Gospodine predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, vreme na koje ste me upozorili je sasvim dovoljno da postavim par pitanja. Voleo bih da je tu i neko iz Vlade, da adekvatna pitanja postavimo i Ministarstvu pravde, ali se pitanja tiču i vladajuće većine.
Jedno pitanje koje sublimira sve ovo o čemu želim da govorim, jeste: da li je ovo razrešenje krize u kojoj se nalazi naše pravosuđe ili će to samo biti kap koja će preliti čašu?
Naime, želim da podsetim šta smo sve radili po pitanju pravosudnih zakona i po pitanju stanja u pravosuđu i u prethodnom mandatu Narodne skupštine i u ovom sadašnjem mandatu, da podsetim i na to da je kod nas u Srbiji na snazi Zakon o krivičnom postupku, koji je neprimenljiv i koji se ne primenjuje, a da primenjujemo derogirani Zakon o krivičnom postupku, koji smo čak i novelirali, što je u tehnici pravnog normiranja nedopustivo, da nam se ne bi desilo skandalozno puštanje kriminalaca iz zatvora.
Sve to je progutala ova skupština, u nameri da se nekako izađe iz krize u kojoj se naše pravosuđe nalazi.
Ispred sebe imamo papire na kojima se nalaze kadrovski predlozi za Visoki savet sudstva i za Državno veće tužilaca. Pored predloženih kadrovskih rešenja, može se postaviti pitanje da li je predlagač vodio računa o geografskoj zastupljenosti predstavnika u telima za koja su ti predstavnici predloženi? Da li će ova tela moći da na adekvatan način budu izabrana ili ćemo ponovo da formiramo krnja tela koja će imati dve trećine članova, pa će, shodno tome, i raditi sa dve trećine članova?
Ovakvo pitanje se samo od sebe nameće. Znamo kako smo usvojili Zakon o zabrani diskriminacije, 127 poslanika je glasalo.
Sramota je da je bila tako tesna većina i da je zakon jedva izglasan, i to uz pomoć poslanika LDP.
Da li će nas vladajuća većina i ovog puta dovesti u takvu situaciju da ne bude dovoljan broj poslanika da se izglasaju predlozi svih predlagača i da li ćemo ponovo imati krnja tela koja će sa dve trećine članova raditi i zadovoljavati formu, a ne suštinu? Voleo bih da mi i predstavnici Vlade, ali i predstavnici vladajuće većine daju odgovor na ova pitanja.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kamera govori sve. Mislim da je ozbiljnija atmosfera na nekoj sednici kada se bira savet mesne zajednice, nego danas u Skupštini Srbije kada treba da raspravljamo o članovima najvažnijih pravosudnih institucija ove države - Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.
Da stvar bude gora, ovoj sednici ne prisustvuju ovlašćeni predstavnici predlagača, a čak nema, koliko vidim, gospodina Boška Ristića, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu. Nema nikoga iz Advokatske komore Srbije, nema nikoga sa pravnih fakulteta u Srbiji, nema nikoga iz Visokog saveta pravosuđa.
Mi o kvalitetu kandidata koji su predloženi možemo samo šturo da pročitamo iz kratkih biografija koje su nam dostavili. Nema nikog ovde ko bi rekao šta je to što predložene kandidate preporučuje da budu članovi Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca, u državi u kojoj se pravosudni sistem urušava na svaki mogući način, počevši od donošenja loših zakona po kojima će sudije biti ponovo birane, pa se već sada kod sudija stvara strah da li će biti ponovo izabrani na tu funkciju, rastrčali se partijski komesari DS-a po celoj Srbiji i šire lažne informacije – ti ćeš biti ponovo izabran sa sudiju, a ti nećeš, pa se stvara zla krv među sudijama; od toga da ministar za ekonomiju kaže sudijama, u vidu preporuke, da obustave radne sporove; od toga da se za v.d. predsednika Vrhovnog suda Srbije izabere, odnosno postavi gospođa koja je jedino čuvena po tome što je napravila onaj čuveni lapsus "Dobili smo, pardon, doneli smo presudu za ubice Zorana Đinđića" itd.
To što nema ovlašćenih predstavnika predlagača, to je najbolja slika za vladajuću koaliciju i to je najbolji dokaz koliko je njima stalo da pravosuđe u Srbiji bude ozbiljno, odgovorno i nezavisno. Njima ne treba takvo pravosuđe. Njima treba pravosuđe koje je poslušno i koje će apsolutno da ispunjava svaki nalog režima Borisa Tadića i Ministarstva pravde, kao njegove ekspoziture.
Danas kada raspravljamo o članovima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca ne možemo a da se ne osvrnemo na skandal koji se danas desio u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kada je Boris Tadić sprečio da se ovde vodi rasprava, odnosno da se postavljaju pitanja nadležnim ministrima o tome šta je urađeno u saradnji sa Haškim tribunalom, kakvi su rezultati i kakve su posledice te saradnje.
Naravno, svakom ko je politički pismen jasno je zašto se taj skandal desio. Režim Borisa Tadića ne želi da se otvoreno, javno, pred građanima Srbije povede rasprava o tome koliko je štetna po državu Srbiju, po njene građane i po celokupan srpski narod ta saradnja sa tzv. Haškim tribunalom.
Prošle godine ovde je slavodobitno gospođa Slavica Đukić-Dejanović saopštila informaciju da je Generalna skupština UN prihvatila inicijativu da se od Međunarodnog suda pravde traži savetodavno mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije od strane Šiptara u februaru prošle godine izvršeno u skladu sa međunarodnim pravom ili ne.
Mi smo pre izvesnog vremena dobili jednu poražavajuću presudu Haškog tribunala gde se kompletan politički, vojni i policijski vrh države Srbije, sem Milana Milutinovića, proglašava krivim i osuđuje na drakonske kazne zatvora zbog navodnih zločina nad Šiptarima na Kosovu i Metohiji posle početka NATO agresije 1999. godine. Naravno, režim Borisa Tadića se uplašio da ćemo mi postavljati pitanja ne samo o položaju Vojislava Šešelja u Haškom tribunalu i kršenju njegovih ljudskih i procesnih prava, nego da ćemo tražiti informaciju šta je država Srbija konkretno uradila (kada kažem država Srbija onda mislim na režim Borisa Tadića) da se pomogne ljudima koji su osuđeni pred Haškim tribunalom za tzv. kosovske zločine.
Samo politička neznalica, samo neko ko je krajnje politički nepismen, ko je politički kratkovid ne vidi vezu između mišljenja koje će da da Međunarodni sud pravde i činjenice da su ovi ljudi koji su predstavljali najviše državno, vojno i policijsko rukovodstvo Srbije optuženi, i to na drakonske kazne zatvora, zbog navodnih zločina nad Šiptarima na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine. Umesto da se ovde u Skupštini Srbije povede otvorena rasprava šta je država Srbija uradila da se pomogne odbrana haških optuženika u tzv. kosovskom slučaju, koji su to mehanizmi koji su stajali na raspolaganju državi Srbiji, Ministarstvu inostranih poslova, Ministarstvu pravde, Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova, da se pomogne odbrana tih ljudi. Oni su građani Srbije.
Naravno, za režim Borisa Tadića to su ličnosti iz mračnih devedesetih godina. Ali, režim je tu prilično licemeran; postoje neke mračne ličnosti iz devedesetih godina i one koje nisu tako mračne.
Te koje nisu tako mračne su članovi Socijalističke internacionale.
Oni su poželjni koalicioni partneri da bismo napravili vladu koja će da pljačka građane. Imaju neki drugi iz mračnih devedesetih godina, oni treba da budu osuđeni pred Haškim tribunalom na 40 godina robije i baš nas briga za te ljude.
Režim je razmišljao kratkoročno. On je morao da pomogne tim ljudima ne zbog njih samih, naravno, i zbog njih, zato što su u pitanju građani Srbije, nego pre svega zbog države Srbije, zbog činjenice, koja se već sada javno komentariše u naučnim, diplomatskim i političkim krugovima u Srbiji i van Srbije, da će na sadržinu tog konsultativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde presudno uticati osuđujuća presuda u Haškom tribunalu i da će u najvećoj meri Međunarodni sud pravde, kada bude formulisao mišljenje o tome da li je proglašenje nezavisnosti tzv. republike Kosovo od strane Šiptara 2008. godine bilo u skladu sa međunarodnim pravom ili ne, da se bazira, nažalost, na dokazanoj krivici tih ljudi i da su odgovorni za zločine nad Albancima.
Šta mislite, kakvo će mišljenje da zauzme Međunarodni sud pravde, imajući u vidu činjenicu da su Pavković i ostali osuđeni da su krivi zbog činjenice da je preko 700.000 Albanaca proterano sa Kosova i Metohije, da ih je više stotina ubijeno? Šta mislite, kakvo mišljenje će da da Međunarodni sud pravde?
U toj situaciji, umesto da se povede otvorena rasprava o tome šta je država Srbija uradila i šta još uvek može da uradi za te ljude, režim Borisa Tadića preko vas koji sedite ovde u Narodnoj skupštini, preko predsednika Narodne skupštine, preko predsedavajućih, namerno opstruiše raspravu o tome.
Namerno se opstruiše rasprava o tome šta je država Srbija uradila i šta još uvek može da uradi, da bi se pažnja javnosti sklonila sa pitanja Kosova i Metohije, zato što je za režim Borisa Tadića, nažalost, pitanje Kosova i Metohije rešeno. Sve ostalo što se radi je farsa.
Da pitate Borisa Tadića šta intimno misli, on će vam reći – Kosovo i Metohija je izgubljeno. On takvu politiku i vodi i zato je sada važnije da se raspravlja o pravima homoseksualaca, da javno ispoljavaju svoju seksualnu orijentaciju, nego da se povede rasprava u Skupštini Srbije o tome kolika je krivica aktuelnog režima zbog činjenice da su ovi ljudi za tzv. kosovske zločine osuđeni u Haškom tribunalu.
Danas, kada ste morali da poštujete Poslovnik, kada ste morali da zakažete samo jednu sednicu sa samo jednim dnevnim redom – rezultati i posledice saradnje Republike Srbije sa Haškim tribunalom, vi ste to na vešt način izbegli tako što ste napravili jedan politički koktel, malo ćemo da pričamo o Hagu, malo ćemo da pričamo o statutu Vojvodine, malo ćemo da pričamo o tome zašto pada kiša, odnosno zašto duva vetar, pa da građani Srbije više ne znaju šta je prioritet; homoseksualci, statut Vojvodine, Hag, porez koji se povećava za 6%, činjenica da će do kraja 2009. godine 300.000 ljudi ostati bez posla, sve je izmešano. To ste vi uradili namerno, ne mislim samo vi koji sedite ovde, nego oni koji su vaši mentori u zemlji i van zemlje, i to je vaša velika krivica.
Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca neće ličiti ni na šta. Izabraćete ljude koji će biti vaši partijski poslušnici i onda će biti kraj jedine stručne vlasti u Srbiji, sudske vlasti; ona će biti isključivo pod kontrolom režima. Sudija više neće smeti da uradi ništa a da prethodno ne zatraži mišljenje, u najmanju ruku, od ministra pravde, a možda i od samog predsednika države. Činjenica da je pokrenut postupak za razrešenje troje sudija Vrhovnog suda Srbije zbog uslovnog puštanja na slobodu Milorada Bracanovića je najbolji dokaz za to. Sudija više neće smeti da uradi ništa, a da prethodno ne konsultuje režim. To je ono što vama treba – sudstvo koje je pod čizmom Borisa Tadića.

Reč ima gospodin Momir Marković. Preostalo vreme je 29 minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od mojih prethodnika, u potpunosti razumem predstavnike Vlade što nisu danas došli. Već dva dana ih vladajuća većina rešeta vrlo teškim pitanjima, smučilo se ljudima, uplašili se ljudi, zato nisu došli. Pitanja su, inače, bila: "uticaj gama zraka na sablasne nevene", da li nama preti kriza – preti nam, hoćemo li da izađemo iz krize – hoćemo. Jutros sam gledao na televiziji kako idu i pitanja i odgovori i mogu da vam kažem da su se našli u nebranom grožđu.
Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, da se ne lažemo, ovo je poslednji pokušaj da Neron od preko puta stavi pod svoju čizmu sve tri grane vlasti. Ovu već ima, Vladu već ima, ovo je način da svoje ljude izabere i stavi sudsku vlast pod čizmu, a Poslovnik koji je nedavno donet je pokušaj da se i zakonodavna vlast stavi pod kontrolu. Onda može da se ide u Evropu.
Pošto smo već tako u niskom startu za ulazak u Evropu, dvadesetak godina brzo prođe, moramo u međuvremenu da usvojimo ove evropske zakone, pa je i ovo jedan od uslova da se približimo Evropi.
Visoki savet pravosuđa i visoki savet tužilaštva imenuju i razrešavaju tužioce i zamenike tužioca i sudije osnovnih i okružnih sudova. Biramo ih po predlogu Advokatske komore, i sa fakulteta. Mislim da je tu realno očekivati da će struka da kaže svoju reč. Međutim, kad se zna da se i na tim fakultetima i u tim advokatskim komorama na čelu nalazi upravo "žuto preduzeće", onda vam je situacija potpuno jasna.
Naravno, po funkciji, i u jedno i u drugo telo ulazi Boško Ristić, Bole internacionale ili, kako ga već zovu po Srbiji, Bole Boreli. Dobio je nadimak kada je nedavno sve lokale koje je nekadašnja hrvatska firma "Borovo" imala po Srbiji... zastupao je "Borovo" i sudskim putem sve lokale je vratio hrvatskoj firmi "Borovo". Kada sam ga pitao ovako, u nevezanom razgovoru, kaže – kako da očekujemo da oni našima vrate, ako mi ne vratimo tamo?
Pedeset hiljada stanova, 500.000 Srba je isterano iz Hrvatske, ali Bole Boreli vraća lokale sudom, vraća lokale u Hrvatsku. Da li je pri tom dobio neku kunu ili lipu ili možda evro, ne znam, ali s obzirom na to da ga znam, ne verujem da je išta radio za džabe.
Kad Bole Boreli uđe u ova dva tela, od Batočine pa dole do Preševa i ovamo do Prahova teško da će biti izabran tužilac ili sudija koji nije Boletu po volji.
Pošto vreme tako brzo ide, osvrnuću se samo na ovaj predlog koji je dao Visoki savet pravosuđa, odnosno Državno veće tužilaca. Prvo, kako je mogao predsedavajući Slobodan Radošević... Mi nemamo predsednika, nemamo državnog tužioca, imamo vršioca dužnosti. Izgleda da je cela Srbija u v.d. stanju, pa i tužilaštvo.
Inače, da se razumemo, i tužioci i sudije rade vrlo odgovoran posao. Radili su vrlo odgovoran posao i rade ga, jer se radi o ljudskim sudbinama i životima, u krajnjoj liniji. Na te funkcije moraju da dolaze upravo odgovorni, a ne po ključu, ni tetkinom, ni stranačkom, ni bilo kom drugom.
Ono što me je začudilo, to je da se u ovom predlogu pojavljuje ime Vukčevića. Da vas podsetim, to je onaj isti Vukčević koji je sad tužilac Specijalnog suda za ratne zločine, isti onaj Vukčević koji je hvatao golubove pismonoše ne bi li odneli poruku, isti onaj Vukčević koji je i zadnji papirić prosledio Haškom tribunalu, ali zato nije našao za shodno da po jednu kopiju prosledi onima koji su optuženi pred tim Haškim tribunalom, da i oni imaju.
Dame i gospodo, očigledno je da će tog trenutka kada se ovi predlozi usvoje i kada se ovi ljudi budu izabrali, postavili i imenovali doći sumrak srpskog pravosuđa. Pozivam poslanike vladajuće stranke, ako smeju od Nerona od preko puta, a pogotovo pozivam poslanike opozicione stranke da u danu za glasanje povedu računa koga postavljaju na visoke funkcije i ko će nam sutra krojiti kapu. Bojim se da će onda Bole Boreli, samo kantar mu fali, umesto ovih ljudi odmeravati ko će, koliko, zašto i kad robijati ili platiti.

Hvala. Reč ima gospodin Mirko Munjić.

Dame i gospodo, kada smo svojevremeno raspravljali o zakonima iz oblasti pravosuđa, mi iz SRS smo ukazivali na određene suštinske razlike i pogrešan koncept ovih zakona.
Jedna od osnovnih zamerki na koje smo tada ukazivali i na koju i sada ukazujemo jeste to što postoji supremacija ili prevlast izvršne vlasti nad svim ostalim granama vlasti, a prema tome, i prema sudskoj vlasti.
Sva vlast u ovoj državi koncentriše se u rukama jedne političke partije. Sva vlast koncentriše se u rukama jednog čoveka. Iz jednog centra moći kontroliše se izbor sudija, izbor predsednika sudova, a samim tim i izbor nosilaca sudijskih funkcija u višim sudskim instancama, dakle, i ovde, prilikom izbora prvog sastava Visokog saveta sudstva i prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Time što se nosiocima sudijske funkcije ne priznaju i ne garantuju stečena prava koja im garantuje i Ustav pogažen je jedan od osnovnih ustavnih principa, tako da je, može se reći, na mala vrata uvedena lustracija sudija. Samo politički podobne sudije se biraju, ostali ostaju na belom hlebu.
Donošenjem ovakvih zakona iz oblasti pravosuđa urušava se još jedan princip, a to je princip nepristrasnosti u vršenju sudijske funkcije. Mogu da kažem da je Haški tribunal mesto gde kršenje ovog principa predstavlja, zaista, jedan prototip kako se to radi. Tamo se urušavaju osnovna ljudska prava, pogotovo Srba. To je mesto gde se zaista može dosta toga naučiti, ali u negativnom kontekstu, i vi to zaista zdušno radite.
Kršenje principa nepristrasnosti ovde kod nas direktno ima za posledicu nešto drugo, a to je bujanje nečega što predstavlja karcinom našeg društva, a to je korupcija. Kaže se obično da je zakon kao paučina – stršljen ga probija, a muva se hvata. Tako je i kod vas na vlasti, stršljeni proleću, a vi, kao, hvatate muve.
Hoće li Visoki savet sudstva, u sastavu koji se predlaže ovim vašim predlozima, obezbediti i garantovati nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, što je njegova ustavna obaveza iz člana 153 Ustava Srbije?
Ovde ukazujemo na jednu principijelnu primedbu, a to je da je bar po jedan predstavnik predlagača trebalo da bude ovde i da nam argumentovano obrazloži sve pojedinačne predloge, kako bismo zaista došli do zaključka da su oni i najbolji. Od 11 članova Visokog saveta sudstva troje su po funkciji: predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe, a osam bira Skupština.
Da li se u nekoliko šturih rečenica o predloženim kandidatima može garantovati da će to telo biti samostalno i nezavisno i kao takvo da li će ono garantovati samostalnost i nezavisnost lica koja oni biraju, dakle, predsednika sudova i sudija?
Na primer, predsednik Odbora za pravosuđe gospodin Boško Ristić je po funkciji član, a po zanimanju advokat i narodni poslanik.
Ako on kao advokat neposredno vrši izbor sudija i predsednika sudova, postavlja se pitanje da li je to sukob interesa i da li je to na drugoj strani direktan uticaj na sudije? Sigurno da jeste. Postoji jedna fina izreka, neka mi ne zamere kolege advokati, i ta izreka kaže – bolje je biti miš u mačijim ustima, nego klijent u advokatovim rukama. To je latinska izreka, a ja bih rekao – bolje je biti miš u mačijim ustima, nego predsednik suda i sudija u rukama Boška Ristića onoga časa kada bude izabran za člana Visokog saveta sudstva.
Ubrzano donošenje ovih zakona, kao i ubrzan izbor ovih visokih državnih institucija zaista na vodi ničemu. Međutim, sve će se to u krajnjoj instanci reflektovati na položaj građana Srbije kao učesnika u brojnim sporovima. Podsetiću vas samo na brojne nerešene slučajeve nakaradnih, protivzakonitih i mafijaških privatizacija. One se ne rešavaju ne zato što sudije i tužioci nisu stručni, već upravo iz razloga koji sam na početku naveo, a to je supremacija izvršne vlasti u odnosu na sudsku vlast. Dakle, tužioci i sudije ne rešavaju ove slučajeve zbog toga što ima neko iznad njih ko im, normalno, nalaže kako će i u kom momentu da reše koji slučaj.
Međutim, sa vama na vlasti to ubrzano rešavanje ne vodi ničemu, jer sasvim je, u stvari, svejedno da li je ubrzano ili usporeno, kod vas je to sasvim svejedno. Dok ste vi na vlasti građane snalazi po onoj izreci "ideš li polako, stigne te nesreća, ako ideš brže, stigneš nesreću", tako da je u stvari sa vama, sve dok ste vi na vlasti, potpuno svejedno. Hvala.

Hvala vama. Reč ima gospođa Vjerica Radeta. Preostalo vreme je 16 minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas nastavismo raspravu o predlogu kandidata za članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, ali smo pre podne bili u obavezi, odnosno vi iz vladajuće većine ste bili u obavezi da omogućite poslaničkoj grupi SRS da govori o temi koja je nama od izuzetnog značaja, ne samo poslanicima SRS nego celoj Srbiji, a to je ono što se dešava u Haškom tribunalu i posledice toga za Srbiju i za srpske nacionalne interese.
Jutros ste na najgrublji mogući način pogazili i Ustav Srbije i Poslovnik Narodne skupštine, poslanička prava i zaista više nemate moralnog prava da se bilo gde i na bilo kom mestu pozovete na ikakav propis, a potpuno je besmisleno što uopšte donosite propise, zato što ih se vi ne pridržavate. To nije slučaj samo danas i to nije slučaj samo sa Poslovnikom. Jednostavno, to je postao manir "žutog preduzeća". Terate svoje. Gde to piše, baš vas briga. Kakva je odgovornost za to predviđena, baš vas briga.
Ponašate se kao da ćete večito biti vlast u Srbiji. Dobro znate da nećete, ali kada se isti ovi propisi budu primenjivali na vas kada budete opozicija, videćete kako to izgleda. Čak vam garantujemo da ćemo mi primenjivati te propise. Nećemo ih kršiti, za razliku od vas. Danas ste nama onemogućili, zapravo pokušali da onemogućite, ali mi ćemo svakako koristiti ponovo svoje poslaničko pravo, koristićemo i sve vreme koje nam stoji na raspolaganju po svakoj temi, jer nećemo prihvatiti ono što Slavica Đukić-Dejanović i Gordana Čomić pokušavaju da nametnu, otprilike da nam vi napišete sinopsis o čemu ćemo da govorimo. Govorićemo o onom što mislimo da je tema od interesa za građane Srbije.
Sprečili ste nas jutros da govorimo o temi o kojoj smo želeli tako što ste organizovali da dve poslaničke grupe koriste vreme koje je predviđeno po Poslovniku za samo jednu poslaničku grupu. Predlažem vam, kada ponovo budemo imali neku takvu inicijativu, organizujte se vi u okviru vladajuće većine, pa koliko god imate poslaničkih grupa, verovatno ni vi ne znate dok ne pogledate u evidenciju, pa svi koliko vas ima odredite neke teme, pa tako pokušajte da nas sprečite da govorimo, pre svega, o statusu našeg predsednika u Haškom tribunalu, o tome koliko je Srba osuđeno u Haškom tribunalu, koliko ih je ubijeno u Haškom tribunalu. Juče gledam Borisa Tadića kako se smeši Bramercu i objašnjava mu kako je Srbija isporučila 44 Srbina Haškom tribunalu, kako ćemo učiniti sve da se završi sa onim obavezama prema Haškom tribunalu. Smeje se čovek, što bi naš narod rekao – čega se pametan stidi... Znate drugi deo te poslovice.
Pitanje o kojem smo mi hteli da govorimo odnosi se, između ostalog, i na Bramercovu posetu, ali ono što je interesantno verovatno ćemo čuti tek kada Bramerc ode sa mesta glavnog tužioca Haškog tribunala, kao što smo u prilici da čitamo nešto što bi moglo da se nazove memoarima Karle del Ponte u njenoj knjizi, koja je potvrdila ono što mi srpski radikali pričamo godinama – da je protiv Vojislava Šešelja optužnica pisana u Srbiji, da je pisana po nalogu Zorana Đinđića. Vi ste nam se smejali kada smo o tome govorili, a evo vidite, vaša nekadašnja prijateljica Karla del Ponte kaže da je 17. avgusta 2000. godine na aerodromu u Luganu Zoran Đinđić tražio od nje da vodi Šešelja u Hag i da ga ne vraća u Srbiju.
Mi sada očekujemo da će Bramerc, kada bude pisao neke svoje memoare, da nam obelodani da mu je Boris Tadić pri svakom susretu rekao – drži Šešelja što duže u Hagu, ne vraćaj ga u Srbiju. Mi znamo da se vi plašite Šešeljevog povratka u Srbiju, kao što znamo da većina Srbije jedva čeka da se Šešelj vrati u Srbiju, jer je on jedini, zajedno sa svojom velikom i vernom Srpskom radikalnom strankom, koji će Srbiju da izvede iz gliba u koji ste je vi uveli, i ekonomskog, i socijalnog, i političkog i kojeg god hoćete.
Uništili ste sve što je moglo da se uništi u Srbiji. Sada ćete morati da izvlačite one jadne ljude iz kontejnera kada vade ostatke hrane koju neko još uvek baca, zato što oni žive od 12.000 dinara plate. Moraćete odande da ih izvučete, da im oporezujete tu platu od 12.000 dinara.
Ako je vama ovo smešno, zaista neka vam je na sramotu. Neka vam je na sramotu, samo neka vas snimi kamera, nemam pojma odakle ste, pošto se nikada niste javili da nešto govorite, da vas vide vaši sugrađani koji žive od 12.000 dinara.
Dakle, šta ste vi još pokušali da prikrijete? Sinoć su građani Srbije mogli da prate suđenje Vojislavu Šešelju, odloženi prenos iz Haga koji je počeo u 23.30 časova, ali skoro deset minuta od početka tog prenosa nije bilo prikazano. Zašto? Zato što je u tom periodu Vojislav Šešelj govorio o svom zdravstvenom stanju, zato što je predsednik sudskog veća govorio o tome da je pročitao u nekim beogradskim novinama šta se pisalo o Šešeljevom zdravstvenom stanju. Vi niste želeli da to građani Srbije čuju i zato ste na početku presekli taj deo koji je bio interesantan.
Takođe, nismo bili u prilici danas da pitamo i Rasima Ljajića i predsednika Vlade, ali, evo, sada obaveštavamo građane Srbije o tome da u Haškom tribunalu pripremaju još jedan proces protiv Vojislava Šešelja. Nema pojma čovek o čemu se radi, za šta će još da ga optuže, šta je to još pogrešio, kako se to ogrešio o pravila Haškog tribunala ili o nekog od svedoka, čovek koji je, evo, već sedmu godinu zatočen u haškom kazamatu.
Kao što vidite, niste mogli i ne možete da nas sprečite, ne bi mogla čak ni Gordana Čomić da je ovde, ali moram da iskoristim deo vremena i da govorim o onome što je zaista tema današnje i sadašnje rasprave.
Vi pričate o reformi pravosuđa. Gospođa Malović jutros je ovde vrlo žustro više puta skakala za govornicu da objašnjava kako "žuto preduzeće" vidi budući status Vojvodine, a danas je nema da razgovara o onome što jeste tema.
Volela bih samo da je pitam zašto, po ko zna koji put već, dovodi u cajtnot i Skupštinu Srbije i pravosuđe i organe pravosuđa.
Podsećam, pre svega, javnost Srbije – vas ne, baš vas briga za to, vi i ne znate da se to desilo, vi ste samo tu da pritiskate dugmiće – da smo poslednjeg radnog dana prošle godine produžili važenje Zakona o krivičnom postupku, jer da to nismo uradili, imali bismo haos u pravosuđu. Tada smo mi iz SRS glasali za to, ne zbog vas, nego zato što je to bilo u interesu građana Srbije.
Danas raspravljamo o ovim predlozima, a rok za njihovo usvajanje je 30. april.
Dakle, stalno radite u poslednjem času, kao da uopšte ne vodite računa ni o onome što vam je obaveza, nego jednostavno, valjda joj je sekretarica rekla – znate, gospođo ministre, da nam ističe rok za ovo, pa je ona rekla – daj brže-bolje da zovem Advokatsku komoru, da zovem sve ove koji su dali svoje predloge. Na taj način funkcionišete, i ministarka pravde, i ministarstvo, i cela vlada i svi vi u skupštinskoj većini ponašate se, što bi narod rekao, kao guske u magli. Dotle država tone, narod živi sve teže. Naravno, vas to ne dotiče i ne vodite računa o tome.
Kako se izvršna vlast meša u rad nezavisnih i samostalnih (tako bi trebalo da bude) pravosudnih organa najbolje pokazuje ovo o čemu danas ovde govorimo. Ovih dana videli ste svi, čitate, pretpostavljam, novine, kako se ponaša Ministarstvo ekonomije.
Ministarstvo ekonomije, zamislite, ali preko Ministarstva pravde, šalje pismo Vrhovnom sudu i traži da se ne presuđuju radni sporovi, koji su inače hitne prirode, i da se tamo gde su već završeni, pravosnažno okončani sporovi ne ide u izvršenje, odnosno da se radnicima koji su, očigledno na nezakonit način, ostali bez posla, ne isplaćuje naknada, da bismo zaštitili, odnosno da biste zaštitili neke poslodavce. To zaista nema ni u crtanom filmu, ali ima u Vladi Borisa Tadića.
Nebojša Ćirić je državni sekretar iz tog ministarstva. On, čovek, valjda mu naredili, daje za medije izjavu, kaže – ja sam to pisao i ja preuzimam odgovornost. Ko je on i kako on to može da se dopisuje? To su priče za malu decu. To je Mlađa mislio, on je inače poznat po tome, još kada je pričao – kakva presuda Vrhovnog suda, ma ne interesuje me presuda Vrhovnog suda, ja ću da radim onako kako ja hoću. Naravno, može kako hoće, ali ne može dokle hoće.
Takođe, taj Nebojša Ćirić i gospodin Homen, koji je takođe državni sekretar, ali u Ministarstvu pravde, u sukobu su interesa. Ovih dana je, videli ste, pokrenut postupak zato što su se direktno mešali, odnosno pokušali da se umešaju u rad pravosudnih organa.
Ništa nije bolji slučaj ni sa ministarkom pravde, koja najpre suspenduje tamo neke ljude u Požarevcu pa onda vodi Boška Ristića da se slikaju u Zabeli, pa onda kaže – joj, joj, joj, nisam dobro uradila, nisu odgovorni oni u Požarevcu, odgovorni su ovi u Vrhovnom sudu. Naravno, ne pominje im imena. Radi se o tome da se ministar pravde ponaša tako da sudije, koje inače još uvek strepe od reizbora, ne smeju da gledaju spis predmeta, nego moraju da pogledaju ime i prezime, pa da vide da li im se to ime i prezime dopada, da li su to ovi "žuti" ili je neko ko se na neki način njima zamera. Tako funkcioniše ministarstvo i tako funkcioniše Vlada Republike Srbije i na taj način utičete na pravosudne organe u Srbiji.
Ovde su više puta pominjani gospodin Boško Ristić i gospođa Malović, kao članovi Visokog saveta sudstva. To je zaista nešto što je zastrašujuće. Setite se, a sećaju se i građani Srbije, kada je Boško Ristić bio predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, kada ste vi "žuti" pomoću bagera i buldožera preuzeli vlast, pa kad je počela raspodela funkcija u pravosuđu: onaj tamo sekretar zemljoradničke zadruge – predsednik suda, onaj tamo prvi put (je l' tako, Krasiću) biran za sudiju, a pet minuta posle toga izabran za predsednika suda! I sada će taj Boško Ristić da žari i pali. To je zaista nešto što će i te kako imati negativan uticaj na pravosuđe. Oni zato već prete.
Evo, vidite, mi imamo ovde jedno rešenje. Tužen je Boris Tadić, koji se očigledno ponaša kao Boris Broz, jer su se i u vreme srpskih kraljeva izricale mere ako kralj bude tužen. Ali, Boris Tadić - ne, izrekao je notornu laž. Kaže – predlaže se da ponovo razmotri predlog sa saslušanjem tuženog, to je Tadić, u svojstvu parnične stranke. Smatraju da institut ZPP-a ne poznaje, jer je to takva odluka bila, i kaže da zbog opštepoznatih činjenica i okolnosti nije moguće izvesti dokaz saslušanjem tuženog u svojstvu parnične stranke. Ako ovo neko razume, svaka čast.
Evo, samo koliko mi je vremena ostalo, gospodine Novakoviću, ako prekoračim 10-12 sekundi, ne zamerite, samo da pomenem presudu koju smo dobili od Okružnog suda u Beogradu, a koja se odnosi na poništaj odluke ovog nelegalnog ili privremenog veća u Zemunu kada je u pitanju izbor nove Opštinske izborne komisije. Prvo što su uradili je da formiraju novu izbornu komisiju, a prethodno da otpuste nekoliko ljudi bez ikakvog pravnog osnova, da formiraju svoju komisiju za javne nabavke, dakle, da pohapaju šta ima u Zemunu.
Vidite šta su uradili i zašto je, između ostalog, poništena ova odluka. Dana 18. 3. su obavestili SRS da treba da predloži svoje članove za članove i zamenike članova Opštinske izborne komisije i da se to uradi do 20. 3, da se predloži, a oni na trećoj sednici svog veća 18. 3. već donose odluku o formiranju komisije. Da li vi možete da verujete da neko može ovaku pravnu nebulozu i glupost da uradi? To znači, a ovo je iz obrazloženja presude, završavam ovim – da se pri formiranju izborne komisije koja treba da sprovodi vanredne lokalne izbore u toj opštini mora voditi računa o srazmernom broju odbornika u raspuštenoj Skupštini opštine, kao i da predlog za sastav izborne komisije mogu davati one političke stranke koje su imale odborničke grupe u skupštini jedinice lokalne samouprave.
Ne, tamo su sada bili, ali naravno poništena je odluka, i socijalisti, i LDP, i G17 i svi oni koji nisu prešli cenzus.
(Predsedavajući: 47 sekundi.)
Izvinjavam se. Dakle, zbog ovog što radite biće haos u pravosuđu, ali, poštovana gospodo sudije i tužioci, neće doći do primene ovih zakona.

 Hvala. Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93?
Ima reč gospodin Zoran Krasić. Vreme predviđeno za vas je još 13 minuta.