Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Sulejman Spaho.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela Vlada.
Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Milan Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Radojko Obradović i Arsen Đurić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Miloš Radulović.

Gospođo predsedavajuća, smatram da je trebalo da nas blagovremeno obavestite da nemamo više direktan prenos, nego da ovo skupštinsko zasedanje ide u odloženom prenosu koji će da bude negde posle 23 časa.
To je bilo potrebno da se prenese, odnosno da svi učesnici u diskusiji i prisutni ovde znaju, a i zbog građana, jer pretpostavljam da će određeni broj građana da gleda odloženi prenos skupštinskog zasedanja.
Obrazložiću amandman koji je podnela Demokratska stranka Srbije, odnosno narodni poslanici Radojko Obradović i Arsen Đurić. Amandman se odnosi na član 15. stav 3, koji se menja i glasi: "Vlada imenuje predsednika i članove Upravnog odbora".
U obrazloženju smo naveli da je potrebno da Vlada imenuje predsednika i članove Upravnog odbora. Pitanje je kako bi se zakon mogao primeniti ukoliko bi u nekom novom zakonu o ministarstvima došlo do izmene resora ministarstava.
Vlada vrši nadzor nad radom Fonda kroz prihvatanje predloga programa i usvajanje godišnjih izveštaja, pa nije potrebno da ministri budu i članovi Upravnog odbra. Iz tih razloga mi predlažemo i brisanje ovog stava 4.
Prihvatanjem predloženih rešenja, to jest izmenom člana 15. tako što se menja stav 3. i briše stav 4, obezbeđuje se razdvajanje funkcija odlučivanja i nadzora nad radom Fonda, pošto, prema odredbama člana 22. Predloga zakona, nadzor nad zakonitošću rada Fonda obavlja ministarstvo nadležno za poslove ekonomije i regionalnog razvoja.
Zarad javnosti, pročitaću šta stoji u članu 15. Predloga zakona o Fondu za razvoj.
U članu 15. stav 3. stoji: "Predsednik Upravnog odbora je po funkciji ministar nadležan za poslove ekonomije i regionalnog razvoja", a u članu 4. stoji da su članovi Upravnog odbora po funkciji: ministar nadležan za poslove finansija, ministar nadležan za poslove rada i socijalne politike, ministar nadležan za poslove infrastrukture i ministar nadležan za poslove trgovine i usluga.
Zakon kaže da Upravni odbor ima predsednika i četiri člana. Hipotetički, da objasnim šta može da se desi: da se ugasi jedno ministarstvo od ovih ovde, na primer, ugasi se Ministarstvo za infrastrukturu i pripoji se Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj; automatski zakon više nije validan, jer nemamo više četiri člana i predsednika Upravnog odbora, nego imamo samo četiri člana.
Koristim i vreme koje ima DSS. Ono što je bitno u ovom zakonu pre svega je funkcija Fonda za razvoj. Fond za razvoj pre svega treba da ima funkciju ravnomernog regionalnog razvoja i sredstva tog fonda pre svega treba da budu, kao što zakon kaže, usmerena na podsticanje ravnomernog razvoja, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja, podsticanje poslovanja pravnih lica i preduzetnika u Republici Srbiji, podsticanje konkurentnosti i likvidnosti privrede Republike Srbije i podsticanje zapošljavanja.
Efekti sredstava koja odobrava ovaj fond upravo treba da budu usmereni u ovom pravcu. Međutim, mi već imamo situaciju da su posebnim merama Vlade ova sredstva već usmerena na dodatne programe Fonda, a to su: program sufinansiranja privrede, program subvencionisanja kredita za održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i program subvencionisanja potrošačkih kredita.
Mi imamo problem jer, prema informacijama koje imamo, najveći broj zahteva za apliciranje za ove kredite je upravo za sredstva za likvidnost. To je simptomatično, a postoji i razlog za to – od 112.000 privrednih subjekata oko 60.000 privrednih subjekata su u blokadi. Pri tom se svakog meseca povećava broj privrednih subjekata koji su u blokadi: 1. aprila smo imali 59.295 privrednih subjekata koji su u blokadi, a 1. marta smo imali 58.657 privrednih subjekata koji su u blokadi. Praktično to znači da se, u proseku, za 800 - 900 privrednih subjekata mesečno povećava broj privrednih subjekata koji su u blokadi.
Interesuje me zašto gospodin Vujadinović, koji je i privrednik, ne učestvuje u ovoj raspravi, jer ovde se konkretno radi o privrednim subjektima, likvidnosti privrednih subjekata, investicijama, odnosno sredstvima koja treba da pospeše privredni razvoj i normalnije poslovanje određenih privrednih subjekata, što za sobom povlači i ravnomerniji regionalni razvoj, a uz to i povećani broj uposlenih.
Ako imamo sada i statističke podatke da se taj broj uposlenih smanjuje iz meseca u mesec za, u proseku, 10.000 radnika, znači da imamo jednu situaciju koja je, pored ove globalne ekonomske krize, pre svega posledica nesposobnosti ove vlade, jer ova vlada svim ovim merama i kašnjenjem u donošenju određenih mera pokazuje koliko je nesposobna. Da ne pričamo koliko je Vlada nejedinstvena i kako se odnosi prema krizi i svemu onome što građani u ovom trenutku trpe.
To konkretno pokazuje i to što mi za vreme trajanja ove rasprave o vrlo važnom setu zakona praktično imamo "leteću izmenu" određenih ministara: prvo se pojavio potpredsednik Vlade zadužen za ekonomiju i regionalni razvoj, pa je bila ministarka za NIP, sada imamo ministarku za telekomunikacije, od koje očekujemo i neke validne odgovore na kraju ove naše diskusije.
Narodni poslanik Marina Raguš je ovde iznela podatke da se Fond za razvoj ne puni i nema onoliko sredstava koliko je predviđeno zakonom, jer treba da ima jedan i po posto od društvenog proizvoda. To je oko 44.000.000.000, a ovde se, bar za sada, barata nekim ciframa od 11.000.000.000 do 13.000.000.000 dinara koliko se daje za privredne subjekte.
Interesantno je zašto se to dešava. Dešava se upravo iz razloga što se, očigledno je, čekalo da se usvoji ovaj zakon, da se imenuju ljudi u Upravni odbor, koji će da raspolažu tim sredstvima na onakav način koji njima odgovara i da se onda i taj fond puni na taj način.
Podsetiću, to sam i u načelnoj raspravi rekao, 2000. godine sam podneo ostavku na mesto načelnika Rasinskog upravnog okruga (to zna dobro gospodin Srđan Milivojević, koji potiče iz naših krajeva) zbog toga što se krediti nisu davali po kriterijumima koje je ustanovio strateški tim, koji je bio imenovan i dobio saglasnost od Vlade, i prema preporukama tog strateškog tima kome treba dodeliti kredit, nego su dodeljivani po stranačkim i rođačkim, odnosno nekim ličnim vezama.
Kako se vladajuća većina ponaša sa novcem podsetiću na primeru intervjua koji je dala gospođa Verica Kalanović "Blicu" 5. januara, gde je rekla: "Ne dam pare za političke projekte". U nastavku tog intervjua je rekla: "Dala sam pedeset miliona dinara za izgradnju vrtića u Jagodini, ali to nije podrška Draganu Markoviću Palmi, već je tako u Pomoravlju, koje karakteriše nizak natalitet, znatno porastao broj dece posle toga".
Prvo, sam način obraćanja javnosti ministra za NIP pokazuje kako se jedna politička stranka, odnosno vladajuća većina ponaša prema narodnim parama. Ne može niko lično da da novac i da kaže "dao sam novac", nego samo mogu institucije, odnosno oni koji su ovlašćeni, kroz određene odluke tih institucija.
Mislim da je ovaj amandman u potpunosti bio razložan i da je vladajuća većina trebalo da ima više sluha za ovo i da ga prihvati.
PREDSEDAVAJUĆAA: Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Jadranko Vuković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Gospođo predsedavajuća, molim vas da obavestite nas koji čujemo od građana da u stvari nema direktnog prenosa Skupštine, nego da će biti odložen, jer sam ja sve vreme tu i takvu informaciju nemam.
Povodom amandmana na član 15. želim da kažem sledeće. Pošto je članom 4. zakona definisano da je država Srbija vlasnik 51% akcija ovog fonda, mi smo amandmanom na član 15. odredili da "maksimalan broj članova Upravnog odbora može biti devet, od čega je pet članova predstavnika Republike Srbije, tj. da u svakom trenutku bude zadovoljen uslov iz člana 4. stav 3. ovog zakona".
Pošto je predviđeno da u fond mogu da ulaze domaća i strana pravna i fizička lica, želimo da zadržimo, uslovno rečeno, vlast Republike Srbije na 51% i da istovremeno konačno uvedemo standard optimalnog broja članova Upravnog odbora.
Znači, nije u redu da u obrazloženju napišete, prejudicirate rešenje da će maksimalan broj članova biti devet. Svi koji znaju "e" od ekonomije znaju da je maksimalan broj za upravljanje nekim timom od sedam do devet; ne sedam, evo, devet smo usvojili kao ono što je nasleđe ekonomske teorije i prakse.
Zaista bi bilo u redu da u ovom trenutku svesti o finansijskoj ekonomskoj krizi počnemo da se ponašamo racionalno.
Znate li iz čega proističe pravo da mi kao zakonodavni organ, pošto ste i to pravo osporili, predložimo Fondu jedno ovakvo rešenje?
Iz onog člana gde država radi, preko budžeta koji mi usvajamo, dokapitalizaciju Fonda za razvoj. Neke koji govore o ovom zakonu ću da upozorim da pročitaju Zakon iz 2005. godine, prema kojem Fond za razvoj nema budžetsko finansiranje. Ukinuti su mu prihodi od privatizacije i ima samo komisionu naplatu usluga koje vrši za državu.
To jesu bile preporuke MMF-a, i to što nema direktnog budžetskog finansiranja, a ima dokapitalizaciju govori u prilog predloga SNS i Poslaničkog kluba Napred Srbijo da se ovakav amandman usvoji. Hvala.

Na član 16. amandmane, koji su prema oceni Zakonodavnog odbora po svojoj sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici: Dragan Živkov, sa ispravkom, Nikola Žutić, Milan Avramović, Milorad Krstin, Boris Aleksić, Slobodan Vuković, Zoran Popović, Petar Jojić, Ognjen Mihajlović, Goran Mihajlović, Elena Božić-Talijan, Nikola Savić, Sulejman Spaho, Tomislav Ljubenović, Jovan Damjanović, Lidija Dimitrijević, Momčilo Duvnjak, Sreto Perić, Vlada Milojković, Lidija Vukićević, Nataša Jovanović, Filip Stojanović, Dragan Aćimović, Milovan Radovanović, Vitomir Plužarević, Milan Veselinović, Marina Toman, Ljubomir Kragović, Jadranko Vuković, Branimir Đokić, Aleksandar Martinović, Ljubiša Petković, Milan Škrbić, Vjerica Radeta, Slađan Mijaljević, Vesna Marić, Marko Milenković, Zoran Krasić, Dragan Todorović, Bojan Mladenović, Dobrislav Prelić, Radiša Ilić, Momir Marković, Dejan Mirović, Mirko Munjić, Milan Nikolić, Milorad Buha, Dušanka Plećević, Srboljub Živanović, sa ispravkom, Vladan Jeremić, Gordana Paunović-Milosavljević, Radica Jocić, Dragan Stevanović, Paja Momčilov, Dušan Marić i Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandmane, koji su prema oceni Zakonodavnog odbora po svojoj sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Nikola Žutić, Boris Aleksić i Dragan Aćimović i Elena Božić-Talijan.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandmane, koji su prema oceni Zakonodavnog odbora po svojoj sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Milorad Buha, Dušanka Plećević, Radica Jocić, Vesna Marić, Momčilo Duvnjak, Ljubomir Kragović, Dušan Marić, Vladan Jeremić, Sreto Perić, Milorad Krstin, Branimir Đokić, Tomislav Ljubenović, Zoran Krasić, Gordana Paunović-Milosavljević, Ljubiša Petković, Nataša Jovanović, Momir Marković, Jovan Damjanović i Lidija Dimitrijević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Član 20. ovog zakona reguliše angažovanje revizora u postupku pregleda knjiga koje ima Fond za razvoj.
Amandman koji sam podnela u ime poslaničkog kluba SNS - Napred Srbijo je da Fond angažuje spoljnog revizora ne samo sa liste međunarodno priznatih revizora, već da angažuje spoljnog, ali i domaćeg revizora sa liste revizora čiji izveštaji nisu bili osporeni u sudskim postupcima prethodnih pet godina.
Da li vam uopšte treba obrazloženje za ovaj amandman? Kada biste imali na uvid iz Agencije za privredne registre finansijske izveštaje tih stranih priznatih revizora koje promovišete ovde, videli biste koliko se ovde malo, prosto da se ražalite na njima, ostvari prihoda i prikaže u poslovnim knjigama. Kada ih uporedite sa poslovnim knjigama poslovnih revizora, vi se prosto iznenadite, kao ekonomista, kako ti mali domaći revizori, koji nemaju osporene revizorske izveštaje u sudskim postupcima ili, ne daj bože, raskinutim privatizacionim ugovorima prikazuju veliku dobit u odnosu na sve ostale dobiti u bilo kojoj vrsti usluga, konsultantskih i bilo kojih drugih koje su trenutno moderne i aktuelne.
Srpskim jezikom rečeno, mi stranim revizorima omogućavamo da izuzetno dobro zarade, da to ne prikažu kao dobit i da na to ne plate porez ovoj državi, o kojoj navodno brinemo svi; vi navodno, a mi iz opozicije, makar za sebe odgovorno tvrdim, zaista realno i na način da se to u zakonu može primeniti.
Znači, zaista vas molim da se da prilika domaćim revizorima koji se nisu obrukali neprofesionalnošću. Dozvolite da učestvuju u reviziji izveštaja Fonda, za šta ću vam dati jedan ključan argument. Primedbu na poslovne knjige čiju je reviziju vršio strani revizor iznela je čak i jedna od poslanica opozicione partije, a bila je sledeća: postoji jedan kapital, neki neimenovani, čija se revalorizacija ne vrši.
Međunarodni računovodstveni standardi, koji su jedni bukvar za strane revizore, ne poznaju termin "društvena svojina" i oni su, ne poznajući društvenu svojinu, dali nalog Fondu za razvoj da zaustavi revalorizaciju te vrste svojine, da bi kasnije to izneli kao primedbu i da bi mogli neke ograničavajuće uslove Fondu da donose, određuju itd.
Znači, u reviziji knjiga Fonda učešće bi morao da uzme neko ko poznaje ne samo našu istoriju, nego i našu ekonomiju i naše knjigovodstvo. Zaista bih molila da još jednom razmislite o usvajanju ovog amandmana.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Igor Bečić.

Dame i gospodo, poštovane kolege, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneo sam amandman, želeći da smanjimo uticaj jedne stranke na Fond za razvoj, na član 20. koji glasi: "Radi obavljanja godišnje revizije finansijskih izveštaja Fond angažuje spoljnog revizora sa liste međunarodno priznatih revizora. Spoljni revizor sačinjava izveštaj i daje mišljenje da li su godišnji finansijski izveštaji sačinjeni u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima, zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i da li istinito i objektivno prikazuju finansijski položaj Fonda, rezultate poslovanja i novčane tokove za tu godinu."
U stavu 3, što je predmet mog amandmana, stoji: "Izveštaj iz stava 2. ovog člana dostavlja se upravnom odboru i ministarstvu nadležnom za poslove ekonomije i regionalnog razvoja". Tu sam predvideo da se u stavu 3. posle tačke dodaje: "i Ministarstvu finansija" i to bih želeo da obrazložim.
Ministarstvo finansija mora imati nadzor nad radom Fonda, a to podrazumeva i obavezu dostavljanja izveštaja o reviziji, godišnjih i finansijskih izveštaja, jer se ne može ostaviti Fond za razvoj, i sredstva koja se kroz njega plasiraju, na milost i nemilost G17, čija je težnja da sve finansijske tokove u Srbiji stavi pod kontrolu.
Vidimo da su se i povodom ovog seta zakona izređali svi ministri iz G17. Stavljajući pod Ministarstvo za poslove ekonomije i regionalnog razvoja od mnogih ministarstava su uzimali njihove nadležnosti, pa i zapošljavanje, turizam, finansije, Fond za razvoj; vidimo sad i predmet ovog zakona, objedinjavanje Fonda za razvoj i Garancijskog fonda. Sredstva iz budžeta se plasiraju kroz ovaj fond i mislim da Ministarstvo finansija mora imati uvid u izveštaje revizora.
Videli smo i ranije praksu da krediti koji se plasiraju kroz ove i slične fondove idu po stranačkom principu. Kriterijum je da mora biti član G17.
Takođe, vidimo da gospodin Dinkić, ministar ekonomije, kao predsednik upravnog odbora još jednog fonda želi da to bude pod njegovom kontrolom, a takođe vidimo i smešno obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata, gde Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što pravno nije moguće da Vlada vrši direktno nadzor nad radom Fonda.
Vlada vrši nadzor nad radom Fonda preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje dostavlja Vladi izveštaj o radu Fonda na svakih šest meseci."
Znači, nije moguće, po Vladi, da Ministarstvo finansija vrši nadzor, a moguće je da to radi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Ovde oni kažu da je, praktično, Ministarstvo finansija Vlada i ona nema mogućnost da dobija izveštaje, a da Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja može da bude dostavljen izveštaj o radu Fonda na svakih šest meseci, koji oni onda dostavljaju Vladi. Ovo obrazloženje mi je potpuno nejasno, a pretpostavljam i mojim kolegama.
Povodom ovog člana dosta toga je govorila moja koleginica gospođa mr Jorgovanka Tabaković i mislim da nemam još puno da kažem, jer je ona to jako dobro razložila, ali ovde vidimo još jedan pokušaj G 17 da stavi još jedan deo finansijskih tokova Republike Srbije pod svoju kontrolu. Mislim da ovaj amandman mora da se prihvati, da može i Ministarstvo finansija da ima uvid u rad ovog fonda. Hvala.

Da li reč želi narodni poslanik Tomislav Nikolić?
Na član 20. amandmane, koji su po sadržini istovetni, podneli su narodni poslanici Aleksandar Martinović, Goran Mihajlović i Ognjen Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Marko Milenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Vlada Milojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić.

Član 25. govori o sudbini zaposlenih u Garancijskom fondu i predviđa diskreciono pravo Fonda, pretpostavljam nekog direktora ili možda čak predsednika Upravnog odbora Fonda, da odredi potreban broj zaposlenih koje će iz Garancijskog fonda prevesti u Fond.
Predvideli smo da postoji neki kriterijum po kome će biti izvršen izbor zaposlenih, pa smo mislili da je najbolje reći da onaj ko preuzima radnike, ovde ne kaže koliko, niti ko će da odredi koliko je potrebno, uzme u obzir procenu njihove radne uspešnosti u poslednje dve godine.
Vlada, koja nam je predložila zakon po kome će Mlađan Dinkić i firma G17 plus sami da odluče koga će da preuzmu, bez ikakvog kriterijuma, obrazlažući zašto odbacuje naš amandman kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što ovako predloženi kriterijumi u amandmanu nisu dovoljno precizni i zahtevali bi detaljnije definisanje i preciziranje pojma radne uspešnosti zaposlenih, što nije predmet ovog zakona, već internog akta."
Zašto nam Vlada ne kaže zašto ona nije predvidela nikakav kriterijum? Kriterijum koji mi predviđamo po Vladi nije dovoljno precizan i bolje je nemati nikakav kriterijum, nego imati neki koji nije dovoljno precizan, jer kod nikakvog kriterijuma odlučuje inokosni organ, ponovo Mlađan Dinkić.
Šta će onda da urade? Onda će (gde je ova koleginica što je hvalila ove testove, nema je) da uvedu testove koje će, kao što je bilo i u prethodnom slučaju, sprovesti hrvatska firma. Jedno od pitanja će da bude – da li vam je teži bio hrvatski jezik ili matematika? Uzalud je bilo što su se zaposleni u Garancijskom fondu bunili i nisu želeli da ispunjavaju te testove na tom tzv. hrvatskom jeziku, testovi su bili ispunjeni i njihovi rezultati su bili validni za firmu G17 plus.
Molim vas, gospodo, evo, nema nikoga iz G17 plus, zaustavljajte tu firmu G17 plus dok je još vreme, jer to kad je malo može da se zaustavi, a ako povuče za sobom i vas, otići ćete i vi. Jednostavno, narod ne može da vam oprosti ako ih ne zaustavite na vreme. Ja mogu da ih zaustavim, ali trebaju nam izbori, a vi možete i bez izbora, pa birajte.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vujadinović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Vujadinović.