Zahvaljujem, gospodine Milivojeviću.

Repliku ima gospodin Tomislav Nikolić.

Objasniću vam i razloge za repliku.
Izlaganje gospodina Milivojevića liči na onaj crtani film u kome sudija kaže šta je sve zabranjeno uraditi, a jedan od boraca to radi –zabranjeno je ispod pojasa, a onaj udari onog ispod pojasa. Tako i vi, gospodine Milivojeviću, hajde da ne pričamo o tome šta se dešavalo, a pričate o onome šta se dešavalo i optužujete neke druge za sve ono što se Srbiji dešava.
Da, ne svira se himna u Prištini, ali nisu krivi samo jedni, krivi su svi. Deo odgovornost za ovih devet godina preuzmite vi. Vi ste se od 2001. godine enormno brzo udaljili od KiM. Vas to nije interesovalo do pre dve godine. Vi ste govorili – Evropa nema alternativu. Vaš predsednik je govorio – nisam optimista, pre će Kosovo biti nezavisno, nego u sastavu Srbije. Nemojte sve na druge.
Kada pominjete one koji su izginuli za ove simbole ili za neke druge simbole Srbije, ginulo se za te simbole i onda kada je NATO bombardovao. Vama nije to bilo opravdano, poginuti tada u toj borbi protiv NATO koji je napao Srbiju. Nemojte da nas pozivate na mudrost, razum, saradnju i slogu. Oko simbola ćete ih imati, iako svi imamo nekakve primedbe. Ja vama ne prigovaram, ja sam samo rekao onome ko je ovo predložio šta je još trebalo da ima u vidu kada nam je dao predlog za ove simbole. Ja ne prigovaram. Glasaću za ove simbole, u želji da Srbija krene napred. Ali vi i dalje podstičete ono što nas ponekad potpuno deli i ne da da sarađujemo, čak i ni na ovakvim pitanjima.
U ovoj raspravi nije bilo mesta da pominjete druge poslaničke grupe koje su nekada bile na vlasti kada to vama nije odgovaralo, kada vi niste bili dovoljno spremni, dovoljno sposobni, kada vas narod nije dovoljno hteo da budete na vlasti, pa su se tada desili svi gresi i potpuno se izgrešilo, i vi to sada ne možete da ispravite.
Ja vam kažem da nije valjao Sporazum Ahtisari-Černomirdin, nije valjao Kumanovski sporazum, ali donela ga je Skupština u nekom sastavu, većinom glasova. Neki od njih koji su glasali tada i sada su članovi vaše koalicije, to nemojte da zaboravite, bar dve partije koje su glasale da prihvatite Sporazum Ahtisari-Černomirdin su u vašoj koaliciji. Što njima ne zamerate to što se tada dešavalo, nego onima koji su ovog časa u opoziciji. Ponavljam, potrebno nam je jedinstvo, i možda ne treba na silu da ga širimo, nego kada govorimo o istoriji sve je jasno i kada govorimo o znacima, koji su nam svima potrebni, tu nema razloga da bilo kome bilo šta da prebacujemo, jer inače ova rasprava može da traje jako dugo. (Aplauz.)

Ima reč gospodin Milivojević, takođe, replika.

(Tomislav Nikolić, s mesta: Kako to replika na repliku?)

Govorili ste o crtanim filmovima u Parlamentu. Izvolite, gospodine Milivojeviću.

Neću, zaista, gospodine Nikoliću, da vam repliciram na način koji će dalje otvoriti bilo kakvu polemiku u ovoj sali. Razumem vaš hendikep, jer niste pobedili Borisa Tadića na predsedničkim izborima, i naravno da niste dobro ni čuli poruke koje je on tada poslao biračima, jer smo u to vreme mi imali kampanju za predsednika Srbije.
(Tomislav Nikolić, s mesta: Nisam govorio o Borisu Tadiću.)
Jeste, kazali ste da mi govorimo da se odričemo Kosova. Boris Tadić je u svojoj predsedničkoj kampanji, a i DS jasno kazala da se mi nikada nećemo odreći ni Kosova, niti puta u EU. I mi tu politiku sprovodimo, jasno, i ta politika je prepoznatljiva biračima i građanima ove zemlje.
Izvinjavam se ako je bilo ko uvređen u ovoj sali mojim prethodnim izlaganjem, posebno vi, jer niste bili veći deo rasprave kada su drugi govorili, jer sam imao priliku da im kroz svoju diskusiju ukažem na određene propuste u njihovim govorima. Nije mi zaista namera da otvaram polemiku. Važna je tema, važni su simboli koje moramo doneti i mislim da je potrebno da iskažemo jedinstvo makar povodom ovih simbola. Hvala.

Ima reč gospodin Čikiriz.

(Tomislav Nikolić, s mesta: Hoću repliku.)

Nemate pravo na repliku, ništa nije bilo uvredljivo.

Gospodine Čikiriz, izvolite.

(Tomislav Nikolić, s mesta: Hoću da govorim po povredi Poslovnika.)

Po povredi Poslovnika, ima reč Tomislav Nikolić.

Gospođo Đukić-Dejanović, zaista, nema smisla, da nas selektivno ovde puštate za ovu govornicu. Ako gospodin Milivojević nije imao pravo da dobije repliku na repliku, onda nemam pravo ni ja. Ali, ako ste njega pustili i to pod ovako zluradim komentarom da sam ja govorio o crtanim filmovima, onda me pustite da ono što imam da kažem da kažem na svoj način. On nije imao pravo na repliku. Ja sam njemu replicirao, a Poslovnik je to, jednom, konačno, zauvek ukinuo.
Pošto ste me pustili, ja ću vama samo kratko odgovoriti – jeste, izgubio sam ja te predsedničke izbore, ali od tog rezultata koji sam postigao, zauzdan, vama se danas tresu gaće! (Aplauz.)

Zamolila bih vas da ubuduće kažete koji je član povređen, kada već reklamirate Poslovnik. Izvolite, gospodine Čikiriz.

Hvala, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, mi iz SPO procenjujemo da je ovo jedan od najvažnijih datuma u novijoj srpskoj istoriji i da ova sednica treba da ima svečani i svečarski karakter. Ja ću pokušati u svojoj diskusiji, uz puno razumevanje za sve naše nesloge i sva naša lutanja, da iznesem argumentaciju SPO, zbog koje ćemo glasati za predloženi zakon.
Naravno, možda bismo mi imali neke primedbe. Ako je kruna simbol kraljevine, a ima je na grbu, a ne pominje se u himni onda tu ne postoji logika. Moja diskusija neće ići u tom smeru.
SPO smatra da su državni simboli izraz narodnog duha i kulture i da bez njih nema potpune države. Podržavajući Predlog zakona o upotrebi grba, zastave i himne, u ovom zaista značajnom danu, a mislim da je značajan i za našu političku stranku, jer uz podršku većine poslanika u Domu Narodne skupštine SPO ispunjava jedno od svojih programskih opredeljenja koje je staro već 19. godina.
Pokušaću da ukažem na, po nama najznačajnije istorijske razloge za podršku usvajanju ovih zakona i mislimo da je potrebno, s vremena na vreme, da i mi obnovimo istorijsku svest, jer smo mi sa svojom krunom pre hiljadu godina postali jedan od uzora tadašnjeg civilizovanog sveta i da je tadašnje srpsko neimarstvo sada u vrhu svetske kulturne baštine.
Srbija je stara evropska država. Još u devetom veku srpski vladari su imali svoje državne simbole i znamenje. Tačno je ono na šta je ukazala većina govornika, simboli i znamenja su se vremenom menjali, ali postoji jedna zajednička nit na koju ću ukazati. Najstariji znak o srpskoj zastavi zabeležen je 1078. godine kada je zetski knez Mihajlo tražio od pape da mu pošalje steg i plašt, kao znamenje kraljevskog dostojanstva. Tokom čitavog milenijuma Srbi su isticali svoja državna znamenja, ne računajući, naravno, samo period turske vladavine i period jednopartijske diktature, u kojima je na tenkovima crvene armije ideološka trupa boljševičke religije sibirskih gulaga nasilno zamenila vekovne simbole srpske državnosti ideološkim. To se nama desilo samo jednom u istoriji.
Najčešći oblik srednjovekovnih srpskih zastava je trouglasti sa jednim ili dva pera, dok je boja varirala. Zastava kralja Vladislava, koja se pominje 1281. godine, imala je dve boje koje ima i sadašnja zastava, a to su crvena i plava boja. Kralj Uroš i kralj Stefan Dečanski koristili su i zastave na kojima su se nalazile žuta, zelena i oranž boja.
Pre 17 godina u Srbiji je organizovan i referendum na ovu temu i na njemu je trebalo da građani odrede državne simbole, ali referendum nije uspeo zato što nije sazrela svest i u građanima, a pre svega u političkim strankama. Sa zastave je tada skinuta petokraka kao ideološki, silom, nametnut simbol, jer je tako odlučila Skupština Srbije uvažavajući raspoloženje građana. Raspoloženje građana tada nije uvažavano i u pogledu grba i himne, iako je na javnim manifestacijama raspoloženje građana bilo više nego vidljivo. Zvaničnoj himni građani su zviždali i pevali zabranjenu himnu "Bože pravde".
Tražeći svoj grb, tada je predlagano ili vraćanje grba Kraljevine Srbije, ili vraćanje grba kneza Vladislava, ili grba kneževine Srbije – koji i predlog ovog zakona. Motiv dvoglavog orla se javlja veoma rano, 1190. godine.
Od tada su svi Nemanjići i deo vlastele koristili dvoglavog orla kao simbol vlasti, ali i nacionalnog poleta i nacionalne snage. Dvoglavi orao se javlja i na zastavi cara Stefana Dušana 1339. godine na zidinama Skoplja, a trajni heraldički znak postaje 1402. godine za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića.
Srpski grb iz 1882. godine, koji ćemo usvojiti kao državno obeležje, prvi je i jedini grb koji je heraldički sastavljen i definisan od oca srpske heraldike, Stojana Novakovića, i čine ga dve bitne heraldičke celine. Prva je figura belog dvoglavog orla u poletu, sa zlatnom krunom Nemanjića, čime se Srbija i simbolično ponovo oslonila na srednjevekovnu nemanjićku tradiciju. Druga je srebrni časni krst sa četiri srebrna ocila na polju crvenog štita, koji simbolizuje odanost Hristovom učenju i srpskoj naciji.
Ovo heraldičko rešenje preuzeli su i Karađorđevići do 1918. godine. Proglašenjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i Kraljevine Jugoslavije grb je dopunjen simbolima Hrvata i Slovenaca u štitu. Time je prikazana njegova multietničnost, a sklonjena su i dva krina, i takvi simboli su i danas prisutni u ovom visokom Domu Narodne skupštine i mi se sa njima srećemo svakodnevno.
Tako je grb izgledao sve do 1946. godine, dok u jednopartijskoj diktaturi totalitarni režim nije nametnuo grb sa ocilima, klasjem i petokrakom.
Himnolozi srpsku himnu "Bože pravde" procenjuju jednom od najlepših nacionalnih himni, a takva jeste himna koja peva o Bogu i pravdi. Pisac teksta Jovan Đorđević, o kome su danas sa puno uvažavanja govorili mnogi narodni poslanici, i autor muzike Slovenac Davorin Jenko, koji je mnogo učinio za srpski narod i koji je ostavio značajan trag u našoj kulturi, ne samo zbog ove himne, još pre 127 godina su bili posebno nadahnuti u stvaranju ovakvog umetničkog dela, jer su izazvali uzvišeni osećaj pripadnosti kraljevskom narodu koji se moli Bogu da mu sačuva rod.
Moralna obaveza nalaže nam da se danas setimo svih onih koji su pod krunom Nemanjića, sa srpskom trobojkom i himnom "Bože pravde" branili zemlju u oslobodilačkim ratovima, širili njene granice i uvodili zemlju među zemlje koje su činile napredniji deo sveta. Treba da se setimo i svih onih koji su nakon 1945. godine imovinom, građanskim pravima i životom platili preveliku cenu odanosti srpskoj pobedničkoj istoriji, ispisanoj mudrom državotvornom strategijom pod državnim obeležjima koje ovih dana vraćamo nama samima.
Društvena uređenja vremena menjaju, ali kod naroda koji drže do sebe, koji pamte svoju prošlost, ponose se svojim precima, svojom nacijom, ne menjaju se državna obeležja bez obzira na državno uređenje. Nova državna obeležja treba da imaju nove države.
Stara državna obeležja treba da imaju stare države kao što je država Srbija. Srbija se obnovom državnih obeležja vraća sebi, svojoj tradiciji i ispravlja još jednu veliku nepravdu.
Nećete mi zameriti što ću danas kao potpredsednik SPO, pre svega, čestitati građanima Srbije zbog ispravljanja jedne velike istorijske nepravde, ali i onom delu građana koji su dali, čini mi se, najveći doprinos, a to su članovi SPO. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem gospodine Čikiriz.

Dajem reč narodnom poslaniku Borislavu Peleviću.

Poštovani građani Srbije, gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dobro je što će država Srbija dobiti zakon o državnim simbolima. Naravno da je bolje imati zakon, nego samo preporuku ili ustavno rešenje koje nije obavezujuće. Kao što je rekao predsednik Poslaničke grupe Napred, Srbijo – Srpske napredne stranke, gospodin Tomislav Nikolić, naša poslanička grupa će glasati za ovaj zakon, mada nismo presrećni datim rešenjima. Mislim da se radi o dva modifikovana rešenja, pre svega kad se radi o grbu i kada se radi o himni. Ovo nije autentični grb Nemanjića, ovo je, praktično, kompilacija grbova tri dinastije.
Podsetiću vas da je grb Nemanjića usvojio i jedan od srpskih vladara Đurađ Kastriotić, koga su Albanci prisvojili i sad je on njihov nacionalni heroj zvani Đurađ Kastriot. To je istorijska neistina, samo što je njegov grb bio potpuno isti kao nemanjićki, ali crne boje. Dakle, mislim da je bilo bolje usvojiti takav autentičan grb, ali i ovo je rešenje koje je za nas u neku ruku prihvatljivo.
Što se tiče himne izbačene su reči "kralj" i ubačene su reči "srpske zemlje, srpski rod". Možda je to primereno u ovom trenutku, ali opet se radi o modifikovanom slučaju. U svakom slučaju, s obzirom na to da naša stranka nije monarhistička, ne možemo biti protiv ovog rešenja, jer samim imenom "srpske zemlje" to nas podseća i na Republiku Srpsku i na Crnu Goru, koja jeste u osnovi srpska zemlja, i na Republiku Srpsku Krajinu.
Ovaj zakon je u nekim svojim delovima nepotpun, recimo, u članu 2. govori o tome da se on primenjuje na teritoriji Republike Srbije. Mi smo reagovali amandmanima u kojima tražimo da se na teritoriji Republike Srbije mogu upotrebljavati isključivo grb, zastava i himna Republike Srbije, osim, naravno, stranih zastava i himni kada su u pitanju međunarodne posete ili međunarodne manifestacije.
O čemu se tu, zapravo, radi? Radi se o Kosovu i Metohiji. Imamo situaciju da se na Kosovu i Metohiji, osim u srpskim enklavama, odnosno u srpskim getima, ne upotrebljava ni simbol, nijedan simbol države Srbije, već simboli tzv. lažne države Kosovo. U tome je problem i zato je to trebalo definisati ovim zakonom.
Takođe, nismo ni najsrećniji zastavom AP Vojvodine, koja je više jedna kombinacija zastave EU i srpske zastave, ali mnogo više zastave EU. Ako bi ta zastava sadržala grb Srbije, onda bismo mogli da je prihvatimo zaista kao srpsku zastavu, ovako mi liči na zastavu neke druge države a ne dela Republike Srbije.
I, kada je reč o članu 2, postavlja se pitanje i člana Ustava koji govori o tome da je i nacionalnim manjinama zagarantovana upotreba simbola. Da, naravno, i treba da bude, ali zašto se ovim zakonom nije regulisalo da se prilikom podizanja albanskih, šiptarskih zastava u Preševu, Medveđi i Bujanovcu, spuštaju srpske zastave? U tome je najveći problem, niko ništa nema protiv toga da se viju i šire šiptarske zastave tamo gde su oni većina, ali zašto tada skidati srpske zastave, jer to jeste i uvek će biti deo Srbije. To su samo neke primedbe na član 79. i na član 183. Ustava Republike Srbije, koji to regulišu, odnosno na član 2.
Govori se, takođe, i o tome da se na međunarodnim manifestacijama koje se dešavaju u Srbiji svira srpska himna i ističu simboli države Srbije. To je nepotpuno. Trebalo je dopuniti to, reagovali smo našim amandmanima i nadam se da će to biti usvojeno, kao i da će zakon biti potpuniji. Šta ćemo kada pobedi srpska reprezentacija ili reprezentativac Srbije u bilo kom sportu, kolektivno ili pojedinačno? To nije regulisano ovim zakonom i mislim da treba dopuniti taj član zakona, a se radi o članu 36.
Dakle, neophodno je ubaciti 3. stav koji će da govori o tome da se srpska himna i srpska zastava podiže onda kada srpska reprezentacija u bilo kom sportu ili srpski pojedinac u bilo kom sportu osvoji zlatnu medalju u zemlji ili u inostranstvu. To možda nekome izgleda trivijalno, ali je zaista jako važno.
Treće, kao što znate, svuda u svetu, makar zvaničnici, a većinom i građani tih zemalja, kada se intonira državna himna drže desnu ruku na srcu. Mi smo to predložili našim amandmanom, jer mislimo da je primereno da ako ne baš svi građani Srbije, makar zvaničnici Srbije izraze svoju ljubav i poštovanje prema svojoj zemlji time što će staviti desnu ruku na srce. Recimo, pravoslavni građani mogu staviti tri prsta, a ostali, koji su ateisti ili pripadnici ostalih veroispovesti, mogu odnosno morali bi da u znak poštovanja prema državi Srbiji stave desnu ruku na srce. Mislim da je to trebalo dopuniti u ovom zakonu.
Još jedna stvar na koju ću reagovati, a reagovao sam i amandmanom, to je član 33. ovog zakona, koji predviđa gde se sve ne sme upotrebljavati zastava i grb. To su zavese, prekrivači, pokrivači, otirači itd. Svedoci smo da se na mnogim buvljim pijacama i u mnogim radnjama prodaju peškiri sa grbom Srbije i sa zastavom Srbije. Mislim da je zaista neprimereno brisati noge ili ruke sa zastavom ili sa grbom Srbije.
To je jedan stav koji sam dodao na član 33. amandmanom i nadam se da će time ovaj zakon biti potpuniji i bolji. Hvala vam na pažnji i razumevanju. (Aplauz.)