Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, koleginice poslanice i kolege poslanici, poslednje vreme došlo, gospodine Dinkiću – predstavnik SPS-a kaže da država ne treba da se bavi preduzetništvom i u turizmu, vama. I mi se slažemo se da država ne treba, i to je naša glavna primedba na ovaj zakon – osnivanje nacionalne turističke korporacije, jer zaista mislimo da država mora da izađe iz biznisa, a posebno iz turizma.
Znamo da je proteklih godina država pravila i skijališta u vašoj režiji, znamo koliko je to donelo novih turista i prihoda. U svakom slučaju, mislimo da nije održana javna rasprava kakva je trebalo da bude održana povodom ovog zakona.
Možda ste razgovarali sa udruženjem turističkih agencija, ali više od sto turističkih organizacija nije konsultovano za vreme izrade ovoga zakona.
Mislimo da se usvajanjem ovog zakona odstupa od Strategije razvoja turizma. Ta strategija razvoja je plaćena skupo i nije tako loša, bez obzira na to ko je radio, ali mislimo da u njoj ima dobrih stvari, između ostalog i zadržavanje, odnosno osnivanje turističkih regija.
Ovim zakonom ukidate turističke regije i organizacije. Mislimo da to nije dobro, da to rešenje nije u skladu sa evropskom praksom.
Između ostalog, ima još nekih stvari kojima se odstupa od Strategije razvoja turizma Republike Srbije. U obrazloženju ovog zakona navedeni su neki od razloga za njegovo donošenje, ali u tom obrazloženju nedostaje ono što je najvažnije – šta Srbija želi da učini u oblasti turizma, kakva turistička destinacija Srbija treba da postane, da li treba da postanemo, recimo, kao Rumunija iz osamdesetih godina, gde je sve jeftino, od pića, žena i ostale zabave, ili nešto mnogo više?
Vaše obrazloženje, odnosno onog ko je pisao, puno je poštapalica i paušalnih tvrdnji, umesto odgovora na ova suštinska pitanja, kakav je odnos javnog i privatnog sektora itd.
Tu piše da sa sadašnjih 87.000 smeštajnih kapaciteta u zastarelim objektima Srbija ne postiže ni približne poslovne rezultate kao što su oni koje ostvaruju konkurentske zemlje. Zbog zatvorenosti tržišta kasnio je proces restrukturiranja i privatizacije, nije bilo značajnih ulaganja iz zemlje i inostranstva, tako da je izostao razvoj novih oblika turističke ponude.
Mislimo da nedostaje analiza vlasničke strukture pomenutih objekata i 87.000 smeštajnih kapaciteta, jer nije moguće da su svi u zastarelom stanju, postoje u ovoj zemlji i objekti i kapaciteti koji su se gradili i razvijali poslednjih devet godina, i to su uglavnom radili privatni investitori i preduzetnici.
Drugo, nije tačno da je samo zatvorenost tržišta razlog što je naša turistička ponuda i infrastruktura neadekvatna. Već devet godina se ne može reći da postoji zatvorenost tržišta, a već pet godina Vlada, pre svega vi i vaša stranka u njoj, ostvaruje koncept razvoja turizma koje sprovodi sada to vaše ministarstvo koje se zove Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Nedeljama se pojavljujete ovde sa nekakvim reformskim predlozima, u kojima je promena uglavnom u tome što se svi potencijali ove zemlje, ili oni za koje ste vi nadležni, sa otvorenog tržišta i privatne inicijative prebacuju i guraju pod isključivu nadležnost ili kontrolu države i tog vašeg ministarstva.
Tako je kada je u pitanju zakon o privrednoj komori; nažalost, tako je kada je u pitanju i ovaj zakon.
Nekako je stvarno zanimljivo da se vi, koje ljudi doživljavaju kao stranku liberalnih uverenja, naročito u ekonomskom smislu, stalno zalažete za jedan koncept koji se zvao etatistički model, svemoguću državu, ne samo u turizmu, gde je vaša nadležnost, nego recimo i u zdravstvu, jer vaš kolega donosi uredbe i propise koji apsolutno idu protiv privatnog sektora i u korist državnog.
Mislimo da nas sve ovo što radite, pa i ovaj predlog zakona, vodi ka nekakvoj vrsti planske privrede i mislimo da to nije dobro.
Kažete da je mala produktivnost u turizmu. Jeste, baš zato, da ste malo analizirali morali biste priznati – mala je zbog toga što se država mešala i zato što je država bila glavni preduzetnik ranije. Zato je mala produktivnost. Sada ćemo povećati produktivnost tako što ćemo pojačati državni intervencionizam u ovoj oblasti. Mi mislimo da je to kontraproduktivno i apsolutno pogrešno.
Šta Srbija uopšte želi od turizma? Često u svom izlaganju govorite o konkurentskim zemljama. Koje su to zemlje? Na jednom mestu koristite primer Grčke, Tunisa, Egipta, kao opravdanje da se država pojavljuje kao glavni igrač na turističkom tržištu. Ali, te zemlje su apsolutno u svakom smislu drugačije od Srbije. One su turističke po definiciji, ne treba da postanu turističke. To im omogućavaju prirodni resursi, more, istorijske okolnosti, nasleđe, tako da ne mislimo da je to uporedivo kada kažete da Grčka ima nacionalnu korporaciju za turizam, to nikakve veze nema sa ovim što hoćemo ovde da uradimo.
Nažalost, često vaši zakoni otvaraju pitanje šta se njima hoće, tako da ima špekulacija, bilo je špekulacija oko komore, neko kaže, ne mi, čak i iz vaše vladajuće većine, da je u pitanju da neke komore koje imaju imovinu na dobrim mestima u gradovima odu u stečaj, pa da se ta imovina otuđi. Idući tom logikom i ja sam počeo da razmišljam šta se krije u ovom zakonu, gde je ta kvaka kada je u pitanju imovina, jer mora da je ima.
Mi se energično protivimo ovlašćenju Vlade da proglašava područja zaštićene prirode odnosno turističke prostore, zaštićene turističke prostore, kao što su nacionalni parkovi ili parkovi zaštićene prirode. Mislimo da to mora da se radi zakonom. Vi ovde kažete u zakonu da će akta o proglašenju turističkog prostora i dalje donositi Vlada.
Propisano je da tim proglašenim turističkim prostorom upravlja privredno društvo koje je osnovano za obavljanje delatnosti u oblasti turizma, i to od strane javnog preduzeća, odnosno Republike Srbije, autonomne pokrajine, opštine, grada ili grada Beograda, u kome je kapital tog osnivača većinski.
Ali, ovim zakonom dozvoljavate upravljanje tim proglašenim turističkim prostorom. Kažete da se upravljanje tim prostorom može poveriti drugom pravnom licu, koje se određuje po sprovedenom postupku javnog oglašavanja ili prikupljanjem ponuda, a na koji se shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju javne nabavke. To znači da kao što ste vi, ne vi, nego Vlada u kojoj ste bili, proglasili park prirode Mokra Gora i dali na upravljanje javnom preduzeću i imenovali za direktora gospodina Kusturicu, tako sutra, po ovom zakonu, možete neki sličan park da poverite na upravljanje firmi koja pripada meni i Vesni Pešić. To daje mogućnost.
Šta dalje kaže u zakonu? Vesna Pešić i ja upravljamo Starom planinom, vi ste nam dali. Prvo ste proglasili, pa ste dali nama da upravljamo. Piše ovako – u korist upravljača (to smo sada Vesna Pešić i ja) turističkim prostorom ovim zakonom je ustanovljeno i pravo preče kupovine zemljišta, šume ili druge nepokretnosti u okviru turističkog prostora.
Znam da nas dvoje nećemo doći u priliku da upravljamo turističkim prostorom, pa i da koristimo pravo preče kupovine, ali sam siguran da neko hoće.
To je jedna od mina i zamki ovog zakona, gde možete da kažete da je to privatno - javno partnerstvo. Zalažemo se za privatno - javno partnerstvo, ali privatno - javno partnerstvo u zemlji u kojoj ne postoji ovolika korupcija, u kojoj su regulisane javne nabavke, u kojoj po svemu drugom može da se govori o tome, to je u redu. Ovde, u Srbiji, ovakvoj, koju vodi vaša vlada i prethodne, bojim se da je ovo prilično opasno, posebno ako dodamo ceo segment zakona o lovnom turizmu, gde se predviđaju lovačke brvnare, lovačke kuće, pa čak i lovačke vile.
Bojim se da se na neki način time ulazi na mala vrata u pravo gradnje na imovini koja je apsolutno generacijama prirodno dobro ove zemlje, koje treba da ostavimo i našoj deci. Znamo da se u nekim drugim zemljama takvi prostori često regulišu od strane onih koji žele da grade, imaju novac, odnosno stvaraju se uslovi za gradnju šumskim požarima. Čini mi se da će ovde biti to sa nekakvim lovačkim kućama, kolibama i vilama, uz upravljanje privatnih firmi javnim dobrom.
Loše je iskustvo kada jedan čovek upravlja nečim što se zove park prirode. Analizirajte koliko je para Mokra Gora dobila, Emir Kusturica od Železnice, od Nacionalnog investicionog plana i pogledajte kakvi su efekti toga.
Nismo protiv toga. Mokra Gora je postojala i pre nego što je gospodin Kusturica poželeo da upravlja time, a Vlada Vojislava Koštunica i vaša mu to dala. Činjenica je da ste tom uredbom Vlade njemu, ne meni i Vesni Pešić, nego nekom drugom, dali pravo da ograničava tuđu privatnu imovinu. To je kršenje Ustava i to je moguće samo po zakonu.
Od skoro 11.000 hektara tog parka prirode kojim upravlja gospodin Kusturica 6.500 hektara je privatna imovina. On tim ljudima zabranjuje apsolutno sve.
To mu je dato kao ovlašćenje kada ste formirali javno preduzeće i odredili ga za direktora. Tamo ima i urbanistička ovlašćenja, policijska ovlašćenja, mora da se pita gde se loži vatra, da se pita kada se kaptira potok, određuje režim parkiranja, čak ima i naoružane ljude!
Mislim da to nije baš pravni primer privatno - javnog partnerstva. Mislim da su tu ulaganja mnogo veća nego što je korist, posebno kada imamo uvidu da je idući u susret ovom vašem zakonu gospodin Kusturica napravio privatnu firmu, pa na kraju možemo da kažemo da su ulaganja javna, a profiti privatni i sve to, uslovno rečeno, na državnoj zemlji.
Znate da on tamo ima i vozni park. Normalno, lakše je i jeftinije na tim vozilima imati crnogorske tablice. Neće da plaća odnošenje smeća iz nacionalnog parka, odnosno parka prirode, opštini Užice, nego je u tom parku prirode napravio prirodnu deponiju kako bi uštedeo novac i ne bi plaćao. Za uzvrat je, kao rezultat prošle godine, taj park prirode, njegov, naš, vaš, pošto je to javno preduzeće, bar delimično, opštini Užice uplatio 300.000 dinara za godinu dana od turističke takse, izvinjavam se, 220.000, ispravlja me Nataša, a samo hotel "Omorika" 4,5 miliona dinara. To je jedan primer kako funkcioniše kada se nacionalno bogatstvo poveri na upravljanje nekome ko nismo Vesna Pešić i ja. Mislim da ovaj zakon u načelu ne može dobiti našu podršku zato što ima mnogo stvari koje nam se ne dopadaju, između ostalog, iznad svega, pre svega, taj etatizam i formiranje nacionalne korporacije.
Zaista moramo da prenesemo poruku Turističke organizacije regije zapadna Srbija, koja je nezadovoljna ukidanjem turističkih regija i turističkih organizacija. Vaš državni sekretar je na Odboru rekao da to nije tačno i da je dozvoljeno osnivanje, da nije zabranjeno. Međutim, u obrazloženju zakona jasno piše da se regije ukidaju, turističke organizacije regija. To što se ne pominju znači da se ukidaju.
Mislimo da je to nešto što nije u skladu sa nečim što se zove evropska praksa, jer, na kraju krajeva, znamo da se u EU, kojoj želimo da se pridružimo, insistira upravo na decentralizaciji i regionalnom povezivanju. Evropska unija prepoznaje regije kao oblik organizovanja u mnogim projektima. U obrazloženju Predloga zakona nigde ne stoji razlog zašto se ukida turistička regija. Verovatno zbog toga što bi bilo teško navesti neko logično obrazloženje, jer 1. decembra 2008. godine u Užicu je održana javna rasprava u vezi sa Predlogom zakona i vi ste rekli da je Predlogom zakona, pričam o Predlogu zakona o regionalnom razvoju, predviđeno da u Srbiji postoji sedam evroregiona i da Užice treba da bude centar Zapadne Srbije.
Najznačajnije funkcije evroregiona, tada ste rekli, biće saradnja sa drugim regionima u Evropi i konkurisanje za sredstva iz IPA fondova. Nekako mi izgleda da ukidanje regija i turističke organizacije regije znači da bi bilo bolje da se ipak iz vašeg ministarstva kontroliše konkurisanje za sredstva iz IPA fondova, nego da to neko iz zapadne Srbije, jugoistočne Srbije ili Šumadije radi, pa da štrpne nešto što već može da se kontroliše na nivou ministarstva.
Pomenuli ste kako ćete smanjiti broj članova Upravnog odbora u Turističkoj organizaciji Srbije, kao mere štednje, ali niste pomenuli da ste osnovali Dunavski centar za kompetenciju u svom ministarstvu, gde ćete zaposliti i strance, sve na teret poreskih obveznika Srbije. U vašem odgovoru bih voleo da čujem zašto ne može da postoji turistička regija zapadna Srbija, koja objedinjuje deset opština zapadne Srbije, a u vašem ministarstvu može da postoji Dunavski centar za kompetenciju.
Još jedna nelogičnost na kraju ovog zakona jeste što predviđate da se finansiranje lokalnih turističkih organizacija, opštinskih turističkih organizacija za promociju turizma obezbeđuje iz prihoda ostvarenih obavljanjem delatnosti i iz drugih sopstvenih prihoda (kojih, svi znamo, nema), donacijama, prilozima domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica. Da li će ih biti? Sumnjamo da će ih biti, posebno u lokalu. Pod tri predviđate – u suštini, to je namera zakona – sredstva budžeta Republike Srbije.
Sredstvima budžeta Republike Srbije hoćete da finansirate lokalne turističke organizacije. Mislimo da to nije normalno. Do sad su se, logično je, finansirale iz lokalne samouprave, odnosno sredstvima lokalne samouprave, kojoj ostaje 80% turističkih taksi.
Ovo je još jedan dokaz tog etatizma koji ovaj zakon donosi i koji svakako neće od Srbije napraviti poželjnu turističku zemlju, niti povećati produktivnost srpskog turizma, nego upravo suprotno, doći će do kontrole…
(Predsedavajuća: Dvadeset minuta, narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
… sektora na način na koji to Vlada radi, a to je svakako sve pre nego liberalno i napredno. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja gospodin Mlađan Dinkić. Molim vas da date prijavu.

Hvala. Zaista cenim svaku objektivnu kritiku, bez obzira na to od koga dolazi, da li je to pripadnik neke političke stranke, da li je to stručnjak, da li je to običan građanin. Ako je kritika objektivna, uvek je rado prihvatam. Zaista, kada neko kritikuje samo kritike radi, onda je to nešto što je karakteristika određenih ljudi, a ovo što je gospodin Ostojić govorio jesu kritike kritike radi.
Primera radi, tačno je da je Strategija razvoja turizma, koju ste i sami pohvalili, urađena dobro. Pitali ste se zašto neke odredbe iz Strategije turizma koje su bile tu nisu sad u novom zakonu i pohvalili ste neimenovanog autora Strategije turizma. Taj neimenovani autor Strategije turizma jeste Goran Petković, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, koji je napisao i ovaj novi zakon.
Očito da je u praksi, pošto je strategiju pisao kao profesor Ekonomskog fakulteta, video da neke stvari nisu baš takve.
Što se tiče turističke organizacije regije, u praksi se pokazalo da je samo zapadna Srbija uspela da napravi funkcionalnu turističku organizaciju regije. Jedna poslanička grupa, u ovom slučaju SNS, podnela je amandman i tražila da se vrati i ta odredba. Goran Petković me je savetovao da, iako se to do sada nije pokazalo funkcionalno, osim u zapadnoj Srbiji, ipak treba da ostavimo tu mogućnost, tako da smo amandman prihvatili.
Moje pitanje je, gospodine Ostojiću – zašto vi niste podneli takav amandman, ukoliko zaista smatrate da treba da postoji takva regija? Taj amandman jeste prihvaćen, mada upozoravamo da se do sada to nije funkcionalno pokazalo i da niko drugi osim zapadne Srbije to nije iskoristio. Ali, ne želimo da one koji su bili napredniji sad sprečavamo da imaju svoju organizaciju. Možda će i drugi regioni sutra da ih osnivaju.
Druga stvar, kritikovali ste etatizam, odnosno osnivanje nacionalne korporacije za razvoj turizma. Gospodine Ostojiću, pretpostavljam da se zalažete za ulazak Srbije u EU. Ako je to tako, mogu da vam kažem nekoliko stvari. Neke su formalne, neke su suštinske. Od formalnih stvari možda je za vas relevantno to da će ova korporacija povući milion evra iz IPA fondova EU, s obzirom na to da predstavlja jedan od prioritetnih projekata za finansiranje iz IPA fondova u 2009. godini. Čeka se samo usvajanje ovog zakona da bi ta sredstva bila povučena.
Ukoliko Evropska unija, za koju se i ja zalažem, pretpostavljam i vi, podržava formiranje ovakve institucije kao jednog oblika efikasnijeg organizovanja turizma, onda to možete nazvati etatizmom. Činjenica jeste da u našim glavama možda postoji konfuzija oko toga šta je uloga države, šta je uloga tržišta, ali pokazalo se da niti uloga države može biti trajno definisana kao uloga koja zavisi od perioda vremena, niti uloga tržišta može biti definisana knjiški, trajno, i to zavisi od vremena. Videli ste i sami šta je tržište napravilo u finansijskom sektoru u zemljama koje nisu regulisale to tržište, kao što je to bila Amerika.
Isto tako, vidite i sami, pomenuli ste, doduše potpuno opravdano, da su Egipat i Grčka same po sebi turističke zemlje i da verovatno vi mislite da je njima ta korporacija koju oni imaju, kao što mi želimo da napravimo, nije dovoljno pomogla, već bi oni imali takve prihode i da nisu imali korporaciju. Međutim, želim da vas uverim da je Sirija bila apsolutni autsajder u turizmu. Nakon osnivanja ove korporacije i mešanja države u proboj turizma, Sirija je sada postala ozbiljna turistička zemlja.
Ima i drugih primera. Mi svakako nismo zemlja koja se može po potencijalima za turizam porediti niti sa Egiptom, niti sa Grčkom, niti sa Kiprom, ali upravo zbog toga što nemamo te prirodne potencijale na onaj način na koji imaju velike turističke destinacije država neke procese mora da pogura.
Što se tiče uloge korporacije, ona zapravo treba da uvede model projektnog finansiranja i upravljanja turističkim destinacijama. To ne može nijedno ministarstvo. To Vlada ne može. To moraju da rade ljudi koji su stručni za ovu oblast. Kada pominjete da li država treba da se meša ili ne i u kojoj meri, samo je pitanje mere. Zakon ovde predviđa partnerstvo javnog i privatnog sektora i potpuno je sigurno, ukoliko država u nekim potencijalnim turističkim regijama ne bi gradila infrastrukturu, nema šanse da tu dođu hotelijeri, nema šanse da neko napravi restorane. Navešću vam makar dva primera za to. Jedan primer, koji ste vi pominjali, jeste Stara planina. Stara planina godinama stoji ovakva kakva je bila do pre par godina. Da država nije krenula da gradi put, da država nije izgradila prvu žičaru, Stara planina bi za vek vekova ostala takva. Nikakva privatna inicijativa ne bi pomogla. Odliv stanovništva bi se nastavio. Ljudi tamo više ne bi živeli. Tamo žive ljudi koji imaju zaista visok prosek godina, iz prostog razloga što su mladi napuštali čitavo područje istočne Srbije.
Međutim, kad ste napravili master plan, kad ste krenuli da ulažete u infrastrukturu, napravili prvu žičaru, automatski se rađa ideja za izgradnju hotela, restorana, biće proizvodnje hrane za te turiste i jedna turistička regija polako počinje da se oblikuje.
Da li je to moglo i da li može da se učini bez države? Ne može. Država mora u takvim situacijama da povuče ozbiljne prve korake.
Isto važi i za različite destinacije koje se godinama opisuju od strane zaljubljenika u turizam kao naša velika šansa, kao što su arheološka nalazišta, kao što su različita kulturna dobra poput Romulijane, Lepenskog vira, Viminacijuma. Bez ulaganja države u to i bez većeg marketinga ova nalazišta i ovi spomenici sigurno bi ostali kakvi su bili prethodnih vekova. Dakle, država ima važnu ulogu u razvoju turizma i ova korporacija treba da se bavi samo prioritetnim turističkim destinacijama – već sam napomenuo, njih nema više od desetak u celoj Srbiji – dok lokalne organizacije treba da pomognu razvoju svojih lokalnih turističkih potencijala.
Što se tiče vaše konstatacije da smo ulagali novac u prethodnom periodu na Kopaoniku, mogu da vam kažem da sam ponosan na to, jer da Kopaonik nije doživeo revitalizaciju infrastrukture, nikada ne bi imao ovoliki broj turista koliko ima sada, niti bi imao bilo kakav potencijal, jer su u poslednjih pet godina turisti odlazili na planine u inostranstvu.
Šteta je što je Kopaonik, maltene, jedini u ovom trenutku i zato je naš cilj da imamo više Kopaonika u narednom periodu. Svaka od tih investicija se više nego isplatila. Ove godine je zabeležen maksimalan broj turista na Kopaoniku od kada se vrše evidencije. Svi oni koji idu na Kopaonik znaju šta je bio Kopaonik pre pet godina i znaju šta je danas.
Kada govorimo o brojkama, od kada je gospodin Petković preuzeo resor turizma u okviru Ministarstva ekonomije, kao državni sekretar, odnosno od kad sam postao ministar ekonomije, to je bio 15. maj 2007. godine, zatekli smo prihode od inostranih turista u visini od 430.000.000 dolara. Ovim mešanjem države doprineli smo da se ti prihodi povećaju na 944.000.000 dolara za samo dve godine. Dakle, od 2006. do 2008. godine više su nego duplirani devizni prihodi od turizma u Srbiji. Ako je iko verovao da će Srbija imati preko milijardu dolara prihoda, jer pre samo nekoliko godina, 2005. godine, to je bilo oko trista i nešto miliona... Verovatno niko nije očekivao da Srbija bez mora može da ima toliko. Kažem vam da u narednih pet godina mi to možemo i da dupliramo, ovih milijardu dolara, ali ne tako što ćemo prepustiti inicijativu privatnom sektoru, jer se bez infrastrukture neki potencijalni turistički objekti i destinacije neće nikad razviti.
Još dve stvari. Što se tiče Privredne komore, nije tema ovog zakona, tu me čudi pristup. Predložili smo dobrovoljno članstvo u privrednim komorama, da ne moraju privrednici da plaćaju obaveznu participaciju, nego da traže svoj interes. Ako im je udruženje privrednika, komora, dobra, oni će plaćati interes. Zašto ma koga terati da plaća članarinu komorama? Potpuno je obrnuti pristup. Ovde se zalažemo, u ovom slučaju, za dobrovoljnost, da država izađe iz tog sistema i da se privrednici motivišu da budu članovi komora kroz pružanje usluga od strane ljudi koji su zaposleni u tim komorama.
Nikada ne možete nikoga naterati da nešto radi tako što mu namećete da plaća da bi neko zastupao neke interese. Kada su privrednici u pitanju, ne može se podstaći komora da ima bolju upravu, da bolje zastupa interese, ukoliko članstvo nije dobrovoljno.
Konačno, postavili ste pitanje, verovatno zbog nedostatka informacija, zašto je formiran taj Dunavski centar za kompetenciju. Formiran je na inicijativu nemačke vlade, koja nam je dala milion i po evra donacije, kako bi taj novac plasirali za razvoj turizma u donjem Podunavlju. Takav centar postoji u Ulmu, oni su nam preporučili; dakle, to nije neka nova institucija, to je mehanizam za korišćenje donacije nemačke vlade, članice EU, radi podsticanja turizma donjeg Podunavlja, jer je želja i Nemačke a i Srbije da sa srpske strane bude centar turizma u donjem Podunavlju. Znate i sami da smo korisnici celog tog područja Rumunija, Bugarska i mi. Mi želimo da uradimo nešto više sa tim.
Dakle, stvari nisu crno-bele. Principijelno, filozofski, možemo se zalagati za to da država ne treba da se meša u neke stvari, ali ima stvari u koje mora da se meša. Teorijski, država se meša svuda tamo gde postoje deficiti tržišta. To ste učili i vi na fakultetu, to sam učio i ja, to je pravilo. Tamo gde tržište nije u stanju da da nešto što daje dobre efekte, tu država mora da se umeša, u nekim vremenima više, u nekima manje. Nikada te stvari nisu zakucane i fiksne. U ovim vremenima globalne finansijske krize država mora da preuzima još veću odgovornost jer se tržište pokazalo kao defektno, odnosno kao neefikasno. Sutra će to verovatno biti u manjoj meri. Ljudi ne treba da robuju formi, već da gledaju suštinu. Hvala.

 Narodni poslanik Zoran Ostojić ima pravo na repliku u trajanju od tri minuta. Izvolite.

Gospodine Dinkiću, ne morate da budete lični. Nisam vas kritikovao radi kritike, mada vi zaista, kako da kažem, privlačite u tom pravcu. Trudio sam se da budem konkretan. Uopšte nisam nijedanput pomenuo Kopaonik. Nadam se da je lapsus, a ne manir, pričam o Mokroj Gori, a vi meni pričate o Kopaoniku. Niste pomenuli Mokru Goru. Vi niste pomenuli Mokru Goru, a ja nisam pomenuo Kopaonik.

Narodni poslaniče, repliku ste dobili zato što pažljivo slušam izlaganja i narodnih poslanika i predstavnika predlagača, pa vas molim da to radimo svi. Dakle, Kopaonik kao turistička destinacija jeste pomenut u vašem izlaganju, pa vas molim da primerite svoju repliku i molim bez dobacivanja narodnim poslanicima. Molim vas da svoju repliku, na koju ste dobili pravo zbog pominjanja vas u izlaganju predstavnika predlagača, primerite onome zbog čega ste repliku dobili. Osnov za dobijanje replike je tumačenje vašeg izlaganja od strane predstavnika predlagača i jedno pogrešno tumačenje ne bi smelo da izazove drugo pogrešno tumačenje.
Objašnjenje je usmeravanje narodnih poslanika na čitanje odredaba Poslovnika Narodne skupštine i ne znači oduzimanje vremena koje je na raspolaganju narodnom poslaniku za repliku, tako da od ovog trenutka imate još dva minuta i deset sekundi. Izvolite.

Strategiju razvoja turizma Republike Srbije nije pisao gospodin Petković, nego je to radila konsultantska kuća "Horvat konsalting" iz Zagreba, i ona je to radila i za Hrvatsku, i za Bosnu, i za Crnu Goru i za Albaniju. Nisam je hvalio, jer je nisam proučavao. Neko mi kaže da je "copy, paste" iz Hrvatske, ali mi je to sumnjivo, s obzirom na to da Hrvatska ima more.
U svakom slučaju, zakon i strategija se razilaze. Ako je gospodin Petković pisao i jedno i drugo, onda se ne bi razilazili. Ili se razilaze u nekim stvarima zbog interesa koje ovaj zakon treba... To je bila suština mog izlaganja, niste mi odgovorili.
Jesmo, mi smo za EU, i za NATO i za EU, i to delima, a ne rečima. Gde se u ovom zakonu uopšte pominju evropske integracije? Samo kada se pominju IPA fondovi. Kažete da ćemo dobiti milion evra iz pristupnih fondova ako osnujemo nacionalnu turističku korporaciju, za koju ste predvideli takođe milion evra, sto miliona dinara. Je l' tako? Je l' to važi i danas? Hoće li i sledeće nedelje, kada dobijemo rebalans budžeta, da bude tih sto miliona dinara ili ćemo ostati i bez toga i bez onih milion dinara?
Nije, gospodine Dinkiću, bar što se nas tiče, EU samo u parama, nego je i u vrednostima. Ovde možda ima nekih para, ali centralizacija znači da će malo ljudi kontrolisati te pare, i to je bila primedba na etatizam i na duh ovog zakona, a vrednosti, nažalost, nema. Na kraju krajeva, ne može država da bude preduzetnik koji će praviti žičaru i hotel, država treba da napravi put, a privatni kapital napraviće hotel kada ima puta i kada država da koncesiju privatnom kapitalu da napravi žičaru.

Reč je zbog povrede Poslovnika tražila narodna poslanica Nataša Mićić i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1. Molim vas samo da se prijavite u elektronski sistem, da biste mogli dobiti reč.

Gospođo Čomić, vi ste povredili član 103. Poslovnika Narodne skupštine, koji određuje da možete prekinuti govornika u izlaganju samo ukoliko se on ne drži teme dnevnog reda. To je jasno naznačeno, pogledajte. Vi ste prekinuli gospodina Zorana Ostojića ulazeći u to da li on govori istinito ili ne. Kada bi se tako primenjivao Poslovnik kako vi mislite, vi biste morali da budete stručnjak za sve oblasti i morali biste da prekinete gospodina Dinkića i da ga pitate zašto ništa nije progovorio o parku prirode Mokra Gora, na pitanje narodnog poslanika.
Prema tome, povredili ste Poslovnik, član 103. Ne morate da mi objašnjavate, tražim da se Skupština izjasni, zato što ćemo da gubimo vreme pošto ćete da pričate pet minuta. Znači, predsednik Skupštine ili onaj ko ga menja ne ulazi u istinitost onoga što narodni poslanici govore. Sami narodni poslanici snose za to odgovornost.