Poštovano predsedništvo, poštovani ministre i saradnici Ministarstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, takođe se pridružujem mišljenju i ovde iznetim stavovima da ovakva rasprava, objedinjena s ovolikim brojem zakona i, na neki način, s heterogenim zakonima, a i obimnim po materiji, stvarno nema pravog smisla, niti može da na pravi način informiše javnost o tome šta mi u Narodnoj skupštini donosimo, šta je suština tih zakona, dok je za one koji pripremaju ovakav vid rasprave, znači, da govore u načelu o najbitnijim i najvažnijim stvarima iz ovih zakona, to, takođe, prilično teško.
Pokušaću kroz svoje izlaganje da dam analizu ključnih stvari iz ovih predloga zakona o kojima danas raspravljamo, upravo zbog javnosti, jer mislim da tokom ovog perioda kako raspravljamo nije u pravom smislu apostrofirano ono što je najbitnije.
Takođe, prinuđen sam, zbog vremena koje imam na raspolaganju, da čitam materijal koji sam pripremio, iako mi dosad to nije bila praksa, jer sam pokušavao, upravo, izlaganjem da obrazložim ono najbitnije; s obzirom na obimnost, prosto sam prinuđen na to. Izvinjavam se svima vama.
Prvo ću govoriti o ova dva zakona koja se dopunjuju, znači, Predlogu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, jer mislim da oni imaju nekakvu organsku vezu, a zatim o Predlogu zakona o zaštiti vazduha, Predlogu zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o zaštiti od buke i, na kraju, Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
U Republici Srbiji, sistem zaštite životne sredine uređen je Zakonom o zaštiti životne sredine, koji sa Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu i Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine čini set propisa iz oblasti zaštite životne sredine, kao i podzakonskim aktima koji su doneti u skladu s ovim zakonom.
Razlozi za donošenje izmena Zakona o zaštiti životne sredine su: otklanjanje nedostataka uočenih tokom primene Zakona o zaštiti životne sredine, usklađivanje s drugim sistemskim zakonima iz oblasti zaštite životne sredine, donošenje novog zakona o zaštiti vazduha, zaštiti prirode, zaštiti od buke i hemikalija. U suštini, odredbe koje su bile u Zakonu o zaštiti životne sredine prenete su na ove zakone, samim tim je logično da ovaj zakon, u tom smislu, bude izmenjen.
Izmene zakona su i u vezi s prenošenjem propisa EU u domaći pravni poredak, zatim, obezbeđenjem pravne sigurnosti svih privrednih subjekata koji obavljaju delatnost koja zagađuje životnu sredinu, i to tako da neće zagađivanje plaćati dva puta, znači, kroz naknadu, i pooštravanjem kaznene politike. Zakonom su utvrđene i razgraničene nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave koje se odnose na izradu strateških i planskih dokumenata, uspostavljanje i vođenje informacionog sistema.
Predložena rešenja u Predlogu izmena Zakona će uticati na privredu, odnosno operatere, postrojenja u kojima se obavljaju aktivnosti u kojima su prisutne određene količine opasnih materija, odnosno njihove obaveze obaveštavanja, planiranja i sprovođenja mera zaštite od hemijskog udesa.
Znači, ovim odredbama se povećava bezbednost rada tih postrojenja, čime se pozitivno utiče na smanjenje rizika od nastanka hemijskog udesa, odnosno na efikasnije sprovođenje mera sprečavanja njegovog širenja u slučaju nastanka.
Predložena rešenja će pozitivno uticati na privredu, odnosno korisnike prirodnih resursa i zagađivače, jer će naknadu za zagađivanje i naknadu za korišćenje prirodnih resursa izričito plaćati po osnovu članova 84. i 85. zakona.
Predloženim izmenama Zakona obezbeđuje se odgovornost subjekata zaštite životne sredine, s jedne strane, i nadležnih organa Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, s druge strane. Zatim, predloženim izmenama preciziraće se status Fonda za zaštitu životne sredine, kao i njegovi izvori finansiranja i korišćenja sredstava.
Fond za zaštitu životne sredine je osnovan Zakonom o zaštiti životne sredine, a postao je operativan 2005. godine. Iskustvo zemalja srednje Evrope, znači Poljske, Republike Češke i Slovačke, pokazuje da je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine omogućilo prikupljanje značajnijih sredstava i delovalo kao katalizator za bitna ulaganja, kroz odobravanje povoljnih kredita i bespovratnih sredstava za investiranje u zaštitu životne sredine.
Dosadašnja praksa je pokazala da je potrebno rešiti problem nenamenskog korišćenja sredstava, posebno u opštinama koje ostvaruju velike prihode od naknada po uredbi o vrstama zagađivanja, kriterijuma za obračun naknada za zagađivanje životne sredine obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade.
Izmenama člana 100. Zakona utvrđeno je da su autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave u obavezi da formiraju budžetski fond, u skladu s propisima kojima se uređuje budžetski sistem, koji će se finansirati iz ostvarenih naknada, a sredstva će biti korišćena u skladu sa programom koji donose nadležni organi jedinica lokalne samouprave, uz prethodnu saglasnost Ministarstva.
Takođe, propisivanjem većih kazni za privredne prestupe i prekršaje i davanjem većih ovlašćenja inspektorima za zaštitu životne sredine na svim nivoima, omogućiće se efikasnije sprovođenje propisa koji regulišu oblast zaštite životne sredine. Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu uređena su pitanja koja se odnose na postupak donošenja i sprovođenja odluka koje se odnose na utvrđivanje direktnih i indirektnih uticaja na životnu sredinu, planiranih projekata, a sve u cilju praćenja, sprečavanja, ublažavanja i ograničavanja nepovoljnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Predmet procene su projekti promene tehnologije, rekonstrukcije, proširenje kapaciteta ili prestanak rada i uklanjanje postrojenja i opreme, koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu. Predmet procene uticaja su projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili se koriste bez upotrebne dozvole.
Prema predlagaču zakona, razlog za izmene i dopune Zakona je i kvalitetnije uređenje sistema procene uticaja na životnu sredinu, uz neophodnost da se kvalitetnije urede uloge različitih aktera u postupku procene, njihova prava i obaveze, kao i njihovi međusobni odnosi.
Naime, izmenama zakona će se preciznije definisati uloga podnosilaca zahteva, u smislu njihove legitimacije pred nadležnim organima, kao i veza s institucijama koje se staraju o sprovođenju propisa iz oblasti planiranja prostora, urbanizma i izgradnje objekata.
Preciznije definisanje određenih odredaba postojećeg zakona omogućava nadležnom organu efikasniji rad, u smislu donošenja pravovremenih odluka u duhu regulative iz oblasti procene uticaja na životnu sredinu, što će na kraju rezultirati osetnim skraćenjem perioda za dobijanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu. Planirano je da se, po prijemu zahteva za izdavanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja, istovremeno formira, od strane nadležnog organa, tehnička komisija za pregled studije, što, takođe, doprinosi ubrzanju procedure, uzevši u obzir odredbe postojećeg zakona koje nalažu formiranje tehničke komisije tek po održavanju javnog uvida i javne prezentacije.
Takođe, daje se mogućnost nadležnom organu da, kroz rešenja o oslobađanju od izrade studije o proceni uticaja, odredi minimalne mere zaštite životne sredine. Ovim bi se izbegla mogućnost da se zbog dve-tri mere zaštite životne sredine nalaže izrada studije o proceni uticaja i na taj način povećavaju troškovi postupka i drastično produži vremenski rok do konačnog završetka procedure.
Donošenjem zakona o zaštiti vazduha uređuje se upravljanje kvalitetom vazduha i određuju mere, način organizovanja i kontrole sprovođenja zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kao prirodne vrednosti od opšteg interesa.
Zakon o zaštiti vazduha ima za cilj uspostavljanje, održavanje i unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije; očuvanje i poboljšanje kvaliteta vazduha kroz utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite, kako bi se sprečile ili smanjile štetne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu; izbegavanje, sprečavanje i smanjenje zagađenja koji utiču na oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene, zatim, praćenje, pribavljanje i procenjivanje odgovarajućih podataka o kvalitetu vazduha na osnovu merenja i standardizovanih metoda; obezbeđenje dostupnosti podataka o kvalitetu vazduha, izvršavanjem obaveza u skladu s potvrđenim međunarodnim ugovorima i, na kraju, međunarodnu saradnju u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha i osiguranje dostupnosti tih podataka javnosti.
Kakvo je stanje zagađenosti vazduha kod nas?
Prema izveštaju o stanju životne sredine u Republici Srbiji u 2007. godini, vazduh u Republici Srbiji tokom 2007. godine najčešće je bio zagađen 9,3%, a jako zagađen – 2,4%, i to, pre svega, zbog emisionih koncentracija čađi.
To je odlika većine urbanih sredina u Republici Srbiji, a 2007. godine najizrazitiji slučaj su bili Užice, Sevojno, Subotica, Beograd, pre svega, opština Vračar, i Pančevo.
Zagađen i jako zagađen vazduh zbog sumpor-dioksida je dominantna pojava za Bor, ali isto zagađenje prisutno je i u Beogradu i Kostolcu.
Zagađenje vazduha zbog azot-dioksida tokom 2007. godine bilo je prisutno u Beogradu i Čačku. Tokom 2007. godine, zabeležen je blagi porast koncentracije prizemnog ozona u odnosu na raniji period. Prizemni ozon jedan je od najviše proučavanih zagađivača, jer predstavlja najbolji indikator ukupnog zagađenja u urbanim sredinama, posebno u toplijem delu godine.
U cilju zaštite stratosferskog ozonskog sloja, u Republici Srbiji je 90-tih godina počela evidencija uvoza i potrošnje supstanci koje oštećuju ozonski omotač.
Primetan i izražen je trend smanjenja potrošnje CFC-a, tj. hlorfluorougljenika, od 1996. godine, a naročito je smanjenje nastupilo u 2007. godini.
U devet gradova u Republici Srbiji redovno se prati koncentracija polenovih zrna u atmosferi i rezultati ukazuju da je u stalnom povećanju koncentracija polena biljaka.
Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih alergena u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije. Negativan uticaj na zdravlje ljudi koje izaziva polen pojedinih biljnih vrsta svrstava ove čestice u prirodne zagađivače vazduha.
Zakonom bi trebalo sprečiti dalje zagađivanje vazduha tamo gde je već zagađen i poboljšati njegov kvalitet preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite.
U područjima gde je vazduh relativno čist, takav kvalitet vazduha trebalo bi zadržati.
U tom cilju, neophodno je uspostavljanje jedinstvenog funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa zagađenosti vazduha i održavanje sveobuhvatne baze podataka, obavljanje odgovarajućih merenja zagađujućih materija, ocenjivanje kvaliteta vazduha i određivanje područja prema kvalitetu vazduha, kao i donošenje odgovarajućih planskih dokumenata, što obezbeđuje, pre svega, nadležni organ od Republike do jedinice lokalne samouprave.
Zagađivači vazduha imaju obavezu da preduzimaju preventivne i druge tehničko-tehnološke mere zaštite vazduha od zagađenja, da obezbede odgovarajuća merenja emisija, prate uticaj obavljanja delatnosti na kvalitet vazduha, kao i da vode evidenciju o zagađajućim materijama koje ispuštaju u vazduh ili koriste u obavljanju svoje delatnosti, zatim da vode evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduhu i mernih uređaja za kontinualna merenja i da te podatke dostavljaju na uvid nadležnim organima.
Predlagač zakona tvrdi da se vodilo računa o stanju privrede u Srbiji, pa je u članu u kom je propisano donošenje graničnih vrednosti emisije predviđeno da se za postojeće izvore zagađena vazduha mogu propisati dozvoljena prekoračenja graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija i odrediti rok u kome se te vrednosti moraju smanjiti na nivo graničnih vrednosti.
Još jedan pokazatelj uvažavanja stanja privrede je obaveza operatera da izradi plan operatera za smanjenje emisije i stacionarnih izvora zagađenja, u kom će operater sam predvideti mere i sredstva koja će uložiti u rekonstrukciju postrojenja, uključujući rokove u kojima će te mere preduzeti.
U prelaznim i završnim odredbama ovog predloga zakona, Vlada se obavezuje da će doneti prvu strategiju zaštite vazduha u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, prvi nacionalni program – u roku od godinu dana od dana utvrđivanja maksimalnih nacionalnih emisija na godišnjem nivou za Republiku Srbiju, prvi nacionalni plan za smanjenje emisije iz postojećih postrojenja za sagorevanje, takođe, u roku od godinu dana od dana utvrđivanja maksimalno dozvoljenih emisija. Prvo, ocenjivanje kvaliteta vazduha izvršiće se u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, a informacioni sistem kvaliteta vazduha uspostaviće se, takođe, u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Predlog zakona o zaštiti prirode. Ovim zakonom treba da se ostvare sledeći ciljevi: zaštita, očuvanje i unapređenje biološke (genetičke, specijske i ekosistemske), geološke i predeone raznovrsnosti; usklađivanje ljudskih aktivnosti, ekonomskih i društvenih razvojnih planova, programa, osnova i projekata s održivim korišćenjem obnovljivih i neobnovljivih prirodnih resursa i dugoročnim očuvanjem prirodnih ekosistema i prirodne ravnoteže. Zatim, održivo korišćenje i upravljanje prirodnim resursima i dobrima, obezbeđivanje njihove funkcije, uz očuvanje prirodnih vrednosti i ravnoteže prirodnih ekosistema; blagovremeno sprečavanje ljudskih aktivnosti i delatnosti koje mogu dovesti do trajnog osiromašenja biološke, geološke i predeone raznovrsnosti; utvrđivanje i praćenje stanja u prirodi i unapređenje stanja narušenih delova prirode i predela.
Predlogom zakona određuju se mere zaštite prirode, a one se sprovode utvrđivanjem i procenom stanja, pojava i procesa u prirodi i predelu, uspostavljanjem i utvrđivanjem zaštićenih prirodnih dobara i sistema praćenja njihove zaštite, sprovođenjem mera zaštite prirode, utvrđivanjem uslova i mera zaštite prirode i zaštićenih prirodnih dobara, održivim korišćenjem prirodnih resursa, izradom izveštaja o stanju prirode, donošenjem i sprovođenjem strategija, programa, akcionih i sanacionih planova i planova upravljanja, ublažavanjem štetnih posledica koje su nastale aktivnostima u prirodi, povezivanjem i usklađivanjem nacionalnog sistema zaštite prirode sa međunarodnim sistemom zaštite prirode.
S obzirom na vreme koje imam na raspolaganju, molim predsedavajuću, nastaviću, pa će se umanjiti za toliko vreme, da se ne bih javljao posle u raspravi u načelu, tj. po spisku govornika.
Zaštićena prirodna dobra su, prema ovom predlogu zakona, zaštićena područja, zaštićene vrste i pokretna zaštićena prirodna dokumenta.
Zaštićena područja su strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika i park prirode. Zaštićene vrste su strogo zaštićena divlja vrsta i zaštićena divlja vrsta.
Nacionalni park proglašava Narodna skupština, zakonom, a strogi i specijalni rezervat, stanište, prirodno dobro koje se štiti na osnovu međunarodnih akata ili ima međunarodni značaj, predeo izuzetnih odlika u kome se nalazi kulturno dobro od izuzetnog značaja, kao i park prirode koji se celom površinom nalazi na teritoriji dve ili više jedinica lokalne samouprave, proglašava Vlada, na predlog Ministarstva, po prethodno pribavljenom mišljenju nadležnih ministarstava.
Plan upravljanja zaštićenim područjem donosi upravljač, za period od deset godina. Pravna lica, preduzetnici i fizička lica su dužni da obavljaju delatnosti u zaštićenom području u skladu sa planom upravljanja. Pre isteka perioda na koji se plan donosi, analizira se njegovo sprovođenje i ostvareni rezultati, a ako je to potrebno, može se vršiti njegova revizija.
Zaštita i očuvanje divljih vrsta regulisani su, takođe, Predlogom ovog zakona i pod zaštitom očuvanja divljih vrsta podrazumeva se sprečavanje svih radnji koje utiču na narušavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta, uništavanje ili oštećenje njihovih staništa, legala, gnezda, ili narušavanje njihovog životnog ciklusa, odnosno povoljnog stanja.
U okviru zaštite očuvanja divljih vrsta, regulisano je osnivanje banke gena.
Banka gena, u suštini, treba da očuva genetičku raznovrsnost divljih biljaka, životinja i gljiva, a u bankama treba da se čuva biološki materijal nadzirane ili uzgajane populacije, delovi biljaka, životinja i gljiva, seme spora, polne ćelije i drugi biološki materijal koji se koristi radi očuvanja vrsta, odnosno njegovog genetičkog fonda.
Ja sam, kao predsednik Odbora, dobio od značajnih autoriteta naše zemlje jedan dopis koji se upravo odnosi na banku gena. Ovaj dopis je potpisao akademik prof. dr Dragan Škorić, zatim, profesor dr Vasilije Isajlo, predsednika Društva genetičara Srbije, dr Milutin Penčić, predsednik Udruženja ''Agrogenju'' i dr Stojan Jevtić, potpredsednik PKS, koji ukazuju da se u našoj zemlji krajnje nemarno odnosi prema banki gena i da nadležna ministarstva moraju učiniti konkretne korake. Oni ukazuju da je upravljanje nacionalnom kolekcijom biljnih genetičkih resursa neadekvatno, u nekim delovima je i zabrinjavajuće.
Nacionalna kolekcija je oformljena radom na potprojektu formiranja geno-fonda za potrebe banke biljnih gena Jugoslavije od 1992. godine. Od tog vremena do danas, vrste koje se čuvaju u semenu čuvaju se u uslovima od plus pet stepeni i oko 50% relativne vlage vazduha. Ti su uslovi predviđeni međunarodnim standardima za čuvanje najduže do 20 godina.
Budući da su uzorci od 1992. godine zaprimani iz kolekcije instituta i fakulteta gde su do tog vremena, takođe, čuvani, u takvim i u još nepovoljnijim sobnim uslovima, a ne vidi se da su uzorci obrađeni prema propisanim standardima, deskriptorima, da bi mogla da se oformi bazna kolekcija za čuvanje na rok preko 50 godina, a to je na minus 20 stepeni, postoji realna opasnost gubljenja nacionalne kolekcije, ili, u najmanju ruku, njeno potpuno obezvređivanje kao baze.
Stoga, oni predlažu da se hitno otvori svestrana rasprava o stanju genetičkih resursa Srbije, da se oformi nacionalno telo, savet, komisija i slično za genetičke resurse i da se hitno pristupi izradi nacionalnog programa, da se definiše status i stavi u funkciju banka gena na lokaciji Gornji Zemun i da se hitno preduzmu mere pripreme kadrova za rad na genetičkim resursima, zatim, da se otvori naučno-istraživački projekat koji bi se odnosio na korišćenje genetičkih resursa i da se oformi organ uprave za biljne i genetičke resurse, odnosno da se obezbede uslovi za ispunjavanje obaveza iz međunarodne saradnje.
Zbog toga molim i ministra Dulića, a svakako će ovo biti upućenu i gospodinu Draginu, ministru poljoprivrede, da se u narednom periodu ozbiljno poradi upravo na ovome i da se na pravi način reši formiranje, čuvanje i održavanje banke gena. S obzirom na to da mi je vreme već znatno isteklo, prinuđen sam da, faktički, ništa ne kažem o Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini. Nadam se da će o tome govoriti moje kolege iz poslaničke grupe.
Ja ću izneti još jedan kratak osvrt na Predlog zakona o zaštiti i korišćenju ribljeg fonda. Ovo što ću reći je na temelju komentara i dopisa stručne javnosti, ljudi koji se bave, pre svega, ribarstvom i proizvodnjom ribe, O ovim, da kažem, glavnim elementima prigovora ovih ljudi, izvešten je i gospodin ministar Dulić. Uvažavajući činjenicu da su se ti ljudi obratili meni, kao predsedniku Odbora za poljoprivredu i kao narodnom poslaniku, u obavezi sam da ipak to ovde javno iznesem.
Pre svega, prigovor se odnosi na to da Predlog zakona o ribarstvu treba da se donese u Narodnoj skupštini, na predlog Ministarstva poljoprivrede, jer u većini evropskih zemalja ribarska proizvodnja je regulisana zakonom i predlagač zakona je ministarstvo poljoprivrede. Dalje, Predlog zakona koji je nama dostavljen na raspravu najvećim delom je, da kažem, prepisan iz postojećeg zakona o ribarstvu i on, u suštini, najvećim delom, kroz odredbe govori o svim elementima ribarske proizvodnje, a ne o onom što je primarno nadležnost Ministarstva za zaštitu životne sredine – znači, zaštita biodiverziteta, pre svega, životinja u ekosistemu.
Ribarska proizvodnja je animalna proizvodnja, kao i svaka druga proizvodnja, odnosno riba se obezbeđuje kao namirnica, meso riba, a naša zemlja se ne može pohvaliti da je značajan proizvođač. Mi i dalje uvozimo značajne količine ribljeg mesa, a objektivno imamo resurse za kontrolisano gajenje ribe, znači, u ribnjacima. Takođe, u mnogo većem obimu bi se mogla izlovljavati riba iz rečnih tokova.
Na kraju, samo ću pročitati žaljenje što nisam imao vremena da iznesem sve što je u detaljima prigovoreno, odnosno imajući u vidu navedene činjenice, u cilju harmonizacije domaćih propisa i institucija Republike Srbije s propisima i stečenim iskustvima EU i ostalog razvijenog sveta, nesmetanog održivog razvoja ribarstva i unapređenja zaštite životne sredine, za koje su, svakako, primer zemlje iz okruženja: Češka, Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Poljska, BiH, Makedonija, jer imaju razvijeno ribarstvo, skoro slično podneblje, sa gotovo identičnim problemima u obe navedene oblasti.
Pri tome, treba da se ima u vidu sadržaj zakona o zaštiti riba, o održavanju i korišćenju ribljeg fonda u celom tekstu, što se isključivo odnosi na Zakon o ribarstvu i pitanja iz oblasti ribarstva, znači lov ribe, sportsko-rekreativni i privredni lov, ribolovni alati, promet ovom prehrambenom namirnicom, ribarska područja u kojima se nesporno nalazi odrednica zaštite riba. Svakako je neophodno donošenje novog zakona o ribarstvu, koji bi, kao i do sada, celovito rešavao sva pitanja u oblasti ribarstva i zaštite korišćenja riba, kao što je slučaj u ostalim državama.
U odnosu na sve ovo što je izneto u ovom dopisu, nažalost, koji ja nisam mogao u potpunosti da vam prenesem, i u odnosu na broj podnetih amandmana i mišljenja kompetentne i stručne javnosti iz oblasti ribarstva, predlaže se da se Predlog zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda povuče iz procedure, zbog neusklađenosti s regulativom EU, međunarodnim ugovorima i važećim propisima Republike Srbije, i da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oformi radnu grupu za izradu novog predloga zakona o ribarstvu, u koju bi bili uključeni i predstavnici Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje.
Zahvaljujem na strpljenju i izvinjavam se za ovoliko prekoračenje vremena; naravno, ono je na štetu moje poslaničke grupe.