet pravosuđa u užem sastavu za sudije na sednici održanoj 28. januara 2009. godine doneo je odluku da predloži Narodnoj skupštini kandidate za Visoki savet pravosuđa."
Postavlja se pitanje da li je ovaj predlog uopšte potpun i da li ispunjava uslove, ako je on dostavljen i u njemu izričito naznačeno da je Visoki savet u užem sastavu odlučivao da predloži, a ne kaže se čak ni koliki je broj koji predstavlja taj uži saziv. Dakle, koliko je tih članova bilo ovde, u ovom predlogu nema.
Ovo je sporno pitanje i predlažem, gospodine potpredsedniče, da se ovaj deo, ova tačka skine sa dnevnog reda zbog toga što ona nije pravno valjana da po njoj možemo danas u republičkom parlamentu da odlučujemo. Narodni poslanici ne znaju šta je to uži sastav. Narodni poslanici ne znaju koliko je bilo prisutnih na tom užem sastavu. To je veliki nedostatak.
To vam je odluka koja je ravna presudi koju donosi Vrhovni sud, i ako presudu nije doneo Vrhovni sud, ili okružni, ili opštinski, u predviđenom zakonskom sastavu, ta odluka ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo i ne može se smatrati odlukom. Dakle, dame i gospodo, to je prethodno pitanje koje treba da se razreši i ovo treba skinuti sa dnevnog reda kada je u pitanju predlog da se predloži Visoki savet sudstva po ovom zakonu koji je donet.
Kada je u pitanju pravosuđe i kada su u pitanju kandidati, ovde mnogo štošta treba reći. Prvo treba reći da li je to jedna od vrlo važnih institucija, kako u odnosu na sudove, kao Visoki savet pravosuđa, tako i u odnosu na Državno veće tužilaca. Ovo je nova institucija. Ova institucija treba da izvrši reformu pravosudnih organa u Republici Srbiji.
Ovde se postavlja i pitanje kvaliteta kadrova koji se predlažu. Kako možete da prihvatite predlog da se predloži za Visoki savet pravosuđa kandidat Nadica Jovanović, sudija Opštinskog suda u Kragujevcu, rođena 1958. godine u Kruševcu, završila Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu 1990. godine, sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Opštinskom sudu u Kragujevcu, a tek od 2002. godine postaje sudija Opštinskog suda u Kragujevcu? Zar nemade Opštinski sud u Kragujevcu, Okružni sud u Kragujevcu, Okružni sud u Užicu, Okružni sud u Valjevu, Okružni sud u Nišu, da ne nabrajam, nekog boljeg kandidata, koji ima radno iskustvo, koji je radio na poslovima sudije najmanje 20 godina? Zašto? Da bi mogao taj sudija da predlaže i da učestvuje u izboru kandidata.
Taj sudija mora da poznaje vanparnični postupak, parnični postupak, krivični postupak i sve strukture pravosuđa.
Zatim, taj sudija mora da ispunjava sve uslove i kriterijume, a drugo, da ima dokaza da je taj sudija radio kao sudija toliko godina, da je u toj i toj godini konkretno primio u rad toliko i toliko predmeta, da je godišnje rešavao toliko predmeta, da mu je toliko predmeta preinačeno, da mu je određeni broj predmeta potvrđen, da mu je određeni broj predmeta ukinut. Takvih pokazatelja za kandidate ovde nemamo dovoljno.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovde ima i advokata i stručnjaka koji znaju i sledeću činjenicu. Možete misliti, ako je kandidat predložen za Visoki savet sudstva, a rešavao je predmete o nasleđivanju ili je rešavao supredmete, po predstavkama, prigovorima i žalbama građana, on je godišnje rešavao te predmete i ima veliki broj rešenih predmeta, ali ti predmeti nisu složeni predmeti. To nisu predmeti da on može da ima licencu da postane, pre svega, član Visokog saveta sudstva.
Drugo, ako je radio na krivičnoj referadi, treba da se zna koliko je imao običnih krađa kao predmeta, lakih telesnih povreda, uvreda, teških krađa, razbojništava, silovanja ili ubistava i da li je iza sebe ostavio u toj svojoj pravosudnoj karijeri dobre rezultate. Ti ga rezultati, pre svega, afirmišu i oni ga vode na ovu funkciju.
Ovo nije dobro. Nije dobro što se prvi saziv sudstva i prvi saziv i sastav Državnog veća tužilaca predlaže na ovakav način. Zašto? Svi sudovi, sva tužilaštva i stručna javnost su protiv ovakvog načina predlaganja. Zašto?
Prvo, pravosudni organi, tj. sudovi, od opštinskog do Vrhovnog suda trenutno, dok se ne formiraju kasacioni sud i apelacioni sudovi, treba da daju predloge svojih kandidata, pa da dođe pred Visoki savet pravosuđa možda 50 kandidata. Od tih 50 kandidata, dame i gospodo, treba birati one koji imaju rezultate i koji mogu sutra sigurno da dele pravdu i koji mogu vršiti tu funkciju i garantovati prava i slobode građana. To je veliki problem sa ovim predlogom zakona.
U pravosuđu ljudi nisu zadovoljni ovim. Ono što je dobro, čemu se ide, jeste da se u redove ovih institucija predlažu i advokati, jer su advokatske organizacije ustavna kategorija, a u svim zemljama sa razvijenim pravnim sistemima zapravo se iz advokature biraju najbolje sudije.
Prema tome, dame i gospodo, dobro se ne piše. Na kraju, samo bih rekao, pošto ovo neće da zaživi i neće biti moguće da se primeni u praksi, pogotovu kada je u pitanju teritorijalna podela pravosuđa i izbori, na ovakav način ovo je ravno opelu za pravosuđe u Srbiji.

Reč ima gospođa Vesna Pešić, da je u sali, nema je.
Reč ima gospodin Milan Lapčević. Vreme za vašu poslaničku grupu je 16 minuta i 12 sekundi.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, činjenica da ovde nema predsednika Odbora za pravosuđe je prilično ponižavajuća za ovakvu raspravu. Ali, dobro, bez obzira na to, ja ću se osvrnuti na temu; neću govoriti o samim kandidatima, već ću govoriti uopšte o načinu predlaganja i o tome da nije ispoštovan ni minimalno teritorijalni princip, u smislu predlaganja kandidata za Visoki savet pravosuđa i za Državno veće tužilaca.
Naime, sa područja apelacionih sudova niko od kandidata iz redova tužilaca, niti iz redova sudija nije predložen za ova dva visoka tela sa područja Apelacionog suda Niš. Postavlja se opravdano pitanje – zašto je to tako? Da li je moguće da ne postoji niko iz redova tužilaca sa područja ovog apelacionog suda ko ima kredibilitet i integritet i rezultate u svom radu u prethodnom periodu da bude predložen za ovako visoke funkcije? Videli smo među predlozima i kandidate koji dolaze iz Beograda, iz Novog Sada, iz Nove Varoši, iz Kragujevca, Sremske Mitrovice, kada se govori o tužiocima. Kada se govori o sudijama, takođe ih ima iz Novog Sada, iz Beograda dva, Kragujevca, Kruševca, i opet nema nijednog kandidata sa područja južne ili jugoistočne Srbije. Dakle, kao da je tamo pao mrak i kao da tamo ne postoje ljudi koji vrše ovakve funkcije i koji imaju rezultate. Da li je baš tako da nema rezultata?
Podsetiću vas samo na jednu činjenicu koja je očigledna i proverljiva, a radi se o području Okružnog suda u Nišu. Okružni sud u Nišu je tri godine zaredom, što se tiče velikih gradova, jedan od najboljih sudova u smislu rešenih predmeta i u smislu broja vraćenih predmeta, odnosno onih koji nisu prošli reviziju. Dakle, nije tačno da ne postoje ljudi koji rade kvalitetno i nije tačno da ne postoje ljudi koji imaju rezultate, već, izgleda, u smislu predlaganja, sam koncept zakona nije dobar. Onaj ko ima uticaja na izbor kandidata za Državno veće tužilaca i VSP očigledno nije želeo da taj svoj autoritet iskoristi. Dakle, govorim o predsedniku Odbora za pravosuđe gospodinu Bošku Ristiću, koji ni na koji način nije uticao, niti je, izgleda, želeo da utiče na to da se ispravi ova nepravda koja se tiče predloga kandidata za ova dva visoka tela, u smislu da ne postoji niko ko će biti predložen ispred sudija ili tužilaca sa teritorije jugoistočne Srbije.
Šta je razlog za to? Ja u to neću da ulazim, da li postoje nekakvi lični motivi, ali prosto se nameće pitanje da li neko ko će biti po funkciji član VSS i ko će uticati ubuduće na izbor sudija sa teritorije sa koje dolazi, a pri tome naravno ima aktivnu advokatsku kancelariju, ne želi da bilo ko sa njegove teritorije bude takođe prisutan u tom Visokom savetu, da bi svi koji treba da budu reizabrani sa teritorije sudova jugoistočne Srbije morali upravo njemu da se obraćaju i upravo od predsednika Odbora za pravosuđe da traže određenu saglasnost da bi bili izabrani. To je svojevrstan sukob interesa.
Mislim da na ovaj način sudstvo ne može da bude nezavisno i da će na ovaj način jugoistočna Srbija i sudije i sudovi sa ove teritorije biti hendikepirani, jer neće imati ko da ih predstavlja, već će odlučivati ili jedan čovek ili oni ljudi koji nemaju uvida u njihov rad i u njihovu kompetentnost.
Smatram da su ovakvi predlozi relativno korektni, ali bez poštovanja teritorijalnog principa i bez poštovanja jedne velike teritorije, velikog broja stanovnika, u smislu kandidata sa te teritorije, mi ne možemo da govorimo o Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca kao kredibilnim telima, koja će sutra donositi kvalitetne odluke, birati kvalitetne tužioce i sudije koji će raditi svoj posao prema zakonu i onako kako treba.
Mi kao DSS, naravno, nećemo podržati ovakav izbor, jer u startu smatramo da ni koncept zakona nije dobar, a ni sam predlog kandidata, koji nije uvrstio ljude sa teritorije jugoistočne Srbije, ne može da bude za nas telo koje će dati dobre predloge. Hvala.