Poštovani građani Srbije, gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro je što će država Srbija dobiti zakon o državnim simbolima. Naravno da je bolje imati zakon, nego samo preporuku ili ustavno rešenje koje nije obavezujuće. Kao što je rekao predsednik Poslaničke grupe Napred, Srbijo – Srpske napredne stranke, gospodin Tomislav Nikolić, naša poslanička grupa će glasati za ovaj zakon, mada nismo presrećni datim rešenjima. Mislim da se radi o dva modifikovana rešenja, pre svega kad se radi o grbu i kada se radi o himni. Ovo nije autentični grb Nemanjića, ovo je, praktično, kompilacija grbova tri dinastije.
Podsetiću vas da je grb Nemanjića usvojio i jedan od srpskih vladara Đurađ Kastriotić, koga su Albanci prisvojili i sad je on njihov nacionalni heroj zvani Đurađ Kastriot. To je istorijska neistina, samo što je njegov grb bio potpuno isti kao nemanjićki, ali crne boje. Dakle, mislim da je bilo bolje usvojiti takav autentičan grb, ali i ovo je rešenje koje je za nas u neku ruku prihvatljivo.
Što se tiče himne izbačene su reči "kralj" i ubačene su reči "srpske zemlje, srpski rod". Možda je to primereno u ovom trenutku, ali opet se radi o modifikovanom slučaju. U svakom slučaju, s obzirom na to da naša stranka nije monarhistička, ne možemo biti protiv ovog rešenja, jer samim imenom "srpske zemlje" to nas podseća i na Republiku Srpsku i na Crnu Goru, koja jeste u osnovi srpska zemlja, i na Republiku Srpsku Krajinu.
Ovaj zakon je u nekim svojim delovima nepotpun, recimo, u članu 2. govori o tome da se on primenjuje na teritoriji Republike Srbije. Mi smo reagovali amandmanima u kojima tražimo da se na teritoriji Republike Srbije mogu upotrebljavati isključivo grb, zastava i himna Republike Srbije, osim, naravno, stranih zastava i himni kada su u pitanju međunarodne posete ili međunarodne manifestacije.
O čemu se tu, zapravo, radi? Radi se o Kosovu i Metohiji. Imamo situaciju da se na Kosovu i Metohiji, osim u srpskim enklavama, odnosno u srpskim getima, ne upotrebljava ni simbol, nijedan simbol države Srbije, već simboli tzv. lažne države Kosovo. U tome je problem i zato je to trebalo definisati ovim zakonom.
Takođe, nismo ni najsrećniji zastavom AP Vojvodine, koja je više jedna kombinacija zastave EU i srpske zastave, ali mnogo više zastave EU. Ako bi ta zastava sadržala grb Srbije, onda bismo mogli da je prihvatimo zaista kao srpsku zastavu, ovako mi liči na zastavu neke druge države a ne dela Republike Srbije.
I, kada je reč o članu 2, postavlja se pitanje i člana Ustava koji govori o tome da je i nacionalnim manjinama zagarantovana upotreba simbola. Da, naravno, i treba da bude, ali zašto se ovim zakonom nije regulisalo da se prilikom podizanja albanskih, šiptarskih zastava u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, spuštaju srpske zastave? U tome je najveći problem, niko ništa nema protiv toga da se viju i šire šiptarske zastave tamo gde su oni većina, ali zašto tada skidati srpske zastave, jer to jeste i uvek će biti deo Srbije. To su samo neke primedbe na član 79. i na član 183. Ustava Republike Srbije, koji to regulišu, odnosno na član 2.
Govori se, takođe, i o tome da se na međunarodnim manifestacijama koje se dešavaju u Srbiji svira srpska himna i ističu simboli države Srbije. To je nepotpuno. Trebalo je dopuniti to, reagovali smo našim amandmanima i nadam se da će to biti usvojeno, kao i da će zakon biti potpuniji. Šta ćemo kada pobedi srpska reprezentacija ili reprezentativac Srbije u bilo kom sportu, kolektivno ili pojedinačno? To nije regulisano ovim zakonom i mislim da treba dopuniti taj član zakona, a se radi o članu 36.
Dakle, neophodno je ubaciti 3. stav koji će da govori o tome da se srpska himna i srpska zastava podiže onda kada srpska reprezentacija u bilo kom sportu ili srpski pojedinac u bilo kom sportu osvoji zlatnu medalju u zemlji ili u inostranstvu. To možda nekome izgleda trivijalno, ali je zaista jako važno.
Treće, kao što znate, svuda u svetu, makar zvaničnici, a većinom i građani tih zemalja, kada se intonira državna himna drže desnu ruku na srcu. Mi smo to predložili našim amandmanom, jer mislimo da je primereno da ako ne baš svi građani Srbije, makar zvaničnici Srbije izraze svoju ljubav i poštovanje prema svojoj zemlji time što će staviti desnu ruku na srce. Recimo, pravoslavni građani mogu staviti tri prsta, a ostali, koji su ateisti ili pripadnici ostalih veroispovesti, mogu odnosno morali bi da u znak poštovanja prema državi Srbiji stave desnu ruku na srce. Mislim da je to trebalo dopuniti u ovom zakonu.
Još jedna stvar na koju ću reagovati, a reagovao sam i amandmanom, to je član 33. ovog zakona, koji predviđa gde se sve ne sme upotrebljavati zastava i grb. To su zavese, prekrivači, pokrivači, otirači itd. Svedoci smo da se na mnogim buvljim pijacama i u mnogim radnjama prodaju peškiri sa grbom Srbije i sa zastavom Srbije. Mislim da je zaista neprimereno brisati noge ili ruke sa zastavom ili sa grbom Srbije.
To je jedan stav koji sam dodao na član 33. amandmanom i nadam se da će time ovaj zakon biti potpuniji i bolji. Hvala vam na pažnji i razumevanju. (Aplauz.)