Reč ima narodna poslanica Bojana Stanojević. Vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi ZES je dva minuta.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva i kolege narodni poslanici, poslednjih godina svedoci smo brze evolucije ekološke misli, a samim tim i politike zaštite životne sredine. S tim u vezi, neophodno je donositi nove propise i zakone, a postojeće prilagođavati novonastalim vremenima, kao i zakonodavstvu EU.
Imajući u vidu opomenu predsedavajuće i činjenicu da nemam dovoljno vremena da svoj ekspoze predstavim, samo želim da kažem da dolazim iz Vrnjačke Banje, iz sredine koja ima nesporno prirodno dobro, s obzirom na to da zakon o zaštiti prirode predviđa proglašenje zaštićenih prirodnih dobara, a svakako, jednu od najlepših i najvrednijih ambijentalnih celina u našem malom mestu predstavlja centralni banjski park, koji je postavljen krajem 19. veka i koji je projektovao čuveni austrijski arhitekta Franc Veber. Ovih dana pri kraju je izrada studije o zaštiti ovog prirodnog dobra, u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu prirode, tako da na ovaj način idemo u korak sa zakonom koji ovih dana treba da bude usvojen.
Zbog skraćenog vremena, zahvaljujem se.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, predstavnica Poslaničke grupe SRS.

Ukoliko, gospodine Milivojeviću, mislite da lokalni izbori zaista znače jačinu političke stranke u okviru političkog sistema, onda ste, najblaže rečeno, u najmanju ruku vrlo neozbiljan političar.
Ali, SRS zaista čestita na osvojenim izbornim rezultatima svima koji su učestvovali na lokalnim izborima u Kovinu. Naravno, biće još izbora, meriće se snaga svake političke stranke.
Gospodine Milivojeviću, ostavite se političkih fraza. Očekivala sam da čujem konkretne podatke o životnoj sredini u gradu iz kog dolazite, ali nekako sam izgubila poentu, ili je nije bilo.
Međutim, da pređemo na ozbiljne stvari. Zaista ne bih da na političke fraze uzalud trošim vreme. Vreme koje mi je na raspolaganju je 11 minuta, zbog političke korektnosti.
Danas smo izneli problem u naselju Belo Polje i konstatovali da se žitelji tog naselja, njih 600, spremaju da kroz peticiju skrenu pažnju na deponiju koju ste imali priliku da vidite na fotografiji. Gospođa Ljiljana Stanojević, pomoćnik ministra za inspekcijski nadzor, promptno je reagovala i dobili smo izveštaj o stanju životne sredine. Ukoliko ga dobro razumem, izvršena su merenja na nekoliko mesta, utvrđeno je da se otpad koji nastaje iz procesa proizvodnje reciklira, da u suštini nije opasan i da ima upotrebnu vrednost, ali da svakako nije korektno ostavljena hrpa otpada i da je razlog za to bila obustava rada u trajanju od tri meseca. Dakle, gospođo Stanojević, hvala vam za ovu informaciju, koju ću proslediti dalje.
Navešću još jedan primer na koji bih želela da skrenem pažnju kako resornom ministarstvu tako i srpskoj javnosti. Ne mora da znači da je to manir, ali slušajući današnju raspravu, koja je očigledno bila vrlo interesantna žiteljima Srbije, koji se trude i jedino što žele jeste boljitak i unapređenje životnog standarda...
Doskorašnji predsednik opštine Surdulica dr Stanislav Momčilović je uputio jednu informaciju, za koju mislim da bi trebalo da je imate na pameti, kao i svi oni koji kreiraju politiku Srbije u smislu izvršne vlasti. Kada je on bio predsednik opštine Surdulica je pokrenula projekat koji je trebalo na duže staze da utiče na očuvanje životne sredine, odnosno što bolje korišćenje ribljeg fonda kao nacionalnog bogatstva Srbije.
Doktor Momčilović kaže da zaista nije imao problema sa resornim ministarstvom i svim nadležnim institucijama u sprovođenju projekta Predeo izuzetnih odlika Vlasina. Dakle, saradnja između moderne lokalne, tada radikalske, vlasti sa državom je bila zaista na izuzetnom nivou. Što se toga tiče, on nije imao nikakvih zamerki. Međutim, šta se dešava dalje? Pri promeni vlasti na lokalnom nivou, projekat se obustavlja. Time se zapravo koči nešto što može da bude strateški cilj, vezano za taj lokalni nivo, a jeste unapređenje ribljeg fonda. To je jedan primer koji nije redak i to bi trebalo da svi mi koji participiramo na ovaj način u političkom životu Srbije imamo u vidu.
Takođe, ono što SRS pokušava da iznese kao, uslovno rečeno, problem, a jeste suština svih ovih zakona, to je koliko su oni realno sprovodljivi u praksi i kada će moći da se sprovedu, s obzirom na to da su za sve ovo, pogotovo za set zakona iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine, potrebne zaista ozbiljne finansijske konstrukcije.
Nadamo se da ćemo u perspektivi dobiti odgovor na koji način država Srbija misli da se pozabavi time, s obzirom na to da je, da vas samo podsetim, da bi se samo ove godine finansirao tekući platni deficit od planiranih 16,1 odsto BDP, Srbiji u 2009. godini potrebno stranih direktnih investicija u visini oko 1,7 milijardi evra, dodatno neto zaduženje od 3,9 miliona evra. Pošto Srbiji u 2009. godini dospeva i 3,6 milijardi evra duga, da bi se finansirala naša preterana potrošnja potrebni su krediti od ukupno 7,5 milijardi evra.
Ono što se takođe moglo čuti ovih dana, naprosto, SRS to ne može da prihvati kao činjenicu, nije narod kriv, niti je tradicija ovog naroda da nekako srasta uz nehigijenu. Svi ti primeri koje je gospodin Milivojević naveo kao sliku zagađenosti reka, da to ne čine ljudi iz Brisela ili drugih evropskih gradova, koje često umemo da okrivimo, naravno nisu primeri koji stoje. Svi ti ljudi koji žive u, a to zaista znamo jer putujemo po toj Evropi, nekada smo i živeli u nekim evropskim gradovima... Uređeni su tako što je, prvo, reč o ekonomski jakim državama, onda se uspostavio sistem, strategija i ljudi su na kraju počeli da razmišljaju na sasvim drugačiji način. Za stanje životne sredine ne može da se krivi narod. Potreban je sistem i potrebne su pare da bi se sve to obezbedilo.
Kada SRS iznosi argumente u smislu da izražavamo sumnju, i to je naše političko uverenje, da EU neće moći da reši probleme o kojima svi ovih dana pričamo (ja volim da pričam o konkretnim podacima, a ne o političkim bajkama i frazama), jedan od konkretnih podataka jeste da, primera radi, prema Okvirnom sporazumu između EU i Srbije, Srbija u periodu od 2007. do 2010. godine treba da dobije 771 milion evra pomoći iz Fonda pretpristupne pomoći IPA. Ovaj fond, podsećanja radi, objedinjuje ranije oblike pomoći, kao što su KARDS, FAR, ISPA, SAPARD. Nešto kasnije se u javnosti pojavila cifra od milijardu evra do 2011. godine. U toku prepodnevnog izlaganja sam rekla da je samo za saniranje i investiranje u životnu sredinu u Srbiji potrebno oko četiri milijarde evra.
Najveći deo sredstava, prema rečima Dušice Mojc Zajc, stručnog savetnika slovenačke konsultantske kompanije "R&R", neće biti uložen u proizvodnju. Naprotiv, oko 726 miliona evra će biti uloženo u izgradnju institucija u Srbiji. Tek kada Srbija dobije status kandidata za EU (niko sa sigurnošću ne može da kaže kada), moći će da koristi pomoć za regionalni razvoj i poljoprivredu, na primer, navode eksperti.
Srbija je u sličnom kontekstu od EU dobila manje od, recimo, nekih zemalja u regionu. Pomoć iz IPA programa, po stanovniku, u periodu 2007 - 2010. u regionu iznosi: za Crnu Goru 192 evra, Makedoniju 147, Hrvatsku 131 evro, Srbiju 103 evra. Postavlja se pitanje – koliko će obećanih novčanih sredstava i pomoći EU biti stvarno iskorišćeno?
Imate izjavu tadašnjeg pomoćnika ministra finansija gospođe Lazarević, koja je izjavila da Okvirni sporazum predviđa sledeće: svake godine Srbija treba da podnese projekte koji će se finansirati iz trogodišnjeg budžeta EU, donetog 2007. godine, a onda će se za svaku godinu utvrđivati projekti koji treba da odgovaraju iznosu sredstava koja su predviđena. Slovenački ekspert Zajc je na seminaru o pomoći EU Srbiji, održanom 2007. godine u Beogradu, iznela – da bi Srbija mogla uspešno da iskoristi sredstva koja su joj na raspolaganju biće potrebno da ima barem nekoliko stotina edukovanih pojedinaca u državnim i naučnim institucijama i privredi koji će se posvetiti svim fazama projekta.
S obzirom na to da mi vreme polako ali sigurno ističe, na kraju bih želela da citiram ono što je rekao portugalski general Raul Kunja iz UNMIK-a, koji kaže da je EU na Kosovu potrošila četiri milijarde evra, a 80% tih investicija utrošeno je na konsultantske usluge i izgradnju kapaciteta koje nismo izgradili. Tih 80%, odnosno 3,2 milijarde vraćeno je u EU, ali samo u dve ili tri zemlje. Dakle, unija plaća kao celina, a dve ili tri zemlje profitiraju.
Kada govorimo o pristupanju Srbije Evropskoj uniji, trebalo bi na prvom mestu da govorimo – naravno, ovo su sve navodi iz knjige gospodina mr Dejana Mirovića "Argumenti protiv EU", koji su zbir svih ekonomskih pokazatelja koji prave pravu, konkretnu sliku – šta Srbija dobija na tom putu pridruživanja EU i koliko će to Srbiju da košta. Srbija je ove godine u recesiji. Srbija zaista ima veoma ozbiljne planove, ali srpska vlast nema odgovor kako će sve ove zakone, koje po hitnom postupku usvajamo, moći da sprovede u delo. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili neko ko nije iskoristio pravo iz člana 93?
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe NS.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre i predstavnici Ministarstva, zakoni koji uređuju zaštitu životne sredine nikako nisu smeli ovako dugo da čekaju na donošenje, posebno jer su već u prethodnoj vladi dr Vojislava Koštunice bili spremni nekoliko puta da uđu u proceduru i iz nekih neobjašnjivih razloga nisu ušli tada u proceduru i nisu tada usvojeni.
Sve zemlje u okruženju su već počele sopstvenu borbu za zdravu životnu sredinu kroz zakonske regulative kojima štite svoje stanovništvo, ekosistem i biodiverzitet. Ukoliko se zaista ozbiljno i odgovorno ne budemo bavili svojom životnom sredinom, onda nam ona neće ni trebati, ali ni mi njoj. Povezanost ovih problema i međusobni uticaj nisu samo lokalni, nisu regionalni, to je pitanje svetske zaštite životne sredine. Po ovom pitanju mora postojati jedinstvena svetska politika, jer već smo konstatovali da je planeta jedna i da na drugoj nema rezervnih prostora za neodgovorni ljudski rod.
Očekujemo ne samo da Vlada postigne konsenzus oko pitanja zdrave životne sredine, nego da se nekoliko ministarstava bavi stvaranjem nacionalne strategije zaštite životne sredine, jer tu ima prostora za delovanje nekoliko ministarstava, pre svega, Ministarstva ekologije, ali i poljoprivrede, zdravstva i, svakako, prosvete.
Naravno, posle najave da će biti restrikcije u Vladi, da će biti spajanja nekih ministarstava, nadamo se da ovako ozbiljno pitanje kakvo je pitanje zaštite životne sredine neće podleći upravo tim restrikcijama i da će se nastaviti na njemu sasvim ozbiljno raditi, kao i na primeni ovih zakona koji će biti usvojeni.
Zakon o zaštiti vazduha je jedan od najvažnijih, jer je čovek pre svega suvozemno biće i dato mu je od Boga da svoj vek proboravi u vazdušnoj sredini, da diše vazduh punim plućima i da se samo tu realizuje u potpunosti. Data mu je privilegija da može da utiče na ostali svet, da sav živi svet planete postane zavisan od njegovih hirova, nažalost, i on to svakodnevno, u ime razvoja tehnologije, unapređenja civilizacije, pa i političkih pitanja, ugrožava. Imamo li pravo, kao ljudski rod, na to da svoju superiornost trošimo i demonstriramo ovako neodgovorno?
Vazduh je smeša gasova koja čini atmosferu, u kojoj su dominantni kiseonik i azot a prisutni su i drugi gasovi sa tolerantnom količinom nečistoće. Disbalans ovih sastojaka dovodi do problema, dovodi do ugroženosti živog sveta planete. Zagađen vazduh utiče na zdravlje ljudi i čitav ekosistem. Atmosfera služi kao sredstvo transporta zagađujućih materija do najudaljenijih lokacija.
Glavni izvori zagađenja vazduha su, pre svega: zagrevanje stanova, industrijske aktivnosti, saobraćaj i danas, naravno, tako aktuelan polen, ali i razna namerno ili nenamerno uvedena zračenja. Najčešći zagađivač je ugljen-monoksid. Prisustvo ugljen-monoksida već u koncentraciji od jedan posto je smrtonosno, otrovno; opasan je i podmukao, jer nema ni boju, ni miris, ni ukus. Toksičan je i indirektno doprinosi globalnom zagrevanju. Najveće emisije ugljen-monoksida dolaze od saobraćaja. U Evropi se emituje čak 11% od ukupne svetske, da tako kažem, proizvodnje ovog gasa.
Sumpor-dioksid je opasan zagađivač. Prisutniji je zimi nego leti, jer se najviše proizvodi pri zagrevanju objekata. Najviše je prisutan u južnoj, jugoistočnoj i centralnoj Evropi. Poznat je kao smog i zbog toga su Vlade svih zemalja Evrope krenule u kampanju kojom su redukovale, pre svega, upotrebu motornih vozila u centralnim delovima grada, a pitanje zagrevanja objekata pokušavaju rešiti efikasno na druge načine i smanjenjem emisije sumpor-dioksida.
Efekat staklene bašte je tekovina savremene civilizacije a glavni uzročnik je ugljen-dioksid. Posledica je globalno zagrevanje planete, a antropogeni izvor bi morao da se duboko zamisli nad svim onim što čini sebi i živom svetu oko sebe, radi sopstvenog opstanka.
Kisele kiše su takođe veliki moderan ekološki problem.
Zbog svega ovoga se u Japanu, u Kjotou, 1997. godine sastalo 55 zemalja najvećih zagađivača ili najvećih proizvođača otrovnih emisija koje uništavaju atmosferu, koje prete da ugroze opstanak planete. Obavezale su se da svoje emisije otrovnih gasova smanje za 5% u odnosu na stanje koje je bilo 1990. godine.
Posle toga su dve od prisutnih zemalja istupile i odustale od učešća u ovom projektu. To su, naravno, Australija i SAD. Obe su imale veoma licemeran izgovor: Australija – da ne želi da svoje prljave tehnologije usmeri ka nerazvijenima i da time smanji broj radnih mesta u svojoj zemlji, dok su se SAD branile da će to naneti štetu njihovoj ekonomiji i da oni sami imaju mogućnost da u okviru svojih zakona regulišu ove probleme.
Naravno, sve što se u SAD zakonima reguliše, a treba da istrpe neki drugi, znamo kako završava.
Mi smo još uvek živi svedoci kako su, recimo, regulisali pitanje svog nuklearnog otpada. To koliko je njima stalo do pitanja zdrave sredine čovečanstva je kroz istoriju poznato i otprilike se podudara sa onim što oni misle o demokratiji, jer su svoju demokratiju izgradili na najvećem genocidu, pošto su jednu čitavu rasu, gotovo milijardu ljudi, uništili i promenili potpuno demografsku sliku planete. Toliko o njima.
Antropogeni izvori – čovek sa svojim lošim navikama toliko destabilizuje atmosferu, okruženje, svoja staništa i staništa živog sveta, te nam samo u nekoliko narednih godina preti nagla, ali veoma ozbiljna klimatska promena, jer se procenjuje da će globalno zagrevanje, koje će atmosferu zagrejati u proseku za 1,8 ili 5,6 celzijusovih stepeni, dovesti do katastrofalnih posledica.
Veoma zabrinuti i ozbiljni naučnici tvrde da nas od toga deli samo nekoliko godina. To znači otapanje ogromnih glečera na polovima, to znači potpunu izmenu celog živog sveta, ekosistema na planeti.
Ono o čemu takođe treba da se razmišlja u okviru ovih zakona i o čemu su razmišljale, i zakonima regulisale, sve zemlje u okruženju jeste polenov prah. Polenov prah do pre dvadesetak godina nije bio tako ozbiljan prirodan zagađivač, ali zbog naročitih uticaja u životnoj sredini on je postao vrlo ozbiljan problem. Polenov prah je postao jedan od zabrinjavajućih zagađivača, posebno kada se uzme u obzir biljka ambrozija, koja je na neki način doživela određenu mutaciju posle NATO agresije.
Oko toga se slažu sva naučna istraživanja. Oko 20% našeg stanovništva ima problema sa alergijama, od toga 10% se trajno istinski leči od posledica alergija. Stres je jedan od uzročnika pada imunološkog sistema ljudi, a alergija je pokazatelj oslabljenog imunog sistema. Polenov prah se javlja nekoliko puta u toku godine i sada već počinju zdravstveni problemi ljudi u prvoj fazi cvetanja.
Ambrozija, koja cveta u avgustu mesecu i koja je, mada jednogodišnja korovska biljka, postala najveći zagađivač ove vrste i svakako najopasniji, razmnožava se semenom koje može da opstane i četrdesetak godina u zemlji, a da sačuva svoju klijavost. Jedna biljka ambrozije daje sto miliona zrna polena. Njen polen je specifičan jer je u obliku kuglica koje imaju kukice kojima se kače za sluzokožu i time je vrlo dugotrajna u svom delovanju.
Sve zemlje u okruženju su donele posebne zakone o obavezama uništenja ambrozije na svojim prostorima. Dakle, toliko su ozbiljno pristupile ovom problemu. Mogli bismo razmisliti o tome u okviru nacionalne strategije za očuvanje jedine životne sredine koju imamo. Imamo obavezu da aktivno, sa celim svetom, rešavamo probleme svake vrste ugrožavanja ili zagađenja životne sredine. Ovo je nešto što zahteva hitno rešavanje.
Ne želeći da aboliramo sve zagađivače ipak moramo napomenuti da je agresija NATO 1999. godine na Srbiju osiromašenim uranijumom, ma koliko mi tražili mali broj destinacija na kojima je delovala, ipak dala podstreka razvoju i proširenju, između ostalog, baš ambrozije, čiji je polen alergogen.
Podzemne vode su takođe veoma zagađene. Korišćenje veštačkog đubriva, pesticida i drugih hemijskih sredstava u proizvodnji raznih kultura ostavilo je trajne posledice na biodiverzitet. Kontrola hemijskih proizvoda koji se upotrebljavaju na bilo koji način u prirodi je morala biti daleko veća. Uvoz raznih supstanci i njihovo stavljanje u promet je važno višestruko proveravati i opravdati, jer su posledice uvek nesagledive i, što je najstrašnije, nepopravljive. Priroda je kao vreme – ne može se nijedan ciklus vratiti unazad, niti se unazad bilo šta može popraviti.
Srbija ima vrlo skromne zalihe pijaće vode. To nije nikakav pokušaj da se u zemlji ili u građanstvu, gospodine ministre... Naprotiv, prema Ustavu Republike Srbije, građanstvo mora biti obavešteno o svemu što je od važnosti za njegov život, pa i opstanak, a ovo je jedna od važnih informacija, oko koje bi takođe morala da se napravi jedna nacionalna strategija kojom bi se sačuvali resursi pijaće vode.
NATO agresija je osiromašenim uranijumom zatrovala brojne kraške izvore, između ostalog. O tome takođe treba govoriti. Dakle, NATO agresija je zatrovala naše, tako skromne, zalihe pijaće vode. Ova vlada mora razmišljati o novim i dodatnim elementima za tužbu protiv onih koji su nas trajno ugrozili. O zagađenosti zemljišta koja direktno utiče na podzemne vode, a samim tim i na basene sa pijaćom vodom, mnogo se govori u stručnoj javnosti i zaista me interesuje kakve programe Vlada po pitanju pijaće vode i zaštite resursa pijaće vode planira da preduzme. Koji je sistem mera predvidela Vlada povodom toga? Najgora od svih politika je politika rešavanja problema tako što se oni stave pod tepih. Takvo rešavanje na duge staze uvek se pokazalo kobnim. Podsetimo se samo da atrazin postoji u tlu na dubini od 12 metara.
Nekontrolisana seča šuma bi mogla vrlo opasno da utiče na živi svet. Ona je takođe uticala na vode i vodotokove, ona je dovela do klizišta. Srbija mora početi da razmišlja o masovnom i planskom pošumljavanju. Nije bilo dovoljno da u onoj "dedamrazovskoj" akciji slikanja javnih ličnosti koje sade nekoliko desetina jelki radi medijske propagande zadovoljimo istinske potrebe Srbije za pošumljavanjem. Mora postojati planirana, organizovana i sprovedena akcija na hiljadama hektara, uzduž i popreko, po celoj Srbiji.
Zar nije nedopustivo što je u Vojvodini šuma zastupljena samo na 6% teritorije? Inače, u Vojvodini postoji jedna neobična praksa: neki novi tajkuni, zakupci državnog zemljišta, dozvolili su svojim radnicima, u zamenu za plate koje im duguju, da seku vetrozaštitne pojaseve kao ogrevno drvo. Takav čin nije samo krivično delo, on je svakako i svojevrstan zločin. Sa takvim zločinima, odnosno delima se ministarstvo, i vaše, gospodine Duliću, i ministarstvo policije, mora ozbiljno pozabaviti. Imamo li pravo na zločin prema jednoj jedinoj planeti na kojoj živimo ili moramo da doprinesemo da je sačuvamo onima koji treba da ostanu posle nas?
Zakon o buci, kao važnom stresogenom faktoru, na koju smo danas svi osetljivi i preosetljivi jer smo joj previše i predugo izlagani, takođe je trebalo da bude u proceduri mnogo ranije. Hrvatska je taj problem, na primer, spoznala i vrlo ga pragmatično zakonski rešila. I druge zemlje su zakonom zaštitile svoje stanovnike od ovog bitnog zagađivača koji narušava zdravlje ljudi i stvara i druge poremećaje u okruženju.
S obzirom na to, gospodine ministre, da ste bili predsednik Skupštine u vreme kada su ekološki zakoni stavljeni van procedure, pozdravljam to što ste sada iz vizure ministra stekli potpuno drugi pogled na ovu temu i ovu problematiku.
Nova Srbija je podnela značajan broj amandmana i zahvaljujem se što je značajan broj ovih amandmana usvojen. To znači da smo bili, kao i uvek, kooperativni i zaista korisni za građane Republike Srbije.
Smatram da je veoma važno usvojiti još neke koji istinski kvalitetno popravljaju ove zakone, mada će tek sprovođenje ovih zakona u praksi pokazati njihove prave vrline ili nedostatke i mogućnosti da budu svrsishodni.
Jedino što nam se ne dopada, to je mogućnost osnivanja raznih novih budžetskih korisnika koji obezbeđuju opet zapošljavanje partijskih kadrova, od kojih ni zakon, a ni ekologija nemaju mnogo koristi. Delotvorno je i istinito da najveći poslodavac mora biti napokon privreda, jedna zdrava privreda, koja će štititi svoje građane u svakom pogledu, pa i ekološkom, a ne budžet.
Ne dopada nam se ako se zakoni donose samo zato da bi se dosledno sproveo ovaj deo koji se odnosi na uvođenje raznih novih službi. Racionalnost mora biti tu na prvom mestu, i odgovornost prema svemu što se tiče naših života.
Mi smo kao narod, zahvaljujući mnogim činiocima neodgovorne vlasti, dovedeni u situaciju da se naših života tiče baš sve.
Molimo da svoju odgovornost dokažete bar javnom osudom NATO agresije, koja ne treba da abolira druge zagađivače, ali je ipak nanela neprocenjivu i najveću, trajnu štetu celom regionu.
Istini za volju, zaista smo iznenađeni što nevladin sektor ćuti. Ili možda oni i nisu nevladin sektor, ili su možda nevladin sektor naše vlade, ali su vladin sektor nekih drugih vlada? Trebalo bi da se ugledaju na slične organizacije u Evropi, na koje se inače toliko ugledaju, da vide kako reaguju pokreti za zaštitu životne sredine kada su u pitanju prava i ugroženost njihovih građana – zaista svesno i odgovorno, rukovodeći se onom maksimom i onim načelom da zagađivač mora da plati.
Za kraj bih vam samo rekla da se uvek moramo setiti poglavice Sijetla, ma koliko nas od njega deli vreme, koji je na kraju svog govora, koji nam je svima poznat, rekao: "Počelo je preživljavanje", ili, kako neko slobodno to prevodi: "Počela je borba za opstanak". Obaveza je svih nas da tu borbu za opstanak sprovedemo i dobijemo. Vlada mora preuzeti najveću odgovornost u tome, ali i građani koji moraju menjati svoju svest i svoje navike.

Reč ima ministar gospodin Oliver Dulić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, hvala puno na veoma iscrpnoj i pozitivnoj raspravi. Hteo sam da dobijem jedan podatak koji mi je bio interesantan, pošto imam i nešto malo parlamentarnog iskustva. Ovo je prva rasprava u poslednjih nekoliko godina, a sigurno prva rasprava od kada je donesen, ne ovaj poslovnik, nego onaj prethodni, kada je definisano vreme, a da su sve poslaničke grupe iskoristile svoje vreme, da su u raspravi učestvovale sve poslaničke grupe i da, siguran sam, nijednog trenutka nije postojao ton rasprave koji bi odstupio od nečega što jeste rasprava civilizovanih i demokratski orijentisanih ljudi. To je ono na čemu vam se zahvaljujem.
I, ponovo vam čestitam preseljenje u zgradu. Siguran sam da u ovom trenutku gledaoci pored malih ekrana, kada vide ovaj parlament, svakako primećuju razlike u odnosu na neke scene koje su viđali ranije, a to je, naravno, pre svega zbog toga što su ovi zakoni podjednako važni svima, ali verujem da je i zbog toga što smo postigli jedan nivo parlamentarne kulture. Opet ponavljam, nadam se da će i u narednim vremenima, kada prođu desetine dana, i drugi poslanici, koji danas nisu ovde sa nama, primeniti recept koji primenjuje njihova predstavnica danas ovde.
Hteo sam da odgovorim na neka pitanja koja su ponovo postavljena, na koja mora da se da odgovor. Ovim zakonima formiraju se posebne institucije. Tu, pre svega, mislim na dve agencije. Jedna je agencija za hemikalije, a drugo su budžetski fondovi. Upravo će formiranje budžetskih fondova ukinuti fondove koji danas u lokalnim samoupravama postoje, gde se od novca koji se prikuplja na osnovu takse za zagađivače isplaćuju plate. Mi upravo uvođenjem budžetskih fondova ukidamo pozicije na kojima danas ljudi primaju plate na osnovu novca koji se prikuplja od zagađivača.
Dakle, budžetski fond ne znači - nova institucija. Budžetski fond samo znači da će na jednoj budžetskoj poziciji postojati novac koji će se preraspoređivati prema programima na koje će saglasnost davati Ministarstvo, da bi bili usaglašeni sa nečim što jeste nova ekološka politika ove zemlje, koju sam vam ovde promovisao.
Što se tiče ovih agencija, moram ponovo da kažem, mi smo agenciju za hemikalije formirali na takav način što ćemo ljude koji danas rade u Ministarstvu na poslovima upravljanja hemikalijama prebaciti u tu agenciju. Ta agencija biće, pre svega, samofinansirajuća. Svih 16 ljudi koji danas rade na tom poslu preći u tu agenciju i, upravo zbog samofinansirajućeg karaktera te agencije, 16 ljudi manje dobijaće platu iz budžeta.
Dakle, mi smo ovim zakonom uštedeli novac državi, a ne formirali novu instituciju u kojoj će se zapošljavati partijski kadrovi.
Moram da vam kažem jednu stvar. Veoma je sada aktuelno pričati o štednji i svi smo mi apsolutno za štednju. Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje, ovaj segment koji se bavi životnom sredinom, ima ubedljivo najmanje zaposlenih u odnosu na broj stanovnika od svih zemalja koje su se nalazile u procesu evropskih integracija.
Mi se neprestano trudimo da izvršimo optimizaciju i preraspodelu ljudi da bi uspeli da urade ogroman posao koji je pred njima i koji ih čeka. To sam govorio i na Vladi i to govorim uvek, jer ne pristajem da zbog demagoških rasprava i zbog ogromnog broja zaposlenih u državnoj administraciji, koji su zapošljavani godinama i decenijama unazad, mnogi poslovi koji su pred nama, koji pre svega zahtevaju angažovanje izuzetno stručnih ljudi koji nama kao profesionalci trebaju u državnoj administraciji, budu ugroženi.
Mi ćemo se truditi da svaki novi zakon, svaku novu obavezu koju preuzmemo ovim zakonom, svaku novu obavezu koju preuzmemo u procesu evropskih integracija ispratimo tako što ćemo za državu da angažujemo pametne, stručne i dobre ljude koji će taj posao da rade. Mislim da je, u suštini, upravo to proces restrukturiranja državne administracije, da taj ogroman broj, naravno, smanjujemo, ali da ga pre svega smanjujemo na uštrb zapošljavanja novih mladih i stručnih ljudi.
Siguran sam da ste vi svesni toga. Verujte mi, ovi ljudi koji su danas u parlamentu, a u jednoj od prostorija ovog parlamenta sedi veliki broj ljudi iz Ministarstva koji su danas došli da bi čitali vaše amandmane, da bi slušali vaše rasprave, da bi pomogli u usvajanju ovih zakona i da bi, naravno, učinili sve da ovi zakoni budu bolji, oni su svi ovde zbog toga što izuzetno cene ovaj dom, što cene parlamentarnu raspravu, što su jako dugo čekali da ovi zakoni budu usvojeni i što im je, svakako, stalo da i taj ogroman rad, koji je bio i danju i noću, dobije svoju krajnju manifestaciju, na način da se usvoje zakoni.
Da demantujem, istine radi, jednu informaciju koju ste dali i koja se neprestano ponavlja. Tačno je da je tokom 2007. i 2008. godine u skupštinsku proceduru došlo nekoliko zakona koji su se ticali životne sredine: zakon o jonizujućem i nejonizujućem zračenju, koji su pripremala ministarstva za nauku i životnu sredinu zajedno, i još dva zakona - o upravljanju otpadom i zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu.
Ovo ministarstvo je pripremilo sve ostale zakone, hoću da kažem da ovde ima 16 zakona danas u proceduri, a pri tom je povuklo neke od ovih zakona koji su bili stariji zbog toga što nisu bili usaglašeni sa standardima EU. Dakle, istine radi, i zbog ovih ljudi koji su provodili dane i noći radeći, ovi zakoni koji su pred vama u potpunosti su usaglašeni sa zakonodavstvom EU i pisani su po sistemu krovnih, kišobran zakona koji mogu da se menjaju podzakonskim aktima.
Nakon ove zakonodavne aktivnosti parlamenta, nadam se da će životna sredina ući u jednu novu fazu svog razvoja. Budite sigurni, mi ne možemo da se razvijamo bez vas.
Drago mi je što je iz ove rasprave izašlo nekoliko zaključaka za koje mislim da su zajednički. Jedan zaključak jeste da smo, na primer, svi zajedno došli do toga da u budućnosti u sistemu upravljanja otpadom korišćenje insineracije i koinsineracije neće proizvesti teške efekte na životnu sredinu. O tome smo mnogo pričali. Došli smo do zajedničkog zaključka da se dioksini i furani kao kancerogene supstance ne stvaraju prilikom postupaka koji se dešavaju na visokim temperaturama. To je naučna činjenica i drago mi je da smo, za razliku od petka, danas svi to priznali.
Drago mi je što smo uspeli da se dogovorimo oko jedne stvari, a to je jako važno, da ostvarimo trend u budućnosti – bombardovanje naše zemlje je izazvalo veoma teško opterećenje za životnu sredinu. Izazvalo je posledice koje će se verovatno meriti, odnosno sabirati i sumirati decenijama. Izazvalo je posledice po zdravlje našeg stanovništva. Ali, nemojmo da samo bombardovanje optužujemo za sve one posledice koje danas trpe naši građani, jer kada neko kaže da je bombardovanje izazvalo množenje ambrozije, to jednostavno nije tačno.
Moramo da se borimo protiv ambrozije i drugih alergena. Moramo da se borimo protiv drugih štetnih posledica koje danas ugrožavaju zdravlje našeg stanovništva. Moramo da radimo na akcijama koje će smanjiti broj pušača u našoj zemlji, koje će smanjiti broj ljudi koji konzumiraju alkohol u našoj zemlji, koje će čistiti naš vazduh. Moramo zajednički da se borimo protiv otpada koji se nekontrolisano baca u našu životnu sredinu. Sve su to stvari koje izazivaju posledice po ljudsko zdravlje. Naravno, nikada ne smemo da zaboravimo na posledice koje su se desile kao posledice bombardovanja iz 1999. godine.
Dakle, jedino zajednički možemo da menjamo svest našeg stanovništva. Ispred Ministarstva vas pozivam da zajednički učestvujemo u tome. Drago mi je da smo dokazali još jednu stvar – ove teme nikako ne smeju da nas dele, ovo su teme koje moraju da nas spajaju. Siguran sam, ko god sutra bio na vlasti i ko god pobedio na izborima, ko god sutra bio u Ministarstvu, bila to vaša ili neka druga stranka, vi ćete zahvaljujući našim zakonima kreirati vašu politiku. Hvala puno.

Zaključujem zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Predlogu zakona o zaštiti vazduha, Predlogu zakona o zaštiti prirode, Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, Predlogu zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Prelazimo na 15. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU ROTERDAMSKE KONVENCIJE O POSTUPKU DAVANjA SAGLASNOSTI NA OSNOVU PRETHODNOG OBAVEŠTENjA ZA ODREĐENE OPASNE HEMIKALIJE I PESTICIDE U MEĐUNARODNOJ TRGOVINI, SA IZMENAMA I DOPUNAMA (zajednički jedinstveni pretres sa 16-17. i 28-43. tačkom)
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda po tačkama 15, 16. i 17. i tačkama od 28. do 43, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da, prema članu 152. stav 3, a shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Saglasno članu 152. stav 3. i članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o predlozima zakona po tačkama 15, 16. i 17. i tačkama od 28. do 43. dnevnog reda.
Time završavamo današnji rad. Sutrašnji radni dan, 7. april, počinje u 10.00 časova i prvi deo toka sednice odvijaće se na osnovu člana 235. Poslovnika Narodne skupštine, traženjem objašnjenja narodnih poslanika, posle čega ćemo preći na rad po dnevnom redu, a po otvorenoj tački dnevnog reda prijave za reč, prijave za raspravu po ovim tačkama dnevnog reda biće od 10.00 časova do trenutka kada se završi tok sednice. Zahvaljujem.