… od straha od policije! To je ona priča povratka u devedesete godine, zahvaljujući vladajućoj koaliciji. To ste jedino ispunili.

Vreme na raspolaganju izvestiocu, odnosno članu odbora koji je izdvojio mišljenje je iskorišćeno.

Na kraju, gospodine ministre, u načelnoj raspravi i u raspravi o pojedinostima videćete koliko smo amandmana podneli, koji treba da ovaj zakon poboljšaju. Zahvaljujem. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović. Nije u sali.
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Da li želi reč izvestilac Odbora za zaštitu životne sredine, narodni poslanik Čedomir Jovanović? (Da.)
Izvolite.
Narodni poslanici su ostali u nejasnoći oko redosleda davanja reči u načelnoj raspravi, te dobacuju iz sale. Redom se pita – izvestilac Zakonodavnog odbora, pa matični odbori. Matični odbor za zakone koji su pred nama je Odbor za zaštitu životne sredine, u trenutku u kome po scenariju treba da bude data reč narodni poslanik nije bio u sali i sada dobija priliku za reč.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko kratkih napomena za koje mislim da su veoma važne za sam tok ove rasprave, važne za parlamentarnu većinu koja mora pokazati više sluha od onog koji trenutno pokazuje raspravljajući, po našem mišljenju, kada kažem našem mišljenju mislim na većinu članova Odbora za zaštitu životne sredine, o veoma važnim pitanjima na jedan neodgovoran način. Ne postoji tema po mom mišljenju o kojoj se ukrštaju i međusobno prepliću interesi našeg društva, procesi evropskih integracija i povezivanje Srbije sa svetom. Mislim da je naš zajednički rad u Odboru, rad svih članica i članova, pokazao da oko nekih važnih pitanja, uprkos podelama može postojati određena saglasnost oko kvalitetnog davanja odgovora na one probleme i pitanja koji su nasleđeni i prete svima.
Mnogo toga govori i sama činjenica da danas raspravljamo o setu zakona za zaštitu životne sredine, a da smo na poslednjem mestu zemalja koje to pokušavaju da urade na ovako celovit i jedinstven način. Svakako Vlada zaslužuje podršku i razumevanje, s obzirom na to da je u gustoj agendi i prenatrpanim dnevnim redom ipak uspela da pronađe prostor i omogućila nam raspravu o ovim zakonima i na takav način dopustila Srbiji da se približi redu zemalja koje vode računa o sebi i vode računa na takav način o budućnosti koju ostavljaju generacijama.
Ono što je naš zajednički problem je činjenica da u ovoj raspravi ne postoji mogućnost za jedan odgovoran razgovor i diskusiju. Objediniti ono što se ne može uraditi na ovakav način kao što je to uradila vladajuća većina sama po sebi problem neće uvećati, ali će nas uskratiti za sve one bez kojih koncept borbe za kvalitetniju i zdraviju životnu sredinu ne može biti valjan i efikasan.
Mislim da ste morali kao predstavnici parlamentarne većine da pokažete više tolerancije prema ovoj temi i na takav način respekt i poštovanje prema predstavnicima opozicije koji su u Odboru za zaštitu životne sredine u svakom trenutku pokazivali veliko razumevanje i prema Vladi i prema predstavnicima Ministarstva, poštujući svoje obaveze i na takav način omogućili parlamentarnoj većini da glasa za ovako važan set zakona.
Ovi zakoni proizilaze iz tekovina EU, civilizovanog sveta i to je ono što je njihov kvalitet. Ovi zakoni pokazuju koliko nam je ta Evropa potrebna.
Ovi zakoni istovremeno iskazuju neke naše unutrašnje slabosti i o tome moramo otvoreno govoriti, i nadam se da će biti prilike da tako nešto uradimo tokom skupštinske rasprave.
Inicijative sa kojima se Odbor suočio, koje potiču ne samo od Vlade nego i od stalne konferencije gradova i opština, Privredne komore i pojedinačne inicijative predstavnika brojnih lokalnih samouprava traže više pažnje i mi preko njih ne možemo pretrčati u jednoj objedinjenoj raspravi u kojoj će istovremeno poslanici morati da govore i o zakonima o zaštiti životne sredine, zakonima kojima se uređuje postupanje sa otpadom, zakonima kojima se tretira oblast hemijskog oružja.
Sve je to pomešano i zapravo govori na jedan kritičan način vrlo negativno o vladinoj neozbiljnosti, ne mislim tu samo na Ministarstvo, jer je očigledno da je za tako nešto potrebna šira podrška, ali i o vladinoj neozbiljnosti u pristupu rešavanja ovako krupnih i važnih pitanja. Podsećam vas zato da pažljivo pročitate sve zakone, pažljivo protumačite amandmane koji su podneti, ima ih jako puno, i da pokušamo da ovde u plenarnoj raspravi dostignemo onaj nivo koji je bio karakterističan za rad našeg Odbora.
Nadam se da će ovi zakoni proći, mi ćemo kao Odbor učiniti sve da ti zakoni izađu bolji iz Skupštine od onih koji su u Skupštinu došli, a uveren sam da su ljudi koji su na tim zakonima radili zaslužili puno poštovanje, ljudi koji su godinama bili uskraćeni za ovu raspravu, unapred spremni da razumeju svaku intervenciju i da pokažu pored razumevanja i spremnost da tako nešto prihvate. Neki amandmani će te zakoni učiniti bitno boljim i kvalitetnijim i parlamentarna većina o tome treba da vodi računa.
Što se tiče načina na koji ćemo mi kao Odbor tretirati sve te amandmane – apsolutno ravnopravno, razgovaraćemo o svakom od amandmana, koji je podnet, bez obzira na obim i činjenica je da će to tražiti dodatni angažman od nas, a u ime svih članica i članova Odbora želim da zahvalim onim predstavnicima Ministarstva koji su nam omogućili normalan i efikasan rad.
Ono što je naš zajednički problem zapravo jeste sve ono što sledi nakon ovih zakona, a taj problem proizilazi iz poražavajuće činjenice da je život ovde još uvek na marginama i da se mi životne sredine setimo samo u trenucima velikih incidenata i možda nas to sve zajedno obavezuje na potpuno drugačiji odnos prema jednoj tako važnoj temi kao što je ova o kojoj danas razgovaramo, a pažnja koju joj poklanjamo je uvredljiva. Zbog toga ćemo više raditi na Odboru, a nadam se da će i više prostora u nekim kampanjama koje su pred nama biti za oblast životne sredine.
Još jedanput, nijedan parlament u Evropi nije na ovakav način raspravljao o setu zakona iz oblasti zaštite životne sredine. Ako je to već tako, hajde da u tim kratkim vremenskim intervalima koje imamo damo sve od sebe kako bismo pokazali sposobnost koje nije bilo na onoj strani na kojoj je moralo biti više. Hvala.

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa, od najmanjih ka najvećim?
Narodni poslanik Siniša Stamenković, Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije, ovlašćeni predstavnik.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, dugo je odlagana potreba da se u oblasti uređenja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, kao i u oblasti upravljanja organskim i neorganskim otpadom, te zakonom o ambalaži i ambalažnim otpadom izvršena harmonizacija propisa sa Evropskom unijom i da otpočne stroga primena domaćih propisa u ovoj oblasti. Obezbeđenje nuklearne radijacijske sigurnosti, odgovorno rukovanje i uništavanje hemijskog oružja stalni su i težak zadatak na koji se mora dati odgovor koji uliva potpunu sigurnost i sprečava bilo kakve incidentne situacije i posledice po stanovništvo i objekte.
Obezbeđivanje uslova za eventualno suzbijanje zloupotrebe u korišćenju radioaktivnih i nuklearniih materijala, kao i u korišćenju hemijskih materijala nameće najstrožiji i najviši nivo odgovornosti svih faktora u sistemu bezbednosti.
Zakonski osnov za formiranje nezavisnog regulatornog tela koje će sprovoditi i vršiti kontrolu nad zabranom razvoja, proizvodnje i kontrole hemijskog oružja postojao je i do sada, ali razvoj ovih oružja u svetu zahteva novu regulativu.
Agencije koje se predviđaju kao najbolji odgovor na važeću i novu regulativu radi povećanja efikasne kontrole i nadzora nad primenom ovih sredstava nisu same po sebi dovoljna garancija. Neophodna je briga svih odgovornih faktora u lancu staranja za primenu ovog zakona, koji bi definitivno eliminisao čak i postojanje ideje da se neko može baviti razvojem, proizvodnjom ili upotrebom hemijskog oružja u našoj zemlji.
Pored nekoliko proceduralnih i tehničkih amandmana na ovaj predlog zakona, poboljšanje kvaliteta rešenja u zakonu, PUPS će dati podršku za usvajanje zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja, kao i njegovom uništavanju.
PUPS smatra da su zakoni o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearne sigurnosti i o zaštiti od nejonizujućih zračenja još jedan korak potpune harmonizacije propisa u ovoj oblasti sa svetskom regulativom nuklearne i radijacijske sigurnosti.
Poštujemo potrebu da se definišu svi pravni osnovi za uspostavljanje neophodnih kapaciteta za sprovođenje efikasnog nadzora nad primenom mera koje ovi zakoni propisuju, a koji se odnose na zaštitu od zračenja, na obezbeđivanje nuklearne sigurnosti, na sigurno upravljanje radioaktivnim otpadom, te na sigurnost svih transportnih nuklearnih i drugih radioaktivnih materijala kroz našu zemlju.
Republika Srbija se već obavezala kao država potpisnica da ispuni sve zahteve iz Bečke konvencije, Konvencije o obaveštavanju o nuklearnim nesrećama, Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala itd. Ovi zakoni samo treba da budu most između međunarodnih propisa koje donosi ANE-OECD, MOR (Međunarodna organizacija rada), FAO ili druge organizacije ili naših propisa po vlastitom monitoringu.
Predlog preuzimanja obaveznih mera koje su navedene u standardima, a sadrže detaljna uputstva i vrše procenu nivoa unutrašnjeg izlaganja, procenu nivoa izlaganja spoljašnjim izvorima zračenja, zaštitu pacijenata od zračenja, kao i preporuke za unapređenje zaštite i sigurnosti korišćenja izvora jonizujućih zračenja u našoj zemlji su dosta dobro primenjivane. Međutim, mere koje se moraju sprovoditi pri korišćenju, rekonstrukciji i modifikaciji istraživačkih i medicinskih reaktora pokazale su da na pojedinim mestima ima neznatnih sitnih propusta koji se moraju u hodu otklanjati, jer to propisuju mere sigurnosti iz 35-S1, 35-S2 sistema do 50-C-S sistema.
PUPS odbija da bilo kada pruži podršku za izbor lokacije nuklearnog objekta po bilo čijim standardima sigurnosti i po bilo čijoj preporuci na teritoriji Republike Srbije. PUPS smatra da je naša zemlja bogata obnovljivim izvorima energije kao što su sunčeva toplota, vetrovi, bio masa, itd. Direktive za upravljanje radioaktivnim otpadom WS-R-2 kao i preporuke za klasifikaciju radioaktivnog otpada za kontrolu emisije radioaktivnosti u životu i u životnoj sredini, kao i direktive za bezbedan transport radioaktivnih materija iz TS-R-1, više su nego ukomponovane u nacrt ovog zakona.
Ono što je za PUPS zabrinjavajuće pitanje je materijalne, tehničke i tehnološke, te stručne i kadrovske spremnosti u slučaju vanrednih događaja iz GS-R-2. Nesporno je da je direktiva dobro postavljena, te da su postavljeni i administrativni kapaciteti potrebni za nadzor radi obezbeđenja nuklearno radioaktivne sigurnosti, ali potrebno je znati značajno više uraditi u smislu materijalnog obezbeđenja u slučaju vanrednih događaja. Direktive za uspostavljanje i sprovođenje programa osiguranja o svim nuklearnim i radioaktivnim aktivnostima u našoj zemlji su doslovce implementirane i iste se primenjuju u našoj praksi.
PUPS potpuno podržava donošenje ovog zakona zbog uvođenja novih viših standarda u sprovođenju mera zaštita od jonizujućih zračenja te radi efikasnije primene zakona i striktnog celovitog nadzora nad izvorima zračenja.
Predlog zakona o hemikalijama trebalo bi da bude razlog za uređenje oblasti upravljanja hemikalijama u skladu sa EU, jer dosadašnja pravna regulativa nije obuhvatila sve oblasti već je više propisa uređivalo uslove za stavljanje u promet hemikalija kao i način uređivanja uticaja hemikalija na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Propisi koji su se odnosili na uslove koje moraju da ispunjavaju pravna i fizička lica koja proizvode i vrše promet hemikalija uređivana su drugim propisima u više zakona a ne ovim posebnim zakonom.
Ovim zakonom država se sada obavezuje da se sa jednog mesta odgovorno, stručno i naučno izvrši klasifikaciju svih otrovnih materija koje se stavljaju u promet. Ovo se odnosi ne samo na sredstva za zaštitu bilja i biocidnih proizvoda već i na hemijske supstance koje predstavljaju opasnost na kancerogene, mutagene i toksične procese po živi svet i okolinu, pa i na samu reprodukciju živih organizama.
Pored te obaveze, klasifikacija države se odnosi na opasnost svih otrovnih materija, supstanci i smesa po osnovu definicije otrova, daje drugi pristup klasifikacije u domaćim propisima. Ovakvim pristupom, klasifikacijom i obeležavanjem hemikalija, država obavezuje proizvođače, kontrolni organ, distributera i krajnjeg korisnika da budu konačno i trajno informisani o svojstvima hemikalija, šta one uzrokuju, šta pospešuju, kakve su opasnosti od neadekvatne upotrebe i da li postoji štetnost po proizvod ili građanina koji proizvod konzumira.
PUPS podržava predloženu meru u Predlogu zakona, u kojoj se i država i distributeri i konzumenti obavezuju na rigoroznu i permanentnu procenu uticaja hemijske supstance na zdravlje ljudi i životnu sredinu koja mora biti javna i unapred objavljena.
Za pohvalu je pomeranje granice procene rizika od opasnosti u korišćenju hemijskih sredstava između naših i evropskih propisa, jer to je još jedna skala više u smanjenju rizika i daje garanciju da na listi hemikalija neće ući bilo koje sredstvo prepoznato kao iole rizično. Naša lista zabranjenih hemikalija je mnogo uža u odnosu na listu EU, što je dobro za ovaj period tranzicije i što PUPS podržava, jer je naše područje, zbog poznatih zbivanja, od sankcija, preko bombardovanja, bilo označeno kao rizično.
Eliminisanje supstanci koje izazivaju zabrinutost, a posebno određeno utvrđivanje kvaliteta deterdženata, u oblasti njihove biorazgradljivosti, uverava nas da država ima ozbiljnu nameru da harmonizacijom uputstava i odredaba EU bude još stroža u eliminisanju bilo kakve opasnosti od unošenja neželjenih supstanci u našu zemlju.
Integrisano upravljanje hemikalijama, uz potpuno učešće države i njenih organa, strateški pristup domaćem i međunarodnom upravljanju hemikalijama, kao i potpuna klasifikacija, obeležavanje i kontrola skladištenja hemikalija i njihove upotrebe, te praćenje karence upotrebljivosti deterdženata i drugih hemikalija, garantuju da će se ovim zakonom na našem tržištu uvesti red koji je tako neophodan. PUPS smatra da država ne može odustati od ove obaveze, kako je najavljeno i da tranzicioni period i ekonomska kriza, te siromaštvo, ne mogu nikoga amnestirati od odgovornosti za pravilnu upotrebu hemijskih sredstava.
Zakon o biocidnim proizvodima je bliže određenje hemijskih proizvoda i supstanci, a on proizilazi iz Zakona o hemikalijama. Hemijske supstance i smeše koje se sastoje kod mikroorganizama, gljiva, virusa ili komposta i drugih materija, u oblasti proizvodnje, prometa i korišćenja, uređuju se ovim predlogom zakona. Država ima obavezu da uredi ovu oblast, kao članice EU, i da propisima prilikom stavljanja biocidnih proizvoda na tržište, preko referentnih ustanova i laboratorija, izvrši procenu tehničkog dosijea i donese odobrenje u stavljanje u promet.
PUPS će podržati rešenja iz ovog zakona, uz veći broj tehničkih amandmana, podnetih u smislu popravke stručnih rešenja u nacrtu zakona. Predlog zakona o upravljanju otpadom i Predlog zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu su kompatibilni zakonski projekti koji su u najvećoj meri dali odgovor na rešavanje jednog od najvećih problema koji ima naša zemlja, a to je odlaganje komunalnog organskog i neorganskog otpada i izrada i odlaganje ambalaže i ambalažnog otpada.
Dugo su se vodile polemike oko izrade važnog dokumenta koji bi predstavljao nacionalnu strategiju, a za racionalno upravljanje otpada na nivou Republike Srbije. Možda je ovaj zakon pravo rešenje i možda će on doprineti da se delimično ili totalno sredi ova materija koja je tako važna. Načela i instituti održivog razvoja zaštite životne sredine, kao i upravljanje otpadom i ambalažnim otpadom, uglavnom su postignuti ovim Predlogom zakona, a PUPS je podneo nekoliko amandmana koji bi trebalo da poboljšaju zakonska rešenja. Pružićemo podršku u usvajanju ovih zakona. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Zoran  Bortić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SPS-JS.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, cenjeni ministre i predstavnici Vlade, uvažene kolege narodni poslanici, ovaj set zakona reguliše najznačajniju oblast društvenog života – zaštitu životne sredine, pa je zbog toga Poslanička grupa SPS-JS prišla njihovoj pripremi sa ciljem da se uredi zaštita životne sredine u Republici Srbiji, u skladu sa evropskim standardima i međunarodnim konvencijama.
Usvajanjem ovih zakona stvoriće se i pretpostavke da se sankcionišu svi pojedinci i pravna lica koji, u težnji za profitom, narušavaju ekosistem i ugrožavaju biološki opstanak.
Želim da podsetim da je SPS, u vremenu dok je bila nosilac vlasti u našoj zemlji, značajnu pažnju posvećivala zakonodavnoj oblasti koja reguliše zaštitu životne sredine i da je u tom periodu od 1991. do 2000. godine, kako na nivou Republike Srbije, tako i na nivou SRJ, u čijem je sastavu Republika Srbija bila, usvojen niz zakona i ratifikovano više međunarodnih konvencija i sporazuma koji regulišu ova pitanja.
Najveći deo ovih zakonskih predloga naslanja se na već postojeće zakone i prilagođava ih savremenim evropskim normama i standardima. Naša poslanička grupa ugradila je svoje ideje i inicijative u predloge ovih zakona. Ovom prilikom ukazaću samo na neke.
Prvo, ulaskom u koalicionu vladu mi smo jasno stavili do znanja da nam je cilj integracija Srbije u EU, a to znači poštovanje svih evropskih vrednosti i usaglašavanje domaćih normativnih propisa sa evropskim.
Drugo, polazeći od naših programskih ciljeva, koji kao prioritet postavljaju očuvanje svih prirodnih resursa za sadašnje i buduće generacije i stavljanje modernih tehnologija u funkciju razvoja i boljeg života svakog građanina, a ne samo u funkciju profita. Ovi zakoni regulišu društvene uslove, da svaki pojedinac, privredni subjekt i zajednica u celini, čuvaju prirodna bogatstva kojima raspolažemo.
Treće, boreći se za očuvanje, primenu i razvoj međunarodnog prava i partnerske odnose u međunarodnoj zajednici, u svim oblastima, Poslanička SPS-JS smatra da oblast zaštite životne sredine, koja se reguliše zakonima koji na ovoj sednici Skupštine razmatramo, predstavlja najbolji pokazatelj da se Srbija pridružuje grupi evropskih nacija i država koje neguju i razvijaju visoke standarde sloboda i prava građana. U tom smislu, ovi zakoni omogućuju da se ovi životni uslovi građana Srbije u najvećoj meri izjednače sa standardima građana u najrazvijenijim zemljama EU.
Dozvolite mi da se u najkraćem osvrnem na predloge ovih zakona. Prvo, želim da ukažem na Predlog zakona o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
Pored ustavnog osnova za donošenje ovog zakona, na njegovo donošenje obavezuje nas i Konvencija o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju, koju smo potpisali 2000. godine. Države članice Konvencije obavezale su se da osiguraju da pravna i fizička lica na nacionalnom nivou striktno sprovode Konvenciju i da izgrade odgovarajući pravni režim kontrole kroz nacionalno zakonodavstvo.
Ova konvencija je još više dobila na značaju usvajanjem Rezolucije SB UN 15-40, koja dodatno ojačava njeno sprovođenje. Polazeći od činjenice da je bivša SFRJ bila jedna od malog broja zemalja sa kapacitetima za proizvodnju hemijskog oružja, pristupanje naše zemlje Konvenciji imalo je višestruki značaj.
Treba ovom prilikom istaći da je Republika Srbija, kao pravni sledbenik državne zajednice Srbija i Crna Gora svojim odgovornim odnosom prema Konvenciji stekla značajni ugled. Zbog toga bi donošenje ovog zakona bilo u potpunosti omogućeno i time bi Srbija ispunila svoju obavezu koja proističe iz pristupanja Konvenciji.
Podsećam da je ustavni osnov za donošenje ovog zakona o zaštiti od jonizujućeg zračenja i nuklearnoj sigurnosti u članu 97. tačka 9) Ustava Republike Srbije. Tokom poslednje decenije u celoj međunarodnoj zajednici desile su se značajne promene u oblasti kontrole i pooštravanja režima nuklearne i radiacione sigurnosti. Da bi se ova oblast što čvršće stavila pod kontrolu u odnosu na postojeću regulativu, bilo je potrebno stvoriti zakonske pretpostavke za formiranje nezavisnog regulacionog tela – Agencije za zaštitu od zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Formiranjem ove agencije povećava se efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućeg zračenja.
Želim da istaknem činjenicu da od ukupnog broja izvora jonizujućeg zračenja koji se koriste u Republici Srbiji, 80% koriste se u medicini, oko 15% u industriji i oko 5% otpada na ostale delatnosti.
U Predlogu ovog zakona u odnosu na pravnu regulativu kojom je ranije bila uređena ova oblast u Republici Srbiji, ugrađen je niz novina o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti. Ove se novine odnose, pre svega, na uvođenje novog formata iz sadržaja zakona koji je Međunarodna agencija za atomsku energiju preporučila državama članicama o harmonizaciji zakonskih okvira i administrativnih kapaciteta potrebnih za obezbeđivanje nuklearne i radijacione sigurnosti i sigurnog upravljanja radioaktivnim otpadom i sigurnosti transporta nuklearnog i radioaktivnog materijala.
Novina u Predlogu zakona je osnivanje Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, koja će kao regulatorno telo samostalno sprovoditi i primenjivati ovaj zakon u skladu sa preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju i po ugledu na zemlje EU i zemlje u okruženju.
Zakonom se pravno uređuju uslovi za sprovođenje dekomisije nuklearnog objekta, što do sada nije bilo zakonom regulisano. Novina u Predlogu zakona je donošenje programa za obučavanje i osposobljavanje profesionalno izloženih lica i lica odgovornih za zaštitu od jonizujućeg zračenja. Sve te mere biće u funkciji smanjenja rizika i povećanja sigurnosti i bezbednosti.
U Predlogu zakona o zaštiti od nejonizujućih zračenja, normativno se reguliše veoma složena oblast, tim pre što u našoj zemlji do sada nije postojao uređeni sistem koji bi kontrolisao korišćenje izvora nejonizujućeg zračenja. Kao osnova za izradu ovog zakona poslužile su preporuke i direktive Međunarodne komisije za zaštitu od nejonizujućeg zračenja Evropskog komiteta za standardizaciju Saveta Evrope i Svetske zdravstvene organizacije. Ukratko, svi pomenuti propisi i standardi imaju za cilj pooštravanje i standardizaciju mera zaštite od nejonizujućeg zračenja.
Treba istaći da se ovaj Predlog zakona bazira i na dosadašnjim saznanjima iz oblati zaštite od ovih zračenja i regulativi ne samo zemalja EU već i drugih razvijenih zemalja savremenog sveta. U oblasti industrijske frekvencija, akcenat je samo stavljen na zaštitu od strujnih udara, dok štetni efekti po zdravlje ljudi od neželjenog dejstva ovih zračenja nisu ni razmatrani. Razvoj širenja modernih tehnologija tokom protekle decenije, kao i njihova sve masovnija primena, nametnuli su potrebu da se oblast zaštite od nejonizujućeg zračenja u našoj zemlji zakonski uredi. Ujedno, zakon će eliminisati monopol određenih lica na ekskluzivno pravo izrade studije, analize uticaja merenja monitoringa i drugo i stvoriće uslove da se svako ko raspolaže kadrovima i opremom u skladu sa ovim zakonom uključi u neku od oblasti i delatnosti koju on reguliše.
Poseban razlog za donošenje zakona o hemikalijama, pored obaveze koja proističe iz člana 97. tačke 9) Ustava Republike Srbije je uspostavljanje održavanja i unapređenja jedinstvenog sistema upravljanja hemikalijama na teritoriji Republike Srbije.
Zakon služi za osiguranje konkurentnosti privrede i za podsticanje razvoja bezbednijih alternativa. Treba ukazati na činjenicu da je akcenat evropskih propisa kojima se reguliše upravljanje hemikalijama dat na uslove stavljanja hemikalija u promet, odnosno način utvrđivanje njihovog uticaja na zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Iz definicije otrovnih materija, ovim zakonom se zaključuje da se uređuju opasne hemikalije. Ta terminološka nepreciznost stvarale je velike probleme kod sprovođenja zakona, pa je to jedan od razloga za donošenje novog zakona kojim će se regulisati ova oblast.
Predlogom ovog zakona uređuje se tzv. ograničenje stavljanja u promet i upotrebu opasnih hemikalija, odnosno zabrane određenih načina upotrebe opasnih supstanci, kao i njihovih količina i koncentracija. Dosadašnja lista zabranjenih hemikalija u Srbiji je mnogo uža u odnosu na listu EU, pa se ovim Predlogom zakona ograničenje i zabrane preuzimaju iz propisa EU. Time se naši propisi približavaju evropskim standardima i doprinose da upravljanje hemikalijama bude olakšano.
Osnovni cilj primene ovog zakona je da se stavi akcenat na pravilno upravljanje opasnim hemikalijama, a dosadašnja zakonska regulativa ove oblasti obuhvatala je deo koji se odnosi na sredstva za zaštitu bilja i biocidnih proizvoda. Biocidni proizvodi su hemijske supstance i smeše sastavljene od hemijskih supstanci, kao i mikroorganizmi, gljive i virusi za koje je zajedničko da imaju negativno dejstvo na nepoželjne organizme. Ovi proizvodi se upotrebljavaju za hemijsku ili biološko uništavanje nepoželjnih organizama, tamo gde ovi organizmi ugrožavaju zdravlje ljudi ili utiču na njihove aktivnosti, na proizvode koji ljudi ili životinje koriste za životnu sredinu.
Biocidni proizvodi štite zdravlje ljudi, poboljšavaju performans proizvoda i njihov značaj svakodnevno raste. Ovi proizvodi se često nazivaju poljoprivredni pesticidi i imaju širok spektar primene. To su dezinfekciona sredstva, razni konzervansi, insekticidi, rodenticidi, sredstva za zaštitu drveta i dr. Po svojim svojstvima i nameni, ovi proizvodi su slični sredstvima za zaštitu bilja, ali za razliku od sredstava za zaštitu bilja kod kojih je zakonski uređeno da se ne mogu staviti u promet dok se ne proveri njihov uticaj i posledice na zdravlje ljudi. Dosadašnja pravna regulativa u našoj zemlji ne predviđa da se na jedinstven način reguliše proizvodnja i stavljanje u promet biocidnih proizvoda. Ovo je jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona.
Predlog zakona o upravljanju otpadom, koji je Vlada Republike Srbije dostavila Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje predstavlja potpuno nov koncept upravljanja otpadom, budući da do sada nije postojao organizovani sistem pravne regulative u ovoj oblasti. Ovim zakonskim tekstom Strategija o upravljanju otpadom iz 2003. godine biće revidirana. Zakonom će se obavezati privredni subjekti da godišnje dostavljaju izveštaje o upravljanju otpadom. Predlog ovog zakona zasniva se na načelima pravne regulative EU i njegovo usvajanje i primena doprineće većoj i bržoj usaglašenosti naših propisa sa evropskim.
U tekstu zakona ugrađeni su pojmovi, vrste i klasifikacija otpada i način na koji se on vrši i planiranje i upravljanje otpadom na svim nivoima. Treba istaći da zakon vrlo precizno uređuje subjekte upravljanja otpadom, proizvođače, vlasnike, prevoznike, sakupljače, operatere i dr. Za svaku od ovih kategorija utvrđuje precizne obaveze i odgovornosti. Istovremeno, zakonom su jasno određene nadležnosti za izdavanje dozvola za upravljanje otpadom.
Primena ovog zakona podrazumeva razvijanje javne svesti o adekvatnom postupanju sa otpadom i to je, razume se, proces koji će dugo trajati. U tom smislu, neophodna je edukacija stanovništva ali i obuka kadrova zaduženih za rad i kontrolu u ovoj oblasti.
Usvajanjem i primenom ovog zakona utvrdiće se pravila u oblasti upravljanja otpadom od njegovog nastajanja do konačnog odlaganja, kao i pravo i obaveze svakog subjekta u lancu odgovornosti, od građanina do države. Predloženim zakonskim rešenjima reguliše se odgovornost svih navedenih subjekata u oblasti upravljanja otpadom, ali se ostvaruju zakonodavni, tehnički, ekonomski i socijalni aspekti njegove primene. Posebno treba ukazati na socijalne aspekte primene ovog zakona koji se odnose na razvijanje javne svesti, profesionalnu obuku i bolje obrazovanje kadrova.
Poštovane kolega narodni poslanici, bazni dokument koji obezbeđuje uslove za racionalno i održivo upravljanje otpadom na nivou Republike Srbije predstavlja Nacionalnu strategiju o upravljanju otpadom iz 2003. godine. Ovim dokumentom predviđena je potreba za institucionalnim jačanjem ove oblasti, razvojem zakonodavstva koje će regulisati upravljanje otpadom ali i za edukaciju i razvijanje javne svesti na svim nivoima društva.
Iz tih razloga, pored okvirnog upravljanja otpadom koji se reguliše zakonom o otpadu, nameće se potreba za donošenje zakona o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom i da se ova oblast trajno reguliše.
Ciljevi ovog zakona su da u skladu sa načelom održivog razvoja obezbede očuvanje prirodnih resursa, zaštitu životne sredine i zdravlja ljudi, razvoj savremenih tehnologija, proizvodnju ambalaže i uspostavljanje optimalnog sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom sa načelom podele odgovornosti i funkcionisanja tržišta, prevenciju, stvaranje trgovinskih prepreka, izbegavanje poremećaja i ograničenje u konkurenciji.
Usaglašavanje ovih propisa je neophodno i zbog činjenice da naša zemlja najveći deo svoje trgovinske razmene ostvaruje sa zemljama EU. Treba istaći da je Predlog ovog zakona pripremljen u skladu sa Direktivama o ambalaži i ambalažnom otpadu EU čija načela poštuje. U tom smislu u tekstu zakona je ugrađeno evropsko načelo podele odgovornosti svih privrednih subjekata, u skladu sa načelom – ''zagađivač plaća''. Uvodi se instrument formalnog sporazumevanja između Vlade i svih zainteresovanih privrednih subjekata i partnera, kao dobrovoljni sporazum.
Takvo načelo se odnosi na postizanje nacionalnih ciljeva, odnosno kvota za povraćaj svih vrsta ambalažnog otpada u skladu sa najboljom praksom zemalja članica EU. Predviđa se i mogućnost prenošenja obaveze upravljanja ambalažnim otpadom na treće lice, koje u ime obaveznih strana u ovom zakonu obezbeđuje i dalje upravljanje ambalažnim otpadom.
Zakon će ostvariti pozitivan uticaj i na uvoznike, izvoznike i na krajnje korisnike, jasnim uključivanjem njihovih prava i obaveza, kao i na punioce, isporučioce i snabdevače, na prevoznike ambalaže i ambalažnog otpada i na operatere sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom.
Predloženim zakonskim rešenjima obezbeđuju se prava, obaveze i odgovornosti svih navedenih subjekata u oblasti upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, s jedne strane, i nadležnih organa, s druge strane.
Poštovane kolege narodni poslanici, želim na samom kraju da napomenem, da su u izradi predloga ovih zakona korišćena mnoga međunarodna iskustva zemalja koje su već uspostavile ove sisteme, kao i različiti elaborati, studije i procene domaćih stručnjaka. Zbog toga će Poslanička grupa SPS-JS glasati za Predlog ovog zakona. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe DSS.