Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, nije nama, gospođo predsedavajuća, samo vreme problem, nama je problem i što ministar koji je od strane Vlade ovlašćen da sedi ovde nije prisutan, tačnije ministar gospodin Dinkić, potpredsednik Vlade, vrhovni skijaš itd. Gospođa Kalanović je svakako stručna i za ovu oblast, ali nije ona ta koja nam može dati odgovore na pitanja koja je i sam ministar otvorio tokom rasprave. Malopre sam čuo kada se gospođa ministarka obratila koleginici iz SRS i rekla da će gospodin ministar stići za pola sata. Pola sata je prošlo i stvarno mi je krivo što ministar nije tu.
Hteo sam da govorim o nekim stvarima koje su vezane, između ostalog, i za ovaj zakon naravno. Hteo bih da podsetim bar kolege iz Ministarstva, kolege ministra Dinkića koje sa njim sede u Ministarstvu, da vam je jedna od turističkih organizacija 12. 5. 2008. godine uputila pismo. U tom pismu je stajalo da su upoznati sa tim da se priprema novi zakon o turizmu i interesuje ih kad će Ministarstvo objaviti zvaničnu informaciju o tome i pozvati sve zainteresovane subjekte da daju svoje predloge i sugestije.
Dana 19. 5. vi im odgovarate i kažete sledeće: "Što se tiče Zakona o turizmu, javnost će biti blagovremeno obaveštena o svim aktivnostima vezanim za izradu njegovih izmena i dopuna koje se sprovode u skladu sa važećom regulativom. Planirane izmene Zakona o turizmu koje se tiču statusa lokalnih turističkih organizacija biće zasnovane na Strategiji turizma." Naravno da nijedna javna rasprava po ovom pitanju nije održana, niti je ijedna od preko sto turističkih organizacija bila pozvana da razgovara.
Vi ste, gospodo iz Ministarstva, prilikom izrade (sami ste to naveli u obrazloženju) Strategije razvoja turizma Republike Srbije u cilju analize trenutnog stanja u turizmu održali sedam radionica širom Srbije, sa 290 učesnika. Obavili ste 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i razgovore sa ministarstvima zdravlja, kulture, i nauke i životne sredine. Malo kasnije ću vam postaviti pitanje zašto niste razgovarali i sa Ministarstvom prosvete, odnosno sa ministrom Obradovićem, i to iz jednog veoma konkretnog razloga.
Pretpostavljam da ovih 760 ispitanika koje ste nahvatali na granicama nije bilo nezadovoljno uslugama kakve se nude u Srbiji, već im verovatno ništa nije bilo jasno jer dolaze iz Evrope (oni koji dolaze iz Evrope) u zemlju koja se nalazi u Evropi i treba im viza, dolaze u jednu razrušenu zemlju. Pretpostavljam da je iz tog razloga postojalo nezadovoljstvo, ali ne uslugom koja se nudi.
Zbog čega sam spomenuo ministra Obradovića i Ministarstvo prosvete? Udruženje hotela i restoratera Srbije "Hores", Udruženje banjskih i klimatskih mesta Srbije (UBKMS), kao i JUTA obraćali su vam se više puta, a obraćali su se vašem ministarstvu, kao i Ministarstvu prosvete, sa inicijativom za dopunu i izmenu Pravilnika o nastavnom planu i programu osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Zbog čega?
Ministar Obradović je potpisao jedan pravilnik gde je predvideo da se odeljak Nastava u prirodi briše i izbrisao ga. JUTA i ove dve organizacije koje sam spomenuo su u pismu, kojim su pokušali da korespondiraju sa vama i dobili su na kraju odgovor da će to biti razmotreno, ali ništa od toga nije učinjeno, ukazali na neke veoma bitne stvari: da, prema iskustvima i istraživanjima o trenutnoj socijalnoj karti stanovništva Srbije, više od 85% roditelja ne može svoju decu da odvede u banje, na letovanje ili zimovanje duže od sedam dana. Recimo, da je cena 2.500 dinara po osobi, četiri osobe, sedam dana, 7.0000 dinara. To znači da 85% porodica u Srbiji, a pre svega njihova deca, jedino uz pomoć škola, specijalizovanih agencija i objekata izgrađenih za ove namene mogu da borave u klimatskim mestima i na taj način ostvare navedeni edukativni, socijalni, zdravstveni i svaki drugi cilj.
Moram da vas podsetim da je nakon Drugog svetskog rata postojala tendencija, a bila je nastavljena u poslednjih 30 godina, da se određeni objekti sistematski bave organizovanjem boravka dece u prirodi, pa je u poslednjih 30 godina i veliki broj hotela prilagodio svoje objekte za te namene. Pročitaću vam sledeće podatke. Nekoliko značajnijih destinacija, u čijim se objektima u kontinuitetu dugi niz godina unazad realizuje program nastave u prirodi: Zlatibor - 17 objekata, kapacitet 1.800 kreveta i 350 zaposlenih, Divčibare, Tara, Rudnik, Goč, Sokobanja, Vrnjačka Banja, Ivanjica, Fruška gora itd.
Samo ovih nekoliko, znači desetak mesta, ima kapacitete od 9.500 ležajeva i preko 1.835 zaposlenih. Pošto je ministar Obradović mislio da se obriše, a vaša vlada aminovala, nastava u prirodi, dolazimo do cifre, kada uzmemo i one koji rade u turističkim organizacijama, one koji se bave nastavom u prirodi, saobraćajnim firmama itd., da oko 3.300 radnika može ostati bez posla i ličnih primanja.
Šta je dalje važno? Na taj način će se smanjiti PDV na usluge smeštaja i prevoza, izračunato je, za oko 400.000.000 dinara godišnje, smanjenje poreza i doprinosa po osnovu zarade je u iznosu od preko 550.000.000. Naglašavam da mi je žao što nije tu ministar Dinkić, jer je predvideo da zaposli milione pripravnika u narednom periodu na godinu dana, a ljudi ostaju bez posla permanentno.
Ova nastava u prirodi... Moram da vam kažem iz ličnog primera, išao sam na "Letenku" i "Testeru" na Fruškoj gori, generacije pre mene su išle, moje ćerke sada idu i od sutra to više neće moći, a to su objekti koji, kao i na drugim mestima, funkcionišu već desetinama godina i neko je sada smislio da to pređe u neke druge ruke. Kao što ste na brzinu smislili da promenite Zakon o privrednim komorama, odnosno te izmene i dopune, tako je neko i ovo na brzinu smislio da nešto materijalizuje.
Gospodin Dinkić je u odgovoru gospodinu Ostojiću rekao da se niko nije nadao da će za vreme otkad on vodi Ministarstvo, odnosno od kada njegovi ljudi vode sektor turizma riliv sredstava sa trista i nešto miliona dolara skočiti na gotovo milijardu. Evo, on obećava da bi u narednih par godina to moglo i da se duplira.
Hteo sam da ga pitam kako je moguće da očekuje da njemu neko poveruje. Obećao je hiljadu evra po akciji. Mislim da svaki građanin u ovoj državi zna da je to bila to šarena laža, da ne iskoristim drugu reč. Obećao je izvoz "fijata" u Rusiju. Jako bismo voleli da se to desi, kao i ovih hiljadu evra, ali to se, naravno, neće desiti, a neće se desiti ni ovih dodatnih milijardu dolara od turizma.
Suština je u tome što svaki put kada se učini da će biti izbora neko pokušava jeftinom demagogijom da privuče što više birača na svoju stranu.
Ne bih više dužio, samo bih hteo još jednom da citiram gospodina Dinkića. Gospodin Dinkić je danas, a vi ćete mi, predsedavajuća, dozvoliti, mešao mnoge teme dok je govorio, pričao je o ekonomskim merama, o privrednim komorama i o zakonu o turizmu; između ostalog, na primedbu gospodina Ostojića, koji nije kritikovao, kako je rekao gospodin Dinkić, radi kritike, nego argumentovano rekao da ovim zakonom o turizmu izvlačimo odnosno uplićemo državu, jer mora da pomogne, a kada su u pitanju privredne komore izvlačimo državu, tržište će samo da odluči o svemu tome.
Gospodine Dinkiću, hteo bih da vam kažem – izađite jednom sami na tržište, sami izađite na izbore, pa pokažite i ostalima, recimo i privrednim komorama, kako to izgleda. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministre gospođo Kalanović, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici,  pred nama je set zakonskih predloga koji imaju za cilj približavanje Srbije Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Reč je o Predlogu zakona o turizmu, Predlogu zakona o standardizaciji, Predlogu zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Predlog zakona o turizmu, treba istaći, pre svega sledi uputstva evropskih zakona i opšteprihvaćenog trgovačkog zakonodavstva u svetu i, naravno, kao što je rečeno, donosi značajnije novine.
Ubeđeni smo da će se nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, zajedno sa strategijom razvoja u Srbiji, utvrditi osnovni okviri za kompletnije i celishodnije uređivanje pitanja i odnosa u ovoj oblasti.
Takođe, verujemo da će se na određeni način opredeliti i najznačajniji turistički potencijali i, ono što je po našem mišljenju najbitnije, a to su aktivnosti nadležnih organa na promocije, na boljem organizovanju, na podsticanju ove delatnosti.
Nakon usvajanja ovog zakona biće neophodno doneti i niz pravilnika koji će omogućiti bolje uređivanje turističke delatnosti. Zaista želimo da verujemo da ćemo imati jedan moderan evropski zakon koji će biti podstrek, stimulacija, koji će, sa jedne strane, biti ohrabrenje i podrška onima koji ulažu i žele da ulažu u turizam, a sa druge strane, sankcija za one koji zauzimaju pozicije prioritetnih destinacija, ali prosto ne rade na odgovarajući način.
Najpre želim da kažem da će ovaj zakonski predlog omogućiti formiranje razvojne turističke kompanije ili korporacije, čiji će zadatak biti realizacija turističkih investicionih projekata i koja će imati presudan uticaj na rast konkurentnosti srpskog turističkog proizvoda. I, čini mi se, ovo je predlog Ministarstva trgovine i turizma koji datira još od pre nekoliko godina.
Takođe, ovaj zakonski predlog predviđa uvođenje principa "jednošalterskog sistema" za registraciju onih privrednih subjekata koji se bave turizmom. Dakle, evidencija koja je do sada bila vođena u Ministarstvu ekonomije biće prebačena u Agenciju za privredne registre i svi će biti povezani sa ostalim registrima. Ovo će, svakako, skratiti vreme, olakšati korišćenje i znatno smanjiti troškove registracije.
Ono što takođe želim da istaknem kao pozitivno jeste niz manjih zakonskih unapređenja koja se, između ostalog, odnose na osiguranje korisnika usluga i nadoknadu troškova. Mislim da je prvi put u zakonu uveden i pojmovnik, svakako sa ciljem da bi se na određeni način izbegla dvosmislena tumačenja.
Što se tiče sistema planiranja turističkih aktivnosti, ovde su predviđene određene izmene koje su na bolji način usaglašene sa postupkom planiranja prostora i zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara.
Bez obzira na to što smatramo da je reč o jednom kvalitetnom zakonskom predlogu, moramo da izrazimo i nezadovoljstvo, a to se moglo čuti i u današnjoj raspravi, zbog neodržavanja javne rasprave u kojoj bi hotelijeri i turističke agencije mogli da iznesu svoje predloge i sugestije. Sa druge strane, kada je reč o ovom pitanju donekle možemo biti zadovoljni činjenicom da je prilikom izrade Strategije razvoja turizma Republike Srbije, a u cilju analize trenutnog stanja u turizmu, održano, kako je navedeno u obrazloženju ovog zakonskog predloga, sedam radionica širom Srbije sa 190 učesnika, da je obavljeno 14 razgovora sa predstavnicima za turizam relevantnih institucija, kao i sa Ministarstvom zdravlja i da je sprovedeno anketno istraživanje među stranim posetiocima na graničnim prelazima.
Takođe sam želeo da kažem da će efekti finansijske krize svakako biti prisutni i u ovoj oblasti, odnosno uticaće na razvoj turizma, ako imamo na umu činjenicu da je zapravo reč o delatnosti koja je uslovljena pre svega platežnom sposobnošću, odnosno životnim standardom građana.
Imaćemo, evidentno, nakon usvajanja ovog zakonskog predloga, jedan evropski zakon; govorimo o turizmu kao perspektivi, kao razvojnoj šansi Srbije i želim da postavim pitanje – da li su pravljene nekakve analize kada je reč o turizmu u Srbiji, koliko će efekti krize pozitivno ili negativno uticati na turizam u Srbiji, ako smatramo Srbiju evropskom turističkom destinacijom i šta tim povodom konkretno čini Turistička organizacija Srbije?
U uvodnom izlaga
nju gospodina ministra mogli su se čuti neki od nacionalnih prioriteta, kada je reč o planinama na teritoriji Republike Srbije. Kao poslanik koji dolazi iz Kolubarskog okruga, iz valjevskog kraja, imam obavezu da postavim pitanje šta je sa planinom Divčibare? Voleo bih da nisam dobro čuo i da je moja greška, ali čini mi se da među navedenim nacionalnim prioritetima nema planine Divčibare.
Ne osporavajući navedene prioritete želeo bih da postavim pitanje – koji su to kriterijumi koji planinu Divčibare nisu svrstali u red ovih prioriteta?
Kada je reč o Predlogu zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, novine koje su unete u ovaj zakonski predlog odnose se najviše na preciziranje terminologije i odredbe koje se odnose na dozvole.
Uvoz, izvoz i tranzit robe po prethodno podnetom zahtevu u skladu sa Svetskom trgovinskom organizacijom, odnosno Sporazumom o procedurama izdavanja uvoznih dozvola.
Ovim zakonskim predlogom biće regulisane samo osnovne odredbe, dok će novim podzakonskim aktom, odnosno uredbom o procedurama izdavanja i korišćenja nadzornih dokumenata i dozvola, biti regulisani bliži uslovi za neautomatsko i automatsko izdavanje dozvola, opet u skladu sa pomenutim sporazumom sa Svetskom trgovinskom organizacijom.
Novina koja do sada nije bila predviđena dosadašnjim propisima, a uvodi se usvajanjem ovog zakona, jeste nova kategorizacija automatskog izdavanja dozvole i to smatramo izuzetno pozitivnim.
Što se tiče Predloga zakona o standardizaciji, želim da kažem da usvajanjem ovog zakonskog predloga Srbija ispunjava još jedan zahtev za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU.
Inače, ovim zakonom uređuju se načela i ciljevi standardizacije, kako je navedeno u samom zakonskom predlogu, organizovanje i delatnost nacionalnog tela za standardizaciju, kao i deo koji se tiče donošenja, objavljivanja i primene standarda u Republici Srbiji i srodnih dokumenata.
Na samom kraju, želim da ponovim stav Poslaničkog kluba SPS-JS da u načelu podržavamo sva četiri zakonska predloga. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton, posle njega narodna poslanica Svetlana Stojanović.

Danas smo govori najviše o turizmu, verovatno zbog toga što su poslanici prepoznali turizam kao važnu privrednu granu. Turizam i poljoprivreda su privredne grane koje mogu ovoj državi obezbediti značajan izvor deviza: poljoprivreda sa zdravom hranom i turizam sa mnogobrojnim prirodnim bogatstvima, kao kulturni turizam, sportski turizam i etnoturizam. Poslanici pre mene su govorili o tome. To je sve ono što Srbija ima u svojoj ponudi, što se tiče turizma.
Međutim, čuli smo od ministra i većeg broja poslanika da je turizam kod nas veoma neorganizovan, da je na niskim granama u odnosu na konkurentske zemlje. Teško da ćemo to popraviti samo sa ovim zakonom i da će turizam zauzeti mesto koje treba da zauzme u ovoj državi. Za to je potrebno mnogo rada.
Naveo bih primer iz sredine odakle dolazim, iz Kikinde. Ako pomenemo Kikindu, po čemu je Kikinda poznata? Najpre ćete pomisliti na crep, "Toza Marković", i to je to.
Međutim, Kikinda ima mnoge turističke znamenitosti i atrakcije za koje se malo čulo, možda smo krivi i mi. Radili smo četiri godine na tome da to postane dostupno građanima, sve te turističke atrakcije. Država bi morala da pomogne lokalnoj samoupravi, koja je uglavnom nesposobna, nezainteresovana za razvoj turizma, zbunjena, ne znaju da li su došli ili treba da idu.
Nešto od turističkih atrakcija, što se može videti jedino u Kikindi, jeste pola miliona godina stara ženka mamuta; urađen je skelet mamuta od veštačkog materijala u prirodnoj veličini, koji je izložen, i trodimenzionalni film o mamutu. To je nešto što se u Evropi na drugom mestu ne može videti, samo u Kikindi. Nije samo mamut, Kikinda ima i suvaču, gde su konji okretali kamen i na taj način se mlelo žito. Takvu suvaču možemo videti u jednom mestu u Mađarskoj i u Hrvatskoj. Kikindska suvača je najveća.
Ono što je još interesantno, što nema nigde u svetu nego samo u Kikindi, jeste simpozijum "Tera", koji se održava od 1972. godine, koji su posetili vajari iz više od 30 zemalja, 365 vajara. Za taj simpozijum karakteristična je izrada skulptura od gline velikog formata, što se nigde u svetu ne radi. Po tome bi Kikinda trebalo da bude veoma poznata u Srbiji i da postane turistička destinacija.
Što se tiče prirode, pored Kikinde se nalazi Mokrin gde se nalazi stanište velike droplje. To je najveća ptica letačica u Evropi. Pored toga, od onoga što nam je priroda dala imamo i jezero. Jezero jeste prirodno, ali oko jezera je prostor uređen. Jezero se nalazi u centru grada, ostatak je nekadašnje reke koja je prolazila kroz Kikindu. Oko jezera se nalaze otvoreni i zatvoreni olimpijski bazeni, fudbalsko igralište za veliki, mali fudbal, odbojkaško igralište, trim staza, atletska staza. Postoje izuzetni uslovi za sportski turizam i rekreacioni turizam.
U Mokrinu se svake godine održava Svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim jajima. U Mokrinu se održava svake godine i borba gusaka.
Hoću da kažem da ovakve primere kao što je Kikinda imamo u mnogim gradovima i selima širom Srbije, a država, Vlada i Ministarstvo bi trebalo da porade na tome da se za sve to uradi marketing, da se pomogne tim opštinama, jer razvojem turizma u tim opštinama, i poljoprivrede koja je usko povezana sa turizmom, doći će do toga da u tim mestima...
Kikinda je mesto pored granice i svake godine imamo 500 stanovnika manje. Sigurno da nije naš cilj da se povećava broj stanovnika Beograda i Novog Sada, već da ljudi ostanu u svojim gradovima. Preko turizma bismo i u Kikindi pomogli da ljudi ostanu i da se bave turizmom.
Najveći problem turizma je to što nedostaje marketing u turizmu, nedostaje smeštaj.
Trenutno u Kikindi nemate toliko kvalitetnog smeštaja da biste smestili samo autobus gostiju. Za sada i Kikinda i mnogi drugi gradovi koji imaju značajne turističke atrakcije mogu da budu samo mesta za jednodnevni odmor, jednodnevni izlet. Ono što nam je potrebno, to je dobra organizacija, dobar marketing, sposobni ljudi, smeštajni kapaciteti, a ostalo je Srbiji dao Bog. Hvala.

 Reč ima narodna poslanica Svetlana Stojanović, a posle nje narodni poslanik Vlajko Senić.

Poštovani narodni poslanici, želim da govorim samo o jednom aspektu zakona o turizmu, o tome kako kulturne i umetničke vrednosti staviti u funkciju razvoja turizma.
Kulturni turizam je, s jedne strane, izlazak kulture na turističko tržište. S druge strane, podrazumeva motivisanje turista da nekuda otputuju da bi videli, doživeli, upoznali i razumeli kulturu, istoriju i način života zemlje u koju doputuju. Kulturni turizam je moćna razvojna oblast čak i danas, u vreme globalne ekonomske krize. Citiram: "Želim da kultura bude naš odgovor na svetsku ekonomsku krizu", izjavio je predsednik Francuske. Za Nikolu Sarkozijea kultura je, pre svega, političko sredstvo za širenje uticaja jedne zemlje u svetu. Izveštaj koji je naručila Jelisejska palata pokazao je da bi ambiciozna kulturna politika imala odlučujući uticaj na porast turizma u Francuskoj.
Ako je to slučaj u Francuskoj, nema nikakvog razloga da ne bude i u Srbiji. Razlika između Srbije i Francuske je u tome što mi u svoju kulturu i turizam nismo dovoljno ulagali.
Pre nekoliko godina osnovan je Evropski institut za kulturne maršrute, sa sedištem u Luksemburgu. Zadatak ovog instituta je da koordinira projekte, obezbedi tehničku pomoć u njihovoj realizaciji, prikuplja potrebnu dokumentaciju. Uslov je da tema kulturne maršrute obuhvati više evropskih zemalja i promoviše evropske kulturne vrednosti.
Turista u Srbiji takođe mora imati nekoga kome će se obratiti kada poželi da otputuje na kulturnu maršutu poput: crkve i manastiri od Pirota do Zvonačke banje, ili - arheološka nalazišta, ateljei slikara u Kovačici, dvorci Vojvodine. Samo udruženim snagama upravljača turističkim prostorima, Zavoda za zaštitu spomenika kulture, ustanova kulture, privrednih subjekata i lokalne samouprave moguće je razvijati turizam u celini i kulturni turizam posebno. Svaka turistička ponuda obuhvata turističke sadržaje. Međutim, tek kada se ova dva sektora, turizam i kultura, povežu u zajedničku razvojnu politiku, u praksi ćemo imati kulturni turizam.
O povezanosti turizma i kulturne baštine govori preporuka Saveta Evrope o promovisanju turizma radi unapređivanja kulturnog nasleđa kao faktora održivog razvoja.
Savet Evrope u svojoj preporuci iz 2003. godine ističe da je kulturno nasleđe jedinstveno i nezamenljivo, da je zaštita kulturnog nasleđa deo procesa održivog razvoja, da je kulturno nasleđe po sebi veća vrednost od turizma, da je gubljenje kulturnog identiteta jednog naroda ozbiljna opasnost, a očuvanje autentičnosti svih kultura prioritet.
Dok Savet Evrope u svojoj preporuci brine o tome kako da evropsku kulturnu baštinu zaštiti od najezde turista, nas bi trebalo da zabrine do koje mere mi svoju baštinu ne umemo da upotrebimo u turističke svrhe.
Mi kulturu vidimo kao lepotu bez svrhe i upotrebne vrednosti. Još gore, vidimo je isključivo kao potrošača krvavo zarađenog budžetskog novca. Kultura koja izađe na turističko tržište ne samo što može da vrati novac u turističku infrastrukturu, već i da ga uveća i upotrebi za unapređenje kulture.
Svetsko iskustvo je pokazalo da sektor kulture spada među sektore sa najbržom stopom rasta. Kulturna industrija se po brzini rasta našla među sektorima kao što su finansije i bankarstvo, informaciona tehnologija, uslužne delatnosti i turizam, naravno.
Na zakon o turizmu poslanici Demokratske stranke Srbije podneli su desetak amandmana koji turizam povezuju sa kulturom. O tome ćemo detaljnije govoriti kada bude rasprava u pojedinostima.
Upotreba kulture u turističke svrhe donosi nesumnjivu ekonomsku dobit. Zarada ostvarena od turizma morala bi se jednim delom vratiti subjektima odgovornim za očuvanje kulturne baštine, bilo da je reč o Republici, lokalnoj samoupravi, ustanovama kulture ili privrednim subjektima.
Srbija je stara država. Naša baština je bogata, prebogata. Time što je nedovoljno i neracionalno koristimo u turizmu lišavamo sebe mogućnosti da nas svet vidi drugačije nego što nas vidi danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vlajko Senić, pa posle njega narodna poslanica Marina Raguš.

Poštovana gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo ministre, saradnici, govoriću samo o zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju.
Vidim da je za govornike interesantniji zakon o turizmu, tako da ću ostaviti više vremena njima za tu diskusiju.
Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju je neka vrsta pokazatelja potrebe da u ovom trenutku Srbija usvajanjem tog zakona načini taj poslednji korak ka punopravnom članstvu u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
I sam sam imao priliku da učestvujem na pregovorima o prijemu Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju i čini mi se da ovde još uvek ne postoji svest o tome, prvo, koliko je malo zemalja ostalo van Svetske trgovinske organizacije, a s druge strane, koliko je za našu izvoznu privredu važno formalno članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, pogotovo u ovim vremenima kada je najgori efekat svetske ekonomske krize upravo na međunarodnu trgovinu.
Praktično, ovaj sporazum sa MMF-om koji, nadam se, sklapamo u prvoj polovini maja, kojim spasavamo eksternu likvidnost naše zemlje... Dakle, moramo realno da pogledamo istini u oči, da vidimo koliko je širok spoljnotrgovinski deficit naše države, koliko je dramatično veći uvoz od izvoza, koliko je to do sada bilo moguće pokrivati u prethodnih osam godina kreditima koji su bili relativno povoljni, stranim direktnim investicijama, koliko će to biti nemoguće pokrivati u narednom periodu. I, ono što je Vlada usvojila kao svoj strateški zadatak, to je da na srednji rok taj deficit, odnosno razlika ne bude veća od 5%.
Neophodna mera za dostizanje tog cilja je upravo usvajanje ovog zakona, kasnije i punopravno članstvo Srbije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Time ćemo mi i formalno biti u obavezi da preuzmemo neke obaveze koje smo već ranije preuzeli i mislim da je zbog toga važno sada naglasiti, bez obzira na ogromne kritike koje su u javnosti prisutne, koliko je bila važna odluka Srbije o jednostranoj primeni SSP-a, iako je to teško u ovoj godini zbog inače smanjenih budžetskih prihoda.
Na ovaj način smo poslali poruku EU, kao našem najznačajnijem spoljnotrgovinskom partneru, da smo spremni da prihvatimo te principe i da ćemo prilagoditi naša preduzeća u potpunosti uslovima svetske trgovine, tako da sutra kada ta odluka bude (ona praktično od strane EU postoji posle 2000. godine) budemo spremni.
Ono što je važno, to je da građani shvate da dugoročno održavanje deficita, odnosno disbalansa između uvoza i izvoza ova država ne može da izdrži. Radi se o milijardama i milijardama dolara koje mi iz eksternih izvora moramo da prihodujemo godišnje da bismo taj disbalans izdržali. Hoću da kažem, da nije bilo ovih mera Vlade Republike Srbije, da nije bilo izvesnog sporazuma sa MMF-om, da bi u 2008, 2009. i 2010. godini za 8,5 milijardi evra bile smanjene devizne rezerve ove države i da bismo verovatno došli u situaciju pucanja tzv. eksterne likvidnosti.
To je nešto što se čak i staroj Jugoslaviji desilo 1981. godine, kada u jednom trenutku (čini mi se da je to bilo baš nekog petog, šestog maja 1981. godine) više nije bila u mogućnosti da servisira svoje međunarodne obaveze.
Zbog toga je izvozna orijentacija naše zemlje, podrška Agencije za promociju izvoza, bolja saradnja sa stranim investitorima, potpuna liberalizacija spoljnotrgovinskog režima nešto što teško opterećuje našu privredu, ali ono što nam već na srednji rok mora dati odgovarajuće rezultate. Jer, u uslovima svetske ekonomije koja će možda biti bolja za godinu i po dana, ali koja više nikada neće biti takva kao što je bila pre svetske ekonomske krize, kada ćemo biti u daleko težoj poziciji za strani novac, za strano finansiranje, ova privreda mora da bude i da postane u međuvremenu maksimalno izvozno orijentisana. To je jedini održivi način i jedini održivi model kako Srbija može da ide napred i da se razvija.
Ono što takođe treba reći zbog naših građana, jer se često manipuliše tom temom slobodnog izvoza i uvoza, kako naša država nije zaštićena – čak i po ovom zakonu, čak i po odredbama Svetske trgovinske organizacije, vi kao država imate pravo na zaštitne mere za svoju ekonomiju, dakle na antidampinške mere, na kompenzatorne mere, na mere zaštite od prekomernog uvoza, na mere koje sprečavaju preveliki spoljnotrgovinski deficit, i to se ovim zakonom na jedan način koji je prihvatljiv i za Svetsku trgovinsku organizaciju uređuje.
Privreda Srbije i Vlada Srbije će biti (da bi građani Srbije razumeli sutra) u situaciji da ukoliko neko želi da izveze neku robu na srpsko tržište po ceni koja je niža nego što je na matičnom tržištu zemlje izvoznika, može da "udari" (da tako kažem, da bi građani razumeli) antindampišku taksu i da na taj način poskupljuju uvoz, da može da reaguje kompenzatornim merama, ukoliko se od zemlje izvoznika subvencioniše uvoz u Srbiju, odnosno izvoz na naše tržište; da može da reaguje takođe kada je prekomerni uvoz takav da ugrožava domaću industriju i da može da reaguje kada je naš platno-bilansni deficit ugrožen.
Dakle, pored prednosti, prihoda i svega onoga što prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju vama daje i otvara nove mogućnosti za širenje svog izvoza, otvara se i legitimna odbrambena politika države. To je ono, čini mi se, sa čime građani nisu u dovoljnoj meri upoznati. Dakle, građani nisu u dovoljnoj meri upoznati da je legitimno pravo u najliberalnijoj ekonomiji danas da štitite interese svoje države.
Usvajanjem ovog zakona i njegovom primenom i prijemom u Svetsku trgovinsku organizaciju dobićemo instrumente i da pojačamo naš izvoz i da štitimo naše tržište. To su pojmovi koji su veoma važni i kojima se do sada, nažalost, iz političkih razloga manipulisalo. Zaštita tržišta onda kada je ugrožena naša industrija, realno, a ne zaštita tržišta da bi se u Srbiji održala proizvodnja nečega što nije rentabilno čak ni u samoj Srbiji, a kamoli na nekom tržištu EU ili nekih drugih zemalja gde to treba da izvozimo.
Zbog toga je ovaj zakon važan i verujem da će ogromnom većinom glasova poslanika u Skupštini biti podržan i da ćemo na taj način stvoriti institucionalne uslove, kao što sam rekao, da idemo na agresivniju izvoznu politiku ove države, da smanjimo platno-bilansni deficit i da se spremimo za neko buduće vreme koje će biti daleko teže nego što je bilo vreme do 2008. godine. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, a posle nje narodni poslanik Dejan Nikolić.