Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, veliko mi je zadovoljstvo da sam ponovo u Skupštini sa vama.
Nadam se da ćemo danas i narednih dana imati veoma plodnu i korisnu raspravu oko jednog seta veoma važnih zakona koji predstavljaju grupu zakona koji kreiraju budućnost naše zemlje i koji će, sigurno, supstancijalno promeniti i izgled ove zemlje i budućnost generacija koje dolaze.
Ovaj paket zakona je plod rada stotine ljudi, nekoliko ministara iz prošlosti, kojima, takođe, dugujemo veliku zahvalnost, ogromnog napora i pokušaja da se pitanje životne sredine, pitanja koja su od značaja za dugotrajno očuvanje zdravlja ljudi, postavi kao jedno od prioriteta u vremenima koja svakako u prošlosti nisu bila laka.
Mnoge generacije, kada kažem generacije mislim, pre svega, na administraciju i ministre, pokušali su da nameću ta pitanja i meni je drago što smo mi uspeli da učinimo da se nekoliko važnih zakona objedini u jedan paket koji će predstavljati pravu ekološku revoluciju u zakonodavstvu Srbije, jer nikada do sada u istoriji ove zemlje, u istoriji Jugoslavije, u istoriji svih drugih državotvornih tvorevina koje su bile, nije se desilo da se na jednoj sednici Skupštine razmatra paket zakona koji je ovoliko sveobuhvatan i koji na jedan konkretan i veoma sadržajan način regulišu jednu od oblasti.
Suština ovog paketa nije samo pitanje broja zakona. Danas će biti pred vama raspravljano šest ili sedam njih, u narednim danima će biti raspravljano još devet, ukupno 16.
Suština ovog paketa zakona je strateška promena stava prema životnoj sredini i države Srbije i čitavog našeg društva. Upravo ovu promenu stava predstavljaju predlozi zakona koje, u ime Vlade Republike Srbije, imam čast da zastupam danas.
Taj promenjeni stav u Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja nazivamo novom ekološkom politikom države Srbije. Šta podrazumeva ta politika? Na prvom mestu promenjen je značaj i mesto problematike životne sredine. Životna sredina više nije pitanje koje dolazi na dnevni red tek kada se iscrpe sva druga pitanja koja se možda u medijima, u javnosti, u javnom mnjenju tretiraju kao važna. Razmatranje o životnoj sredini dolazi na red paralelno ili, još bolje, pre nego što se upustimo u razmatranje bilo kog drugog razvojnog projekta državne politike ili strategije.
Svaki drugi pristup je sa stanovišta životne sredine zakasneo i nedovoljan. Briga o životnoj sredini ne može da počne tek kada se završi, na primer, briga o ekonomiji, o industriji ili o bilo kojoj drugoj grani našeg društva. Niko ne treba da misli da je moguće imati zdravu, modernu i prosperitetnu ekonomiju u nezdravoj životnoj sredini.
Druga komponenta nove ekološke politike je novo shvatanje standarda zaštite životne sredine u kontekstu naših integracionih procesa. Procenjuje se da je preko 30% zakonodavnih aktivnosti i Vlade i Skupštine i svih institucija jedne države koja se nalazi u procesu evropskih integracija, suštinski vezano za pitanje popravljanja stanja u životnoj sredini.
Prema tradicionalnom shvatanju, Srbija će izgubiti mnogo vremena i resursa u nastojanju da ispuni standarde EU u vezi sa životnom sredinom, a svako kašnjenje nas može koštati odlaganja procesa pridruživanja EU. To je samo jedna od zabluda o tome šta za Srbiju znači Evropska unija.
U novoj ekološkoj politici države Srbije insistiranje na zdravoj i kvalitetnoj životnoj sredini je jedan od onih pravih razloga zbog kojih mi treba da težimo uspostavljanju standarda, kvaliteta života i načina na koji se postupa i sa životnom sredinom i sa prirodom, a koji predstavljaju jedan od ključnih kvaliteta zemalja koje su danas u EU. Da nije EU, pitanja kakav vazduh mi i naša deca udišemo, kakvu vodu pijemo, na kakvom tlu rastu biljke koje nas hrane, na koji način tretiramo sve ono što nas okružuje, verovatno bi bila odložena za neka bolja vremena koja, nažalost, nikada ne bi stigla.
EU je zato važna, jer nam nameće da o zdravoj životnoj sredini mislimo danas i da tako planiramo naš razvoj, da možemo dobro da živimo zahvaljujući očuvanosti naših prirodnih resursa. Međunarodne standarde treba da prihvatimo, čak da ih u nekim slučajevima definišemo još zahtevnije, ne zbog integracionih procesa, ne zbog EU, već, pre svega, zbog boljeg zdravlja nas, naše dece i sveukupnog našeg društva.
Treći segment nove ekološke politike se odnosi na odnos između sektora privrede i oblasti životne sredine. Prema tradicionalnom shvatanju, koje je, nažalost, još uvek ukorenjeno u Srbiji, briga o životnoj sredini je atak na interese privrede, na interese biznisa, a donosioci političkih odluka treba da se opredeljuju da li su za razvoj ili za zdravu životnu sredinu. U novoj ekološkoj politici, koju je ovo Ministarstvo promovisalo, država je prijatelj privredi, ali pre svega onom delu privrede koji posluje u skladu sa interesima životne sredine i koji je društveno odgovoran.
Država Srbija će izuzetno angažovano pomagati prelazak privrednih subjekata na proizvodne procese koji pozitivno deluju na stanje naše okoline.
U prošlosti i ja sam bio prisutan u Parlamentu, kada su postojale objektivne kritike na pokušaj Ministarstva životne sredine da instalira standarde u našoj privredi, ne poštujući, pre svega, stanje u kom se ta privreda nalazi. Mi ćemo kroz modele nove ekološke politike, a veoma brzo će se pred vama naći još jedan zakon koji će dopuniti ovaj paket, a to će biti zakon o fondu za razvoj životne sredine, promovisati modele koji će pomoći našoj privredi, malim i srednjim preduzećima, velikim zagađivačima da, koristeći veoma povoljna kreditna sredstva, promene svoje tehnologije u čistije, na taj način i oni postanu konkurentniji i na tržištu države Srbije i na tržištima EU i da, naravno, na taj način očuvaju i životnu sredinu.
Ova generacija političara ima jedinstvenu odgovornost da promeni stav čitavog društva prema životnoj sredini i ja vas pozivam da svi zajedno u tome učestvujemo.
Umesto da rasprodajemo našu zajedničku budućnost tako što ćemo biti jedna od poslednjih oaza prljavih tehnologija mnogo nam je bolje da pomažemo privredne delatnosti koje su u saglasju sa životnom sredinom. Ovo utoliko više, jer se radi o naprednim tehnologijama koje su često i mnogo profitabilnije i mnogo jeftinije od tradicionalnih privrednih grana. Država i društvo moraju da pomognu privredi da bi privreda mogla da pomogne državi i društvu. Mislim da taj segment svesti sve više prodire i do ovih ljudi koji danas učestvuju u tim međusobnim odnosima između privrede, s jedne strane, i države i politike, s druge strane.
Sada bih, dame i gospodo narodni poslanici, dao neke osnovne napomene o sadržini zakona koji su vam upućeni na razmatranje. Prvi među njima je Predlog zakona o zabrani razvoja proizvodnje i skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovog uništavanja.
Konvenciji o zabrani razvoja proizvodnje i skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i njegovog uništavanja pristupili smo 2000. godine kao SRJ. Države članice ove konvencije obavezale su se da se razoružavaju uništavanjem svih zaliha hemijskog oružja koje poseduju iz svih postrojenja, koje su u prošlosti služile za proizvodnju hemijskog oružja.
Kako bi ostvarile ovaj cilj države članice koje su pristupile Konvenciji saglasile su se da se izgradi verifikacioni režim za pojedine otrovne hemijske supstance kako bi se osiguralo da se takve hemijske supstance koriste isključivo u dozvoljene miroljubive svrhe.
To u prvom redu podrazumeva obavezu dostavljanja Organizaciji za zabranu hemijskog oružja u Hagu godišnjih izveštaja, sa detaljnim podacima koji se tiču proizvodnje, prerade, korišćenja i skladištenja otrovnih hemijskih supstanci, koji su relevantni za ovu konvenciju. Takođe, ova obaveza obuhvata i prihvatanje međunarodne inspekcije i saradnju u njihovom sprovođenju.
Donošenjem ovog zakona, koji je danas pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, omogućilo bi se sprovođenje Konvencije i time bi se ispunila obaveza koja proizilazi iz pristupanja Konvenciji. Ovim zakonom sprovođenje Konvencije dato je u nadležnost dva organa. U delu koji se odnosi na proizvodnju, upotrebu i korišćenje hemijskih supstanci u vojne svrhe, dozvoljene Konvencijom sprovodi Ministarstvo odbrane, a kada se ove supstance koriste u druge svrhe, industrijske, poljoprivredne, medicinske i farmaceutske nadležno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Pored toga, u ovom zakonu uređuje se pitanje u vezi sa obrazovanjem i poslovima nacionalnog tela Komisije za sprovođenje Konvencije.
Posebnom glavom zakona uređuje se sprovođenje međunarodne inspekcije i saradnja sa međunarodnim inspektorima. S obzirom na to da je država Srbija, odnosno SFRJ bila jedna od retkog broja zemalja u svetu sa kapacitetima da proizvede hemijsko oružje i posedovala tu vrstu oružja, pristupanje naše zemlji Konvenciji imalo je višestruki značaj. Dosadašnjim odgovornim odnosom prema Konvenciji stekli smo zavidan ugled među njenim članicama, kao i u Organizaciji za zabranu hemijskog oružja u Hagu na čijem očuvanju treba kontinuirano raditi.
To, pre svega, podrazumeva ispunjenje svih obaveza iz Konvencije, što uključuje i donošenje ovog zakona.
Jasno je da će implementacija ovog zakona uz aktivan rad svih institucija koje o tome treba da brinu još više potvrditi poverenje koje ova međunarodna organizacija, odnosno sekretarijat ove konvencije ima prema državi Srbiji.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, to je zajednički predlog Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje i Ministarstva za nauku.
Na izradi Predloga zakona su učestvovali najeminentniji domaći i strani stručnjaci iz oblasti zaštite od jonizujućih zračenja i oblasti nuklearne sigurnosti. Sprovedena je javna rasprava, konsultovani su i relevantni međunarodni instituti, kao što je Međunarodna agencija za atomsku energiju sa sedištem u Beču. Osnovni razlog za donošenje ovog zakona je potreba za harmonizacijom propisa u ovoj oblasti sa regulativom EU i pooštravanje režima nuklearne i radijacione sigurnosti u vašoj zemlji.
Ovo za cilj ima postizanje nivoa sigurnosti koji može da odgovori povećanim zahtevima koji su nastali kao posledica značajnih promena u svetu tokom poslednje decenije. Sprovođenje i stalno unapređivanje mera kojima se obezbeđuje nuklearna i radijaciona bezbednost i sigurnost postale su prioriteti međunarodne zajednice. Osnovna briga više nisu samo kontrola nuklearnog naoružanja i sprečavanje njenog daljeg širenja, već pre svega obezbeđivanje uslova za efikasno suzbijanje zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala.
Sem toga, potrebno je obezbediti zakonski osnov za formiranje nezavisnog regulatornog tela. Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, a što je najznačajnija novina u ovom zakonu, omogući će da se poveća efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućeg zračenja. S obzirom na strateški značaj i kompleksnost oblasti koju uređuje, Predlog zakona o zaštiti jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti zasnovane na međunarodno prihvaćenim principima, i u njega su ugrađeni najviši standardi koje propisuju vodeće svetske organizacije u ovoj oblasti. Tu, pre svega, mislimo na Međunarodnu agenciju za atomsku energiju, Agenciju za nuklearnu energiju, Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj i Međunarodnu komisiju za zaštitu od jonizujućeg zračenja. Dakle, donošenjem ovog zakona država Srbija bi se svrstala u red zemalja koje imaju najmodernije uređenje ove oblasti.
Predlog zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja je po četvrti put u skupštinskoj proceduri. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije Republika Srbija se svrstava u red malog broja zemalja koje nemaju zakon koji uređuje oblast zaštite od nejonizujućeg zračenja.
Donošenje zakona o zaštiti od nejonizujućeg zračenja je neophodno, jer se stanja u oblasti zaštite od nejonizujućeg zračenja u Republici Srbiji smatra nezadovoljavajućim. Mnogi izvori nejonizujućeg zračenja u životnoj sredini se koriste u velikoj meri nekontrolisano.
Nisu uređene mere zaštite zdravlja ljudi i zaštite životne sredine od nejonizujućih zračenja u korišćenju tih izvora. Ne postoji baza podataka o vrsti, karakteristikama i broju izvora nejonizujućeg zračenja koji se koriste u životnoj sredini i koji se koriste u radnoj sredini. Sistematsko ispitivanje nivoa nejonizujućeg zračenja u životnoj sredini nije uspostavljeno.
Predlog zakona predviđa decentralizaciju u utvrđivanju mera uslova i nadzora od strane nadležnih organa, što će dovesti do efikasnijeg sprovođenja mera zaštite i nadzora od strane lokalne samouprave, AP Vojvodine, odnosno Ministarstava.
Takođe, u Predlog zakona su ugrađene preporuke Svetske zdravstvene organizacije vezane za korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja. Polazeći od preporuka Svetske zdravstvene organizacije biće definisani osetljivi slučajevi, kao što su škole, obdaništa, starački domovi, zdravstvene ustanove i sl, na čijim objektima neće biti omogućeno postavljeni izvori nejonizujućeg zračenja, odnosno postavljanje antenskih sistema telekomunikacionih uređaja.
Dame i gospodo narodni poslanici, hemijska industrija zauzima veoma značajnu ulogu u ukupnoj industrijskoj proizvodnji i spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije. Osnovna potreba za donošenjem zakona o hemikalijama leži u omogućavanju da se hemikalije proizvode, uvoze i koriste na način koji je bezbedan po zdravlje ljudi i životnu sredinu. Koliko je zastareo važeći zakon iz 1995. godine kojim se regulišu hemikalije govori činjenica da su neka rešenja iz tog zakona prevaziđena u zemljama EU još 60-tih ili 70-tih godina.
Osnovni cilj donošenja zakona o hemikalijama je uređenje bezbednog stavljanja hemijskih proizvoda na tržište uz osiguranje visokog nivoa zaštite zdravlja ljudi i životne sredine. Poseban cilj je poboljšanje slobodnog prometa hemikalijama sa zemljama EU i drugim zemljama.
Takođe, donošenje zakona će podstaći razvoj bezbednijih alternativa za rizične hemijske proizvode. Cilj ovog zakona je uspostavljanje integrisanog upravljanje hemikalijama za celokupan životni ciklus hemikalija od proizvodnje, odnosno uvoza do njihovog odlaganja. To se ovim zakonom omogućuje kroz izradu nacionalnog strateškog dokumenta za integrisano upravljanje hemikalijama formiranjem informacionog sistema za bezbedno upravljanje hemikalijama i uspostavljanje institucionalnog okvira za postizanje ovih ciljeva.
Propisivanje zahteva pravilnog obaveštavanja uticaj hemikalija na ljude i životnu sredinu, uvođenje i izdavanje dozvole za korišćenje najopasnijih hemikalija, sprovođenja postupka davanja saglasnosti na osnovu prethodne informacije o uticaju hemikalija na zdravlje i životnu sredinu i sprovođenje ispitivanja svojstava za supstance za koje ne postoje saznanja na tržištu EU doprineće u velikoj meri unapređenju zdravlja građana i očuvanju životne sredine.
Posebnu korist od donošenja zakona imaće i radnici koji rukuju hemikalijama i dobiće više informacija o supstancama koje koriste. To se naravno neće odnositi samo na radnike u hemijskoj industriji, već i na druge industrije gde se hemikalije koriste.
Osnovni cilj donošenja zakona o biocidnim proizvodima je uspostavljanje, održavanje i unapređenje jedinstvenog sistema, stavljanje u promet i korišćenje biocidnih proizvoda na teritoriji Republike Srbije. Dosadašnji propisi su uređivali samo pojedine vrste biocidnih proizvoda i to kroz više različitih zakona i ne na pravi način. Ovakav pristup nije obezbeđivao adekvatnu zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine od ovih proizvoda koji su često veoma opasni zbog svoje funkcije. Takođe, takav način uređenja je i suprotan evropskim propisima u ovoj oblasti.
Predlogom zakona se predviđa kroz odgovarajući postupak, još pre stavljanja u promet biocidnih proizvoda, da se uradi procena opasnosti i rizika. Osim uređenja stavljanja u promet biocidnih proizvoda zakon uređuje i bezbedno korišćenje na način što uređuje adekvatno korišćenje i pakovanje biocidnih proizvoda. Pri tome je poseban značaj dat upozorenjima opasnosti, zabranama i uputstvima za upotrebu. Pored toga, zakon će obezbediti da biocidne proizvode koji predstavljaju najveću opasnost koriste samo obučeni profesionalni korisnici.
Najznačajniji efekat ovog zakona je da će se na tržištu Republike Srbije stavljati samo bezbedni biocidni proizvodi. Ovaj zakon obezbeđuje i da je korisnik biocidnog proizvoda adekvatno obavešten o svojstvima i načinu i upotrebi tog proizvoda. Posebna korist od donošenja ovog zakona je i potreba da se oblast stavljanja u promet i korišćenja biocidnih proizvoda uredi u skladu sa propisima EU. Time će se obezbediti značajno poboljšanje prometa biocidnih proizvoda sa zemljama članicama Evropske unije i drugim državama.
Sledeća oblast aktivnosti Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, koja je pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, vezana je za upravljanje otpadom.
Ti propisi uglavnom nisu usklađeni sa zakonodavstvom EU, a takođe nedostaje veći broj podzakonskih propisa, kako bi oblast upravljanja otpadom bila u celini regulisana.
To naravno važi za zakone koji su važili do danas. Neadekvatno postupanje sa otpadom predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema u Republici Srbiji i mislim da smo svi svedoci toga. Ovakav zaključak je proizašao iz brojnih analiza stanja životne sredine na teritoriji Republike Srbije, koje su urađene poslednjih nekoliko godina.
Jedan od odgovora svih nas zajedno i države Srbije na problem neadekvatnog skladištenja otpada i pojavljivanje ogromnih količina otpada u životnoj sredini, jeste Predlog zakona o upravljanju otpadom. Predlog zakona predstavlja strateški iskorak u približavanju nacionalnog zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU. Smanjenje, ponovno korišćenje, reciklaža i regeneracija otpada je jedan od osnova održivog upravljanja prirodnim vrednostima i zaštite i unapređenja životne sredine. U isto vreme radi se o važnom obliku prevencije, smanjenja i kontrole zagađenja životne sredine. Razlog za donošenje ovog zakona je uspostavljanje integralnog upravljanja otpadom, od nastanka otpada, preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, do konačnog odlaganja.
Zakonom se uređuje i složeni sistem primene savremenih principa klasifikacije otpada, organizacije upravljanja otpadom, upravljanje posebnim tokovima otpada, dozvole za upravljanje otpadom, prekogranično kretanje otpada, izveštavanje o otpadu, kao i finansiranje upravljanje otpadom. Osnovni cilj ovog zakona je da se obezbede i osiguraju uslovi za smanjenje i nastajanje otpada, posebno razvojem čistih tehnologija i efikasnim korišćenjem prirodnih bogatstava. Donošenje ovog zakona će dati veliki zamajac ponovnoj upotrebi reciklaže otpada, izdvajanju sekundarnih sirovina iz otpada, korišćenje otpada kao energenta, kao i pravilno odlaganje otpada.
Veoma je važno naglasiti da je većinom predloženih zakona iz oblasti životne sredine, pa i zakonom o upravljanju otpadom predviđena – decentralizacija nadležnosti. Tako je Predlogom ovog zakona data nadležnost lokalnoj samoupravi u postupanju sa neopasnim otpadom. Do sada lokalni inspektor nije imao mogućnost nalaganja mera i podnošenja prijava u nezakonitom postupanju sa otpadom, što sada nakon ovog zakona neće biti slučaj.
Jedna od ključnih manjkavosti važećih propisa jeste da ne obezbeđuju integrisano i efikasno upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, uz poštovanje načela prihvaćenih u EU. Nedostaje i veći broj podzakonskih propisa kako bi oblast upravljanja otpadom, a samim tim i upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom bila u celini regulisana. Iz tog razloga vam je Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje predložilo i danas promoviše zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Predlogom zakona se posebno predviđa uspostavljanje standarda zaštite životne sredine koju ambalaža mora da ispunjava, uspostavljanje uslova integrisanog upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom i to od nastanka ambalaže, preko njenog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, ponovne prerade, odnosno reciklaže, iskorišćenja u energetske svrhe do konačnog odlaganja. Govoriću vrlo konkretno.
Zakonom se uređuje vrsta ambalaže i ambalažnog otpada, planiranje upravljanja i nadležnosti upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, organizacija upravljanja i izdavanja dozvola za upravljanje i izveštavanje o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i ekonomski instrumenti u ovoj oblasti. Dugoročni ciljevi ovog zakona su da u skladu sa načelom održivog razvoja obezbedi očuvanje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i razvoj savremenih tehnologija u proizvodnji ambalaže. U isto vreme, naša je namera, da obezbedimo uspostavljanje optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom u skladu sa načelom podele odgovornosti i izbegavanja poremećaja i ograničenja u konkurenciji.
Ovaj cilj je posebno važan imajući u vidu značajne ekonomske implikacije različitih modela regulisanja upravljanja ambalažnim otpadom. Upravo je zato usaglašavanje sa propisima EU u ovoj oblasti neophodno kada imamo u vidu činjenicu da Republika Srbija veći deo trgovinske razmene svakodnevno ostvaruje sa zemljama EU.
Na kraju izlaganja o sadržajima zakona koji su danas pred vama, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem nekoliko reči o stavu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u vezi sa primenom zakona za koje je ovo ministarstvo nadležno.
Naravno, želim da naglasim sa ovog mesta da ovo ministarstvo neće imati dilemu da se primena zakona nekada mora obezbediti i buldožerima. Potvrdu za tu spremnost možemo naći i u aktivnostima koje se dešavaju ovih dana u zaštićenim prirodnim dobrima, gde je godinama postojala divlja gradnja koju niko nije smeo da pipne. Smatrali su da nije moguće sprovesti zakon i ukloniti divlju gradnju u onim oblastima za koje je nadležno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja.
Kao što smo sproveli akciju na Zavojskom jezeru, ovih dana ćemo slične akcije sprovesti u svim zaštićenim prirodnim dobrima gde su ljudi bahato, nekorektno, bez imalo smisla za meru, izgradili svoje divlje objekte, i svoju kanalizaciju direktno izlivali u jezera i reke, iz kojih vodu zahvataju naše opštine i sela, pri tom znajući da ne mogu da dobiju nijednu dozvolu, niti je moguće na bilo koji način to legalizovati i ozakoniti.
Na isti način, sa istom snagom i odlučnošću mi ćemo se truditi da se sprovedu zakoni koji su ovde pred vama, jer je to odgovor na jedan od najvećih hroničnih problema koje kao država imamo, a to je, nažalost, slučaj da se vrlo često zakoni koje Narodna skupština RS donese ne sprovode u praksi i ne zažive u praksi.
Na samom kraju, želim da vam prezentujem jednu od ključnih akcija koju je Ministarstvo namenilo da radi u ovoj godini, a ona se zove – akcija ''Očistimo Srbiju''. Cilj ove akcije nije samo da se Srbija očisti od hiljade deponija, koje su nastale poslednjih decenija, zbog hronične nebrige naših građana i komunalnih preduzeća za životnu sredinu. Ideja ove akcije jeste da se podigne svest stanovništva o štetnosti otpada koji se danas odlaže u prirodu. Ideja ove akcije jeste da se kroz edukaciju naši ljudi nauče koliko je važno da se to u budućnosti više ne dešava. Ideja ove akcije jeste i da se podigne kapacitet komunalne strukture, u onim gradskim i prigradskim sredinama, seoskim sredinama gde ne postoji sistematsko odlaganje otpada da se naprave mesta gde bi otpad mogao da se odlaže.
Ključna stvar je sledeće Ideja ove akcije jeste da se probudi svest svih naših građana koliko je pitanje zaštite životne sredine važno, jer mi životnu sredinu u kojoj danas živimo nismo sami stvorili i mi je suštinski pozajmljujemo od generacija koje dolaze. Svaka akcija koja će pomoći da naša životna sredina bude zdravija, jeste akcija koja direktno utiče na zdravlje naše dece, na zdravlje njihove dece i na zdravlje generacija koje će doći i koje će se jednog dana možda pitati zbog čega mi to nismo radili. Odgovor na pitanje – da li će se akcija "Očistimo Srbiju" sprovoditi i u ovako teškim ekonomskim prilikama, jeste da će se ona sprovoditi, da nijedan razlog više ne može da bude postavljen pred nas zbog čega bismo odlagali akciju koja se tiče podizanja nivoa svesti, kvaliteta života i da ćemo naravno uz pomoć, nadam se, i svih vas uspeti da jedan od gorućih problema koji mi danas imamo, a to je zapaljena životna sredina, rešiti na ovaj način.
Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da zajedno sa nama donesemo dobre zakone koje ćemo sprovoditi u budućnosti. Sve narodne poslanike koji su podnosili amandmane pozivam da ovih dana sednemo i da se dogovorimo, zbog toga što postoji jako mnogo dobrih amandmana koje će ovo ministarstvo prihvatiti.
Pozivam sve poslaničke grupe da u narednim danima intenzivno razgovaramo o tome kako ovi zakoni mogu još više da se poprave da bi bili zakoni iza kojih svi stojimo, jer sam siguran da pored mnogih antagonizujućih tema, koje u ovoj skupštini veoma često stavljamo jedni pred druge, pitanje životne sredine nije nešto što može da nas razdvaja, pitanje upravljanja resursima prirode i pitanje životne sredine jeste svakako nešto što treba da nas spaja. Zahvaljujem vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Da li izvestilac Zakonodavnog odbora, narodni poslanik Vlatko Ratković, predsednik Odbora želi reč? (Da.)

Izvolite.

Gospođo predsednice, uvaženi gospodine ministre Duliću, dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću vas da član 74. Ustava Republike Srbije sadrži normu prema kojoj: ''Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.
Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.''
Inače, ovaj član lociran je u poglavlju "Ljudska prava i slobode". Zato sam i počeo sa citiranjem ovog člana Ustava. Pitanje ekologije, pitanje zaštite životne sredine treba da posmatramo na prvom mestu kroz korpus ljudskih prava i sloboda. Pitanje zaštite životne sredine je jedno od centralnih pitanja i planetarnih materija, a kada su u pitanju supranacionalne organizacije, kao što je to EU, smatram da je ovaj sistem na najkvalitetniji način upravo normiran u EU.
Pitanje harmonizacije našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU samo je jedan od aspekata kada govorimo o setu ovih zakona iz oblasti ekologije, ovih prvih, čini mi se, devet, a i kasnije u objedinjenim raspravama. Drugi jedan veoma važan aspekt svega ovoga o čemu ćemo raspravljati u narednim danima, jeste da ovi zakoni ne čine samo jedan normativno-pravni okvir, već su oni i osnova za jednu široku afirmativnu društvenu akciju.
Najveći deo normi u ovim zakonima predstavlja jednu, da tako kažem, uže stručnu materiju koju će primenjivati u praksi državni organi, počev od ministarstava, autonomne pokrajine, lokalnih samouprava itd. ali će sigurno svi ovi zakoni, a to i mislim da je jedna od intencija ovih projekata, podstaći jednu široku društvenu akciju u kojoj ćemo svi imati zdraviju životnu sredinu i u kojoj će generacije koje dolaze iza nas imati bolju životnu sredinu i bolje uslove života.
Podsetiću da postoji nekoliko pristupa kada se radi o normiranju ove materije za zaštitu životne sredine. Jedna od ideja je kodifikacija zakonodavstva u ovoj oblasti. Dakle, EU ne nameće zemljama koje apliciraju za članstvo, i one koje su već u EU, koji će model izabrati. Drugi model je da se donese jedan krovni zakon o zaštiti životne sredine, a da se ostali deo ove problematike spusti na nivo uredbi, podzakonskih akata, odnosno da se stavi u nadležnost Vladi. Mi smo se opredelili za, da tako kažem, jedan sistemski zakon o životnoj sredini. Inače, raspravljaćemo o izmenama i dopunama tog zakona i nizom ovih sektorskih zakona.
Smatramo da je ovo rešenje najcelishodnije, najpraktičnije i smatramo da ima veću težinu ako narodni poslanici, odnosno Parlament Republike Srbije usvoji ove zakone, s tim što će, naravno, niz uredbi Vlada morati da donese u realizaciji ovih zakona. Kvalitet ovih zakona potrebno je da bude odgovarajući, potrebno je da bude usklađen sa zakonodavstvom EU, a naravno uvažavajući sve specifičnosti koje postoje u našoj zemlji.
Kada govorimo o ekologiji, očekujem da ćemo postići možda i najširi konsenzus koji je moguće postići u Parlamentu Republike Srbije, jer ovo nije samo pitanje niti jedne vlade, niti jedne parlamentarne većine, niti jednog trenutka u istorijskom hodu jedne zemlje, ovo je jedno univerzalno pitanje i zato očekujem da će većina, ako ne i svi narodni poslanici, glasati za ove zakone.
Podsetiću da je za pristupanje Srbije u EU potrebno doneti 160 hiljada zakonskih i podzakonskih, ne akata, ali teksta na A-4 formatu. Ministarstvo za zaštitu životne sredine će, prema mojim saznanjima, oko 30% ovih akata doneti. To govori o značaju ekologije, jer tako je u Evropi, to su centralne teme u EU: zaštita životne sredine, poljoprivreda, ljudska prava, zaštita potrošača.
Dakle, još jednom ću ponoviti, blizu trećine propisa, znači zakona i podzakonskih akata će biti u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja.
Pomenuću još jedan aspekt koji implicira donošenje ovih zakona, a to je ono o čemu je nešto govorio i predstavnik predlagača, ministar Dulić. Životnu sredinu, uređenje životne sredine ne možemo izolovano posmatrati od investicija, od razvoja, od ekonomije, od privrednog razvoja.
Mnoga rešenja koja postoje u dosadašnjoj legislativi jednostavno su gušila investitore u, recimo, ogromnim, neprimereno dugim rokovima za dobijanje dozvola. Recimo, 260 dana je bilo potrebno za sprovođenje čitave procedure za izradu studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Ovim zakonskim rešenjima, a kasnije i donošenjem podzakonskih akata, ova procedura će se skratiti na nekih 100 dana. Znači, sa 260 dana procedura, ako se ne varam, biće skraćena na mnogo kraći rok.
Takođe, izrada studije za mala i srednja preduzeća gde inspektor merama može da naloži šta je potrebno preduzeti u dve do tri mere, a ne da se gubi vreme od tri do četiri meseca za izradu studije. Dakle, mala i srednja preduzeća treba da budu jedna posebna kategorija kako bi se ovim zakonima podsticao i razvoj ovog sektora.
Opasne materije, upravljanje integralnim otpadom je veoma važna oblast, kao što je važna oblast – ambalaža i ambalažni otpad.
Mi do sada nismo imali, inače, ovaj zakon o ambalažnom otpadu, tako da je neophodno bilo doneti zakon o upravljanju otpadom i sa nekim podzakonskim aktima regulisati ovo pitanje, jer to je segment jednog opšteg zakona o upravljanju otpadom. Išlo se da treba izvući ambalažu i ambalažni otpad kao specifični problem koji ima posebnu težinu i obraditi ga kroz jedan zakon. Dakle, jedan, da kažem, bočni sektorski zakon. Ovaj zakon, to je njegov kvalitet, po meni, dozvoljava dva osnovna modela koja su primenjena u Evropi, a to su: depozitni sistem i integralni sistem upravljanja ambalažnim otpadom. Znači, dva modela su ovde dozvoljena.
Čitav set ovih zakona sigurno će doprineti da stvorimo jednu bazu, jednu osnovu u normativnom sistemu naše zemlje.
Još jednom ponavljam, ovo će biti podsticaj za jednu široku društvenu akciju na razvoju ekološke svesti. Potrebno je, dakle, da se u ovoj materiji ne razmišlja i ne dela fragmentarno, segmentarno, potrebno je od države pa do nevladinog sektora i uopšte svih građana da utičemo na to da se ekološka svest podiže.
Na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, parafraziraću jednu misao koja kaže da postoji jedna opšta ideja da, ako jedan veliki broj ljudi, značajan broj ljudi u jednom sistemu, u jednom društvu nešto nauči i nešto uradi, onda dolazi do kvaliteta društvenih promena, dolazi do razvoja jedne svesti koja nam je u oblasti ekologije toliko neophodna. Pozivam vas da uzmete aktivno učešće u raspravi i u načelu i u pojedinostima. Video sam skoro sve amandmane podnete na ove zakone i mislim da će jedan značajan broj tih amandmana biti prihvaćen. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospodine Ratkoviću.

Da li žele reč poslanici koji su izdvojili svoje mišljenje, Milan Dimitrijević, Milica Vojić-Marković, Saša Maksimović?

Gospodin Nikolić reklamira povredu Poslovnika. Izvolite, gospodine Nikoliću.

Gospođo Đukić-Dejanović, povredili ste član 93. Poslovnika u kome se govori o redosledu kojim učesnici dobijaju reč i tamo se kaže da prvo govori predstavnik predlagača, a potom izvestilac nadležnog odbora.
Po kom osnovu je Zakonodavni odbor nadležan za zakone kojima se regulišu pitanja iz oblasti zaštite životne sredine? Zašto imamo Odbor za zaštitu životne sredine? Ovde se ne radi o materiji kojom se razrađuje Ustav, o zakonima kojima se reguliše pravni poredak, ipak su ovo zakoni kojima se reguliše zaštita životne sredine, naš odnos prema životnoj sredini. Predstavnik predlagača nije ministar pravde nego je ministar iz Ministarstva zadužen za zaštitu životne sredine.
Ako nemate izvestioca u Ministarstvu za zaštitu životne sredine koji može na ovu temu da govori, nemojte da nas vređate time što biste nam povredama Poslovnika dokazali kako uvek morate da imate reč. Za sve postoje pravila i ta pravila moraju da se poštuju, a vama skrećem pažnju da ste o autonomnim pokrajinama govorili u jednini, pretpostavljam da je to bio lapsus. (Aplauz.)

Nema povrede Poslovnika zbog toga što Zakonodavni odbor, konstatovala sam kompetentne potpredsednike i sekretara, odnosno zamenika, razmatra sve predloge zakona i apsolutno ovaj redosled nije predviđen na način kako ste vi rekli.

Zahvaljujem.

Da li želi reč neko od narodnih poslanika ko je izdvojio mišljenje, s obzirom na to da izvestioci Odbora za zaštitu životne sredine i Odbora za evropske integracije nisu u sali?

Reč ima gospođa Vojić-Marković.

Hvala, gospođo predsednice. Ovde u sali ima džentlmena pa su prvo pustili damu.
Ja sam iz tog odbora za zaštitu životne sredine i izuzela sam svoje mišljenje. Žao mi je što ovde nema predsednika tog odbora, volela bih da jeste ovde, zato što mislim da je taj odbor dobro radio i mislim da treba da se kaže sve ono što je taj odbor doneo kao zajedničko mišljenje.
Počeću od ovoga što je moj prethodnik rekao, da će parafrazirati misao, ja neću da parafraziram, bojim se da ne pogrešim, počeću od citata.
Gospodin Boris Tadić kaže: "Ne treba mnogo pameti da bi se zaključilo da Srbiji treba danas da ima 12 ili 13 ministarstava". Deset meseci pošto je napravljena ova velika, glomazna vlada, došlo se do zaključka, došlo se do naknadne pameti, da Srbija ima mnogo ministarstava, pa pošto je gospodin Tadić poručio, a on se izgleda potpuno nenadležno meša u ove poslove, da će analizirati, ocenjivati rad ministarstava i ministara, bojim se da prema aktivnosti ovog ministarstva, ovo ministarstvo ne ode pod led ili se pripoji nekom drugom ministarstvu.
Gospodin, moram da izuzmem jako velike aktivnosti koje su bile u vezi poslova oko vojvođanskog statuta, ali mislim da to nije nadležnost ovog ministarstva, pa ne znam da li će to biti ocenjivano u tom pravcu, dakle, ono što jeste moje pitanje jeste ono što je gospodin ministar rekao ovom prilikom, to je zaista bio pravi melem za moje uši, o tome gde je mesto ekologije u ovoj državi. No, nažalost, to ne stoji baš tako kako je naveo, jer mi danas posle mnogo godina raspravljamo o setu od 16 ekoloških zakona i o tri konvencije koje je i te kako davno trebalo da ratifikujemo i to pokazuje gde je mesto ekologije.
Tadašnji predsednik Skupštine, gospodin Dulić, a današnji ministar koji, takođe, ima naknadnu pamet u ovom pravcu, nije stavljao na dnevni red mnoge od ovih zakona koji su se nalazili u proceduri i tada, i bili spremni da se stave na dnevni red, a da o njima danas ne moramo da raspravljamo nego da ih primenjujemo na radost, na zdravlje i životne sredine i građana Srbije.
Dakle, stanje o tome kako i gde je mesto ekologije danas pokazuje i to što je nadležni odbor praktično sve ove zakone prošao i pripremio da uđu na dnevni red u decembru mesecu 2008. godine i da smo tada sve opozicione stranke potpisale predlog tog odbora – da tražimo da se po hitnom postupku u vanrednom zasedanju raspravlja o ovim zakonima.
Setite se, drage kolege, imali smo pred sobom ove zakone, bili su na dnevnom redu i onda su, takođe, dan pred zasedanje jednostavno volšebno nestali sa dnevnog reda. To je mesto ekologije i to je mesto koje ministar određuje našoj životnoj sredini Srbije.
Ovo što se danas nalazi na dnevnom redu u prvom paketu, kako on kaže, mada ja ne bih koristila te izraze, sedam zakona o kojima ja kao ovlašćeni predstavnik moje grupe mogu da govorim po dva minuta i nešto manje od 30 sekundi o svakome od njih, prosto pokazuje mesto ekologije i pokazuje kako vladajuća većina, i kako Vlada i kako Ministarstvo ekologije shvata ova pitanja i gde je mesto ekologiji prema njihovom današnjem shvatanju.
Kaže ministar da strateška promena stava javnosti jeste nešto što je on i njegovo ministarstvo doprinelo. Moram da vas podsetim, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, da se stav o ekologiji i promena stava, kao i edukacija građana Srbije vrši i preko ove skupštinske govornice, ja govorim u ime moje poslaničke grupe, poslanici DSS imaju i te kako mnogo da kažu o ovoj oblasti, poslanici su onemogućeni da o tome govore na jedan ozbiljan način.
Dakle, za dva minuta mogu da vam otpevam neku dečiju pesmicu, ali ne mogu da vam govorim o ozbiljnim zakonima o kojima ću govoriti na drugačiji način, prosto zato što mislim da treba da se kaže gde su problemi, i tako edukujem građane Srbije i tako menjam strateški stav građana Srbije prema životnoj sredini. Mislim da je to zreliji način.
Najzreliji način bio bi da ste dozvolili da se o svakom zakonu javno ovde raspravlja. Tada bi građani shvatili gde je suština ovih zakona i gde je njihova korist za njihovo zdravlje, za zdravlje njihove dece i za zaštitu životne sredine Srbije. Ni to vas naročito ne interesuje.
Sledeća stvar na koju sam ukazivala i na Odboru jeste – da u obrazloženju ovih zakona stoji, gospodo, da nisu potrebna nikakva dodatna sredstva da bi se ovi zakoni primenjivali. To jednostavno nije istina.
Kada običan čovek zdravorazumski prosto razmisli, zaključiće da je za primenu ovih zakona, kao što je, recimo, ambalaža i ambalažni otpad, kao što je upravljanje otpadom, da ne govorim o drugim zakonima, zaista potrebno i te kako mnogo novca i treba da bude potrebno mnogo novca, ekologija mnogo košta, zaštita životne sredine i zaštita zdravlja građana Srbije prosto mnogo košta. Zbog toga je vrlo važno da to i javno kažemo.
Nemojte da bude kao predizborna obećanja – sve je divno, krasno, dok ne dođemo dotle da formiramo vladu, a onda nema 500 hiljada radnih mesta, "Zastava" nam nešto ne radi, a i investicije su nešto ponestale. Moramo reći građanima istinu.
Sledeća stvar je da Ministarstvo ekologije i u prošlom mandatu, a boga mi i u ovom mandatu, debelo razbacuje novac građana Srbije iz budžeta Republike Srbije. Tada smo imali neke aktivnosti vezane za ambroziju, komarce i krpelje koje smo brojali, kako kaže ministar Dragin, pozivajući se na Nacrt zakona, a sada imamo neke druge akcije koje, takođe, troše novac, ali ne doprinose mnogo tome što građani Srbije očekuju od ovog parlamenta, od vlade i od Ministarstva za zaštitu životne sredine. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Milan Dimitrijević, a posle njega narodni poslanik Saša Maksimović.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici DSS su izdvojili mišljenje povodom ovog seta zakona, zajedno sa još četiri poslanika SRS, i o tome valja reći nekoliko reči i navesti razloge zbog čega smo to uradili.
Javnost Srbije mora znati šta je sudbina ovog dnevnog reda, kako se on stvarao, kako je stizao dnevni red, povlačen sa dnevnog reda, da bi se posle više meseci ponovo našao u skupštinskoj proceduri. Pre nego što razjasnim ovo stanje, prosto jedno pitanje, pošto predsednica nije tu, za gospođu potpredsednicu, to je pitanje, čini mi se postavljeno je dva puta i treći put ću ja postaviti – zašto nemamo izvestioca nadležnog odbora? Zašto imamo za izvestioca nekoga ko je predsednik Zakonodavnog odbora i o čemu se ovde radi? Još jedna potvrda o kakvoj se organizaciji rada Skupštine ovde radi.
A kakva je to organizacija ovog zasedanja kada se o zakonima koji su važni i bitni, čuli smo i gospodina ministra, a to će biti šlagvort o kome ću reći nekoliko reči, da se bez valjane rasprave, bez dovoljno vremena protrči kroz određene zakone i ti zakoni budu doneseni voljom vladajuće koalicije? Postoji vreme, a vreme je najbolji sudija, kada se podnosi odgovornost za ono što je urađeno i za ono što nije urađeno.
No da se vratim, da vidimo šta je bila sudbina ovog dnevnog reda? Već u decembru mesecu 2008. godine sve poslaničke grupe u Skupštini su se usaglasile da na dnevni red ide set ekoloških zakona. Podsećam, novembar 2008. godine, a sada smo na kraju prvog kvartala 2009. godine. Da li je moguće da treba devedeset i više dana da bi se ovako važni zakoni, kako je rekao ministar, a ja se potpuno slažem sa tim, našli na dnevnom redu? Dakle, ministar kaže da ovi zakoni ne dolaze na dnevni red dok se sve ne iscrpi iz dnevnog reda, tek onda, misleći na ekološke zakone. Potpuno sam saglasan sa tom činjenicom, ali hajde da vidimo šta se događa. Koliko je to bitnih stvari bilo pre ovih ekoloških zakona koji su povučeni u decembru, pa u januaru? Nismo znali. Hajde da govorimo o onom vremenu koje je izgubljeno kada Skupština nije radila, da govorimo o ova tri dana kada Skupština gubi dragoceno vreme, a sve to košta poreznike Srbije.
Ima još jedna stvar, većina ovih zakona se već duže vremena nalazi u proceduri, ali hajde da podsetimo javnost Srbije šta se dalje događalo. Zašto ti zakoni nisu bili u prošlom sazivu Skupštine? Ko je bio predsednik Skupštine u prošlom sazivu? Gospodin Oliver Dulić, ministar ekologije. Tada nije bilo prečih i tako hitnih stvari za ovu vrstu zakona, a bilo je prečih stvari, od nebrige za državu, od smišljanja predizbornih laži. To su bile preče stvari koje nisu dozvoljavale da se ovi zakoni nađu na dnevnom redu.
Posledica takve politike je trenutno stanje u kome se država nalazi. Trenutno stanje je beznađe. Da vas podsetim šta su bila predizborna obećanja, da li treba da ih nabrajam? U kom vremenu se danas nalazimo? Od straha da se ostane bez posla…

Pet minuta, narodni poslaniče.