Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, gospodo iz Ministarstva, poštovani građani, moje izlaganje o ovom setu zakona vezano je za dva problema iz moje sredine, koja plastično odslikavaju složenost ove situacije. Reč je o dva kanala, dva problema, Malom bačkom kanalu i Velikom bačkom kanalu. Mali bački kanal mali problem, a Veliki bački kanal je veliki problem.
Kratka informacija, mislim da je dobro da to znamo, vezana za sam istorijat Malog bačkog kanala, čije kopanje je završeno 1875. godine.
On se odvaja kod mesta Sivac, Mali Stapar, i uliva se u Kanal Dunav-Tisa-Dunav, par kilometara ispod Ruskog Krstura. Tu je 1875. godine, kada je završen, postavljen i spomenik boginji Panoniji, iako ga povezuju kao spomenik carici Mariji Tereziji. Sam kanal je dužine negde oko 20 kilomera, ranije je bio plovan, nema zagađivača u ovom delu do samog Ruskog Krstura. Inače, pruža dobre mogućnosti za ribolov, kao i za razvoj seoskog turizma.
Nažalost, povremeno dolazi do ekonomskih incidenata. Jedan od poslednjih se desio 4. septembra 2008. godine, kada je Agencija Beta prenela vest – pomor ribe u Ruskom Krsturu, zbog otpadnih voda iz Hladnjače.
Na zahtev mesne zajednice "Ekološki prsten" i udruženja ribara, vodoinspektor za zaštitu voda je izašao na lice mesta i obavio razgovor s odgovornim licima u Hladnjači. Njegova izjava je da je nakon razgovora došao do saznanja da je došlo do incidenta s pomorom ribe zbog nenamerne greške zaposlenih u Hladnjači. Nije precizirao da li će protiv preduzeća biti pokrenut postupak, jer, kako je rekao – u pitanju je nenameran propust zaposlenih u Hladnjači.
Ovde imamo dva problema. Prvi problem jeste mlaka, da upotrebim najblažu reč, reakcija inspektora koji je oličenje države i čija je dužnost da štiti interese države i društva. Drugo, on nije reagovao kako treba, a da i jeste reagovao, kazna je bila neadekvatna, suviše mala i suviše blaga.
Drugi problem koji se javlja jeste reakcija samih privrednika koji prave zagađenje. Znajući da je kazna mala, oni ne reaguju i prilično se nonšalantno ponašaju prema ovom problemu. Kao posledicu imamo prolazno oštećenje – jedan prolazni ekološki incident, zato što je mali i nije tolikih razmera, i imamo obnovljivi riblji fond. Svake godine uspeva, pošto se ponavlja redovno svake godine taj riblji fond, uspeva da se obnovi i mi nemamo tako veliki problem.
Međutim, ukoliko ostavimo takvu reakciju i države, a i privrednika, onda ćemo stići do drugog velikog problema, koji je po posledicama mnogo teži i složeniji, a to je Veliki bački kanal. Što se tiče Velikog bačkog kanala, on se naziva i "smrdljivi kanal", zato što je koncentracija zagađenja takvog stepena da je taj naziv mnogo adekvatniji nego ovaj prirodni, istorijski naziv.
Činjenice vezane za istorijat Velikog bačkog kanala. On je počeo da se kopa 1793. godine, kod Bačkog Monoštora. Razlog – povezivanje Dunava i Tise. Na izgradnji samog kanala, koji je ručno prokopan, učestvovalo je negde oko tri hiljade ljudi. Njegova vrednost je u to vreme bila tri miliona forinti i završen je 1802. godine. U to vreme, to je bio najveći građevinski poduhvat u Evropi.
Kanal je izgrađen sistemom koncesije. Razlog je bio tadašnji prevoz soli, kao strateške sirovine, iz Rumunije, Tisom, Velikim bačkim kanalom i Dunavom, do Beča. Sami koncesionari su, njegovom eksploatacijom, sumu koju su uložili otplatili za 25 godina.
Danas je dubina kanala na pojedinim mestima, na toj kritičnoj deonici, od Crvenke do Vrbasa, dubine samo 30 santimetara. Kanal je sada apsolutno neplovan i voda ima izuzetno neprijatan miris. Vizionarski projekat braće Kiš, koji su močvarnu Bačku, ovim projektom, pretvorili u najplodnije tlo Evrope, dva veka nakon prokopavanja liči na kanalizaciju, toliko zagađenu da je na tih najkritičnijih šest kilometara od Crvenke do Vrbasa svrstana u klasu van svih kategorija, a u Evropi ima naziv ''crna rupa'', ekološka crna rupa Evrope.
Prvi pisani trag o zagađenju imamo registrovan u Srbobranu, 1936. godine, kada su se građani popunili protiv zagađenja, kada su počele da rade šećerane. Prošle godine su građani, ako se sećate dobro iz medija, pretili da će protestovati i tražili su zatrpavanje Velikog bačkog kanala. Pošto dolazim iz sredine, iz Kule, koja dobro razume taj problem, mogu da razumem njihov bes.
Zatrpavanje Kanala nije rešenje, zato što bi došlo do poplavljivanja kuća pored Kanala i to je ono što je neadekvatna reakcija, ali je zato poruka građana, koju mi moramo uvažiti, simbolička – zagađenost Kanala je tako drastična da je i potop manje zlo.
Kako rešavati taj problem? Bilo je i ranije pokušaja da se reše problemi, unazad 20-30 godina, tačka na kojoj se zastajalo bila je – izuzetno jak industrijski lobi koji je vršio pritisak da se po tom pitanju ne uradi ono što je moralo da se uradi, zato što u opštinama Kula, Vrbas i Srbobran živi oko 130 hiljada ljudi i oko 80% je bilo vezano za rad i svoje plate je primalo u industrijskim postrojenjima duž Kanala.
U ovom momentu su se poklopili interesi opština koje su naslonjene na taj kanal, Pokrajine, Republike, građana, pa čak i industrije, koja je u velikoj meri privatizovana. Naime, postoje zainteresovani donatori, kreditori, koji bi pomogli da se reši ovaj problem, ali svi oni zahtevaju da se taj problem celovito razreši. Nije dovoljno vršiti samo izmuljavanje Kanala, nego je potrebno rešiti trajno njegovo zagađenje.
Pokrajinska administracija, ministarstva, na neki način su svi bili koordinatori jednog akcionog plana za revitalizaciju ključnih šest kilometara, a zatim i celog Velikog bačkog kanala. Osnovni instrument je, saglasno direktivama, novčana motivacija preduzeća da prečiste otpadnu vodu, jer će se naknada na prečišćenu vodu postepeno povećavati, pa će u jednom trenutku iznositi mnogo više nego što je potrebno uložiti u prečišćavanje i preradu vode.
Privatizacija mnogih fabrika i preduzeća dovela je do promene ekološke politike, rekao bih, i ekološke svesti i kulture. Novi vlasnici koji su zainteresovani za izvoz svojih proizvoda u EU svesni su da ne mogu dobiti sertifikat ukoliko nisu rešili problem otpadnih voda u svojoj fabrici. Ovaj set zakona o kojem danas raspravljamo, na neki način, sveobuhvatno rešava brojne probleme i reguliše materiju vezanu za pitanje očuvanja zdrave životne sredine.
Mi ne smemo dozvoliti da profit bude jedina vodilja privrednika. Isto tako, ako znamo da je važan privredni razvoj, zbog standarda građana, moramo voditi računa i o životnoj sredini. Pred nama je, po meni, istorijski zadatak – usvajanje ovih zakona i još dela zakona koji u ovom momentu fale, da ispravimo greške prošlosti, da izlečimo prirodu koju smo skoro uništili, kao, na primer, prirodu Velikog bačkog kanala, Kule i Vrbasa, da postavimo čvrsta ekološka pravila, da je izlečenu, onakvu kakva jeste, sačuvamo za našu decu, kao i da ne dozvolimo da je uništavamo, kao u slučaju Malog bačkog kanala u Ruskog Krstura.
Zbog toga ću sa velikim zadovoljstvom podržati ove zakone. Ja verujem da svako od vas u svojoj sredini ima slične probleme. To jeste motiv da i vi, ostali poslanici, bez obzira na to kojoj političkoj grupaciji pripadate, podržite ove zakone, zato što je na nama odgovornost da stvaramo jednu novu ekološku svest – da očuvamo sredinu u kojoj svi zajedno živimo, bez obzira na političku pripadnost. Hvala.