Izvinjavam se, gospođo potpredsednice, reklamirao sam povredu Poslovnika, a ne kao ovlašćeni predstavnik, pretpostavljam da je reč o tehničkoj grešci.
Na početku sednice vi ste nas obavestili da su ovlašćeni predstavnici za ovaj set izuzetno važnih zakona gospodin Mlađan Dinkić i gospođa Jasna Matić i da ih je Vlada ovlastila. Mi nismo dobili u toku sednice obaveštenje da je Vlada ovlastila i gospođu Vericu Kalanović. Ne sumnjam da je ona stručna za ove zakone, znam koliko se dugo time bavi, reč je o pitanju procedure, pretpostavljam da niste umnožili ovlašćenje i za gospođu Kalanović.

Zahvaljujem. Potpuno ste u pravu. To je bilo izrečeno i zamoliću službu da nas obavesti da li postoji ovlašćenje, ne sumnjam da postoji, i za ministarku Vericu Kalanović. Biće vam dostavljeno u najkraćem mogućem roku.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Ako ne, obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku, sa redosledom narodnih poslanika, podnele sledeće poslaničke grupe: Nova Srbija, LDP, SPS-JS, Napred Srbijo, DSS, G17 plus, SRS i ZES.
Prelazimo na deo rasprave po prijavama za reč i po redosledu narodnih poslanika u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 22, 23, 24. i 25. dnevnog reda. Reč ima narodna poslanica Aleksandra Ilić, a posle nje narodni poslanik Slobodan Maraš.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zakonom o turizmu, između ostalog, uređuju se uslovi, način planiranja i razvoja turizma, kao i turističkih organizacija za promociju turizma, o čemu imam nameru da govorim. S obzirom na to da je Srbija vrlo glasno promovisala nameru da postane turistička zemlja, odnosno da turizam razvije kao privrednu granu budućnosti, donošenje ovog zakona je više nego nužno.
Nova Srbija je u tom smislu podnela značajan broj amandmana, u želji da ovaj predlog zakona, na koji imamo dosta primedaba, učinimo boljim i prihvatljivijim. Kako je do sada bila praksa, amandmani poslanika NS bili su prihvaćeni kod većine zakona, pa se nadamo da ćemo i sada kvalitetno doprineti poboljšanju zakona o turizmu.
Jedna od značajnijih tekovina savremene evropske kulturne zajednice je redistribucija stanovništva iz grada u selo. Kod nas se godinama odvijao obrnut proces, jer smo svojom pogrešnom politikom, još od čuvene agrarne reforme i još čuvenije nagle industrijalizacije, od jedne bogate poljoprivredne zemlje sa bogatim prirodnim resursima postali siromašna i nerazvijena industrijska zemlja.
Uspostavljanjem pravih kriterijuma i vrednosti konačno smo shvatili da ovo društvo treba da se oduži selu i ispravi sve dosadašnje nepravde sa kojima se selo godinama suočavalo i još uvek se suočava. Sela u Srbiji su naša najveća šansa za bolji standard, i to po osnovu poljoprivredne proizvodnje kao najvažnije strateške grane i turizma kao naše najveće perspektive u periodu koji je pred nama.
Seoski turizam je budućnost Srbije. Nažalost, mi toga još uvek nismo svesni, a oni koji nisu svesni nisu za to ni zainteresovani. Na pravom mestu mislim na političare i medije. Zato je potrebno da se Vlada pozabavi, u okviru resornog ministarstva, pitanjima: da li Srbija može da ima korist od ove vrste turizma, i koliku; da li se selo ovim turizmom pospešuje u svom razvoju; da li se korisnicima ove vrste turizma pruža odmor u uslovima neophodnim za psihofizičko zdravlje ljudi iz urbanih sredina; kako privući veliki broj stranaca, a posebno naše ljude iz dijaspore; koliko radnih mesta se istinski na ovaj način otvara? To je jedino čime će Vlada zadržati mlade na selu.
U okviru razvoja seoskog turizma posebna pažnja treba da se pokloni našim ljudima u inostranstvu, kojima će se kroz ponudu predstaviti sve lepote našeg sela, a posebno stimuliše dolazak mladih koji su rođeni u inostranstvu, kako bi se upoznali sa svojim zavičajem, običajima, istorijom i kulturom, jednom rečju - svojim korenima.
Ovaj projekat se mora, kroz povećani broj akcija, a posebno materijalnom pomoći Vlade, neuporedivo više promovisati u našoj dijaspori, preko koje će se o mogućnostima i blagodetima koje pruža ova vrsta turizma upoznati i državljani drugih zemalja.
Predstavnici turističke privrede Srbije su na međunarodnoj turističkoj berzi u Berlinu pozvali turiste, ali i investitore da dođu u Srbiju i njene turističke centre. Očekuje se da će ova godina biti posebno uspešna za srpski turizam zbog održavanja Univerzijade, kao i sve veće popularnosti "Egzita" i Guče.
Treba promovisati seoski turizam, koji može da bude veliki izazov za stranca baš iz razloga koji su navedeni i koji daju prednost takvoj vrsti turizma. Srpski seoski turizam može i treba da bude turistički hit u svetu, a pogotovo u sadašnjim svetskim ekonomskim teškoćama i krizi. Postoje svi uslovi za stvaranje srpskog turističkog brenda i ne smemo da propustimo tu šansu, kako smo to ranije činili zbog nesloge, tvrdoglavosti, prepotentnosti, lokalnih i ličnih interesa.
Nedirnuta priroda, čist vazduh i voda, domaća hrana i gostoprimstvo seljaka su prepoznatljivi potencijal koji leži u razvoju seoskog turizma. Bekstvo iz svakodnevnice i stresa koji donosi urbani način života, smog, izduvni gasovi, preveliki broj ljudi, restorana, buka i uopšte gužva u prirodni ambijent čiste klime, domaće i zdrave hrane i pića, uz melodični cvrkut ptica, postaje potreba čoveka za uspostavljanjem psihofizičke ravnoteže.
Seoski turizam treba da doprinese očuvanju seoske sredine i kulturne baštine, ali i da ekonomski motiviše lokalno stanovništvo da tu ostane, stvarajući uslove za komforan život i veću mogućnost za proizvodnju poljoprivrednih dobara, uz korišćenje savremene tehnologije.
Potičem iz Zlatiborskog okruga, u kome je zaživeo seoski turizam. Radi se o kraju u kome postoje izuzetne predispozicije za dalji razvoj seoskog turizma, u kome može da dođe do mnogo veće ekspanzije baš zbog podneblja i izvanrednih uslova za ovu granu privrede. Postojanjem prirodnih bogatstava, a posebno željom i zalaganjem meštana došlo je do razvoja ove turističke oblasti sa poznatim etnoselom Sirogojno, etno-parkom Terzića avlija u Zlakusi kod Užica, sa čuvenom, a nedovoljno istraženom, Potpećkom pećinom u blizini, zlatiborskim selima, selima u okolini i na padinama planine Tare, Kosjerićem sa okolnim selima i bogatom ponudom, da ne nabrajam dalje. Nek mi ne zamere svi vredni domaćini, a u Zlatiborskom okrugu su svi takvi, koje nisam pomenula.
Neosporno je da su postignuti određeni rezultati i da se krenulo sa razvojem seoskog turizma, ali je, prema postojećim predispozicijama, to nedovoljno. Pored neuporedivo većeg materijalnog ulaganja u ovu vrstu turizma postoje i drugi načini doprinosa koji pospešuju brži razvoj i veću zainteresovanost u smislu obraćanja posebne pažnje na kategorizaciju seoskih domaćinstava koja mora biti jedinstvena i jasno definisana.
Boravišna taksa za boravak gostiju u selu treba da bude dosta manja u odnosu na boravišnu taksu za boravak gostiju u većim turističkim centrima i gradovima. Za objekte koji se namenski grade radi pružanja usluga u seoskom turizmu treba ukinuti taksu za komunalno opremanje zemljišta i dobijanje dozvole, čija je cena sada izuzetno velika i destimulativna.
Ovo su samo primeri gde može dodatno od strane društva da se pomogne u razvoju seoskog turizma. Da bi se sve ove naše prirodne predispozicije iskoristile neophodno je da se sva naša sela koje imaju uslove za prijem turista na pravi način pripreme. Za to im je potrebna podrška Vlade, resornog ministarstva, logistika u vidu nacionalne strategije. Moramo shvatiti da je seoski turizam proizvodni turizam u kome je organizator turizma i davalac usluga jedan subjekt, a posebno treba istaći činjenicu da ceo prihod od ove vrste turizma ostaje u zemlji, što treba da bude još jedan od razloga da se ovoj vrsti turizma posveti posebna pažnja i istoj da prioritet u razvoju turizma uopšte u ovoj zemlji.
Pored potrebe za većim razvojem i većim ulaganjem u seoski turizam, koji će višestruko da vrati uložena materijalna sredstva, treba naglasiti i potrebu za većim razvojem sportskog turizma, kome je potreban potpuno nov pristup u planiranju i funkcionisanju, jer sportski turizam je jedan od savremenih trendova u turizmu. U današnje vreme nema vlade u svetu koja nije prepoznala značaj turizma i sporta kao fenomene koji su obeležili 20. vek. Sportisti su danas najbolji ambasadori jedne nacije, jer najveća takmičenje prate milioni gledalaca putem mas-medija širom sveta.
Pored ovog, ulaganje u razvoj i afirmaciju sporta rezultira višestrukim uštedama u drugim sektorima, prvenstveno u sektoru zdravstva i socijalnog staranja. Razvoj sportskog turizma u našim uslovima značajno bi doprineo i razvoju i unapređenju samog sporta. Kroz saradnju sa turističkom privredom i pružanjem usluga turistima treneri, instruktori, vodiči, spasioci, sportski klubovi bi mogli na kvalitetan način rešiti uvek aktuelan problem vlastitog finansiranja.
Zlatibor i drugi veći turistički centri su prepoznali značaj razvoja sportskog turizma. Dosta je učinjeno u tom pravcu, ali se sa sigurnošću može reći da nisu u potpunosti iskorišćeni postojeći prirodni resursi.
Želim da kažem i nekoliko reči o banjskom turizmu kojem takođe mora da se posveti posebna pažnja u razvoju i planiranju. Banje i klimatska mesta Srbije imaju dugu tradiciju. Prekretnica u razvoju banjskog turizma bio je Zakon o uređenju sanitetske struke i očuvanju narodnog zdravlja, donet 1881. godine, za vreme vladavine Milana Obrenovića.
Srbija danas ima 49 aktivnih banja i prirodnih lečilišta, u kojima do punog izražaja dolazi banjsko-rekreativna turistička privreda. Banje Srbije su bogate termomineralnim vodama koje po svom sastavu služe za lečenje skoro svih bolesti. Banje omogućavaju prevenciju bolesti, lečenje, održavanje psihofizičke kondicije, sportske aktivnosti i mnogo drugih blagodeti.
Mora se mnogo raditi na svetskoj prezentaciji banjske ponude i privući strani turisti, jer uz veće angažovanje i ulaganje možemo postati i mnogo atraktivniji i privlačniji, što će se takođe višestruko isplatiti. Neophodno je da pratimo i svetske trendove u ponudi.
Ovo su tri oblasti turizma kojima mi u ovom trenutku moramo posvetiti posebnu pažnju, jer su sve tri proizvodne i pogodne su za razvoj imajući u vidu naše prirodne resurse, čiji nivo iskorišćenosti mora da se podigne na nivo zadovoljavajuće ekonomske isplativosti.

Pre nego što dam reč sledećem govorniku obaveštavam Narodnu skupštinu, na osnovu člana 85. stav 5, da ćemo danas raditi i posle 18 časova, nastavićemo raspravu o tački koja u tom trenutku bude na dnevnom redu. Mislim da je služba konsultovala narodne poslanike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa, jer se radi o zaista kratkom vremenu koje nam nedostaje da bi se okončala rasprava u načelu, tako da ne verujem da će to biti duže od 19 časova.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš, a posle njega narodni poslanik Đorđe Milićević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, nije nama, gospođo predsedavajuća, samo vreme problem, nama je problem i što ministar koji je od strane Vlade ovlašćen da sedi ovde nije prisutan, tačnije ministar gospodin Dinkić, potpredsednik Vlade, vrhovni skijaš itd. Gospođa Kalanović je svakako stručna i za ovu oblast, ali nije ona ta koja nam može dati odgovore na pitanja koja je i sam ministar otvorio tokom rasprave. Malopre sam čuo kada se gospođa ministarka obratila koleginici iz SRS i rekla da će gospodin ministar stići za pola sata. Pola sata je prošlo i stvarno mi je krivo što ministar nije tu.
Hteo sam da govorim o nekim stvarima koje su vezane, između ostalog, i za ovaj zakon naravno. Hteo bih da podsetim bar kolege iz Ministarstva, kolege ministra Dinkića koje sa njim sede u Ministarstvu, da vam je jedna od turističkih organizacija 12. 5. 2008. godine uputila pismo. U tom pismu je stajalo da su upoznati sa tim da se priprema novi zakon o turizmu i interesuje ih kad će Ministarstvo objaviti zvaničnu informaciju o tome i pozvati sve zainteresovane subjekte da daju svoje predloge i sugestije.
Dana 19. 5. vi im odgovarate i kažete sledeće: "Što se tiče Zakona o turizmu, javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim aktivnostima vezanim za izradu njegovih izmena i dopuna koje se sprovode u skladu sa važećom regulativom. Planirane izmene Zakona o turizmu koje se tiču statusa lokalnih turističkih organizacija biće zasnovane na Strategiji turizma." Naravno da nijedna javna rasprava po ovom pitanju nije održana, niti je ijedna od preko sto turističkih organizacija bila pozvana da razgovara.
Vi ste, gospodo iz Ministarstva, prilikom izrade (sami ste to naveli u obrazloženju) Strategije razvoja turizma Republike Srbije u cilju analize trenutnog stanja u turizmu održali sedam radionica širom Srbije, sa 290 učesnika. Obavili ste 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i razgovore sa ministarstvima zdravlja, kulture, i nauke i životne sredine. Malo kasnije ću vam postaviti pitanje zašto niste razgovarali i sa Ministarstvom prosvete, odnosno sa ministrom Obradovićem, i to iz jednog veoma konkretnog razloga.
Pretpostavljam da ovih 760 ispitanika koje ste nahvatali na granicama nije bilo nezadovoljno uslugama kakve se nude u Srbiji, već im verovatno ništa nije bilo jasno jer dolaze iz Evrope (oni koji dolaze iz Evrope) u zemlju koja se nalazi u Evropi i treba im viza, dolaze u jednu razrušenu zemlju. Pretpostavljam da je iz tog razloga postojalo nezadovoljstvo, ali ne uslugom koja se nudi.
Zbog čega sam spomenuo ministra Obradovića i Ministarstvo prosvete? Udruženje hotela i restoratera Srbije "Hores", Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije (UBKMS), kao i JUTA obraćali su vam se više puta, a obraćali su se vašem ministarstvu, kao i Ministarstvu prosvete, sa inicijativom za dopunu i izmenu Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Zbog čega?
Ministar Obradović je potpisao jedan pravilnik gde je predvideo da se odeljak Nastava u prirodi briše i izbrisao ga. JUTA i ove dve organizacije koje sam spomenuo su u pismu, kojim su pokušali da korespondiraju sa vama i dobili su na kraju odgovor da će to biti razmotreno, ali ništa od toga nije učinjeno, ukazali na neke veoma bitne stvari: da, prema iskustvima i istraživanjima o trenutnoj socijalnoj karti stanovništva Srbije, više od 85% roditelja ne može svoju decu da odvede u banje, na letovanje ili zimovanje duže od sedam dana. Recimo, da je cena 2.500 dinara po osobi, četiri osobe, sedam dana, 7.0000 dinara. To znači da 85% porodica u Srbiji, a pre svega njihova deca, jedino uz pomoć škola, specijalizovanih agencija i objekata izgrađenih za ove namene mogu da borave u klimatskim mestima i na taj način ostvare navedeni edukativni, socijalni, zdravstveni i svaki drugi cilj.
Moram da vas podsetim da je nakon Drugog svetskog rata postojala tendencija, a bila je nastavljena u poslednjih 30 godina, da se određeni objekti sistematski bave organizovanjem boravka dece u prirodi, pa je u poslednjih 30 godina i veliki broj hotela prilagodio svoje objekte za te namene. Pročitaću vam sledeće podatke. Nekoliko značajnijih destinacija, u čijim se objektima u kontinuitetu dugi niz godina unazad realizuje program nastave u prirodi: Zlatibor - 17 objekata, kapacitet 1.800 kreveta i 350 zaposlenih, Divčibare, Tara, Rudnik, Goč, Sokobanja, Vrnjačka Banja, Ivanjica, Fruška gora itd.
Samo ovih nekoliko, znači desetak mesta, ima kapacitete od 9.500 ležajeva i preko 1.835 zaposlenih. Pošto je ministar Obradović mislio da se obriše, a vaša vlada aminovala, nastava u prirodi, dolazimo do cifre, kada uzmemo i one koji rade u turističkim organizacijama, one koji se bave nastavom u prirodi, saobraćajnim firmama itd., da oko 3.300 radnika može ostati bez posla i ličnih primanja.
Šta je dalje važno? Na taj način će se smanjiti PDV na usluge smeštaja i prevoza, izračunato je, za oko 400.000.000 dinara godišnje, smanjenje poreza i doprinosa po osnovu zarade je u iznosu od preko 550.000.000. Naglašavam da mi je žao što nije tu ministar Dinkić, jer je predvideo da zaposli milione pripravnika u narednom periodu na godinu dana, a ljudi ostaju bez posla permanentno.
Ova nastava u prirodi... Moram da vam kažem iz ličnog primera, išao sam na "Letenku" i "Testeru" na Fruškoj gori, generacije pre mene su išle, moje ćerke sada idu i od sutra to više neće moći, a to su objekti koji, kao i na drugim mestima, funkcionišu već desetinama godina i neko je sada smislio da to pređe u neke druge ruke. Kao što ste na brzinu smislili da promenite Zakon o privrednim komorama, odnosno te izmene i dopune, tako je neko i ovo na brzinu smislio da nešto materijalizuje.
Gospodin Dinkić je u odgovoru gospodinu Ostojiću rekao da se niko nije nadao da će za vreme otkad on vodi Ministarstvo, odnosno od kada njegovi ljudi vode sektor turizma riliv sredstava sa trista i nešto miliona dolara skočiti na gotovo milijardu. Evo, on obećava da bi u narednih par godina to moglo i da se duplira.
Hteo sam da ga pitam kako je moguće da očekuje da njemu neko poveruje. Obećao je hiljadu evra po akciji. Mislim da svaki građanin u ovoj državi zna da je to bila to šarena laža, da ne iskoristim drugu reč. Obećao je izvoz "fijata" u Rusiju. Jako bismo voleli da se to desi, kao i ovih hiljadu evra, ali to se, naravno, neće desiti, a neće se desiti ni ovih dodatnih milijardu dolara od turizma.
Suština je u tome što svaki put kada se učini da će biti izbora neko pokušava jeftinom demagogijom da privuče što više birača na svoju stranu.
Ne bih više dužio, samo bih hteo još jednom da citiram gospodina Dinkića. Gospodin Dinkić je danas, a vi ćete mi, predsedavajuća, dozvoliti, mešao mnoge teme dok je govorio, pričao je o ekonomskim merama, o privrednim komorama i o zakonu o turizmu; između ostalog, na primedbu gospodina Ostojića, koji nije kritikovao, kako je rekao gospodin Dinkić, radi kritike, nego argumentovano rekao da ovim zakonom o turizmu izvlačimo odnosno uplićemo državu, jer mora da pomogne, a kada su u pitanju privredne komore izvlačimo državu, tržište će samo da odluči o svemu tome.
Gospodine Dinkiću, hteo bih da vam kažem – izađite jednom sami na tržište, sami izađite na izbore, pa pokažite i ostalima, recimo i privrednim komorama, kako to izgleda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministre gospođo Kalanović, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je set zakonskih predloga koji imaju za cilj približavanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Reč je o Predlogu zakona o turizmu, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Predlog zakona o turizmu, treba istaći, pre svega sledi uputstva evropskih zakona i opšteprihvaćenog trgovačkog zakonodavstva u svetu i, naravno, kao što je rečeno, donosi značajnije novine.
Ubeđeni smo da će se nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, zajedno sa strategijom razvoja u Srbiji, utvrditi osnovni okviri za kompletnije i celishodnije uređivanje pitanja i odnosa u ovoj oblasti.
Takođe, verujemo da će se na određeni način opredeliti i najznačajniji turistički potencijali i, ono što je po našem mišljenju najbitnije, a to su aktivnosti nadležnih organa na promocije, na boljem organizovanju, na podsticanju ove delatnosti.
Nakon usvajanja ovog zakona biće neophodno doneti i niz pravilnika koji će omogućiti bolje uređivanje turističke delatnosti. Zaista želimo da verujemo da ćemo imati jedan moderan evropski zakon koji će biti podstrek, stimulacija, koji će, sa jedne strane, biti ohrabrenje i podrška onima koji ulažu i žele da ulažu u turizam, a sa druge strane, sankcija za one koji zauzimaju pozicije prioritetnih destinacija, ali prosto ne rade na odgovarajući način.
Najpre želim da kažem da će ovaj zakonski predlog omogućiti formiranje razvojne turističke kompanije ili korporacije, čiji će zadatak biti realizacija turističkih investicionih projekata i koja će imati presudan uticaj na rast konkurentnosti srpskog turističkog proizvoda. I, čini mi se, ovo je predlog Ministarstva trgovine i turizma koji datira još od pre nekoliko godina.
Takođe, ovaj zakonski predlog predviđa uvođenje principa "jednošalterskog sistema" za registraciju onih privrednih subjekata koji se bave turizmom. Dakle, evidencija koja je do sada bila vođena u Ministarstvu ekonomije biće prebačena u Agenciju za privredne registre i svi će biti povezani sa ostalim registrima. Ovo će, svakako, skratiti vreme, olakšati korišćenje i znatno smanjiti troškove registracije.
Ono što takođe želim da istaknem kao pozitivno jeste niz manjih zakonskih unapređenja koja se, između ostalog, odnose na osiguranje korisnika usluga i nadoknadu troškova. Mislim da je prvi put u zakonu uveden i pojmovnik, svakako sa ciljem da bi se na određeni način izbegla dvosmislena tumačenja.
Što se tiče sistema planiranja turističkih aktivnosti, ovde su predviđene određene izmene koje su na bolji način usaglašene sa postupkom planiranja prostora i zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara.
Bez obzira na to što smatramo da je reč o jednom kvalitetnom zakonskom predlogu, moramo da izrazimo i nezadovoljstvo, a to se moglo čuti i u današnjoj raspravi, zbog neodržavanja javne rasprave u kojoj bi hotelijeri i turističke agencije mogli da iznesu svoje predloge i sugestije. Sa druge strane, kada je reč o ovom pitanju donekle možemo biti zadovoljni činjenicom da je prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije, a u cilju analize trenutnog stanja u turizmu, održano, kako je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, sedam radionica širom Srbije sa 190 učesnika, da je obavljeno 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i sa Ministarstvom zdravlja i da je sprovedeno anketno istraživanje među stranim posetiocima na graničnim prelazima.
Takođe sam želeo da kažem da će efekti finansijske krize svakako biti prisutni i u ovoj oblasti, odnosno uticaće na razvoj turizma, ako imamo na umu činjenicu da je zapravo reč o delatnosti koja je uslovljena pre svega platežnom sposobnošću, odnosno životnim standardom građana.
Imaćemo, evidentno, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, jedan evropski zakon; govorimo o turizmu kao perspektivi, kao razvojnoj šansi Srbije i želim da postavim pitanje – da li su pravljene nekakve analize kada je reč o turizmu u Srbiji, koliko će efekti krize pozitivno ili negativno uticati na turizam u Srbiji, ako smatramo Srbiju evropskom turističkom destinacijom i šta tim povodom konkretno čini Turistička organizacija Srbije?
U uvodnom izlaga
nju gospodina ministra mogli su se čuti neki od nacionalnih prioriteta, kada je reč o planinama na teritoriji Republike Srbije. Kao poslanik koji dolazi iz Kolubarskog okruga, iz valjevskog kraja, imam obavezu da postavim pitanje šta je sa planinom Divčibare? Voleo bih da nisam dobro čuo i da je moja greška, ali čini mi se da među navedenim nacionalnim prioritetima nema planine Divčibare.
Ne osporavajući navedene prioritete želeo bih da postavim pitanje – koji su to kriterijumi koji planinu Divčibare nisu svrstali u red ovih prioriteta?
Kada je reč o Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, novine koje su unete u ovaj zakonski predlog odnose se najviše na preciziranje terminologije i odredbe koje se odnose na dozvole.
Uvoz, izvoz i tranzit robe po prethodno podnetom zahtevu u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom, odnosno Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola.
Ovim zakonskim predlogom biće regulisane samo osnovne odredbe, dok će novim podzakonskim aktom, odnosno uredbom o procedurama izdavanja i korišćenja nadzornih dokumenata i dozvola, biti regulisani bliži uslovi za neautomatsko i automatsko izdavanje dozvola, opet u skladu sa pomenutim sporazumom sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Novina koja do sada nije bila predviđena dosadašnjim propisima, a uvodi se usvajanjem ovog zakona, jeste nova kategorizacija automatskog izdavanja dozvole i to smatramo izuzetno pozitivnim.
Što se tiče Predloga zakona o standardizaciji, želim da kažem da usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava još jedan zahtev za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU.
Inače, ovim zakonom uređuju se načela i ciljevi standardizacije, kako je navedeno u samom zakonskom predlogu, organizovanje i delatnost nacionalnog tela za standardizaciju, kao i deo koji se tiče donošenja, objavljivanja i primene standarda u Republici Srbiji i srodnih dokumenata.
Na samom kraju, želim da ponovim stav Poslaničkog kluba SPS-JS da u načelu podržavamo sva četiri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton, posle njega narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Danas smo govori najviše o turizmu, verovatno zbog toga što su poslanici prepoznali turizam kao važnu privrednu granu. Turizam i poljoprivreda su privredne grane koje mogu ovoj državi obezbediti značajan izvor deviza: poljoprivreda sa zdravom hranom i turizam sa mnogobrojnim prirodnim bogatstvima, kao kulturni turizam, sportski turizam i etnoturizam. Poslanici pre mene su govorili o tome. To je sve ono što Srbija ima u svojoj ponudi, što se tiče turizma.
Međutim, čuli smo od ministra i većeg broja poslanika da je turizam kod nas veoma neorganizovan, da je na niskim granama u odnosu na konkurentske zemlje. Teško da ćemo to popraviti samo sa ovim zakonom i da će turizam zauzeti mesto koje treba da zauzme u ovoj državi. Za to je potrebno mnogo rada.
Naveo bih primer iz sredine odakle dolazim, iz Kikinde. Ako pomenemo Kikindu, po čemu je Kikinda poznata? Najpre ćete pomisliti na crep, "Toza Marković", i to je to.
Međutim, Kikinda ima mnoge turističke znamenitosti i atrakcije za koje se malo čulo, možda smo krivi i mi. Radili smo četiri godine na tome da to postane dostupno građanima, sve te turističke atrakcije. Država bi morala da pomogne lokalnoj samoupravi, koja je uglavnom nesposobna, nezainteresovana za razvoj turizma, zbunjena, ne znaju da li su došli ili treba da idu.
Nešto od turističkih atrakcija, što se može videti jedino u Kikindi, jeste pola miliona godina stara ženka mamuta; urađen je skelet mamuta od veštačkog materijala u prirodnoj veličini, koji je izložen, i trodimenzionalni film o mamutu. To je nešto što se u Evropi na drugom mestu ne može videti, samo u Kikindi. Nije samo mamut, Kikinda ima i suvaču, gde su konji okretali kamen i na taj način se mlelo žito. Takvu suvaču možemo videti u jednom mestu u Mađarskoj i u Hrvatskoj. Kikindska suvača je najveća.
Ono što je još interesantno, što nema nigde u svetu nego samo u Kikindi, jeste simpozijum "Tera", koji se održava od 1972. godine, koji su posetili vajari iz više od 30 zemalja, 365 vajara. Za taj simpozijum karakteristična je izrada skulptura od gline velikog formata, što se nigde u svetu ne radi. Po tome bi Kikinda trebalo da bude veoma poznata u Srbiji i da postane turistička destinacija.
Što se tiče prirode, pored Kikinde se nalazi Mokrin gde se nalazi stanište velike droplje. To je najveća ptica letačica u Evropi. Pored toga, od onoga što nam je priroda dala imamo i jezero. Jezero jeste prirodno, ali oko jezera je prostor uređen. Jezero se nalazi u centru grada, ostatak je nekadašnje reke koja je prolazila kroz Kikindu. Oko jezera se nalaze otvoreni i zatvoreni olimpijski bazeni, fudbalsko igralište za veliki, mali fudbal, odbojkaško igralište, trim staza, atletska staza. Postoje izuzetni uslovi za sportski turizam i rekreacioni turizam.
U Mokrinu se svake godine održava Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima. U Mokrinu se održava svake godine i borba gusaka.
Hoću da kažem da ovakve primere kao što je Kikinda imamo u mnogim gradovima i selima širom Srbije, a država, Vlada i Ministarstvo bi trebalo da porade na tome da se za sve to uradi marketing, da se pomogne tim opštinama, jer razvojem turizma u tim opštinama, i poljoprivrede koja je usko povezana sa turizmom, doći će do toga da u tim mestima...
Kikinda je mesto pored granice i svake godine imamo 500 stanovnika manje. Sigurno da nije naš cilj da se povećava broj stanovnika Beograda i Novog Sada, već da ljudi ostanu u svojim gradovima. Preko turizma bismo i u Kikindi pomogli da ljudi ostanu i da se bave turizmom.
Najveći problem turizma je to što nedostaje marketing u turizmu, nedostaje smeštaj.
Trenutno u Kikindi nemate toliko kvalitetnog smeštaja da biste smestili samo autobus gostiju. Za sada i Kikinda i mnogi drugi gradovi koji imaju značajne turističke atrakcije mogu da budu samo mesta za jednodnevni odmor, jednodnevni izlet. Ono što nam je potrebno, to je dobra organizacija, dobar marketing, sposobni ljudi, smeštajni kapaciteti, a ostalo je Srbiji dao Bog. Hvala.

 Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović, a posle nje narodni poslanik Vlajko Senić.