Najpre želim da vas podsetim na to koji je danas dan. Da li znate koji je danas dan? Danas je 6. april, dan kada smo pre skoro 65 godina prvi put iskusili disciplinske efekte savezničkog bombardovanja, dok su nas 55 godina kasnije, valjda da kao Srbi ne zaboravimo da smo mali, nemoćni i neposlušni, opet disciplinovali. To su uradili oni koji nisu naši.
U međuvremenu, u više navrata, od 1944. godine, pa sve do danas, dodatno su nas desetkovali naši. Što neprijatelj nije ruinirao, to su prijatelji uradili, ne bi li uništili i duhovnu elitu Srbije i nacionalnu svest naroda i njegovu budućnost.
Mi sada govorimo o setu zakona koji treba da oblikuje budućnost Srbije. Pitanje je – da li mi imamo i sadašnjost, a kamoli budućnost, ako smo neprekidno izloženi ovakvoj duhovnoj kontaminaciji?
Kakvo bi bilo stanje naše životne sredine da se u izvršnoj vlasti nalaze nastavljači ideje jednog Slobodana Jovanovića? Verovatno bitno drukčije, bez mnogo buke, s čistijom vodom, vazduhom i bez ucena onih koji su vrlo aktivni u rešavanju globalnih problema Planete, uz povremena lokalna delovanja na nekim teritorijama. Kakva bi opravdanja imale razne krizne grupe, ako, prvo, ne bi napravile konflikt, koji posle toga treba i da rešavaju?
Zasmetalo mi je, upravo, zbog podsećanja na 6. april i, automatski, odmah zatim i na 24. mart, kako mi stalno imamo potrebu da se pravdamo, stidimo i osećamo krivim, čak i za zlo koje su nam drugi naneli. Eto, uvaženi ideolog DS-a, profesor Mićunović, u petak je, s izrazom prezira, govorio o Srbima kao o narodu koji ima poslovicu: "Niko nije umro od smrada, ali od promaje jeste".
Znači, gospodin Mićunović, nas je, a priori, proglasio antiekološkom nacijom, koja nema ni svest, ni inicijativu da se priključi snažnom ekološkom pokretu u svetu.
Na svu sreću, da govor predrasuda nije vezan samo za Srbe, već i za Ruse, čuli smo iz nastavka njegovog izlaganja, gde je sada globalno diskriminisao i ruskog čoveka, rekavši: "ruskom čoveku je teško da se pridržava zakona".
Na stranu to što je gospodin Mićunović rekao, o kome ne govorim lično, već kao o simbolu čitavog jednog nazoviprogresivnog načina mišljenja, ali time je napravio logičku grešku i uputio nas je na zaključak da je on ruski čovek, jer ne poštuje Zakon o zabrani diskriminacije koji smo doneli pre par nedelja.
Bilo bi me baš briga za to što je izrečeno da nije ove virtuelne situacije u Parlamentu, gde sve funkcioniše po principu – selo gori a baba se češlja, član 100. u EU, putovanje bez viza, nova radna mesta, besplatne akcije od 1000 evra, očuvanje Kosova u sastavu Srbije, protivzakonite uplatnice za Infostan, solidarni porez od 6%, dok hiljade ljudi nedeljno ostaje bez posla, a gotovo svaka privredna aktivnost u Srbiji je stala.
Sve su to nevažne teme za raspravu, ali veoma ozbiljan okvir za životnu sredinu i atmosferu u kojoj žive građani.
Ono što jeste problem, to je da ovaj set zakona debelo kasni.
Naravno da su ovo zakoni koji su univerzalni, koji prevazilaze okvire jedne stranke, jedne države, jedne nacije, tiču se čitave planete, pa i naše malenkosti u Srbiji.
Isto tako je tačno da su ovi zakoni mogli biti doneti mnogo ranije i da bi se parola „misli globalno, deluj lokalno“ mogla iskoristiti tako što bi se napravila jedna ozbiljna državna i nacionalna strategija, ako ni po čemu drugom, bar po pitanjima zaštite životne sredine. Takva strategija bi bila neophodna.
Ono što je, isto tako, važno i što je, na neki način, moj odgovor na ono što je rekao ministar Dulić u petak, jeste upozorenje gospođici Marini Raguš da ne uznemirava javnost nekakvim informacijama. Međutim, ekonomska komisija UN-a za Evropu je, u okviru pregleda stanja životne sredine, ukazala na potrebu adekvatnog informisanja, učešća javnosti i obrazovanja.
Gospodine Duliću, neće biti dovoljno da vi sada podelite narodnim poslanicima razne publikacije. Možemo da se informišemo, ali svest o ekologiji se na taj način neće promeniti.
Ono što je veoma važno, to je angažovanje svih mogućih javnih glasila i medija, koji su, uostalom, pod vašom kontrolom, ne mislim vašom ličnom, nego kontrolom vaše stranke, da zaista dođe do promene stava prema pitanjima ekologije, koja nisu više neka naučna fantastika, nego nešto što je deo životne i dnevne rutine. Ovako, većina građana Srbije uopšte ne zna o čemu mi ovde raspravljamo. Osim toga, informacije koje je potrebno da im damo ne mogu da budu uznemiravajuće ako postoji adekvatna nacionalna strategija kako se odnositi prema tim informacijama.
Pre svega, mislim da u svim ovim predlozima zakona, tiču se zaštite vazduha, pa vode, ribljeg fonda itd., ono što je jako važno, nije uzeto u obzir da je Srbija bila izložena uticaju kome nije bila izložena nijedna od evropskih zemalja i, verovatno, mali broj zemalja na svetu. Još uvek nemamo nešto što je veoma bitno, a to je nacionalni program za prevenciju malignih oboljenja, pri čemu je javna tajna, postoje rezultati istraživanja, i to ne samo naših organizacija, poput „Milosrdnog anđela“ iz Kosovske Mitrovice, koji ukazuju na strahovit porast malignih oboljenja, čak za 200% u odnosu na period pre NATO bombardovanja, već i podaci Italijana, prema kojima je od posledica trovanja osiromašenim uranijumom umrlo 45 italijanskih vojnika koji su u sastavu KFOR-a bili na KiM-u, dok je 515 obolelo od raka.
Ovo nisu informacije koje bi trebalo da javnost uznemire, nego bi trebalo da dovedu dotle da se napravi nekakav nacionalni program, strategija, da se vidi što ćemo uraditi, jer buka aviona jeste prestala, prestalo je bombardovanje, ali posledice su prisutne i postojaće još dugo vremena.
Između ostalog, postoji vrlo zanimljiv izveštaj dr Kita Baverstoka, britanskog fizičara i radiologa, bivšeg direktora Službe za radiološku zaštitu Evropske kancelarije Svetske zdravstvene organizacije, koji je upozorio javnost da u stručnim krugovima postoji jaka indicija da municija s osiromašenim uranijumom izaziva rak i promene genetskog materijala. Naravno, dao je intervju za list „Politika“, kojim tada nije upravljala gospođa Sonja Liht, ali svejedno, dakle, dao je intervju za „Politiku“, u kom je rekao da postoje vrlo ozbiljni politički razlozi prikrivanja činjenice da je bombardovanje osiromašenim uranijumom ostavilo nesagledive posledice. Reč je o porastu obolelih od leukemije, raka pluća, o rađanju deformisanih beba.
Rekao je i nešto za šta mislim da bi trebalo da posluži i vama, gospodine ministre, a to je sledeće: ''Ako na sve gledate iz drugačije perspektive, reći ćete – kako se usuđujete da zagađujete životnu sredinu tom supstancom koja može da utiče na zdravlje civila. Stoga, mislim da treba očekivati da će države i vojske koje koriste osiromašeni uranijum biti defanzivne i pokušati da poreknu dokaze, a moj poziv na susret licem u lice i na debatu o ovome niko iz vojske ili vrha neke države nikada nije prihvatio, iako sam za takve susrete uvek bio otvoren. Sami zaključite zašto je tako bilo.''
Ono što je, isto tako, jasno, jeste da ne samo u medijskim, političkim, već i u načelnim krugovima postoji nešto što je opisano kao ''balkanski sindrom''. Uprkos tome što naziv zvuči lokalno, problem je globalni, jer je municija s osiromašenim uranijumom prvi put upotrebljena u ratu u Zalivu 1991. godine, zatim u Republici Srpskoj, 1995. godine, u agresiji na našu zemlju, 1999. godine, u Avganistanu, 2001. godine, u Iraku, 2002. godine, da li i u Gazi, pokazaće istraga. Već krajem 2000. godine, u Italiji i Španiji formirana su udruženja veterana međunarodnih snaga raspoređenih na KiM-u, jer je broj pripadnika tih formacija obolelih od raka i od drugih teških bolesti uveliko izlazio iz statističkih okvira.
Ono što je jako važno, jeste upitati se – zašto javnost u Srbiji nije ustala na noge? Javnost u drugim zemljama jeste ustala na noge, a ovde se, čuveni, veoma aktivni nevladin sektor, koji vode one četiri čuvene gospođe, nije potrudio da utiče na to da se pokrenu tužbe i da se ovakvi rezultati uvedu u nekakav svetski okvir i proceduru koja pokazuje da je Srbiji, na neki način, budućnost prekinuta, uz direktne žrtve rata. Mi smo postali odložene žrtve rata 1999. godine. Naime, javnost je ustala na noge u drugim državama, čiji su građani, pre svega, kao vojnici, neko vreme proveli i na Kosovu i Metohiji i u BiH.
Autorka knjige koja je napravljena za naše potrebe i koja je praktično ispitivala …

Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno. Zahvaljujem.

Da li mogu još jednu rečenicu? (Da)
Doktorka Mirjana Anđelković-Lukić, ona je ekspert za eksplozive, objavila je knjigu „Darovi Milosrdnog anđela“. Upoznala je čitaoce s dramatičnim iskazima svih učesnika na teritoriji Kosova i Metohije, italijanskih hematologa iz nacionalnog instituta za rak u Milanu, i mislim da bi bilo dobro, radi informisanja građana, imati na umu ono što je ova naša žena u toj knjizi objavila.
Stoga vam, ministre, predlažem da, uz tu publikaciju koju ćete deliti narodnim poslanicima, uvrstite u razmatranje da knjigu „Darovi Milosrdnog anđela“ dr Mirjane Anđelković-Lukić, takođe, odštampate i podelite građanima Srbije.

Reč ima ministar Oliver Dulić.

Kratak odgovor, javiću se na kraju da odgovorim na ostala pitanja, mislim da je ovo jako važno.
Opet smo se vratili na temu o kojoj smo pričali u četvrtak i u petak. Voleo bih da dam samo neke odgovore, pošto nisam uspeo da odgovorim ni profesoru Poskurici, a tema je, naravno, bilo pitanje uticaja na zdravlje stanovništva nakon bombardovanja NATO-a i konkretne, ili direktne posledice municije s osiromašenim uranijumom.
Niko ovde nema nameru, prvo, da abolira ta ratna dejstva i posledice, koje postoje, na životnu sredinu i na zdravlje stanovništva, i, drugo, da ikada više skriva bilo koji podatak koji je od značaja za javnost Srbije.
U ovom trenutku imamo nekoliko važećih zakona i konvencija koje nas obavezuju da ispunimo ono što je ustavna i zakonska norma, a da našim građanima dajemo tačne podatke o zaštiti životne sredine. Danas će, nadam se, početi i treća rasprava, između ostalog, o jednoj veoma važnoj konvenciji, to je Arhuska konvencija, koja će tačno i precizno definisati upravo obaveštavanje javnosti i način na koji građani mogu da budu učesnici u procesu donošenja odluka kada je u pitanju životna sredina. Iz tog razloga, opet napominjem da je jako važna ova sednica, zbog toga što ćemo napraviti jedan obimniji paket kojim ćemo definisati probleme koji su bili.
Kada se već priča o osiromašenom uranijumu, kada se priča o posledicama po zdravlje, izneo sam podatak iza koga stojim, ne zbog toga što je to podatak koji kao Ministarstvo imamo, nego zato što je to podatak koji ima i Vojska Srbije i sve relevantne institucije, između ostalog, i institucije UN-a, koje su radile analizu.
Usput, Srbija predsedava u naredne dve godine Programom za životnu sredinu UN-a.
Ti podaci govore da su postojale samo četiri lokacije u Srbiji na kojima se dejstvovalo, pričam o teritoriji Srbiji, ne pričam o teritoriji AP, tom municijom, 84 lokacije na teritoriji Kosova i jedna lokacija na teritoriji tadašnjeg dela SRJ – Crne Gore.
Kada pričamo o posledicama po zdravlje stanovništva u Subotici, Novom Sadu i Čačku, upravo je potreban jedan stepen odgovornosti da se to kaže. Postoje, svakako, posledice po zdravlje od strane osiromašenog uranijuma, tamo gde se dejstvovalo tom municijom, ali ne smemo nikada da aboliramo druge uzroke koji su doveli do toga da danas nesumnjivo imamo povećanje stepena maligniteta različitih bolesti kod dece. Ti uzroci su i nezdrav način života, pušenje, loša ishrana i uticaj industrije na životnu sredinu, koji je postojao, kao i mnogi drugi faktori koji postoje.
Voleo bih da se ne desi da u ovom trenutku, za sve što postoji kao problem sa zdravstvenim sistemom, načinom na koji naši građani žive, načinom na koji konzumiraju hranu, alkohol, cigarete i ostalo, optužimo bombardovanje, da za sve ne optužimo osiromašeni uranijum i da ne delujemo preventivno na one faktore koji su, sigurno, kod nas veoma moćni faktori za mnoge posledice i bolesti koje danas postoje kod našeg stanovništva.
Potrebno je objektivno govoriti o tim stvarima. Slobodno govorite o posledica tog strašnog čina koji se desio u ovoj zemlji pre 10 godina, i mi kao Ministarstvo o tome slobodno govorimo. Ponavljam, 29. aprila, u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti, između ostalog je potpomognut projekat i od strane ovog ministarstva, izaći ćemo s tačnim elaboratom o posledicama koje su, pre svega, analiza jednog stručnog tima, i nema potrebe da u ovom trenutku otvarate oči nama; nama su oči otvorene i uvek možemo slobodno da pričamo o tome.
Opet ponavljam, ne bih voleo da se rasprava o zdravstvenim posledicama, rasprava o svemu onome što se, nažalost, desilo u ovoj zemlji, pretvori u političku raspravu, koja bi trebalo da nas deli stavom o NATO-u ili potrebi saradnje s NATO paktom danas. Danas pričamo isključivo sa stanovišta zaštite životne sredine i zaštite zdravlja našeg stanovništva. Zahvaljujem i izvinjavam se što se ovako često javljam. Neću više.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bortić. Molim vas da se prijavite. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženo predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Ministarstva, uvažene kolege narodni poslanici, svojim izlaganjem želim da se osvrnem na tri zakona iz seta zakona o zaštiti životne sredine, i to na Predlog zakona o zaštiti vazduha, Predlog zakona o zaštiti prirode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.
Osnovni razlozi za donošenje zakona o zaštiti vazduha počivaju na uređivanju ove oblasti u skladu s načelnim rešenjima sadržanim, pre svega, u Zakonu o zaštiti životne sredine, a na njegovo donošenje obavezuje nas uređenje ove oblasti u skladu s međunarodnim propisima čiji je naša zemlja potpisnik.
Pored niza međunarodnih propisa kojima se uređuje zaštita vazduha, koje je naša zemlja ratifikovala i na koje se ovaj zakon oslanja, postoji preko 30 propisa u EU koji su, pre svega, direktive i kojima EU uređuje zaštitu vazduha od zagađivača.
Prilikom izrade Predloga zakona, uzeti su u obzir svi pomenuti propisi, a naročito je korišćena praksa zemalja EU, Mađarske, Nemačke, Francuske, Velike Britanije i drugih, pa se zbog toga može reći da je ovo još jedan od zakona koji je pripremljen u postupku usklađivanja domaćeg pravnog poretka s propisima EU.
Ovaj zakon ima za cilj unapređenje jedinstvenog sistema upravljanja kvalitetom vazduha na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha, kako bi se izbegle, sprečile ili smanjile štetne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Zakon ima za cilj očuvanje kvaliteta vazduha, ako je vazduh čist, i njegovo poboljšanje, ako je vazduh zagađen, odnosno sprečavanje i smanjenje zagađenja koja utiču na oštećenja ozonskog omotača i na klimatske promene.
Primenom ovog zakona obezbediće se izvršavanje obaveza preuzetih međunarodnim ugovorima i sporazumima i urediće se prava i obaveze svih subjekata, od Republike, jedinice lokalne samouprave, pravnih lica i preduzetnika, pa sve do građana i njihovih prava i obaveza u oblasti zaštite vazduha.
S obzirom na to da je zakon o zaštiti vazduha od opšteg javnog interesa, odnosno u interesu je očuvanja zdravlja ljudi i životne sredine u celini, to u potpunosti opravdava njegovo donošenje.
Poštovane kolege narodni poslanici, zaštita prirode je jedna od osnovnih oblasti u zaštiti životne sredine. Koliko je ovo pitanje ozbiljno, najbolje svedoči činjenica da danas u Evropi izumire oko 1000 vrsta biljaka i više od 150 različitih vrsta ptica. U zemljama EU su uspostavljeni visoki standardi za održivo i racionalno upravljanje prirodnim vrednostima. Sve ovo nameće potrebu da se u Republici Srbiji regulišu pitanja zaštite prirode.
Polazeći od toga, u postupku pripreme ovog zakona uzete su u obzir i odredbe različitih konvencija kojima je naša zemlja pristupila, pa su predložena rešenja izraz usklađivanja s direktivama EU i s međunarodnim obavezama koje proizilaze iz drugih međunarodnih asocijacija i ugovora.
Predlog ovog zakona polazi od stepena demokratskog i tehnološko-tehničkog razvoja, različitosti i specifičnosti prostora Republike Srbije i na celovit način reguliše odnos prema očuvanju staništa, predela i biološke raznovrsnosti.
Ovim zakonom uređuje se zaštita i očuvanje prirode i prirodnih vrednosti, geološke predeone raznovrsnosti, kao dela životne sredine.
Zakonom su data načela o zaštiti i unapređivanju prirode, i to – načelo visokog stepena zaštite prirode i prirodnih vrednosti, načelo održivosti, načelo mera i uslova, načelo integrisanja zaštite, načelo – korisnik plaća, i načelo – saradnja.
Utvrđeni su i subjekti zaštite prirode – Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i pravna i fizička lica koja u obavljanju privrednih delatnosti koriste prirodne resurse. Posebno treba naglasiti da će ovaj zakon imati pozitivan uticaj na korisnike i na upravljače zaštićenih područja, ali i na nadležne organe i organizacije i službe, jer jasno utvrđuje uslove i mere zaštite u procesu planiranja i korišćenja prirodnih resursa.
Pozitivna rešenja predložena u ovom zakonu doprineće bržem privrednom razvoju, jer stvaraju uslove da građani i preduzeća u zaštićenim područjima mogu obavljati delatnosti koje nisu u suprotnosti s merama i uslovima zaštite, kao što su turizam, ugostiteljstvo, stari zanati, trgovina i slično.
Poštovani narodni poslanici, dosadašnji ekonomski i neekonomski interesi i razlozi diktirali su uslove i način zaštite životne sredine, sa ili bez uračunavanja direktnih ili indirektnih uticaja na njih.
Dalje korišćenje prirodnih resursa i dobara i izmene prostornog okvira, propisivanjem mera i propisa zaštite životne sredine, mogući su samo pod stalnom ekološkom i naučno zasnovanom kontrolom. To je jedan od osnovnih zadataka zaštite životne sredine.
Upravljanje prirodnim resursima i dobrima i zaštita životne sredine je stalna potreba čoveka i njegovog odnosa prema prirodi. Takav odnos zahteva neophodnu harmoniju između čoveka i njegovih aktivnosti, s jedne strane, i očuvanja prirode i njenih vrednosti, s druge strane.
Zbog toga se i nametnula potreba da se postojeći zakon o zaštiti životne sredine izmeni i dopuni. Ne menja se koncept Zakona, već se unapređuje sistem upravljanja i zaštite činilaca životne sredine. Na ovaj način, izbeći će se u praksi slobodno tumačenje zakona i njegova zloupotreba, odnosno nezakonita primena.
Predložena rešenja uticaće na privredu, odnosno na korisnike prirodnih resursa i na zagađivače.
Preciziraće se i status Fonda za zaštitu životne sredine, a utvrdiće se i razgraničiti i nadležnosti organa Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave koje se odnose na izradu strateških i planskih dokumenata, uspostavljanje i vođenje informacionog sistema, ali najvažnije od svega je što će ovim zakonskim rešenjima građani naše zemlje ostvariti pravo na zdravu životnu sredinu.
Svi znamo da su protekle decenije, a posebno tokom NATO agresije na našu zemlju, resursi životne sredine u Srbiji, voda, zemlja i vazduh, bili u ogromnoj meri zagađeni. Sve to ima za posledicu narastajući broj malignih i drugih smrtonosnih oboljenja i pogoršavanje zdravlja nacije u celini. Zbog toga su građani Srbije s razlogom zainteresovani da se naša životna sredina očuva i zaštiti od svih vrsta zagađenja i da svi zagađivači izvrše adekvatnu naknadu za štetu koju su naneli prirodnoj sredini, po principima – zagađivač plaća, i korisnik plaća. Kao što je poznato, ovi principi predstavljaju temelje savremenog evropskog zakonodavstva u ovoj oblasti.
Na samom kraju, želim da istaknem da će Poslanička grupa SPS - JS podržati set ovih zakona. Hvala vam veliko.

Reč ima narodna poslanica Judita Popović, a posle nje narodni poslanik Zoran Šami.

Poštovana potpredsednice, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, LDP će podržati ovaj set evropskih zakona, ekoloških zakona. Smatramo da je zaista potrebno da se naši domaći propisi, domaća legislativa, harmonizuju s propisima EU.
Ako krenemo od tog osnovnog cilja za donošenje ovih zakona koji su na današnjem dnevnom redu, istakla bih još nekoliko ciljeva koji su označeni u ovim zakonima, a to su, pre svega, usklađivanje s međunarodnim obavezama, dakle, s ratifikovanim međunarodnim ugovorima i konvencijama, pored te harmonizacije propisa s propisima EU, zatim održivo korišćenje prirodnih resursa, unapređivanje sistema upravljanja prirodom i uspostavljanje osnova za očuvanje prirode, a kao poslednje, ne i najmanje bitno, zaštita od zagađenja životne sredine.
Ukoliko krenemo od činjenice da se ovde radi o jednom ozbiljnom zakonu, to je zakon o zaštiti životne sredine, iz kojeg proizilaze svi ovi ostali zakoni o kojima raspravljamo, onda bismo mogli da kažemo da su ovi zakoni, igrom slučaja, stigli na dnevni red dve-tri nedelje nakon što smo usvojili jedan jako bitan, po mom mišljenju, krucijalan zakon, a to je Zakon o zabrani diskriminacije. Dok je taj zakon, u stvari, obuhvatao segment međuljudskih odnosa, dotle se ovaj zakon koncentrisao na odnos čoveka prema svojoj životnoj sredini, dakle, prema prirodi, prema vodi, vazduhu, itd.
Kao što je Zakon o zabrani diskriminacije predvideo toleranciju u međuljudskim odnosima, ovi zakoni predviđaju toleranciju u odnosu čoveka prema njegovoj životnoj sredini, jer bez te tolerancije nema normalnog života, nema zaštite prirode, nema zaštite ni vode, ni vazduha, dakle, nema ni života.
Nažalost, mi smo svesni toga da se mnogi dobri propisi koji već postoje u našoj državi ne primenjuju onako kako bi trebalo, da se mnogi od tih propisa, iako postoje, pogrešno tumače ili se, jednostavno, ne primenjuju. To napominjem iz razloga što, iako su veoma dobra rešenja predviđena u ovim ekološkim zakonima, to ne znači da ćemo mi automatski ta rešenja i da primenjujemo i da samim donošenjem tih zakona završavamo posao, pa možemo da očekujemo samo neki boljitak u odnosu prema prirodi i životnoj sredini. Jer, mi smo 2004. godine doneli i Zakon o životnoj sredini, doneli smo i Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu. Dakle, imali smo dva bitna zakona koja se bave prirodom, koja se bave zaštitom te prirode. Kako je onda moglo da se desi, recimo, to da je samo 100 metara od jedne zaštićene deonice, jednog prirodnog rezervata, sagrađeno brodogradilište?
Govoriću vam danas o Carskoj bari. Carska bara je, inače, brend Srbije, između ostalog. Ona je evidentirana na spisku UNESKO-a, što se tiče močvarnih područja. Dakle, radi se o jednom ramsarskom području. Na tom području, recimo, ima 240 vrsta ptica, da sad ne pričamo o flori, fauni i svemu ostalom, bitno je samo da se radi o području za koje se ova država obavezala, potpisivanjem Ramsarske konvencije, da će ga štititi. Ta Carska bara se nalazi otprilike na 17 km od Zrenjanina i izgradnja brodogradilišta se opravdavala činjenicom da je potrebno da se privreda unapredi, da se zaposle ljudi, da je to veoma racionalno, da ekološki nije opasno, itd.
Međutim, šta reći o brodogradilištu koje, recimo, ima kapacitete za preradu čelika, otprilike 8 do 10 hiljada tona godišnje? Šta reći o velikoj količini otpadnih voda, emisiji dimnih gasova, otpada, peska, kao i otpada nastalog od prerade metala, što dovodi do zagađenja vode, vazduha i zemljišta na toj Carskoj bari? Šta reći na činjenicu i kako je to moglo da se desi, da je uprkos postojanju ova dva bitna zakona o zaštiti životne sredine, 2004, ili 2005. godine, upravljanje Carskom barom oduzeto od lokalne samouprave i dato jednom ribarskom gazdinstvu, koje je u međuvremenu privatizovano?
Šta reći o rešenju Zavoda za zaštitu prirode Srbije koje je, između ostalog, i dozvolilo izgradnju tog brodogradilišta, ponavljam, 100 metara od granice tog prirodnog staništa retkih vrsta ptica i ramsarskog područja, jer, koliko znam, ptice ne vode računa o tim nekim granicama i ne shvataju koje su to granice između područja njihovog prirodnog rezervata i brodogradilišta?
Dakle, kako je moguće da se dobila jedna pozitivna ekološka studija, a zatim, 2008, konkretno, 21. marta, da se donese rešenje o prethodnoj zaštiti područja predviđenih za proširenje granica Specijalnog rezervata prirode ''Stari Begej – Carska bara'', a da se u članu 4. tog rešenja za staraoca područja pod prethodnom zaštitom određuje Ribarsko gazdinstvo "Ečka" iz Lukinog Sela? To je ribarsko gazdinstvo koje je, inače, još od 2004. godine staratelj nad ovom Carskom barom .
Dakle, ako se uzme sve ovo u obzir, postavlja se pitanje – da li su nam nama potrebni novi zakoni, da li je nama potrebna neka legislativa koja će, možda, što se zakona tiče, da dostigne standarde zakona EU, ili je nama, pre svega, potrebno da se podigne svest ljudi i da se već postojeći zakoni primenjuju onako kako je to predviđeno kada su oni doneti?
U svakom slučaju, mi podržavamo donošenje svih evropskih zakona i ovog seta ekoloških zakona i očekujemo da se ti zakoni poštuju do kraja. Očekujemo da ih ljudi koji su zaduženi za njih i primenjuju. Očekujemo da se članovi 67. i 68. Zakona o zaštiti prirode, s obzirom na to da predviđamo da će svi ovi zakoni biti usvojeni, jer smo čuli od svih poslaničkih klubova da su spremni da ih podrže kao veoma korisne za Srbiju, doslovno primene kada se radi o Carskoj bari, da se doslovno proveri da li se zaštićenim područjem upravlja onako kako je zakonom predviđeno, da li upravljač ispunjava sve uslove u pogledu stručne, kadrovske i organizacione osposobljenosti za obavljanje poslova zaštite, unapređenja, promovisanja i održivog razvoja zaštićenog prirodnog dobra. Ukoliko se ne drži člana 68, da se, jednostavno, upravljanje tim dobrom uskrati ono kome je povereno.
Ukoliko se te odredbe predmetnog zakona primene doslovno, onda mislim da neće biti spora o tome da se upravljanje mora oduzeti od sadašnjeg upravljača. Nažalost, očigledno da nema efikasne kontrole kako se upravlja, jer brod koji je plovio tom Carskom barom, koji se reklamira na sve načine, danas više ne može da mrdne s mesta, jer nema gde da plovi. Carska bara polako nestaje, isušuje se, nestaje šuma koja je brend Srbije, što znači da se očekuje nestanak i flore koja čini sastavi deo tog područja.
Očekujem od nadležnog ministarstva da prione poslu i da uradi sve ono što je, po zakonu, u obavezi, pre svega, da poštuje postojeće zakone, a i buduće zakone koje će ova skupština da izglasa.
Prema tome, još jednom podvlačim, LDP podržava ove ekološke zakone i u danu za glasanje će glasati za njihovo usvajanje.

 Dame i gospodo narodni poslanici, reč bi imao narodni poslanik Zoran Šami, ali s obzirom na to da ima samo još osam minuta, a vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi je duže od toga, između toga da radimo posle 14 časova, ili da sada odredimo pauzu, izbor je pao na ovo pod b.
Dakle, određujem pauzu do 15 časova.
Prvi po redosledu prijavljenih za reč je narodni poslanik Zoran Šami.
(Posle pauze – u 15.00)