Gospodine ministre, kao što je rekao kolega Ostojić, nemate razloga da sve ovo lično shvatate. Rezultati su ono što je merilo. Za to je jedino Duško Radović mislio da nije tako.
Kažem vam, posle svega ovoga što se dešavalo u proteklih godinu, dve dana, politike koju ste vodili sa mesta na kome se i dan-danas nalazite, bilo bi lepo da kada drugima predlažete da izađu na tržište izađete i sami, pa da vidite da li građani imaju poverenja u ono što vi govorite. Na neka pitanja koja smo postavili nismo dobili odgovor. Nas koji smo vam postavili pitanja nazvali ste politikantima.
Objasnite nam, gospodine ministre, kako je moguće da ministarka finansija kaže da je moguće da će se povećati porezi, kao krajnja mera. Vi kažete da nema šanse da se povećaju, pričamo o PDV-u, ministarka Dragutinović kaže da ćemo oporezovati sva primanja koja su veća od određenog iznosa. Posle tri dana izlaze mere koje govore da se to neće dogoditi. Kažete – jedinstveni smo u Vladi, radimo super kao tim. Svaki dan dolaze različiti signali iz Vlade, različite izjave iz Vlade. Očito se namećete kao portparol Vlade, kao premijer, kao ministar finansija, kao ministar ekonomije, potpredsednik Vlade. Čekamo samo da nastupite kao ministar unutrašnjih poslova za one koji ne misle kao vi.
Građani jako teško žive. Ovo nije demagogija. Ovo je fakat. Znam da i vi to znate. Znam da imate verovatno veoma dobru nameru da učinite da građani žive bolje, ali to vam ne uspeva. Jedino što vam uspeva je sjajan marketing.
Šta je sa javnim preduzećima, gospodine Dinkiću? Jedva čekam da dođe dan da Državna revizorska institucija uđe u javna preduzeća, pa da vidimo koliko se plaća pojavljivanje pored predsednika u izbornoj kampanji, da vidimo koliko se plaćaju šestominutni prilozi na jednoj televiziji preko računa javnih preduzeća. To su stvari o kojima ćemo tek govoriti. Danas je trebalo da pričamo o turizmu. Vi ste pokrenuli priču o ekonomskim merama i to je dobro, ali prestanite da zamajavate narod.

Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, pravo na repliku u trajanju od tri minuta.

Gospodine ministre, niste uspeli da me ubedite, iako ste pokušali. Svoj sam krst preneo. Svoj sam samar skinuo. Čudim se Borisu Tadiću da on vas nosi na leđima i to nikada neću moći da shvatim. Vi ste opterećenje za ovu vladu. Vi ste opterećenje za Srbiju. Manir kojim vaša stranka vrši vlast je opterećenje za Srbiju.
Pričamo o javnim preduzećima. Prijavili ste plate direktora javnih preduzeća iz februara meseca ove godine. Dajte nam izveštaj direktora iz G17, koliko su odneli kući prošle godine za celu godinu, plate, bonuse, nagrade, stimulanse, stimulacije? Koliko vam je odneo direktor Komercijalne banke? Kada je počela akcija svi su skinuli plate, zašto ste nam dali koliko trenutno imaju plate? Možemo li da govorimo o desetinama hiljada evra mesečnih nadoknada za vaše članove? Možemo li da govorimo o 20% od svih tih nadoknada koji idu vama i vašoj stranci za finansiranje vaših aktivnosti?
Da nas ne biste optuživali da građani Srbije misle kako ništa ne radimo, a vi samo radite, predsednik Vlade je dobio predlog mera Srpske napredne stranke. To što vi ne govorite sa predsednikom Vlade je vaš problem, to što on vama nije rekao šta smo predložili.
Sada neke poslaničke grupe predlažu mere koje smo mi tada predložili. Sada vi ulazite u mere koje smo tada predložili. Naknadna pamet, pet-šest meseci. Ne tražimo mi uopšte autorstvo nad tim merama, samo ih primenjujte. Samo neka bude bolje Srbiji. Ali, vaš manir da ističete sebe u prvi plan, vaš manir da kažete da niste mogli da predvidite krizu, pa zato niste znali koliko će da vrede obveznice, a te godine ste bili najbolji ministar finansija u svetu, vaš manir da ne preuzimate odgovornost uopšte za sve loše što uradite, da tražite šta da veličate od onoga što ste ikada dobro uradili, nije manir kojim se Vlada vodi u vreme krize. Izabrani ste za ministra zato što je narod mislio da ćete obezbeđivati kredite.
Pogledajte stenogram vaše današnje diskusije. Ne biste prošli prvu godinu ekonomskog fakulteta. Nalupali ste se, gospodine ministre. Ekonomske kategorije, kao da ste ih izgubili negde u Vladi. Zapostavili ste potpuno ekonomiju.
Sada se bavite drugim problemima. Glumite ekonomistu, gospodine Dinkiću. Ali, dobro, kolega je lepo rekao, jednog dana promeniće se vlast. Nema demokratije bez promene vlasti. Nema saznanja o tome šta ste radili, dok se vlast ne promeni.
Vama je budžet pao za 2%, a prihodi u privredi za 80% i vi nalazite neku računicu po kojoj to opravdavate i dokazujete da je to tačno i da je to moguće. PDV naplaćujete na fakturisanu robu, a nikada nema plaćanja te robe. U privrednim sudovima su po sprat visoki sporovi, već sada. Hvalite bankarski sistem, koji nemamo. Možete da kažete da je kosmička priroda najbolja…
(Predsedavajuća: Tri minuta, narodni poslaniče.)
… nemamo je i nismo je nikada imali.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić, posle njega narodna poslanica Bojana Stanojević.
Izvinjavam se, narodni poslanik Aleksandar Pejčić i narodna poslanica Marina Raguš su po dogovoru promenili mesta u redosledu. Reč ima narodna poslanica Marina Raguš, oprostite zbog omaške. Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 14 minuta.

Nažalost, ode ministar Dinkić. Nadam se da će se vratiti. Ako se ne vrati, znam da će mu državni sekretar preneti ovo što sada imam da kažem.
Radi se o onome što je gospodin Dinkić rekao da niko nije mogao da prognozira, da je u avgustu tek trebalo da se nazre da može tako nešto da se desi. Međutim, 25. februara, vreme predviđeno za repliku mi nije dozvoljavalo da to do detalja prenesem srpskoj javnosti, ipak je ovde ona najpozvanija da sazna svaki detalj, gospodin Dinkić je rekao, između ostalog, da se plate i penzije neće smanjivati, niti će biti povećanja PDV-a. To je bilo prilikom završetka javne rasprave o Zakonu o regionalnom razvoju u gradu Nišu. Takođe je gospodin Dinkić rekao: "Srbija neće povećavati porez, jer nema od koga da ga naplati. Imaće manje budžetskih prihoda od očekivanih, a rešenje za deficit u budžetu je u zaduživanju na inostranom i domaćem tržištu kapitala."
Prema rečima gospodina Dinkića, na tržištu kapitala smanjene su kamatne stope, ukupna zaduženost Srbije iznosi 25% bruto društvenog proizvoda, što ostavlja mogućnost za finansiranje ovogodišnjeg budžetskog deficita zaduživanjem pod povoljnim uslovima (to je sve 25. februar 2009. godine). Između ostalog, gospodin Dinkić je tada rekao: "Pored postojećih mera koje smo doneli, planiramo i dodatne mere čiji je cilj ublažavanje negativnih efekata krize, a to su mere za preduzeća koja su sada u problemima, ali su ranije uspešno poslovala, kao i za preduzeća koja imaju dugove iz prošlosti, a sada redovno servisiraju svoje obaveze."
Toliko o tome na koji način ministar Dinkić i režim prilaze finansijskoj krizi koja je definitivno potresla, a i potresaće sve više Srbiju.
Takođe, jedna činjenica o kojoj bi takođe valjalo odgovoriti gospodinu Dinkiću tiče se primene Prelaznog sporazuma. Gospođa Diana Dragutinović, ministar finansija, 5. oktobra 2008. godine je rekla, citiram: "Primena Prelaznog sporazuma treba da sačeka njegovo usvajanje od strane EU."
Ako se ekonomska situacija u našoj zemlji pogoršavala, što je Vlada priznala kada je smanjila svoju prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda na oko 3%, mada je i to verovatno optimistička prognoza, ako se uzme u obzir procena najveće bonitetne firme na svetu "Dan i Bredstrit", koja je u svom januarskom izveštaju procenila smanjenje ekonomskog rasta u Srbiji 2009. godine na 2,5% i deficit veći od predviđenih 1,5% bruto domaćeg proizvoda... Odlučeno je, uprkos pogoršanju ekonomske situacije, da se jednostrano primenjuje Prelazni sporazum sa EU. Makar je jedna pozicija zvaničnika iz srpske vlade bila potpuno suprotna.
Ono na šta takođe nismo dobili odgovor, primećeno je od prethodnog kolege, jeste šta režim nije smeo da pita gospodina Miškovića, a mi ćemo ga svakako u nekoj prilici, makar na nekom anketnom odboru, pitati – iza kojih političkih stranaka stoji, na koji način on sklapa poslove u Srbiji i na koji način je on postao pravi monopolista u državi Srbiji, ali o tom potom.
Ono što jeste ovde tema, verujem da će gospodin Dinkić moći da da odgovor kad se vrati, jednostrana primena Prelaznog sporazuma i pratećih zakona, recimo o carinama, u potpunosti odgovara gospodinu Miškoviću. Na primer, 11. januara 2009. godine generalni direktor "Delta maksi grupe" izjavio je da će trgovina u Srbiji imati koristi od jednostrane primene Trgovinskog sporazuma sa EU.
Ovome takođe treba dodati ocenu Dijane Marković-Bajalović, predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, da postoje monopoli ili nedovoljna konkurencija u oblasti maloprodaje prehrambenih proizvoda. Prema ostvarenom prometu, broju prodajnih objekata, kvadraturi na beogradskom tržištu, "Delta" je monopolista sa 70%.
Upravo će kompanija "Delta" kao monopolista u sektoru trgovine imati koristi od jednostrane primene Prelaznog sporazuma. Istovremeno, primena tog sporazuma će u suštini 267.000.000 evra prebaciti na leđa najsiromašnijih građana Srbije, preko naplate akciza i eventualnog, kao što smo čuli od zvaničnika iz Vlade Srbije, povećanja poreza na dodatu vrednost.
Takođe, još jedan od primera koje bi gospodin Dinkić trebalo da prokomentariše i da čuje jeste i pitanje koje mu je njegov kolega iz Vlade uputio, a tiče se Koridora 10.
Javno je čovek postavio pitanje, radi se o gospodinu Mrkonjiću – da li za dva meseca može da da 40.000.000 evra u dinarima za eksproprijaciju zemljišta, vezano za Koridor 10, da bi mogao da koristi 115.000.000 evra međunarodnih kredita.
Ono što jeste značajno i što smo pokušali da uradimo danas jeste da oslikamo situaciju koja je nastala posle 2000. godine. Ne kažem da je ovo pre toga bilo dobro, kvalitetno, nikada viđeno, ali to su neuporedive kategorije, s obzirom na to da je tada država bila u izolaciji, pod sankcijama i opterećena građanskim ratovima, a vi ste imali celokupnu podršku međunarodne zajednice.
Sada imate monopoliste, pa ako pogledate "Deltin" sajt, videćete da je prihod od prodaje 1.720.000.000 evra samo u 2007. godini, u 2008. godini planirani prihod kompanije bio je još veći i iznosio skoro neverovatnih 2.880.000.000 evra. Tu se može videti da se bavi uvozom automobila, rezervnih delova, prodajom kozmetike, distribucijom hrane, mineralnih đubriva, da poseduje ogroman lanac supermarketa.
Ali, mi ne možemo da vidimo ni na jednom zvaničnom sajtu Vlade Republike Srbije šta je gospodin Mišković uradio za državu u ovom kriznom periodu, po ugledu na sve značajne ekonomije zapadnoevropskih demokratija, na koji način je donirao ili pomogao određenim ranjivim grupama stanovništva.
Ono što je osnovno, ne vidim nijedan odgovor na konkretne primere, kao što je privatizacija "Ce marketa", pa Luke Beograd, o tome govori Savet za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije.
Dakle, država je stvarala uslove za postojanje monopolista i mi smo o tome danas pričali. Na osnovu svih tih konkretnih primera smo izneli nevericu da ovaj set predloženih ekonomskih zakona treba bilo šta da unapredi. Ovi zakoni ne znače sprovođenje interesa građana Srbije, već interesa EU i određenih centara. To smo potkrepili određenim dokazima do kojih smo došli.
Javnost će da prosudi ko je u pravu, istorija će da zabeleži sve, kako su se odvijali politički događaji na političkoj sceni Srbije krajem 2008. i 2009. godine, ko je prekrojio izbornu volju i ko zapravo vlada Srbijom.
U preostalom vremenu, to je još nekih pet i po minuta, samo ću da obratim pažnju na ono što ćemo u pojedinostima ozbiljno da pokušamo da elaboriramo, eventualno amandmanima unapredimo, a to su predlozi zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, standardizaciji, tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, Predlog zakona o turizmu.
Da ponovimo, nije nam jasno kako su ove tačke dnevnog reda spojene, s obzirom na tematiku i ozbiljnost predloženog seta zakona, ali ono što je gospođa Lidija Dimitrijević, moja koleginica koja se bavila ovom problematikom, pokušala ovde da iznese kao problem jeste spoljnotrgovinska razmena u prethodnoj godini, koja je inače bila najveća sa članicama EU, više od polovine ukupne razmene. Suficit u razmeni je ostvaren sa bivšim republikama SFRJ, BiH, Crnom Gorom i Makedonijom. S obzirom na to da imam vrlo malo vremena, samo ću da najavim temu o kojoj ćemo pričati u raspravi u pojedinostima. Najveći deficit se ipak javlja u trgovini sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega nafte i gasa. Glavni je problem u tome što se, to nam nije jasno, nedovoljno koristi bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini od strane naših izvoznika. Pretpostavljamo da će se ići u tom smeru, s obzirom na to da je članstvo u EU zaista na dugačkom štapu.
Ovde se, naravno, postavlja opravdano pitanje zbog čega Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza ne podstiče mogućnost naših izvoznika za izvoz u Rusiju, iz više razloga, na prvom mestu to je kompatibilnost proizvoda i tržišta; takođe, pored ovog sporazuma, još jednu pogodnost predstavlja to što su potrebe Ruske Federacije za poljoprivrednim proizvodima tolike da apsolutno sve količine koje se proizvedu u Srbiji mogu da se izvezu za potrebe Rusije.
Gospođa Dimitrijević ovde s pravom postavlja pitanje, baveći se ovim predlogom zakona, u čemu je ovde suštinski problem, zašto Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza u proteklih nekoliko godina nije uradila ništa da do ove saradnje dođe i da se time ostvari značajan izvoz naših poljoprivrednih proizvoda i ovu dilemu skoro i da ne treba objašnjavati. Dakle, svakome u Srbiji je potpuno jasno da bi to i te kako doprinelo lakšem podnošenju uticaja svetske finansijske krize. Između ostalog, došlo bi do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, koji Srbija već konstatuje kao činjenicu. Mi i ovako imamo situaciju da je zbog svetske finansijske krize došlo do pada industrijske proizvodnje. U Srbiji u decembru 2008. godine zabeležen je pad od 8,9% u odnosu na isti mesec 2007. godine, pad od 9,7% zabeležen je takođe u proizvodnji i distribuciji električne energije, gasa i vode, dok je prerađivačka industrija zabeležila pad od 9,4%.
Takođe, još jedan od dodatnih primera: u decembru prošle godine proizvodnja sirovina i repromaterijala bila je za 16,7% manja nego 2007. godine, dok je proizvodnja kapitalnih proizvoda pala za 13,7%, energije za 9,7%, a netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 3,4%. Obim industrijske proizvodnje u decembru 2008. godine bio je manji nego u istom mesecu 2007. godine u nekih 20 oblasti koje u strukturi industrijskih proizvoda čine 86%, dok je rast zabeležen kod svega devet oblasti. To su nepobitne činjenice.
Najveći uticaj na pad industrijske proizvodnje u decembru 2008. godine imala je proizvodnja osnovnih metala, struje, hemijskih proizvoda. Početkom 2009. godine nastavljen je trend pada izvoza i uvoza zbog finansijske svetske krize koja je dovela do pada privredne aktivnosti u svetu.
Ono što je takođe evidentno jeste da predstavnici Vlade po svaku cenu žele ulazak u EU, međutim, vrata EU su ipak zatvorena za Srbiju, jer Srbija sada ni po čemu nije pripremila svoju proizvodnu strukturu, ni po standardima, a ni po nivou koji može da korespondira sa visokorazvijenim tržištem EU. Jedan od primera jeste, naravno, i "Fijat" u Kragujevcu, koji ne može da uvozi od domaćih proizvođača rezervne delove zato što je tehnologija zastarela i negde na nivou od pre 20 godina.
To je ono što ćemo mi pokušati da dobijemo kao odgovor od predstavnika Vlade. Svakako je to nešto što smo, nadam se, približili srpskoj javnosti na najbolji mogući način i to je ono što ćemo pokušavati da ponudimo, uslovno rečeno, kao moguće rešenje za novonastale probleme, a tiče se usvajanja zakona koji bi trebalo da približe Srbiju Evropskoj uniji.
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je upravo iskorišćeno.)
Upravo završavam. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Bojana Stanojević, a posle nje narodni poslanik Zoran Babić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Ministarstva, kolege narodni poslanici, u svom današnjem izlaganju posebno ću se osvrnuti na Zakon o turizmu s obzirom na to da je to svakako jedna od najperspektivnijih, ali i nedovoljno razvijenih privrednih grana u Srbiji. Pored brojnih dobrih geografskih karakteristika i prirodnih predispozicija koje Srbija ima u tom smislu, turizam ipak muče i mnogi problemi koji ne dozvoljavaju pravilan razvoj ove bitne privredne grane.
Dolazim iz Vrnjačke Banje, iz, kako je to danas ministar primetio, jednog od najrazvijenijih i najvažnijih turističkih mesta u Srbiji. Ona se nalazi u Raškom okrugu, u kome je svakako turizam jedna od najbitnijih privrednih grana. Pored Kopaonika i Vrnjačke Banje, u Raškom okrugu se nalaze i Mataruška, Jošanička i Bogutovačka Banja. Priznaćete da je to za jedan okrug impozantan broj banjskih klimatskih mesta.
Međutim, osim Vrnjačke Banje, ostale banje nisu dovoljno razvijene. Ovakva situacija može da se projektuje i na čitavu Srbiju. To samo pokazuje da razvoju banjskog turizma treba dati mnogo veći značaj.
Primera radi, u 2007. godini evidentirano je 12 turističkih mesta koja su ostvarila preko 100.000 noćenja turista. Od tih 12 turističkih mesta, sedam su banjska lečilišta. Takođe je registrovano i pet turističkih mesta u kojima je ostvareno preko 300.000 noćenja turista. Od tih pet turističkih mesta, dve su banje, to su Vrnjačka i Sokobanja. To ukazuje na značaj banjskog turizma u čitavom sistemu, ali u isto vreme i signalizira da ovaj vid turizma ipak mora da bude posebno obrađen u zakonu o turizmu. Iako je tu, u svakom slučaju, vrlo bitan zakon o banjama, i zakon o turizmu mora na svoj način pravilno da definiše banjski turizam.
Podnevši nekoliko amandmana na ovaj zakon nameravala sam da bliže definišemo način naplate turističke i boravišne takse. Nadam se da će nam Ministarstvo u tom smislu izaći u susret.
Vrnjačka Banja poslednjih godina ima jedan nov problem koji, u to sam sasvim sigurna, muči i sve ostale turistički razvijene opštine u Srbiji. Naime, zbog prekomerne i neplanske izgradnje stanova i tzv. apartmana dešava se da gosti prođu kroz ova turistička mesta, iskoriste sve njihove pogodnosti i pri tom se ne prijave i, naravno, ne plate boravišnu taksu. Po pravilu, vlasnici ovih stanova nisu autohtoni stanovnici, i oni zajedno sa svojim prijateljima, rođacima prođu kroz turistička mesta bez da se prijave i da plate boravišnu taksu. Postoje neke procene da je samo Vrnjačka Banja u prošloj godini na ovaj način izgubila preko 12.000.000 dinara. To nam ukazuje na probleme koje muče banjski turizam.
Na kraju bih htela da skrenem pažnju na jedan od vodećih problema u mom mestu, u Vrnjačkoj Banji. Naime, u pitanju je neuspela privatizacija Hotelsko-turističkog preduzeća "Fontana". U momentu kada je privatizovano, ovo preduzeće posedovalo je oko 45.000 korisnih kvadrata, odnosno najveći deo najvažnijih hotelskih i ugostiteljskih objekata u našem mestu. Nažalost, privatizacija je poništena, nekoliko godina sve stagnira, u toku su neki sudski procesi koji usporavaju rešavanje problema.
U tom smislu apelujem na nadležno ministarstvo i na sve nadležne institucije da pomognu lokalnoj zajednici da se reši ovaj problem i da Vrnjačka Banja zaista bude u poziciji da održi visoko mesto među najrazvijenijim turističkim mestima u Srbiji i na taj način pomogne i ukupnom razvoju turizma u Srbiji. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je sedam minuta. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam da se svako od nas sa podjednakim žarom zalaže za razvoj i napredak oblasti iz koje potiče, kao i za napredak cele Srbije.
Kada govorim o turizmu i turističkom potencijalu Srbije, Raški upravni okrug je njen esencijalni segment sa viševekovnom tradicijom. Sunčevi vrhovi, Pančićeva omorika, crna i crvena Duboka su samo neke od asocijacija za Kopaonik. Goč i Golija su po visini niže planine od Kopaonika, sa manje skijaških dana, ali se na njima, inicijativom lokalne samouprave, ubrzano razvija taj segment turističke ponude.
Maglič, kako mu samo ime kaže, taj magloviti srednjevekovni grad koji je izgradila Jelena Anžujska iznad brzaka Ibra, niz koji se svake godine već tradicionalno organizuje "Veseli spust", manastiri Žiča, Studenica i Sveta Petka, kao spomenici nemanjićkog sjaja stare Srbije, seoski turizam Kamenice i Stanišinaca sa etno-naseljima koja niču kao produkt privatne inicijative zaljubljenika u tradiciju.
Lov na divlje svinje u visokim bukovim senovitim šumama Goča, u ograđenom lovištu Vrnjačke Banje, kao i ribolov na brzacima Ibra i u tišacima Zapadne Morave. Kao najznačajnije što su nam Bog i priroda podarili, a preci sačuvali, jesu Bogutovačka, Jošanička, Mataruška i, naravno, najveća i najlepša Vrnjačka Banja.
Ovo vam govorim kao potvrdu da je neophodno predvideti osnivanje turističkih organizacija regija, što je Srpska napredna stranka, odnosno Poslanički klub Napred Srbijo - Tomislav Nikolić, svojim amandmanom i predvidela.
Odnos Vlade Republike Srbije prema turizmu se svodi na lične afinitete resornog ministra. Kako je gospodin Dinkić, kako je malopre jedan kolega rekao, "vrhovni skijaš Srbije", ulaganja države su samo u "Skijališta Srbije", dok su drugi turistički potencijali zaboravljeni.
Zar će moj sugrađanin iz Vrnjačke Banje ili iz drugih banja Srbije čekati da gospodin Dinkić, ne daj Bože, oboli od dijabetesa ili od bolesti organa digestivnog trakta, da bi dočekali neka veća ulaganja u Vrnjačku Banju i ostale banje Srbije?
Sa koliko cinizma i dezorijentisanosti se trenutna republička vlast odnosi prema turizmu govori i primer gospodina Dragana Markovića Palme.
Prošle godine, u godini kada je Vrnjačka Banja slavila 140 godina aktivnog bavljenja turizmom, zarad jeftinih političkih poena gospodin Marković je moje Vrnjčane organizovno vodio u Jagodinu da ih uči šta je to turizam, da im pokazuje voštane figure i da im pokazuje žirafu koju mu je gospodin Dinkić, u ime Vlade Republike Srbije, u ovo vreme svetske ekonomske krize kupio novcem svih građana Srbije.
Gospodin Dragan Marković Palma bi trebalo da se hvali jagodinskim ćuranom kao svojom tradicijom i tradicijom Jagodine, a mogao bi i da iskoristi svoj izuzetan politički uticaj i ličnu težinu i da se bavi Jagodinskom pivarom, jedinom pivarom u Srbiji koja je propala, da se bavi "Juhorom", da se bavi Fabrikom kablova iz Jagodine, čija je proizvodnja na minimumu i da objasni zašto mu se toleriše sukob interesa u kojem se nalazi, a da se turizmom bave za to kompetentni ljudi u područjima sa viševekovnom tradicijom.
Vrnjačka Banja je turističko mesto prve kategorije i kraljica kontinentalnog turizma. Međutim, nebrigom države, nezainteresovanošću lokalne samouprave zbog nerešenih vlasničkih odnosa i usled nedostatka sistemskih zakona, od stare slave, nažalost, ostalo je samo ime.
Motor turističkog razvoja opštine Vrnjačka Banja je HTP "Fontana", sa kapacitetom od 1.200 ležajeva u šest hotela i sa još toliko restorana na najekskluzivnijim lokacijama u srcu Vrnjačke Banje. U HTP "Fontana" je radilo 270 zaposlenih različitih profila turističke struke. "Fontana" je bila rasadnik dobrih kadrova koji su osvajali prva mesta na takmičenjima poslastičara, kuvara, konobara, turističkih radnika, turističkih tehničara širom bivše Jugoslavije.
Agonija "Fontane" počinje 3. jula 2005. godine privatizacijom 70% društvenog kapitala za približno pet miliona evra, i to za građevinske objekte neto površine od oko 50.000 metara kvadratnih, što čini jediničnu cenu od 100 evra po metru kvadratnom, na lokacijama gde je cena poslovnog i stambenog prostora između 1.500 i 2.000 evra po metru kvadratnom. U trenutku privatizacije "Fontana" je imala dugovanja od 37.000.000 dinara i isto toliko potraživanja.
Kakva je situacija sada? Privatizacija je poništena, radnici na minimalcu, i to neredovnom, hoteli otuđeni, dugovanja na nivou od 450.000.000 dinara bez ugovornih aranžmana na početku nove turističke sezone, i to sve, dame i gospodo narodni poslanici, dok su čuvari kapitala i članovi Upravnog odbora HTP "Fontana" prekaljeni kadrovi G17 plus, baš kao i Bojan Krišto.
U svoje lično ime, u ime građana Vrnjačke Banje, u ime radnika "Fontane", molim vas da više na taj način ne čuvate kapital građana Srbije. Zato se nameće pitanje dokle ćete ići sa daljom otimačinom i pljačkom imovine "Fontane", dokle ćete se poigravati sudbinom 270 zaposlenih, dokle ćete se poigravati sudbinom Vrnjačke Banje, koja će bez "Fontane" postati obična varošica?
Razlog za donošenje ovog zakona stoji i u činjenici, bar kako ste naveli, da "sa sadašnjih 87.000 smeštajnih kapaciteta u zastarelim objektima Srbija ne postiže ni približne poslovne rezultate od onih koje ostvaruju konkurentske zemlje". Pitam vas ko je na vlasti poslednjih devet godina, ko to nije postigao ni približne poslovne rezultate?
Šta vi na ovaj način priznajete, nesposobnost? Kako ste vršili privatizaciju pokazao sam vam na primeru HTP "Fontana". Krivac ili, tačnije rečeno, osumnjičeni je naravno gospodin Dinkić. Mislim da bi dokazni postupak trajao jako kratko.
Što se tiče nepostojanja značajnih ulaganja iz zemlje i inostranstva, razlog leži u činjenici da ni država, ni lokalne samouprave nisu dovoljno motivisale preduzetnike na ulaganja. Recimo, cena uređenja gradskog građevinskog zemljišta, odnosno komunalija za izgradnju hotela iste kategorije je kao za izgradnju stanova za tržište. Obrt kapitala prilikom izgradnje stanova je maksimalno dve godine…
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme za izlaganje vaše poslaničke grupe je iskorišćeno.)
... završavam, još jednu rečenicu, dok prilikom izgradnje turističkih smeštajnih i uslužnih kapaciteta taj proces traje 20 godina. Vi ovim zakonom ni u naznakama ne inicirate promenu loše klime i zbog toga ćemo glasati protiv ovog zakona.

Dame i gospodo, izlaganjem poslednjeg govornika za danas završavamo rad. Rad nastavljamo sutra, 15. aprila u 10.00 časova, nastavkom rasprave po redosledu narodnih poslanika, a po prijavama za reč u zajedničkom načelnom pretresu o predlozima zakona iz tačaka 22, 23, 24 i 25. dnevnog reda.
Prvi na redu u sutrašnjem prepodnevnom delu je narodni poslanik Aleksandar Pejčić, posle njega narodni poslanik Branislav Mitrović, pa narodni poslanik Radojko Obradović, pa narodni poslanik Dragan Vujadinović, pa narodni poslanik Živojin Stanković i narodni poslanik Pavel Marčok, čime će biti zaključena lista po redosledu narodnih poslanika i prijavama za reč u raspravi u načelu. Hvala vam.