Da li još neko od predsednika ili ovlašćenih predstavnika želi reč?
(Narodni poslanik Tomislav Nikolić dobacuje sa mesta.)
Pitam, da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč?
(Narodni poslanik Tomislav Nikolić dobacuje sa mesta.)
Ako želite reč, izvolite, samo je potrebno da se evidentirate u elektronskom sistemu. Potrebno je da se elektronska jedinica za glasanje pritisne samo jednom. Ukoliko pritisnete dva puta, brišete se iz elektronske evidencije. To je obaveštenje. Zahvaljujem vam na opasci da imamo problem sa elektronskom jedinicom.
Svim narodnim poslanicima – prekidač kojim se prijavljujete u elektronski sistem jer želite reč pritiska se samo jednom. U tom trenutku se ime pojavljuje na ekranu i dajem vam reč; mikrofon se isključuje odavde.
Da li želite reč, pošto je 13.55 časova? Želite. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam znao da ako pritisnem pet puta vi nećete videti, a jednom ćete videti. Zašto niste videli taj prvi put kada sam pritisnuo? Dobro, hajde nećemo o tome, važnije mi je ovo što se konačno pojavio Mlađan Dinkić u Narodnoj skupštini i pošto osećam više simpatija prema njemu nego on prema meni, mogu makar da kažem da nas dvojica i nemamo neku naročitu volju da se srećemo na istom mestu, ali eto, dotera ga funkcija da dođe pred narodne poslanike, a ne samo pred kamere i narod.
Danas sam video jednog novog Mlađana Dinkića – niti je besan, niti je samouveren, deluje malo pokajnički, neće da prizna. Hajde da vidimo šta se to dešava u Srbiji kada sve zakone Mlađana Dinkića razmatramo, bez obzira na to da li su bitni ili nisu, a sve pod sumnjom da on nešto muva, tako da i o ovom zakonu o turizmu, o kome će govoriti stručno naši predstavnici, mislim da nisam dužan da govorim stručno, ni ministar nije stručno uspeo da pročita nekoliko rečenica koje su mu napisane.
Ne potičem iz turističkog mesta. Za moje mesto, mesto porekla mojih Nikolića nije zainteresovan ministar. Nikada nije tamo skijao. Zato tamo nema ni asfaltnog puta, zato ima 17 staračkih domaćinstava kojima, da nije pomoći opštine Kragujevac, nikada niko ne bi očistio ni sneg. Osećam se hendikepiranim u odnosu na one koji znaju kako ministar skija i koliko je spreman da uloži u razvoj njihove sredine samo zato da bi on imao gde da ispituje nove staze i nova skijaška odela.
Gospodine ministre, devet godina odlučujete o sudbini Srbije. Sve je u vašim rukama. Doveli ste nas do toga da više ništa nemamo i da više ništa od svojih resursa ne možemo da upotrebimo, jer ste ih upropaštavali sistematski devet godina.
Počeli ste sa bankama, a dovršavate sada sa skijalištima i našim turističkim centrima. Zašto nemamo svoje banke? Što sada nemamo razvojnu banku? Kako ćemo to da razvijamo turizam? Kojim sredstvima? MMF-a? Zbog toga će penzioneri da ostanu gladni, da bismo mi razvijali turizam.
To ne mogu da podržim, niti mogu da podržim činjenicu da neko harači Srbijom devet godina sa 3% glasova koje može da osvoji na izborima i zato tražim nove izbore, da ne predstavljate više Srbiju kada su ovi zakoni na dnevnom redu, nego da predstavlja neko ko je osvojio glasove. Previše toga ste upropastili da bismo u krizna vremena smeli da se oslonimo da ćete vi moći da nas vodite, da vi znate kako izgleda glad i nemaština, da znate gde to treba da se uštedi.
Plus, dali ste izjavu da će vaša politička stranka izvesti svoju poslaničku grupu iz Skupštine Srbije i da ćete podneti zahtev za razrešenje svih tužilaca u Srbiji, ukoliko ne pokrenu istragu o tome da li je pasoš Republike Srbije u skladu sa etalonom koji je usvojen, prosleđen drugim državama u svetu, ili nije. Zahtevate da bude u zatvoru ili ministar ili onaj ko je proneo lažnu vest.
Samo da vas podsetim, gospodine ministre, na član 5. Zakona o javnom tužilaštvu, poglavlje Samostalnost u radu, stav 2 – zabranjen je svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. Ne govorim o samostalnosti tužilaštva, govorim o samostalnosti koju vi ne želite da obezbedite.
Ko ste vi, gospodine ministre, da kažete tužiocu – moraš da pokreneš istragu? To radite iz kabineta, kao što i radite, ovde zaustavi, ovde pokreni. Ali, vi u medijima govorite to. Toliko ste osioni. Zatvarali ste banku Bogoljubu Kariću sedam-osam puta; kad god mu je zatvorite Vrhovni sud poništi vaše rešenje i vi odmah izdate novo rešenje, dok niste upropastili tu banku. Ne pripadam lozi Karića, pa neću previše da ga branim. Sećam se jedne izjave, koja je vezana za onog drugog Dinkića koji tad progovori iz vas, rekli ste – uzećemo i dušek na kome spava. Izvinite, to normalan čovek ne može da kaže.
Tako ste upropastili srpsko bankarstvo, tako privredu, tako ste nas uputili u obveznice. Nije laž, čuvam sve snimke ministara kada nešto izgovore. Rekli ste nam da ćemo imati hiljadu evra obveznica od prodaje velikih javnih preduzeća, pa ste nam posle nešto smanjivali, još ćemo i da vam doplaćujemo. Prodali ste NIS, i to ćemo da vam doplatimo, samo recite koliko i nemojte da povećavate, nego jednom recite koliko da platimo i mi ćemo da platimo.
Jutros čujem da će biti preregistracije stranih vozila, kaže, iz stranih država. Ljudi pitaju – je l' iz Crne Gore? Kaže, biće iz svih stranih država preregistracija. Kaže predstavnik Ministarstva – zašto da se lišavamo prihoda koji nam pripadaju? Ljudi, deset godina se lišavate tih prihoda, pa zar nije bio greh i prošle, pretprošle i svih ovih godina što niste izvršili tu preregistraciju? Što je neko iz Srbije sedam godina registrovao kola u Crnoj Gori? Sada ste se setili da je to jedan izvor prihoda, koga ste se lišavali. Sada više nećete da se lišite tog prihoda.
Pričate nam o pomorskom turizmu. Kada ste vi postali vlast, mi smo imali more. Celo more ste nam uzeli. Toliko ste učinili za vreme svoje vladavine i haračenja Srbijom.
Danas ste došli da nam predstavljate neki novi zakon, a ja imam informacije iz Fabrike automobila da su od 115 montiranih "punta" samo tri komada prošla italijansku kontrolu i da su u pitanju zazori zbog raubovanosti alata, i da će verovatno "Zastava" doneti odluku da se na ide na odmor, jer se uređuje lakirnica.
Ministre, obećali ste 300.000 automobila godišnje iz Kragujevca. Osvojili ste vlast, vi iz ZES, na Fabrici automobila u Kragujevcu. Sada nam pričate o turizmu, prelazite na druge teme i poslaničke dnevnice, paušali, plate. Skupština je skandal, po vama, a ne Vlada Republike Srbije.
Pogledajte se malo u ogledalu. Vas su izabrali poslanici. Mislite da su vas izabrali srcem i voljom? Mislite da su ovi iz drugih stranaka koji su glasali za vas imali poverenja kad su glasali za vas? Nisu. Znaju vrlo dobro vaše grehe. Ne smeju ništa da preduzmu, jer vi ucenjujete. Ucenjivali ste vladu energetskim sporazumom sa Rusijom i sporazumom o prodaji NIS-a. Dugo se to lomilo dok vas neko nije prelomio da malo ućutite, bar pet dana, da taj sporazum bude potpisan.
Potom ste objavili da pregovarate o prodaji Petrohemije Iranu. Kome sad nabijate prst u oko? Koga to sada ucenjujete? Da vas možda ne puste niz vodu, da vas sačuvaju Amerikanci? Možda ste njima rekli – ako me ne sačuvate, ja ću da prodam Petrohemiju Iranu. Imate veliki ucenjivački kapacitet zato što je Boris Tadić sastavio Vladu od stranaka koje mu prirodno ne pripadaju, koje nisu njegovo prirodno okruženje. Neće da ide na vanredne parlamentarne izbore. Ako nećete vi sami, po pameti, hoće narod po svojoj pameti. Ili mislite da će predugo da vas trpi?
Ne ispričaste mi ovde, ako već toliko ulažete u turizam, koliko ste uložili u setvu ove godine? Šta ćemo da jedemo ove godine? Vi pričate o skijanju, pa će sad država da izgrađuje centre, a privatnici će da drže u tim centrima monopol na svaki dinar koji se zaradi. To vam je sad Kopaonik. To ćete vi još da ulažete u Kopaonik a privatnici će da drže sve objekte u kojima se zarađuje novac.
Vi ćete da ulažete. U šta da ulažete? U elitni turizam? Doći će vam neko ovde u elitni turizam. Lepo je neki prethodnik rekao – gde su naša sela? Što se ne ograničite na ono što je najbolje, seoski turizam, da deca vide šta je selo, da ovi iz inostranstva vide šta je pravo selo, šta je prirodna sredina? Ne, vi ste zapustili ruralne sredine. Ljudima koji su tamo odrasli ne mili se da odu tamo, jer nemaju kuda da prođu. Vi izgrađujete tri-četiri centra. Na njima će da bude skijanja. Možda čak, ko kupi "punto" dobije sedam dana skijanja na Kopaoniku, to da mu bude kao pride. Vama svašta može da padne na pamet, vi ste za sve to sposobni. Mi nemamo poverenja u ovu vlast, ne samo zbog vas, i zbog vas, već i zbog ovih koji vas trpe i zbog ovih koji uz vas čine iste takve greške. Svi ste vi iz istog miljea. Vi ste, ministre, obišli u ovoj Vladi Srbije za devet godina sve što je moglo da se obiđe i haračili svuda gde je moglo da se harači. Doterali ste do toga da vam ovde menjamo zakone, da vam u Ministarstvo za ekonomiju priključujemo turizam, čudi me da vam još nešto nije palo na pamet, samo zato što ste vi lično za to zainteresovani; da menjamo Zakon o privrednim komorama, jer ste vi lično zainteresovani za imovinu privrednih komora.
Inače, baš vas briga za proizvodnju, za komoru koja predstavlja proizvođače. Vi to ni u knjigama niste čitali, vi o tome ništa ne znate, o tome kako izgleda radni dan u jednoj fabrici ili na jednoj njivi, vi o tome ništa ne znate. Čekate da vam neko proizvede na njivi, u fabrici i da vi time raspolažete. Prosipate veliku pamet.
Naš predstavnik će nastaviti, ostalo je još dovoljno vremena. Samo želim da kažem da mi je mnogo drago kada se vi pojavite u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ovde nema novinara, ovde ima ljudi koji misle da radite dobro i mnogo više onih koji misle da ne radite dobro, a ne boje se da ćete im poslati razne inspekcije, da ćete im zatvoriti firmu, da ćete im uskratiti pravo da njihovi radnici obavljaju poslove pod istim uslovima kao i drugi. Kad prestane taj sistem vladanja koji ste uveli kada ste upali u Narodnu banku s puškom, možda će Srbija moći da očekuje nešto dobro. Do tada vi ćete biti glavni komandant parade. Ovi veliki će kroz nos, kroz stisnute zube da govore o vama, kao o nekome ko ih je u velikoj meri iscrpeo, ja mislim osramotio, ali vas i dalje vode na svojim listama, kao da ste ih nečim ucenili. Mi ćemo biti protiv svih zakona koje ikada u Skupštini bude branio Mlađan Dinkić.

Ovim završavamo prepodnevni deo rada. Određujem pauzu od sat vremena, na osnovu Poslovnika Narodne skupštine. Rad nastavljamo u 15.05 časova. Za reč se mogu još javiti predstavnici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa koji nisu koristili svoje pravo i, naravno, predstavnik predlagača, nakon čega ćemo preći na raspravu, a po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu. Hvala vam.
(Posle pauze – 15.10)

Dame i gospodo narodni poslanici, počinjemo rad u popodnevnom delu sednice. U prepodnevnom delu zastali smo u raspravi po članu 142 – pravo na reč imaju predsednici, ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa i, naravno, predlagači akta koji je na dnevnom redu.
Da li neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi da iskoristi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministre, gospodine Petkoviću, preostalo vreme u okviru poslaničke grupe SNS iskoristio bih da se u okviru ovog seta zakona, četiri tačke dnevnog reda, bliže pozabavim pitanjima problema Predloga zakona o turizmu. Meni je žao što gospodin ministar Dinkić trenutno nije prisutan u sali, s obzirom na pitanja koja ću u ovom delu izlaganja postaviti. Nadam se da će gospodin Petković, državni sekretar za turizam, dati obrazloženje.
Inače, dolazim iz jugozapadne Srbije, regije koja je pre skoro godinu i po dana formirala Turističku organizaciju regije zapadne Srbije. U praksi smo na tom prostoru, odnosno destinaciji pokazali da turizam ovako organizovan može da funkcioniše. Na tom području je napravljen i funkcioniše master plan razvoja turizma za područje Tare i za područje Zlatibora i Zlatara, što ne znači da na ovom prostoru ne postoje i neke druge turističke destinacije koje zavređuju pažnju.
Moram da naglasim da turizam, inače engleska reč... i da se prvo organizovano putovanje desilo još 1841. godine, organizovano od strane Tomasa Kuka. Zbog čega ovo iznosim? Iznosim iz razloga što se nadležne srpske institucije i ministarstva u poslednjih nekoliko godina po ovom pitanju ponašaju neorganizovanije od Tomasa Kuka 1841. godine i po pitanju oblasti turizma nadležna ministarstva i institucije prave se Englezi, a trebalo bi makar malo da počnu da se ponašaju kao Englezi.
Želim zbog javnosti da podsetim da je sada već, ovih dana, posle verovatnog prolaska ovog predloga zakona o turizmu, stari zakon o turizmu donesen pre nepune četiri godine, tj. 2005. godine, da je u junu mesecu te godine postojalo Ministarstvo trgovine, turizma i usluga i da je želja svih turističkih radnika Srbije bila da postoji ministarstvo turizma. Nažalost, sada, posle četiri godine, imamo samo državnog sekretara i sektor turizma u malom Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Tog juna 2005. godine – s obzirom na to da su moji prethodnici o tome već govorili, želim samo zbog pojašnjenja nekih stvari da podsetim i vas i javnost – zagrebačka konsalting agencija "Horvat konsalting" dobila je na tenderu koji je javno raspisan, uredno raspisan, pravo da pravi strategiju razvoja turizma u Republici Srbiji za period važnosti od 2005. do 2015. godine.
Ovde je jedan od mojih prethodnika pomenuo renomiranu kuću iz Zagreba koja se navodno bavila izradom velikog broja master planova i strategija razvoja turizma nekih zemalja. Nije tačno.
To je odeljak velike kuće koja ima sedište u Americi, znači, zagrebačko je predstavništvo, i na ovim prostorima iz okruženja ta pomenuta kuća bavila se samo razvojem strategije naše zemlje, razvojem strategije istarskog područja i razvojem strategije Dalmacije, tako da nema nekih prepoznatljivih uspeha u svemu ovome.
Zbog čega ovo govorim? Zbog svih problema u tom periodu organizovana je javna rasprava (znači, ta priča ima i dobru stranu medalje), gde su turistički radnici bukvalno napravili bunu na ovu temu i pored "Horvat konsaltinga" i prof. dr Stipe Lovrete sa Ekonomskog fakulteta, u izradu strategije razvoja, master plana razvoja turizma Republike Srbije do 2015. godine uključio se i drugi deo eminentnih turističkih radnika, a pre svega profesori sa Ekonomskog fakulteta, "Singidunuma", fakulteta iz Sremske Kamenice itd.
To je bilo neophodno zato što se u startnom predlogu ovog projekta videlo da pomenuta kuća ne poznaje dovoljno situaciju na srpskom tržištu, niti prepoznaje šta treba da bude nacionalni, tj. turistički brend, a u okviru toga i turistički proizvodi koji neminovno moraju da budu zasnovani na našim iskustvima da bi bili prepoznatljivi za sve turiste.
Posle godinu dana javne rasprave i izrade ovog dokumenta usvojen je ovaj dokument koji je u svom faznom izveštaju na 163 strane...
Poređenja radi, navodim primer zemlje iz okruženja: Republika Hrvatska je 2004. godine imala preko osam miliona ino-turista, a njihov strategijski dokument za period važnosti od 2005. do 2010. godine, tj. pet godina, nije radila ova kuća, nego je to radio "Mek Kinsi".
Šta je taj projekat sadržao? Sadržao je strategiju razvoja hrvatskog turizma za taj period od pet godina na 39 strana, a naš pomenuti fazni izveštaj o razvoju turizma bio je na čitave 163 strane i uglavnom se bavio kritikama srpskog turizma i prikazao srpski turizam kao katastrofalan.
Moram da pomenem da se prema pomenutom dokumentu, a iz uvodnog izlaganja ste videli moje namere i prema amandmanima koje je poslanička grupa SNS podnela, turizam Srbije deli na četiri regije, odnosno dela, tzv. klastera: klaster Beograda, klaster jugozapadne, klaster jugoistočne Srbije i klaster Vojvodine; nijednog trenutka, bez obzira na to ko je tada bio na vlasti, ne pominju se ni turistički potencijali ni teritorija AP Kosovo i Metohija.
U celom tom strategijskom dokumentu navodi se da u Srbiji nema dovoljno kadrova, da nema dovoljno znanja, da nema dovoljno iskustva. Navode se Beograd i Dunav kao najbitnije komponente razvoja turizma, a skroz se zaboravljaju banje, planine i seoski turizam, kao nerazvijene oblasti koje mogu privući ino-goste.
Imamo statistiku i vodimo računa o tome i znamo da od ukupnog broja dolazaka i noćenja u srpskom turizmu 87% otpada na domaći turizam, a ovaj zakon i ta strategija nisu dovoljno prostora i važnosti dali domaćem gostu. Statistika pokazuje da se u tom delu najviše moramo pozabaviti našim gostima.
Iskreno se nadam da će doći situacija kada će naša velika mesta i gradovi, ne zbog toga što je počeo godišnji odmor i što stanovnici nisu otišli na godišnje odmore, već zbog toga što su neki turisti došli u ta mesta, biti posećeni i puni.
Posle toga sledi izrada master planova, njih 11, među kojima je izrađen i master plan destinacije sa koje ja dolazim, tj. master plan razvoja turizma Zlatibor-Zlatar; za svaki od ovih navedenih master planova izdvaja se iz budžeta Republike Srbije od 60.000 do 100.000evra.
Moram da napomenem, recimo, da je projekat razvoja turizma Palića koštao oko 80.000 evra…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno.)
Hvala lepo. Nastaviću u pojedinačnoj raspravi.

Zahvaljujem. Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe SRS.

Dame i gospodo, predstavnici Ministarstva, gospođo Kalanović, očekivala sam da na vašem mestu bude gospodin Dinkić, koji je bio tu tokom prepodnevnog zasedanja, jer opet imam problem, čini mi se da niste baš prava adresa za gomilu pitanja koja imam da postavim, posebno gospodinu Dinkiću. Nešto sam se ponadala da ću dobiti određene odgovore od autora "Ekonomija destrukcije", pogotovo vezano za stanje srpske privrede. Dobro, šta je tu je. Uverena sam da ćete preneti one dileme za koje smatrate da bi javnost u Srbiji trebalo da dobije odgovor.
Poslanička grupa SRS, koju tokom ovog zasedanja predstavljam, potrudiće se da u današnjoj raspravi o ovoj tački dnevnog reda obrazloži određene nedoumice u smislu sprovođenja predloženog seta zakona. Kao što smo pitali za sve ostale zakone, ono što nas posebno interesuje jeste da li će Predlog zakona o turizmu, pošto se usvoji, da se primenjuje na teritoriji Kosova i Metohije?
Ono što je od posebnog značaja za SRS jeste sprovodljivost seta zakona u praksi, na koji način ćete unaprediti konkretno turizam ili spoljnotrgovinsko poslovanje i šta će to konkretno značiti za život običnih ljudi koji pokušavaju da prežive u Srbiji, kao i odgovor na pitanje kakva smo mi to država, da li će bilo koji od ovih zakona da se sprovodi na delu teritorije Kosova i Metohije.
U tom smislu možemo da pričamo o verskom turizmu koji je potpuno, možda je pregruba reč potpuno, ali u većoj meri zapostavljen na teritoriji Srbije, posebno na teritoriji Kosova i Metohije. Tamo se nalaze dokazi naše viševekovne duhovnosti, tradicije i religije. Nama naše svetinje nisu dostupne. Mi moramo da se prijavljujemo onima koji su stavili Srbiju pod protektorat da bismo o verskim praznicima mogli da odamo počast i poklonimo se moštima svete nemanjićke loze.
Samim tim bismo voleli da čujemo šta u tom kontekstu resorno ministarstvo ima u planu i na koji način misli da unapredi određene delove koji su pod zaštitom UN, kao spomenici duhovnosti i kulture. To će nama biti odgovor na pitanje i mnoge dileme da li država sprovodi svoje prerogative integralno na celovitosti svoje teritorije i kakva budućnost čeka ovu državu.
S obzirom na to da svi mi ne živimo u nekoj drugoj državi, ovo nam je, bar većini od nas, jedina država u kojoj možemo da živimo i stasavamo kao punopravna kreativna lica, ono što bi trebalo da nam odgovorite jeste – šta se čekalo sa ulaganjem u turizam i sa strategijom vezanom za razvoj turizma na teritoriji Srbije? Zašto država nije dala prednost domaćem turizmu, zašto su svi ti objekti u okviru banja, sela, planina zapostavljeni i devastirani na taj način da su sada preko potrebna ogromna finansijska sredstva da bi se to dovelo u nekakvu namenu?Nadam se da ćemo dobiti odgovor koliko će to sve nas da košta i na koji način država misli da sprovede predložena zakonska rešenja u kontekstu Predloga zakona o turizmu.
Ono što nas posebno interesuje, o čemu ćemo posebno da govorimo, to vam najavljujem, to je onaj deo koji se odnosi na pravo preče kupovine. Mislimo da tu može da dođe do izvesne monopolizacije u odnosu na javno dobro Srbije, koje je preko potrebno zaštiti od bilo kakve vrste devastiranja i sticanja ogromnog kapitala u korist štete građana. To će biti posebna tema koju ću samo da najavim sada, a kojom ćemo se kroz konkretne primere pozabaviti tokom rasprave u pojedinostima.
Onda bi trebalo da poverujemo da zaista postoje mehanizmi nadzora od strane države, koja očigledno, sledeći primer svih zemalja koje su upale u užasnu finansijsku krizu, sprovodi tako dobro poznati proces etatizacije, dakle centrališe i sprovodi svoju moć u svim oblastima, zato što trenutak to nalaže. Tu nije ništa sporno, međutim, ono sa čime mi imamo problem jesu neregularnosti.
Samim tim, sa puno razloga izražavamo sumnju, odnosno želimo da postavimo baš upravo ovu dilemu, za koju se nadamo da ćete vi argumentovano da je razbijete, a to je sledeće: sprega države sa određenim finansijskim centrima moći i zloupotrebe pri sprovođenju projekata. Tu treba da nam odgovorite šta konkretno radite kada naiđete, na primer, na ukrupnjavanje kapitala i monopol, a tiče se i Predloga zakona o turizmu.
Mi ćemo vam postaviti konkretno pitanje: ko vlada Srbijom, koje porodice vladaju Srbijom i ko stoji iza određenog kapitala, a samim tim i kreira politički život u Srbiji i utiče direktno na političku scenu u Srbiji? Pošto već imate prilike da učestvuje u ovoj raspravi, znate da volim da govorim u konkretnim okvirima, sa konkretnim primerima. Preda mnom se nalazi izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o koncentraciji vlasništva, primera radi, u preduzeću "Luka Beograd". Ovo je izveštaj koji dokazuje monopol od strane dve moćne, uslovno rečeno, filijale. Mislimo da su centri moći izvan ove države i da stoje iza njih. Radi se o gospodinu Miškoviću i gospodinu Beku.
Mi ćemo srpskoj javnosti, koja apsolutno nije svesna postojanja ovog izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije, predstaviti ovo kao primer sprege države sa kapitalom i određenih uticaja finansijskih centara moći na donošenje političkih odluka u državi Srbiji. Onda ćemo, takođe, od vas da tražimo odgovor na koji način će država da odgovori na ovo. Hitan odgovor je preko potreban, jer ovaj primer izveštaja o koncentraciji vlasništva u preduzeću "Luka Beograd" nama šalje samo jednu poruku: da Srbija postaje vrlo nestabilno mesto, gde se u korist određenih porodica i određenih monopola zapravo bogate konstantno samo jedni, na uštrb dobrobiti građana države Srbije.
S obzirom na to da ovde predstavljamo upravo interese građana države Srbije, mi ćemo tokom ovog popodneva da vrlo jasno i glasno navedemo svako ime za koje smatramo da je povezano za određenim političkim krugovima koji sprovode vlast u državi Srbiji i koji rade "u korist štete" državljana Srbije. Takođe, to će biti tek jedan aspekt koji bi trebalo da posvedoči i do kraja dokaže ekonomiju destrukcije koja je sprovođena od 2000. godine naovamo uz pomoć značajnih finansijskih centara moći koji se nalaze u okviru međunarodne zajednice. Mi ćemo, takođe, na kraju ove rasprave da vas pitamo čije interese sprovodi režim u Srbiji. Uspećemo, mislim, da dokažemo da interese srpskog naroda ne sprovodi. Ono što možda jeste vaša dobra namera koju vi predlažete ovim paketom zakonskih rešenja demantuju vas u praksi: sve je manji broj radnih mesta, privreda ne funkcioniše, ne postoje domaće razvojne banke, Srbija je ušla u recesiju, sve je veći broj nezaposlenih građana, koji su sve više opterećeni porezima, da bi se nadomestila rupa u budžetu od milijardu evra. To je stanje na današnji dan.
Nadam se da ćemo upravo kroz dijalog, jer je ovo je jedini način da mi pokušamo, uslovno rečeno, da predstavimo građanima sliku za koga su glasali i čemu treba da se nadaju, doći do konkretnih odgovora i otkloniti sve dileme ili potvrditi upravo sve ono o čemu SRS već izvestan broj meseci govori.
Konkretno, u ovom vremenu predviđenom za Poslaničku grupu SRS obratićemo pažnju na određena zakonska rešenja koja ste vi ponudili, a mi smatramo da bi trebalo da budu unapređena određenim amandmanima. Nadamo se da ćemo do kraja dana i eventualno tokom sutrašnjeg prepodneva makar pokrenuti određene teme i svi zajedno gledati u onom pravcu koji bi trebalo da ide u korist svih nas. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić. Želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, reklamiram povredu Poslovnika član 27. st. 2. i 3. koji se zapravo odnosi na način vođenja sednice. Naime, u prepodnevnom delu istakla sam povredu člana 103. kada ste grubo prekinuli narodnog poslanika Zorana Ostojića u korišćenju prava na repliku time što ste tvrdili da je poslanik u svom prethodnom izlaganju pominjao Kopaonik. Sada sam uzela stenografske beleške, apsolutno se ne pominje Kopaonik.
Nisam se javila samo za to da bih ukazala na tu vašu grešku. Mislim da je dobro, radi budućih rasprava i načina vođenja sednice, da znate... a vi imate dugogodišnje iskustvo i nisam srećna što vam ukazujem, zato što ste bili i moja saradnica, da ne znate da se prilikom korišćenja prava na repliku ne vodi računa o temi dnevnog reda. Vaše ovlašćenje je samo da vodite računa o vremenu i da li poslanik koristi neke uvredljive reči i izraze. Takođe ste grubo isključili mikrofon vašoj koleginici potpredsednici koja se pozvala na član 31. Mislim da to nije lepo.
Jedino što ste ispravno rekli jeste da je potrebno da pažljivo slušate izlaganje, a time što ste tvrdili da je poslanik govorio o Kopaoniku, a govorio je zapravo o parku prirode Mokra Gora, a na šta ministar apsolutno nije ništa odgovorio, zapravo ste potvrdili da vi čak niste dobro ni slušali šta je narodni poslanik govorio. Molim vas da ubuduće ne pravite ovakve greške i da se izvinite i gospođi Juditi, i gospodinu Ostojiću i meni. Unapred zahvalna.

Nema povrede člana 27, iz dva razloga. Pravo na repliku nije predmet povrede Poslovnika. Dakle, repliku narodni poslanik dobija diskrecionom odlukom predsedavajuće koja ceni da li ima prava na repliku ili nema. To je stav koji je jasan u Poslovniku. Ne može biti povrede Poslovnika u tome da bilo koji narodni poslanik kaže da je predsedavajući pogrešio, pogrešila pri davanju prava na repliku.
Prekidati narodnog poslanika može samo predsedavajući. Ukoliko ste želeli da ukažete na to da način na koji je prekinut narodni poslanik predstavlja kršenje člana 27, to je povreda koja može da ide na izjašnjavanje i na glasanje u danu za glasanje i o tome će se Narodna skupština odlučiti. U prethodnom javljanju praktično ste izrekli istu povredu, ali pod drugim članom. Vaš predlog za izvinjenje meni ne predstavlja nikakav problem i rado bih se izvinila da su narodni poslanici Judita Popović i Nataša Mićić u pravu, ali nisu.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.