Reč ima narodni poslanik Munir Poturak, a posle njega narodni poslanik Srđan Miković. Molim narodnog poslanika Munira da da prijavu za reč, da bi mogao da dobije reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre i članovi vašeg ministarstva, poštovane kolege, pre svega, želim da izrazim zadovoljstvo radom Odbora za zaštitu životne sredine i saradnjom sa članovima Ministarstva, koji su bili uvek brojni na našem odboru. Rezultat takve saradnje jesu ovi zakoni koji su ovih dana u Parlamentu. Ko čeka – taj dočeka.
Hteo sam da naglasim i svoju ulogu, kao poslanika, kako kažu, da nevidljivo postane vidljivo, da se sav naš rad i trud, u svakom pogledu, može meriti i osećati među našim građanima i u našoj državi, sve ovo što se radi vezano za održavanje čiste vode, čistog vazduha i tla na kojem živimo. Ako nemamo čist vazduh, ako nemamo pitku i zdravu vodu, ako nemamo zdravu hranu, džaba sve drugo što radimo.
Želeo bih da kažem s ovog mesta, kao odgovoran čovek, da su ove moje kolege poslanici, ne samo po imenu, nego i po porodici, zaslužili da budu poslanici, da nose odgovornost, i svako ko je danas i ovih dana govorio znači jedan apel da se u pravcu zaštite naše okoline čini sve kako bi se naš kvalitet života zadržao i povećao.
Ako kažemo da se godišnje u svetu skoro hiljadu milijardi kesa proizvede, to su, bukvalno, svaki dan brda takvih kesa koja nastaju oko nas, ako je proces njihove razgradnje od 500 do 1000 godina, možemo da zamislimo kakva nam se budućnost sprema.
Nedavno je, negde u Tihom okeanu, otkriveno plutajuće ostrvo veličine Teksasa; piše da je 200 vrsta morskih bića stradalo od takvog oblika smeća.
Danas govorimo sve više o medicinskom otpadu, o radioaktivnom otpadu, o raznim vrstama otpada i hemikalija, pa nauka prosto grabi, tj. može li da prati šta se sve izdešava u svem tom otpadu i njihovoj kombinaciji. Bojim se da može postojati mnogo zakona, ali ako sami, lično, ne preuzmemo određenu odgovornost u tom pravcu, to će biti izgubljena bitka u startu.
Hteo bih dobru stranu da naglasim. Trenutno se u Srbiji vodi veoma snažna akcija, odnosno kampanja „Očistimo Srbiju“.
Izvor te kampanje jeste globalna kampanja „Očistimo svet“. Pre toga smo imali kampanju „Milion stabala za Srbiju“. Brojne organizacije u Srbiji su uključene u razne vrste ekoloških pokreta ''zelenih'' i sve te organizacije čine da se na tom našem lokalnom nivou podigne svest naših građana, kako bi oni sami preuzeli deo obaveze u toj borbi za zdravi i čistiji svet i okolinu.
Imam dve stvari koje sam hteo da pošaljem kao poruku. Obećavam i gospodinu Duliću, kao ministru, i vama koji ste uz Dulića kao stručnjaci, sve što ima u Pazaru, u Sandžaku, u tom prostoru, odakle dolazim kao poslanik, da ću prvo vas obaveštavati o tome šta smo sve tamo uradili, a onda ću tražiti od vas pomoć, da zajednički, kao partneri, rešavamo stvari u tom pravcu.
Problematike ima, dovoljno je da pomenem veliki broj filtera koji ne rade dovoljno kvalitetno, ili nisu upotrebljivi u preradi voda iz kamenjara kada se obrađuje džins, a od tih voda koje izađu u reke nema više života u tim rekama.
Druga stvar, lični doprinos ću da dam ovim zakonima, jer ću danas svečano pred kolegama da obećam, pošto sam pušač, da neću više da pušim. (Aplauz.) Hteo bih da mi i vi pomognete. Verovatno to neće biti lako. Mislim da svako od nas može da učini jedan iskorak u tom pravcu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, a posle njega narodni poslanik Nandor Maraci.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo, dolazim iz Pančeva. Mislim da je dovoljno jasno zbog čega Pančevci otvorenih očiju gledaju šta će dobiti u smislu zakonskih rešenja.
Podsećam vas da u Pančevu postoje kapaciteti za smeštaj preko 20.000 tona amonijaka, da se u Pančevu skoro uvek u proizvodnji i u rezervoarima nalazi 1.500 tona etilena, praktično, jedna i po megatona, jer ne smemo zaboraviti da etilen ima eksplozivna svojstva kao TNT.
U Pančevu se dnevno pretoči šest-sedam hiljada tona samo u Rafineriji nafte, a u januaru je utovareno 7.295 autocisterni, 275 železničkih cisterni i 59 tankera. Sve to dovoljno govori kakva je briga Pančeva i Pančevaca za životnu sredinu, zbog čega očekujemo ne samo ovaj set zakona, nego uređenje sistema civilne zaštite, ukupnog odgovora na izazove, prevencije i postupanja u slučaju akcidenata.
No, sada ću se osvrnuti upravo na ovaj set zakona o kome sada raspravljamo. Od svakog novog ekološkog zakona javnost Pančeva s pravom očekuje da se poboljšaju šanse za poboljšanje životne sredine. Od posebne važnosti za Pančevo su upravo zakon o zaštiti vazduha i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona životne sredine.
Kada je reč o zakonu o zaštiti vazduha, očekujemo da će se urediti niz do sada neregulisanih ili nedovoljno regulisanih odnosa u oblasti praćenja i kontrole kvaliteta vazduha. Upravo zbog toga da bismo svakom građaninu pružili adekvatnu informaciju o stanju životne sredine, Pančevo je među prvima uvelo automatski kontinualni monitoring kvaliteta vazduha. To je omogućilo građanima da se odmah, praktično za sat vremena, informišu o stanju životne sredine, o stanju zagađenosti vazduha, a ne, kao do tada, da čekaju 24 sata da dobiju kompletne informacije.
To je, praktično, omogućilo povećan pritisak javnosti na nadležne institucije, na fabrike koje su locirane neposredno uz prve kuće, a upravo tu su locirane i Rafinerija, i Azotara i Petrohemija. Sve te fabrike donele su akcione planove za zaštitu životne sredine, a nadležno ministarstvo pojačalo je inspekcijski nadzor u fabrikama.
Iako Pančevo nije imalo zvaničnu dozvolu za merenje emisije, znači za merenje nivoa zagađujućih materija u životnoj sredini, to je, praktično, pojačalo pritisak i omogućilo da te informacije budu korišćene i od strane državnih organa i od strane fabrika.
Sve to, zajednički napor mnogih subjekata, omogućilo je da se do danas smanji koncentracija benzena u vazduhu, te kancerogene materije, kao i ostalih aromata. Znači, krenulo se na jedan veliki put i ukoliko svi zajedno budemo išli tim putem, stići ćemo do konačnog cilja, do saniranja do sada zagađene životne sredine.
Zakonom o zaštiti vazduha, s obzirom na to da je isti usklađen sa direktivama EU u ovoj oblasti, praktično se predviđa kontrola kvaliteta vazduha na celoj teritoriji Republike. To će se vršiti na savremeniji način.
Upravo svim onim do čega je Pančevo stiglo, usvajanjem ovih zakonskih tekstova, donošenjem podzakonskih akata i primenom u praksi, a to nije mali put, omogućićemo da se i u drugim sredinama koje imaju slične probleme konačno reše problemi. Konačno, zakonom je propisana mogućnost da lokalne samouprave vršenje merenje nivoa zagađujućih materija u životnoj sredini i smatram da je to jako bitno.
Agencija za zaštitu životne sredine u sklopu državne mreže automatskih stanica za monitoring kvaliteta vazduha postavlja još jednu automatsku stanicu u Pančevu. Grad je sa svoje strane maksimalno ubrzao sve procedure da bi se to realizovalo, a pokrajina Vojvodina je takođe uspostavila mrežu stanica za kontinualni monitoring na svojoj teritoriji. To je pozitivan primer saradnje državnih, pokrajinskih i lokalnih institucija.
Pored toga, zakon o zaštiti vazduha propisuje određene obaveze i procedure u oblasti informisanja i izveštavanja.
Upravo zbog toga bih vam ukazao na članove 65, 66. i 67. zakona o zaštiti vazduha, gde se u članu 66, koji se odnosi na sadržaj informacija o kvalitetu vazduha, predviđa niz informacija koje smo se mi u okviru lokalne samouprave u Pančevu trudili da stavimo na uvid našim građanima.
Konačno, siguran da smo svi, apsolutno svi u ovoj sali za to da se u potpunosti ostvari pravo predviđeno u članu 74. Ustava Republike Srbije, pravo na zdravu životnu sredinu. Kao poslanik iz Pančeva, pozivam vas da podržite predložene zakone.

Reč ima narodni poslanik Nandor Maraci, a posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Poštovana potpredsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani članovi Ministarstva i poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovi ekološki zakoni o kojima danas raspravljamo izuzetno su važni i potrebni da bismo na osnovu njih sačuvali ionako, na neki način, upropašćenu prirodu i sredinu u kojoj živimo.
Danas smo čuli mnogo izuzetno dobrih predloga od strane pozicije i od strane opozicije. Mislim da će mnogi predlozi biti uvršteni u zakone, koji su izuzetno važni, i postati sastavni deo ovih zakona.
Svako ima pravo na svoje mišljenje, takođe i ja imam pravo na svoje mišljenje. Smatram da su ovi zakoni dobri, odnosno svaki zakon je toliko dobar koliko se poštuje. Ipak bih želeo da govorim o Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.
Mada je ovaj zakon kritikovan od strane nekih mojih kolega i koleginica, smatram da je tu bilo dobronamernih kritika i prenošenja mišljenja ribolovačkih saveza, koje je i te kako potrebno Ministarstvu da bi se ovaj zakon usvojio. Ali, mogli su svoje predloge, mišljenja, sugestije kroz javnu raspravu dostaviti Ministarstvu ekologije, kao što je to uradilo Udruženje sportskih ribolovaca Kanjiže. Ono je Ministarstvu dostavilo svoje mišljenje i neki predlozi su prihvaćeni i postali su sastavni deo ovog zakona.
Ne bi bilo dobro da ne spomenem i one koji su godinama kršili ovaj zakon nanoseći katastrofalne posledice i flori i fauni naših ribolovačkih voda zagađivanjem otpadnim vodama i hemikalijama. Na primer, danas smo čuli od više njih da je Veliki bački kanal od Crvenke prema istoku izuzetno zagađen; ekološka katastrofa je u pitanju, slobodno mogu reći da je riblji fond uništen. Ni reka Tisa nije izuzetak. Godine 2007. od Sente do Bečeja došlo je do pomora mnogih vrsta riba. Oko 80 tona uginule ribe izvađeno je iz Tise i uništeno. Bilo je i drugih katastrofa u tim vodama, zbog nemarnosti onih koji nisu poštovali propise, odnosno zakon.
Ovo je prilika da se sve ovo ispravi i, na veliko zadovoljstvo oko 130 sportskih udruženja ribolovaca Vojvodine, ovim zakonom će se rešiti pitanje zagađivanja voda.
Drugo pitanje je poribljavanje naših voda. Uglavnom se poribljava šaranom, ali love se i druge vrste riba, i ako ne povedemo više računa o vraćanju riblje mlađi u naše ribolovačke vode, koje su ionako dosta osiromašene mnogim vrstama, velikim izlovima, zagađivanjem... Što je još tragičnije, ribokradice nanose velike štete na našim ribolovačkim vodama. Radi primera, prošle godine je zaplenjeno 70 km mreža od ribokradica u Vojvodini. Zar to nije dovoljna opomena za sve nas koji želimo da sačuvamo riblji fond Vojvodine? Govorim o situaciji koja je prisutna u Vojvodini, jer sam sportski ribolovac već više od 40 godina i normalno je da želim da sačuvam, zajedno sa mojim kolegama ribolovcima, kojih ima oko 30.000 u Vojvodini, riblji fond.
Ono što je jako dobro, postoje kaznene odredbe u ovom zakonu. Kazne nisu male. Čini mi se da nisu dovoljne za neke prekršaje, jer štete koje se nanose su neprocenjive, pa su zbog toga i te kako potrebni ribočuvari naših voda širom Srbije koji će sačuvati riblji fond od onih koji krše zakon.
Član 53. ovog zakona izuzetno je dobro napisan. Svaka tačka od 1) do 26) omogućava inspektorima da na osnovu svojih ovlašćenja, poštenim radom, mislim da ne gledaju kroz prste, sačuvaju naše ribolovačke vode, odnosno riblji fond Srbije.
Kao dokaz da nije sve toliko crno pokušaću u nekoliko rečenica da vas upoznam sa radom Udruženja sportskih ribolovaca u Kanjiži. U opštini ima oko 800 sportskih ribolovaca, pionira ima oko 300; već osmu godinu se održava škola ribolova, prošle godine je oko 100 pionira završilo tu školu. Zar to nije lep primer kako se deca od malih nogu uče ribolovu i čuvanju prirode?
Reka Tisa je od granice do Sente duga 40 km i ima mnogo kanala, od kojih ću izdvojiti kanal Tisa-Palić. Prošle godine je u taj kanal na potezu od Tise duž dva kilometra pušteno deset hiljada šaranske mlađi. Voda je čista i ima dosta vrsta riba. Osamnaest volontera i dva profesionalna čuvara vode brigu o tome da to tako i ostane.
Mnoga takmičenja se održavaju na našim vodama. Moglo bi se puno pozitivnih stvari reći. Ne bih želeo puno da ih hvalim, da se ne bi na neki način osmelili i da dalje ne bi na ovakav način radili. Mislim da ima puno sportskih saveza u Vojvodini i Srbiji koji rade na sličan način.
Gospodine ministre, nekoliko reči bih rekao i o prirodnom fenomenu reke Tise, a to je tiski cvet, koji se pojavio posle više godina, jer je Tisa bila zagađena.
Sa velikim zadovoljstvom mogu reći da Tisa "cveta" već nekoliko godina. To je postao jedan brend, znači, sve je više turista koji posećuju Kanjižu, gde je najjače "cvetanje", baš pored grada Kanjiže. Ove godine je nemačka televizija najavila da će snimiti taj prirodni fenomen, koji se mora ubuduće zaštititi.
Moram vam reći da je Ribolovački savez Vojvodine uputio Zavodu za zaštitu prirode Srbije molbu za razmatranje zaštite larve tiskog cveta na reci Tisi radi sprečavanja istrebljenja vrste zbog prekomernog izliva. Mislim da je ovo jako dobar primer da Ministarstvo ubuduće malo više razmisli o tome da se ovakvi prirodni fenomeni, koji su u Srbiji maltene jedini u svetu, sačuvaju od onih koji upropašćavaju Tisu i tiski cvet.
Na kraju, preneću jedan predlog Udruženja sportskih ribolovaca Kanjiže, a to je da se podzakonskim aktom reši da bućka bude sportski alat i da glasi uz ribolovačku dozvolu. U mnogim državama je bućka sportski alat. Kao primer mogu navesti Španiju, Rusiju, Mađarsku i zemlje u okruženju.
Svake godine se održavaju velika takmičenja na Dunavu i Tisi, mogu navesti: Zlatna bućka Tekije, takmičenje u Kanjiži, Apatinu itd. Gospodine ministre, predlog je za razmatranje, uz mišljenje i drugih sportskih udruženja Srbije, i molim vas da se podzakonskim aktom ovo na neki način uvrsti.
Predlažem da u danu za glasanje prihvatimo ovaj set ekoloških zakona, a pošto sam naveo da je ovaj zakon o zaštiti ribljeg fonda izuzetno važan, molim vas da prihvatite i da u danu za glasanje izglasate ovaj zakon. Hvala što ste me saslušali.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, veliko je zadovoljstvo, čini mi se, prvi put u istoriji ove države, da se podvuče crta i da se, pored usvojene strategije od strane Ministarstva, donese paket sistemskih zakona toliko neophodnih ovom društvu.
Moje uvažene kolege su dosta toga dobrog rekle o ovim zakonskim predlozima. Čini mi su da su sve diskusije opravdale preseljenje u ovaj visoki dom i da se polako unosi jedan novi stil u parlamentarni život Srbije, kucnuću i u drvo.
Čini mi se da je zarad građana Srbije potrebno reći da preko sto zakona tretira oblast o kojoj pričamo, kao i niz podzakonskih akata, pravilnika, odluka lokalnih samouprava, mnogo akcionih planova, strategija itd.
Svest o trenutnom ekološkom stanju u Srbiji je apsolutno sazrela, čini mi se, kod svih narodnih predstavnika.
Pored svega lošeg što vidimo svakodnevno u našem društvu, čini mi se da se poslednjih godina – da li zbog toga što je već 2001. godine izrađen izveštaj o stanju životne sredine i prirodnih resursa, okvirnim prioritetima i predlozima institucionalnog reagovanja, zato što je 2004. godine usvojeno nekoliko zakona, zato što su vođene kampanje i sa lokalnog nivoa – svest o zdravom načinu života, o zdravoj sredini i potrebi njenog očuvanja sazreva i kod građana Srbije.
Gospodin ministar je u uvodnom izlaganju rekao, a jedan ili dvojica kolega su to napomenuli, da su, pored razvijanja ekološke svesti i pored niza kampanja koje treba voditi u tom smislu, do sada prekršajne kazne i kazne za privredne prestupe za sve one koji su se suprotno ponašali bile više nego blage. Mi smo imali dosta primera velikih ekoloških katastrofa, ali nikada nijedan sud nije izrekao maksimalnu kaznu. Čini mi se da treba sasvim racionalno posmatrati kako će se ovi zakoni sutra primenjivati u praksi.
Što se tiče ministra i Ministarstva i nadležnog odbora, od strane SPO, kao članice liste Za evropsku Srbiju, ja izražavam puno zadovoljstvo zbog vašeg veoma korektnog, savesnog i odgovornog rada. Sada će sve biti prepušteno vašem nadzoru, vašem praćenju sprovođenja mera, sprovođenju i kontroli inspekcijskih organa, a mi ćemo kao narodni predstavnici učiniti sve da u oblasti kaznene politike propratimo ono što je u okviru nadležnosti ostalih ministarstava, odnosno sprovođenje zakona koji će biti doneti ovih dana.
Naravno, svaka lokalna sredina ima svoje probleme. Ja sam iz Kragujevca, a ne pamtimo da je nekada Lepenicom zaplivala riba. Veliki je problem sa bolestima dece, pre svega što se tiče respiratornog sistema i veliki je porast broja obolelih od astme, pre svega dece.
Juče sam prošao pored Gružanskog jezera, gde smo kao lokalni odbor vodili kampanju za zaštitu Gružanskog jezera. Ministarstvo je dosta toga uradilo što se tiče rušenja bespravno podignutih objekata kod Zavojskog jezera pored Pirota. Do sada je postojao očigledan sukob nadležnosti u pogledu Gružanskog jezera.
Verujte da je juče bilo više onih koji su se baškarili ispred svojih bespravno podignutih objekata, u odnosu na ribolovce. Sva tri pojasa sanitarne zaštite na Gružanskom jezeru su najdrastičnije narušena, a to jezero je glavni vodosnadbevač Kragujevca što se tiče vode za piće. Da je u pitanju tehnološka voda ili tehnička voda, bilo bi puno opravdanja za ovakvo postupanje.
Kažem, mi smo, ne samo mi kao lokalni odbor, već i predsednik opštine Knić, načelnik okruga i gradonačelnik Kragujevca, preduzimali niz akcija u tom pravcu. Verujem da će se problem Gružanskog jezera nakon usvajanja ovih zakona konačno rešiti.
Drugo, pored svega lošeg što smo rekli, treba reći nešto što je ipak perspektiva naše zemlje – zdrava hrana, ekoturizam, zdrava voda velike su šanse ove zemlje. Pored velikog broja zagađivača, mi i dalje imamo, kao država, ogroman potencijal. Čini mi se da retko koja država u Evropi ima takva prirodna bogatstva kakva ima Srbija: i reke, i jezera, i šume, i livade i sve što je potrebno. Postoje, srećom, još uvek velika područja gde nije ugrožena životna sredina, nije ugrožena flora i fauna.
Čini mi se da sam u tim godinama kada ne gledam sa preteranom euforijom na sve ono što je dobro. Smatram da će u sprovođenju i primeni ovih propisa biti velikih problema, kao što ih je i do sada bilo, jer ne treba da zaboravimo kakvo nam je stanje u pravosuđu, kakve su nam inspekcijske službe, ne zaboravimo uticaj lokalnih privrednika i lokalnih tajkuna na sve nadležne službe. Ja obećavam, ispred SPO, ispred liste Za evropsku Srbiju, da ćemo sve ono što budemo primetili iz ove oblasti društvenog života kao negativno reći i za skupštinskom govornicom. SPO će vrlo rado glasati za ove zakone. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ali, pre svega, građani Srbije, vrlo često kada neko govori u ovoj sali čujete da je za sve loše što se u ovoj zemlji dešava kriv neko drugi. Zaista, običnom građaninu teško je da razluči da li se zaista neko tamo u Briselu, Bonu, Berlinu, Beču i Parizu budi samo sa jednom jedinom mišlju – šta ću danas da radim onim građanima Srbije. Zatim pođete dolinom Zapadne Morave, a to je po meni najlepši deo Srbije, od prelepog grada Užica, do Čačka i još lepšeg grada Kraljeva, Kruševca i pogledate Zapadnu Moravu i vidite tone i tone otpada kako pluta tom rekom, vidite milione plastičnih flaša i pitate se ko je to bacio, da li neko iz Beča, Berlina, Rima ili Brisela, ili su to bacili ljudi koji žive u ovoj zemlji?
Ja bih veoma voleo kada bih mogao u okviru ove rasprave da kažem kao moj uvaženi kolega Dejan Nikolić iz Sokobanje ili Bojana Stanojević iz Vrnjačke Banje da i ja dolazim iz neke ekološke sredine, iz neke ekološke opštine.
Ja, na sreću, dolazim iz Kruševca, ali nažalost, DS ne vrši vlast u Kruševcu. Gospodine ministre, u gradu Kruševcu bavljenje ekologijom je postao unosan partijski biznis. Bavljenje ekologijom kod nas u Kruševcu je postalo stranačko pitanje. Ekologijom se bavi isključivo jedna stranka, jer ona vrši vlast i prigrabila je sve resurse koji se tiču ekoloških problema u svoje ruke.
Pre mesec dana unutar te stranke, a reč je o SRS, došlo je do ozbiljnog sukoba i taj sukob nisu izazvali predstavnici opozicije, već sami čelnici SRS.
Onda smo mi Kruševljani saznali da se u okviru lokalnog ekološkog plana u gradu Kruševcu nalaze neka novčana sredstva koja su zloupotrebljena, kroz uređenje obale Rasine za izgradnju terena za odbojku na pesku.
Znate, u gradu Aleksandrovcu u vreme "Župske berbe" postoji jedan divan običaj, postoji fontana vina. Mi u Kruševcu imamo česmu sa koje ne teče vino, ali uređenje i održavanje te česme košta nekoliko miliona dinara, kao da na toj česmi građani Kruševca piju šampanjac, a ne običnu vodu.
S druge strane, u Kruševcu postoji jedan ozbiljan problem, zaista govorim kao Kruševljanin u ime ljudi koji žive u centru grada Kruševca, u Obilićevoj ulici, Kosančićevoj, Ace Aleksića, u Topličinoj, na Trgu kosovskih junaka, jer ti ljudi u noćnim satima ne mogu da spavaju zbog prekomerne količine buke koja se emituje u tom gradu.
Smeta mi, zaista, kada neko dođe u parlament u majici sa kratkim rukavima kao da prodaje sladoled na Tašmajdanu, a ne da ovde prodaje maglu, ali to je njegova lična stvar kako će se pojaviti u parlamentu. Međutim, ako su gospođa Gordana Čomić i gospođa Slavica Đukić-Dejanović uspele da uvedu red u ovaj parlament, tako da mi prisustvujemo civilizovanoj raspravi, mislim da može da se uvede red i u gradu Kruševcu tako da ovi lokalni ekološki problemi ne budu stvar koju rešavaju političke stranke, koje kroz mesec i po dana izađu i jedna drugu optužuju ko je kriv zbog te situacije. Treba doneti sistemske zakone i prava je sreća što mi danas donosimo i zakon koji će regulisati nivo buke u gradu Kruševcu, Čačku, Kraljevu i Užicu, ali je bitno da taj zakon bude sprovodiv.
Kao što je kazao kolega Munir Poturak, da više nećete koristiti cigarete, to je dobro, da bi mu se pomoglo zakonodavac je propisao kaznu od pet hiljada dinara i može da ga stimuliše sasvim dobro, kao što gospođa Čomić može da stimuliše sve one koji promaše ponašanje u ovoj sali.
Smatram da bi resorno ministarstvo moglo da povede računa o onim lokalnim sredinama koje nisu u stanju da brinu o svojim građanima na adekvatan način i gde je ekologija postala privatni resurs za bogaćenje ljudi iz jedne političke stranke, a ne problem koji treba rešavati onim sredstvima koja su građani Kruševca kroz budžet opredelili za tu namenu.
Imamo u Kruševcu i drugih problema. Za uređenje cvećare potrošeno je 45.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Za taj novac je mogla svaka ulica da dobije kantu za otpatke, a ne da se uređuje cvećara. Zbog toga je podignut optužni predlog i nalazi se na stolu tužioca.
Nije meni namera da loše govorim o svom gradu Kruševcu, ali moram da iznesem one probleme koji u njemu postoje. Naravno, građani Srbije prepoznaju te probleme.
To se videlo na nedavnim izborima u Kovinu, gde je politička stranka koja je ovako loše rešila te probleme u Kruševcu kažnjena – više je bilo nevažećih listića nego što su osvojili, kao i u Vrnjačkoj Banji, uostalom. Naravno, kao Demokratska stranka, kao stranka koja je odgovorna, kao koalicija ZES, moramo da vodimo računa o kvalitetu zakona koji se donose, ali kroz institucije sistema moramo voditi računa i o sprovodljivosti tog zakona. Kako se zakon sprovodi je jednako važno, kao što je važno kako se zakon donosi.
Za kraj hoću da vam pročitam nešto iz današnjeg časopisa „Danas“, prilog čitateljke Violete Ž. o tome kako deca u Pančevu broje kada se igraju žmurke – metan, etan, propan, butan, pentan, heksan, heptan, oktan, nonan, dekan.
Duboko sam uveren da će posle ovih zakona i u Srbiji deca brojati – jedan, dva, tri, četiri, pet, da će zakonodavac brojati deset, dvadeset, trideset, 500.000 dinara kazne, i duboko sam ubeđen da zemlja koja je u stanju da pobedi đubre tek onda može računati da će demokratija procvetati. Samo ruže cvetaju, uz đubre demokratija ne cveta. Zahvaljujem.