Narodna poslanice, bez obzira na to što vi imate ili nemate želju da dam objašnjenje, dužna sam, na osnovu člana 100, da vam dam objašnjenje da nije prekršen član 103. U vašem izlaganju, koje je trebalo da posluži da se istakne povreda Poslovnika, sadržano je obrazloženje - ne drži se teme.
Narodni poslanik Zoran Ostojić dobio je pravo na repliku. Pravo na repliku je diskreciono pravo predsedavajućeg da procenjuje da li ima osnova da narodni poslanik koji to traži dobije pravo na repliku.
Ako se traži pravo na repliku na osnovu onoga što je narodni poslanik procenio da je pogrešno protumačeno ili nedovoljno objašnjeno u odgovoru ili u izlaganju predstavnika predlagača, onda postoji obaveza da se sluša šta je pre toga rečeno.
Nema potrebe da predsedavajući bude stručnjak za sve oblasti, ali ima potrebe da narodni poslanici slušaju jedni druge i da slušaju sami sebe. Ako narodni poslanik traži pravo i dobije pravo da replikom odgovori i da replikom obrazloži istinitost sopstvenog izlaganja, onda ima obavezu da pazi šta govori da bi se držao teme.
U prethodnom izlaganju narodnog poslanika Zorana Ostojića, u pravu i u vremenu koje je imao od 20 minuta…
(Narodna poslanica Nataša Mićić, sa mesta: Nemojte nam, molim vas, još i prepričavati. Stvarno gubimo vreme.)
… samo sam ga pažljivo slušala i to je obaveza svih nas. Nisam ga prekidala, bez obzira na to da li lično smatram da je izlaganje tačno, netačno, izgovoreno tečno ili kakvim stilom. Ali, kada traži repliku i kada repliku dobije, onda moramo da pazimo šta govorimo, tako da nema povrede Poslovnika, a Skupština će se u danu za glasanje izjasniti.
Povreda Poslovnika, za koju nisam izrekla upozorenje, jeste dobacivanje narodnih poslanika, odnosno narodne poslanice Judite Popović i narodne poslanice Nataše Mićić. Dobacivanje je zabranjeno odredbama Poslovnika, ali nije izrečeno upozorenje zato što smatram da je to potpuno prirodno u ovakvim raspravama i da je dobro za skupštinske rasprave i dobacivanje, kada je duhovito.
Narodna poslanica Judita Popović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, javljam se u smislu člana 31. Poslovnika i pozivam se na moje pravo kao potpredsednika Skupštine. Dakle, u tom smislu sam i sugerisala predsedavajućem na današnjem zasedanju šta treba da radi, odnosno kako treba da vodi postupak, odnosno današnju raspravu.
Očigledno je da je tu bilo nekih problema oko objektivnosti vođenja postupka, s obzirom na to da predsedavajuća ulazi u suštinu replike. Dakle, Poslovnik predsedavajućem Skupštine ne daje pravo da ulazi u suštinu da li neko izlaže pravilno ili ne izlaže pravilno, kakve stavove ima i da li se ona konkretno slaže sa tim stavovima.
Predsedavajuća je danas, konkretno u ovom slučaju, postupala kao zastupnik, kao punomoćnik gospodina ministra, stavljajući se direktno na njegovu stranu i prozivajući narodnog poslanika Zorana Ostojića da se ne drži teme, odnosno da ima neke probleme oko shvatanja izlaganja gospodina ministra.
Shvatam da je gospodin ministar iz koalicije na vlasti zajedno sa predsedavajućom, tako da verovatno imaju iste stavove i o ovoj temi, kao i o mnogim drugim, međutim, to predsedavajućem ne daje za pravo da bilo koga od poslanika, onoga ko se ne slaže sa izlaganjem gospodina ministra, opominje i prekida u izlaganju, time mu onemogućavajući i koncentraciju prilikom tog izlaganja. Dakle, radi se samo o tome da svako ima pravo da za skupštinskom govornicom izlaže svoje stavove, da kaže šta misli o konkretnoj temi, o konkretnom zakonu…
(Predsedavajuća: Dva minuta. Isteklo je vreme za izricanje povrede Poslovnika.)
… s obzirom na to da sam se pozvala na član 31, kao potpredsednik Skupštine, smatram da imam pravo, ukoliko se ne vodi kako treba…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, povreda Poslovnika je regulisana članovima Poslovnika Narodne skupštine.)
Radi se o tome da sam se pozvala na član 31…

Pozivanje na član 100, kada se želi dobiti reč da se govori o povredi Poslovnika, jeste pozivanje na član 100. To je pravo jednako za svakog narodnog poslanika, za potpredsednike Narodne skupštine, za predsednike poslaničkih grupa ili ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa. Član 31. nije povređen ni u jednom svom stavu. Predsedavajući je u obavezi i jedini sme da prekida svakog govornika Narodne skupštine, ako smatra da onim što izlaže postupa suprotno odredbama Poslovnika Narodne skupštine.
Činjenica da sam spomenula da ste dobacivali, a da niste upozoreni, izrečena je sa mojim ličnim stavom, pošto sam za to pitana, da su to događaji koji su dobri za skupštine, ako se rade u skladu sa Poslovnikom, i u skladu sa odredbama koje nas obavezuju na međusobno ponašanje.
Replika se traži, a predsedavajući ima diskreciono pravo da repliku da, zbog toga što nešto nije dobro protumačeno ili je pogrešno protumačeno ili je došlo do izricanja nekih uvreda. Da se ministar i potpredsednik Vlade usudio da uvredi narodne poslanike, dobio bi opomenu. Može da proba bilo koji ministar dok predsedavam, pa da vidi da je to tačno. Jednako tako, ne može ni narodni poslanik da tvrdi da nije rečeno ono što je rečeno.
U danu za glasanje možemo da se izjasnimo, ako želite, i o ovoj povredi Poslovnika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Milutin Jeličić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, želim nešto reći u vezi sa zakonima o turizmu i o spoljnoj trgovini.
Turizam je jedna od najznačajnijih privrednih grana kojoj moramo posvetiti više pažnje i ulagati više novčanih sredstava, kako to čine mnoge zemlje u okruženju, mnoge razvijene zemlje Evrope i zemlje u razvoju.
U nekim zemljama u okruženju turizam je prva ili druga grana privrede, gde bruto društveni proizvod učestvuje u nacionalnoj ekonomiji sa 20 i 25%, kao što su Grčka, Austrija, Španija, Italija, Hrvatska, Crna Gora. Bugarska od turizma dobija nekih petnaestak procenata, toliko učestvuje u bruto društvenom proizvodu.
Sada ću vam reći nešto o deviznom prilivu od turizma. U Srbiji je 2008. godine bilo 944.000.000 dolara, odnosno 9% više u odnosu na 2007. godinu kada je devizni priliv iznosio 865.000.000 dolara. Devizni odliv u 2008. godini iznosio je 1.254.000.000 dolara, odnosno 20% više u odnosu na 2007. godinu kada je odliv bio 1.041.000.000. Deficit priliva i odliva u turizmu iznosi 310.000.000. Treba napomenuti da u deviznom prilivu i odlivu učestvuje i tzv. vanpansionska potrošnja. Ovo su podaci iz NBS.
Učešće turizma u srpskom društvenom proizvodu je svega 4,7%, što govori da smo mi nerazvijena turistička zemlja. Zato ova vlada i resorna ministarstva, ministarstvo turizma, treba više da ulažu.
Mislim da smo jedina zemlja u Evropi koja nema posebno ministarstvo turizma, a trebalo bi da imamo, s obzirom na značaj turizma kao privredne grane. Kod nas je ministarstvo trgovine i turizma, znači, jednim delom pripada trgovini, jednim delom Ministarstvu ekonomije, zatim, posebno Ministarstvo sporta... Kada bi se napravilo dobro ministarstvo turizma, s obzirom na značaj naše zemlje, imamo potencijale, bez obzira na to što nemamo more, može, uz razvoj poljoprivrede, turizam da nam bude na drugom mestu, kao što je slučaj u Austriji. Na prvom mestu je industrija, na drugom mestu turizam, a na trećem mestu poljoprivreda. Na dobrom putu u razvoju turizma je i Mađarska, koja nema more. Pored poljoprivrede, turizam je značajna grana privrede, koja poboljšava nacionalnu ekonomiju.
Sada ću vam reći kako stoje zemlje u Evropi i svetu, sa koliko procenata turizam, kao grana privrede, učestvuje u nacionalnim ekonomijama u bruto društvenim proizvodima. Na prvom mestu je Francuska. U Francuskoj je turizam na trećem mestu, ali je ona najposećenija od strane stranih turista. Tu zemlju poseti 81.900.000 turista, a učešće turizma u bruto društvenom proizvodu je 11%. Španija je na drugom mestu u svetu i Evropi. Broj stranih turista je 59,2 miliona ili 20% bruto društvenog proizvoda otpada na turizam. Zatim, na trećem mestu su SAD, koje poseti 56 miliona, Kinu 54 miliona. Italija je na petom mestu po broju stranih gostiju i učešće turizma u bruto društvenom proizvodu je 13%.
Na dvanaestom mestu je Austrija, koja nema more, a poseti je 21.000.000 stranih turista, a učešće od turizma u nacionalnom bruto proizvodu Austrije iznosi 25%. Grčka je na šesnaestom mestu sa 20% učešća turizma u bruto društvenom proizvodu, sa 16.000.000 turista. Hrvatsku poseti devet miliona turista, a učešće u bruto društvenom proizvodu od turizma je 25,5%. Susedna Bugarska je na 39. mestu; nju poseti 5,2 miliona turista, učešće turizma u bugarskom bruto društvenom proizvodu iznosi 15%. Nas poseti oko 1.400.000 stranih turista i, rekao sam, bruto društveni proizvod od turizma je 4,7.
Što se tiče razvijenosti turizma u našoj zemlji, maločas je ministar napomenuo značajne turističke destinacije. Kod nas je uglavnom razvijen banjski i planinski turizam, a velike su perspektive za razvoj seoskog, lovnog, ribolovnog, rečnog, sportskog, verskog turizma. Tu mislim na srednjevekovne gradove i na mnogobrojne manastire koje treba iskoristiti u svrhu turizma; uz malo ulaganja države tu se može obezbediti značajan devizni priliv u našoj zemlji.
Što se tiče posećenosti domaćih turista, najposećenije naše destinacije u januaru ove godine su Kopaonik, odakle dolazim ja, iz opštine Brus, sa 155.880 domaćih turista, a Zlatibor je na drugom mestu sa 70.729, Beograd je na trećem mestu sa 47.000, zatim Vrnjačka Banja 47.000 i nešto, Divčibare 31.000, Tara 29.000, Niška Banja 29.000, Sokobanja, Banja Koviljača itd. Podatke o poseti stranih turista ministar je maločas rekao, da je najposećeniji Beograd, pa posle ide Kopaonik, Novi Sad, Zlatibor, Niš itd.
Šta je bitno napomenuti što se tiče razvoja turizma u našoj zemlji i koji su to problemi na koje se najčešće žale domaći i strani turisti, a na kojima moramo puno toga da uradimo? Ti problemi na koje se žale domaći i strani turisti su uglavnom infrastrukturni, turistička i druga signalizacija, zastarelost hotelskih kapaciteta i smeštaja, čistoća i komunalni problemi u turističkim centrima, zatim transport od turističkih destinacija (udaljenost od Aerodroma Beograd do Kopaonika je nekih 300 kilometara). Na to se najviše žale strani turisti.
Pošto smo kod aerodroma, postavio bih pitanje Vladi, ovde nema resornog ministra – zašto ne radi aerodrom u Nišu punim kapacitetom, nego služi kao neko privremeno rešenje? Taj aerodrom može da pokrije pola centralne Srbije, južno i jugoistočno, udaljenost centra Kopaonika je svega 120 km od niškog aerodroma. Sigurno bi broj stranih turista bio mnogo veći kada bi taj aerodrom radio.
Najveći problem srpskog turizma je kratak period zadržavanja turista, jer im ugostiteljsko-turistički objekti ne pružaju sve udobnosti i potpunu zabavu. Kod nas u Srbiji svaki osmi hotel ima bazen za kupanje, a svaki deseti ima sportske terene i sadržaje, dok svaki šesti ima neke konferencijske sadržaje.
Država mora na tom polju i resorna ministarstva ... Nažalost, opet kažem da ministarstvo turizma treba da dobije mnogo veći značaj nego što ima sada, jer je podeljeno u nekoliko resornih ministarstava. Zbog toga su nam ovako loši rezultati a učešće deviznog priliva od turizma u našoj ekonomiji vrlo malo.
Usled svih ovih problema i zbog toga što je ovo ministarstvo turizma iscepano i iseckano u više resornih ministarstava, Nova Srbija i poslanici Nove Srbije neće glasati za ovaj zakon dok se ovo jednom ne uredi onako kako treba. Pored poljoprivrede, turizam zaslužuje da bude druga grana privrede u našoj zemlji. Hvala.

Reč ima potpredsednik Vlade, ministar ekonomije i regionalnog razvoja gospodin Mlađan Dinkić.

Evo par odgovora na vašu diskusiju. Što se tiče osnivanja posebnog ministarstva za turizam, verujte mi, nema potrebe da se osniva, jer samo dve zemlje u Evropi imaju takva ministarstva, Grčka i Hrvatska, s tim što je u Hrvatskoj to ministarstvo turizma i pomorstva zato što imaju more i zato što najveći prihod od turizma ostvaruju na bazi mora. Mi nemamo more i zaista nije potrebno, a i druge zemlje su na isti način rešile pitanje sektora turizma. Dakle, u svim zemljama u Evropi u okviru ministarstva ekonomije je i sektor za turizam.
Slažem se sa vama da je potrebno ići sa većim ulaganjima kako bismo imali veće prihode. Činjenica jeste da trenutno imamo milijardu dolara prihoda od turizma, a da naši turisti troše u inostranstvu, kao što ste rekli, milijardu i dvesta, što znači da imamo deficit.
Međutim, Vlada ne može i neće da sprečava ljude da sami biraju gde će putovati; učinićemo nešto drugo, pokušaćemo da podstaknemo razvoj domaćeg turizma i iz ovog programa Vlade. U četvrtak, želim da vas obavestim, Vlada će usvojiti dopunu Programa za ublažavanje mera svetske ekonomske krize i kod stavke "subvencionisani potrošački krediti", koji su namenjeni za kupovinu robe domaće proizvodnje, biće uvedeno i kreditiranje, po subvencionisanim kamatama, turističkih putovanja u Srbiji u ovoj godini.
Drugim rečima, posle Uskrsa banke će za sve one građane koji žele odmor da provedu u Srbiji, u turističkim mestima Srbije, početi da odobravaju povoljne kredite na rok od šest do dvanaest meseci, sa kamatom koja će biti kao za kupovinu kragujevačkog "punta" - 4,5% godišnje.
Dakle, proširujemo kreditiranje građana sa kupovine domaćih dobara na kupovinu domaćih usluga, jer turističke usluge predstavljaju važne usluge. To će biti dostupno nakon donošenja ove odluke Vlade i odmah nakon toga banke će krenuti sa tim kreditiranjem.
Inače, postavili ste pitanje u vezi sa aerodromom u Nišu.
Zahvaljujući tome što će poslanici Narodne skupštine usvojiti ratifikaciju Sporazuma o slobodnom nebu nad Evropom otvoriće se mogućnost, konačno, da i u Srbiji lete tzv. niskobudžetne avio-kompanije, čime će aerodrom u Nišu, kao i beogradski, biti atraktivniji.
Istovremeno, Vlada je izdvojila za ovu godinu odgovarajuća sredstva za renoviranje piste na niškom aerodromu, kako bi mogli da sleću i veći avioni. To renoviranje bi trebalo da se završi u toku ove i sledeće godine.
Što se tiče Kopaonika, moji saradnici su mi dali podatak – samo u prva tri meseca ove godine ostvareno je 67% više prihoda od turizma na Kopaoniku nego cele 2004. godine. Dakle, za tri meseca ove godine, nakon onih ulaganja države u prethodnih pet godina, rast prihoda i broj turista za 47%. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Đokić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe G17 plus.

Uvaženo predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, pred nama je danas između ostalih zakonskih rešenja i tekst Predloga zakona o turizmu, privrednoj grani koja je u Srbiji poslednjih godina u velikoj ekspanziji.
Kao što je ministar i rekao, ti prihodi su u poslednjih pet godina utrostručeni. Godine 2004, ponovo bih napomenuo, ti prihodi su iznosili samo 300.000.000 dolara. Već u 2008. godini u Srbiji je boravilo 2.200.000 gostiju i ostvareno je blizu sedam i po miliona noćenja, čime je realizovan prihod od blizu milijardu dolara.
Napominjem da je ovo dugoročnim planovima bilo predviđeno tek za 2012. godinu, a evo, već je skoro ostvareno u 2008. godini.
I pored toga, evidentno je da značajni turistički potencijali koje kao država imamo nisu u dovoljnoj meri razvijeni i komercijalizovani na turističkom tržištu i da prostora za dalji napredak turizma kao privredne grane svakako ima.
Upravo je i svrha usvajanja novog zakona o turizmu da stvori uslove za bolji sistem planiranja i upravljanja u turizmu, da poboljša konkurentnost srpskog turističkog proizvoda i da bolje pozicionira Srbiju na globalnom evropskom pa i svetskom tržištu.
Do pre nekoliko godina primeri dobrih i uspešno realizovanih projekata iz oblasti turizma su bili retki i sporadični. Sav turistički potencijal Srbije bio je prepušten lokalnim samoupravama koje, i pored dobre volje, nisu imale dovoljno kapaciteta, niti finansijskih, niti organizacionih, niti kadrovskih, niti institucionalnih, da naprave značajnije pomake u turizmu.
Jasno je da opštine iz svojih budžeta ne mogu da finansiraju niti potrebnu komunalnu infrastrukturu, niti turističku infrastrukturu, ne mogu da finansiraju ni preko potrebnu plansku dokumentaciju, ne mogu da reše, po pravilu, nagomilane probleme sa pravno-imovinskim odnosima.
Na kraju krajeva, ne mogu ni da adekvatno upravljaju i da formiraju modele za upravljanje destinacijama.
Često pominjan primer danas jeste primer Stare planine, koja je nesporno najveći planinski potencijal za razvoj turizma, čak i u Evropi. Taj resurs je stajao neiskorišćen sve dok država nije odlučila da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.
Najpre je urađena planska dokumentacija, investicione studije, zatim su rešeni pravno-imovinski odnosi, na kraju je započet jedan intenzivan investicioni ciklus u kapitalnu komunalnu i turističku infrastrukturu.
Kao posledicu toga, iako je samo par procenata od celokupnih potencijala Stare planine stavljeno u funkciju za sada, imamo da skoro potpuno zamrla staroplaninska sela ponovo oživljavaju, da se u njih vraćaju deca onih kojih su iz tih sela davno otišli, da niču nove kuće sa sobama i apartmanima za izdavanje, otvaraju se ugostiteljski objekti, registruju se poljoprivredna gazdinstva.
Takvi primeri su prisutni i na Kopaoniku, na Goliji, na Tari i svuda gde je država u prethodnom periodu intervenisala na ovakav ili sličan način.
Mnogi žitelji Zaječarskog, Pirotskog i Nišavskog okruga vide neku svoju poslovnu, ali i egzistencijalnu šansu upravo u razvoju turističkog biznisa, recimo, na Staroj planini.
Sve ovo napominjem da bih naglasio da želja države nije da ovim zakonom i formiranjem nacionalne turističke korporacije oduzme ingerencije ili prihode lokalnim samoupravama, što se često imputira, već naprotiv, da stvori mehanizam za efikasno intervenisanje države, i finansijsko, i organizaciono, i stručno, ali i institucionalno. Primeri iz razvijenih turističkih zemalja gde je bilo problema sa razvojem turizma, gde je bila smanjena produktivnost, gde nije bilo dovoljno snage ni u javnom ni u privatnom sektoru govore da država može da vrlo efikasno, kroz formiranje specijalizovanih agencija, kroz formiranje privrednih društava sa većinskim udelom države, priprema investicione projekte, pa čak i sama deluje kao preduzetnik, a sve u cilju boljeg i ubrzanog razvoja turizma.
Korisno je da država delegira svog institucionalnog predstavnika koji će biti ne samo inicijator korisnih projekata, već i stabilan partner i domaćim i međunarodnim investitorima koji žele da ulože novac u razvoj turizma u Srbiji.
Upravo je nacionalna turistička korporacija osnovni, ali ne i jedini, institucionalni predstavnik države koja će, s druge strane, nadoknaditi i vrlo evidentan deficit lokalnih subjekata razvoja kojih u Srbiji, nažalost, još uvek nema u dovoljnoj meri.
Po ovom zakonskom rešenju promocijom turizma se i dalje bave turističke organizacije Srbije i turističke organizacije lokalne samouprave. Takođe, zadržana je i postojeća podela na agencije organizatore putovanja i turističke agencije posrednike u prodaji turističkih putovanja; propisani su tehnički i kadrovski uslovi za formiranje agencija, tako da svaka agencija mora da ima najmanje jednog zaposlenog kao rukovodioca ekspoziture, sa najmanje višom stručnom spremom turističkog, ekonomskog ili bilo kog drugog društvenog smera. Ovo će svakako dati doprinos i upošljavanju stručnog kadra, s jedne strane, ali će sa druge strane izvršiti selekciju ozbiljnih agencija od onih koje to nisu ali se i dalje bave ovim poslom.
Predloženim rešenjima se pooštrava odgovornost agencija organizatora putovanja, kako bi se disciplinovanije pridržavali programa i uslova putovanja.
Novina u ovom zakonu, koja je takođe jako bitna, jeste i uvođenje penala za neadekvatno zaposedanje najvrednijih turističkih destinacija, u iznosu od čak dva miliona evra.
Na samom kraju, nakon izrade Strategije razvoja turizma, koja je definisala osnovne pravce razvoja turizma u Srbiji, nakon izrade mnogih master planova koji su dali precizne smernice razvoja i upravljanja najvrednijim turističkim destinacijama, na korak smo od usvajanja zakona o turizmu koji treba da da pravni okvir za efikasno i racionalno upravljanje razvojem turizma, sa jedne strane, i s druge strane, da izvrši usaglašavanje sa svetskim i evropskim normama i standardima.
Na kraju, ono što je takođe bitno, ovim zakonskim rešenjem je obezbeđena i veća zaštita za korisnike turističkih usluga.
Zbog svega navedenog u svim izlaganjima, Poslanička grupa G17 plus će podržati u danu za glasanje Predlog zakona o turizmu, sa potpunim ubeđenjem da će se njime učiniti značajan iskorak u razvoju turizma u Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Arsen Đurić, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe DSS.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku svog izlaganja želeo bih da izrazim nezadovoljstvo zbog toga što je vladajuća koalicija objedinila raspravu o četiri predloga zakona: o spoljnotrgovinskom poslovanju, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o turizmu i Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti.
Složićete se da ova četiri zakona nemaju mnogo zajedničkog i na taj način smo onemogućeni da na kvalitetan i valjan način diskutujemo o ovim predloženim tekstovima, zbog nedostatka vremena.
Ali, da ne trošim i ovo malo vremena što imam, Poslanička grupa DSS ima dosta primedaba na Predlog zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Podneli smo nekoliko amandmana kako bismo pokušali taj tekst učiniti kvalitetnijim, ali o tome će nešto više govoriti moje kolege u načelnoj raspravi, a ja ću se u svom govoru bazirati na Predlogu zakona o turizmu. Jedna od zamerki kada je reč o Predlogu zakona o turizmu svakako je nedovoljna javna rasprava o tom predlogu, odnosno o ovom predlogu koji se sada nalazi pred nama, s obzirom na to da smo mi imali dva predloga koja nisu došla na dnevni red skupštine. Kada kažem da je nedovoljno rasprave pre svega mislim na nedovoljno konsultacija sa lokalnim turističkim organizacijama, jedinicama lokalne samouprave i nekim drugim strukovnim asocijacijama i udruženjima, jer da je bilo malo više rasprave pretpostavljam da bi tekst bio kvalitetniji i potpuniji.
Ono što me raduje jeste saznanje da je prihvaćeno sedam ili osam amandmana koje je podnela Poslanička grupa DSS. To će svakako popraviti predloženi tekst zakona, odnosno otkloniće neke nedostatke koji su možda u izvornom tekstu postojali.
Naša osnovna zamerka ovom zakonu odnosi se na deo koji se tiče proglašenja, korišćenja i upravljanja turističkim prostorom. Naime, Predlogom zakona je predviđeno da prostor koji zbog svojih vrednosti i karakteristika zaslužuje poseban režim organizacije i upravljanja ili se na njemu planira izgradnja nekih objekata od nacionalnog interesa Vlada, na predlog ministarstva, proglašava turističkim prostorom. Akt o proglašenju sadrži naziv tog turističkog prostora, popis katastarskih parcela, grafički prikaz sa granicama tog turističkog prostora, popis vlasnika parcela, kao i naziv i sedište subjekta kome se prostor poverava na upravljanje.
Nijednom rečju se tu ne pominje jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se prostor nalazi. Znači, osim da učestvuje na javnom uvidu, kao i svaki drugi građanin, jedinica lokalne samouprave nema mogućnost da utiče na proglašenje turističkog prostora i na davanje na upravljanje tim turističkim prostorom. Do sada su opštine, odnosno jedinice lokalnih samouprava upravljale tim prostorom, imale nadležnosti i ogromne prihode ostvarivale na tom prostoru.
Pretpostavljam da se pod turističkim prostorom mislilo na određene delove turističkih destinacija, međutim, u samom pojmovniku u zakonu nije precizno definisano šta to može biti turistički prostor. Postoji bojazan lokalnih samouprava širom Srbije da čitave turističke destinacije mogu biti proglašene turističkim prostorom, izuzete iz nadležnosti opština i date nekom drugom na upravu.
Smatramo da se u ovom vremenu, kada se priča o ravnomernom regionalnom razvoju, kada se priča o neophodnosti decentralizacije, odnosno prenošenju određenih nadležnosti opštinama i odgovornosti istih tih opština, ovim zakonom vrši klasična centralizacija i da se opštinama pokušavaju uzeti određene nadležnosti koje sada imaju. Nisu samo nadležnosti, nego i ogromni prihodi.
Paket mera Vlade koji treba da spreči posledice ekonomske krize takođe će najviše osetiti jedinice lokalnih samouprava, od smanjenja transfernih sredstava, od smanjenja sredstava ministarstava za finansiranje određenih projekata koji je trebalo da budu realizovani širom Srbije u opštinama. Smanjivanjem i ovih prihoda, ako se ovaj zakon u ovakvom obliku usvoji, zaista ne znam kako će opštine po Srbiji moći da funkcionišu.
Mi smo na taj član zakona, član 14, podneli dva amandmana. Jedan se odnosi na to da je neophodno uključiti jedinicu lokalne samouprave u sam postupak proglašenja turističkog prostora, a drugi amandman se odnosi na to ko može upravljati. To je za nas najviše sporno u ovom predlogu zakona. U Predlogu zakona stoji da prostorom može upravljati javno preduzeće ili ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, jedinica lokalne samouprave ili autonomna pokrajina, ili neko drugo privatno preduzeće ili privredno društvo.
S obzirom na nadležnosti i ovlašćenja koja dobija upravljač turističkog prostora, za nas je apsolutno neprihvatljivo da privatno preduzeće može da upravlja prostorom. U nadležnostima upravljača turističkog prostora stoji da ima široka ovlašćenja u pogledu uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta, u pogledu koordinacije i razvoja projekata turističke infrastrukture, turističke suprastrukture, ogromnih prihoda koje ostvaruje od izdavanja lokacija za gradnju objekata, trgovinu, turizam, zabavne parkove, sportsko-rekreativne sadržaje, parking prostore i neke druge sadržaje.
Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo da se privatno preduzeće može baviti tim poslovima, koji treba da budu isključivo u nadležnosti države ili opštine. U tom smislu smo predložili amandmane da upravljač turističkog prostora može biti turistička organizacija, destinacijska menadžment organizacija ili drugo javno preduzeće ili ustanova čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Strategijom razvoja turizma Srbije je planirano osnivanje destinacijskih menadžment organizacija po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora. Smatramo da je apsolutno najlogičnije da takve organizacije upravljaju turističkim prostorom. Ovde u zakonu i u obrazloženju predlagača više puta je pomenuto to partnerstvo javnog i privatnog sektora, ali više deklarativno.
Znači, u odredbama zakona nigde nije jasno definisano i precizirano na koji način će to partnerstvo da se realizuje.
Našim amandmanom smo predložili upravo to, da se osnuju destinacijske menadžment organizacije po modelu partnerstva javnog i privatnog sektora, tako da bi u strukturi vlasništva i u strukturi upravljanja tim organizacijama određeni procenat imala Republika Srbija, određeni procenat jedinica lokalne samouprave i određeni procenat najbitniji privredni subjekti koji se bave turizmom na tom prostoru, tzv. stejkholderi. Na taj način bi svi bitni akteri zainteresovani za razvoj turizma na tom području bili uključeni u upravljanje.
Pozivam ministra da još jednom razmotri ove naše amandmane i da ih do kraja ove rasprave prihvati, s obzirom na to da su slične amandmane podneli poslanici vladajućih stranaka. Mislim da ima prostora da se prihvate i da se na precizniji način definiše upravljanje turističkim prostorom i taj model partnerstva javnog i privatnog sektora, za koji smatramo da je najodrživiji kada je u pitanju upravljanje turističkim prostorom.
S druge strane, slažem se da treba da postoji državna institucija, da li je to nacionalna turistička korporacija ili neka druga institucija, koja će upravljati projektima. Mi smo i tu podneli jedan amandman. Ovde stoji da, između ostalih delatnosti koje treba da obavlja, ta nacionalna turistička korporacija treba da finansira i upravlja projektima turističke suprastrukture. Predložili smo da se to briše, iz razloga što bi to značilo da državna institucija treba da učestvuje u finansiranju ugostiteljskih objekata ili nekih drugih komercijalnih sadržaja. Smatramo da država ili njena institucija zadužena za tu oblast treba da ulaže u infrastrukturu, u razvojne projekte, u master planove, strategije, da stvara ambijent za investicije, a da preduzetništvo ostavimo privatnim investitorima.
Turističke organizacije za promociju turizma – predviđeno je da postoji nacionalna, turistička organizacija autonomne pokrajine i turistička organizacija lokalnih samouprava. Želeo bih da ispravim ministra, nije samo jedna stranka, znači i Poslanička grupa DSS je predložila da ostanu i regionalne turističke organizacije. Taj naš amandman je takođe prihvaćen, koliko sam obavešten.
Dolazim sa Zlatibora, koji aktivno učestvuje u radu regionalne Turističke organizacije regije zapadna Srbija. Planirano je da se osnuje još nekoliko regionalnih turističkih organizacija. Mislim da treba ostaviti mogućnost opštinama da, ukoliko imaju interesa, osnivaju regionalne turističke organizacije i na taj način promovišu svoj zajednički turistički proizvod.
Kada je reč o lokalnim turističkim organizacijama, one su predviđene kao organizacije za promociju turizma, što je i do sada bila njihova osnovna delatnost. Ono što čudi jeste da je jedna od delatnosti koja je sada planirana ovim zakonom posredovanje u pružanju usluga u domaćoj radinosti. Mislim da se na taj način, u neku ruku, stvara nelojalna konkurencija turističkim agencijama, ali mislim da to neće ni zaživeti, da će turističke organizacije da se prvenstveno bave onim zbog čega su i osnovane, a to je informativno-propagandna delatnost.
Ono što je dobro i što je novina u ovom zakonu svakako jeste registar turizma. Agencija za privredne registre će voditi registar i na taj način će biti pojednostavljena i uprošćena registracija privrednih subjekata.
Takođe, jedna od novina u ovom zakonu jesu i penali za korišćenje prioritetnih turističkih destinacija. Podržavam to, jer će Vlada proglašavati prioritetne turističke destinacije i na taj način će propisati kategoriju objekata koji se tu nalaze, uz obavezu vlasnika tih objekata da prilagode kategoriju aktu koji je donesen. Ukoliko to ne učine, dužni su da plaćaju kaznene penale. To je prihod budžeta Republike Srbije.
Podneli smo amandman koji smo tražili da 50% prihoda bude prihod budžeta Republike Srbije, a drugih 50% da bude prihod jedinica lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi taj objekat, uz obavezu opštine da ta sredstva namenski iskoristi za dalji razvoj turističke infrastrukture.
Kada je u pitanju seoski turizam, tu je planirano da seoska domaćinstva mogu da vrše izdavanje svojih kapaciteta preko turističkih organizacija, turističkih agencija. To je odredba u zakonu koja je postojala i do sada. Predložili smo amandmanom da se omogući predstavnicima seoskih turističkih domaćinstava da mogu da izdaju svoje kapacitete i preko turističkih udruženja koja su osnovana na toj teritoriji.
To smo predložili iz razloga što turističke agencije nisu dovoljno zainteresovane za prodaju te vrste kapaciteta u seoskom turizmu. Smatramo da je neophodno ostaviti mogućnost domaćinima da se organizuju, da osnuju svoja udruženja i da pod istim uslovima, a to znači na osnovu ugovora, mogu izdavati kapacitete i preko turističkih udruženja. To govorim iz iskustva, jer dolazim iz opštine Čajetina gde imamo devet turističkih udruženja u seoskim mesnim zajednicama koja funkcionišu na taj način.
Na kraju bih želeo da pozovem ministra da prihvati neke od suštinskih amandmana na ovaj predlog zakona. Zaista smo konstruktivno pristupili pisanju tih amandmana. Konstruktivno ćemo učestvovati u raspravi kako bismo popravili predloženi tekst zakona i stvorili uslove za bolje korišćenje potencijala koje Srbija ima. Hvala.