Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Jovan Palalić.
Amandman je prihvaćen.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Jovan Palalić.
Amandman je prihvaćen.
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Milica Radović i Zoran Šami zajedno su podneli amandman kojim su predložili da se posle člana 26. doda novi naslov i član 26a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Gospođa Radović. Izvolite.

Osnovna namera koju smo imali u vidu kada smo predlagali da se broj osnivača stranke sa 5.000 poveća na 10.000 bila je, ako već stranke prolaze taj pooštreni kriterijum za samu registraciju, da bi bilo neophodno osloboditi stranke obaveze sakupljanja potpisa za učestvovanje na predsedničkim, republičkim, lokalnim i pokrajinskim izborima. Smatramo da bi to bilo logično, jer bi se stranke na taj način oslobodile obaveze nepotrebnog gubitka kako vremena tako i novca, koji u tom trenutku nije zanemarljiv.
Pored toga što bi se politička scena uozbiljila, možda bismo na taj način rešili još jedan problem koji možda nije toliko važan kao ovaj prethodni, a to je problem zagušenja u sudovima koji vlada za vreme održavanja predizbornih kampanja i u trenutku kada se ovi potpisi overavaju. Mi smo i u načelnoj diskusiji rekli da je ovo naš ključni amandman, koji će, na neki način, uticati na to kakav će biti ishod našeg glasanja o samom zakonu, ali moram da kažem i to da smo mi kao poslanička grupa vrlo zahvalni ministru što je od osam amandmana koje smo predložili prihvatio pet i da nam je drago što je razumeo razloge koji su nas rukovodili, a koji su išli isključivo u cilju popravke ovog predloga zakona.

Reč ima ministar.

Ideja koju ste sada izneli je jedna od ideja, uz izbornu kauciju i niz drugih koje ćemo vremenom dogovoriti i razraditi, koje će biti posledica ovog zakona. U pogledu ideje se skroz slažemo, tu nema nikakve dileme. O tome sam govorio i dok je ovaj zakon bio na javnoj raspravi. Vi takođe podržavate tu ideju.
Ono oko čega se ne slažemo to je gde je mesto takvoj odredbi. Po mom uverenju, mesto takvoj odredbi je u izbornim zakonima, u delu koji se odnosi na uslove da bi se proglasila neka lista, kandidat itd. Vi mislite da je ovde. Ipak sam odlučio, zbog neke sistematike propisa, da ne prihvatim ovaj amandman.
Apsolutno nemamo dilemu oko ove ideje. Jednostavno, treba napokon da se rešimo tog problema, da ne kažem terora koji imamo kada dođu izbori. U pitanju su milioni potpisa, u pitanju su milijarde dinara, u pitanju su sati i dani potrošenog vremena, u pitanju je maltretiranje pravosudnih organa sa overama potpisa, maltretiranje građana koji tada ne mogu ništa da obave od svojih poslova.
Dakle, oko ideje se potpuno slažemo, ali ostajem pri tome da to bude ugrađeno u izborne zakone. Odmah želim da vam kažem, kada je u pitanju zakon o izboru odbornika, o kojem se vodi javna rasprava, na mom stolu se nalazi nova formulacija. Onog momenta kada ovde bude usvojen ovaj zakon, istog momenta u nacrt zakona stavljamo odredbu da registrovane političke partije ne prikupljaju potpise za kandidate za lokalne odbornike.
Drago mi je da se bar slažemo suštinski. Ovaj zakon sa svojim osnovnim idejama (pooštravanje uslova za osnivanje i opstajanje političkih stranaka) očigledno ima široku podršku u parlamentu što govori i sama činjenica da imamo ovoliki broj amandmana koji idu i dalje u tom pravcu, a da li se baš slažemo u nekim tehničkim detaljima, možda je i manje bitno.
U svakom slučaju, mogu sada da vam obećam, zakone koje bude radilo ovo ministarstvo, a to su svi izborni zakoni, znači i zakon o izboru narodnih poslanika i zakon o izboru predsednika Republike i zakon o izboru odbornika, sadržaće odredbu koju ste vi upravo predložili vašim amandmanom. Ako to bude pomoglo da vi svoj stav o ovom zakonu definišete na pozitivan način prilikom glasanja, biće dobro. Ukoliko ne, već sada prepoznajem da vi načelno imate jedan pozitivan stav prema ovom zakonu i za mene je to dovoljno zadovoljenje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Neće biti da se slažem, jer mi predlažemo jedan amandman, a vi ga ne prihvatate. Pokušaću da iznesem argumentaciju koja bi možda mogla gospodina ministra naterati da promeni svoj stav. Prvo ću da i ostalim poslanicima (pitanje je da li im je baš pred rukom taj amandman) pročitam naš predlog: Posle člana 26. dodaje se novi naslov Izborna prava stranaka upisanih u registar i dodaje se novi član 26a koji glasi: "Političke stranke upisane u registar imaju pravo sudelovanja na predsedničkim, republičkim, pokrajinskim i lokalnim izborima, a da pri tom ne moraju prikupljati potpise propisane odgovarajućim izbornim zakonom".  
Slažem se delimično sa gospodinom ministrom da treba promeniti izborne zakone, ali ne škodi da takva odredba stoji i u ovom zakonu, pre svega zato što je ovo zakon o političkim partijama koji na određeni način traži od političkih partija da zadovolje određene uslove da bi bile registrovane kao političke partije, a s druge strane, treba da navede neka prava koja politička partija ima.
Kada odem, recimo, da registrujem fudbalski klub, onda moram da znam da li imam pravo da igram u ne znam kojoj ligi, šesnaestoj, nije važno. Tako isto i politička stranka koja se registruje mora da zna unapred koja su joj garantovana prava. Doći će sutra neki drugi ministar i neka druga vlada, 17. vlada, nije važno, pa će da propiše ko zna šta i ko zna kakve izborne zakone će da donese. To je jedno.
Drugo, donošenje bilo kog izbornog zakona, a od gospodina ministra smo čuli da je u nekoj proceduri, nije ušlo u skupštinsku proceduru, ali da je u proceduri donošenje novog zakona o lokalnim izborima...
Postoje još tri zakona, a to su zakon o predsedničkim izborima, zakon o republičkim izborima i zakon o pokrajinskim izborima, i to će nekog dana možda ući u neku proceduru.
Ali, ne smeta ništa, ja vam, gospodine ministre, dajem taj predlog. Možemo jako dugo raspravljati i na okruglim stolovima i zvanično u Skupštini o izbornim zakonima. Imate mnogo otvorenih detalja, u smislu izbornog sistema, definisanja izborne procedure, izborne komisije itd. Ima raznih detalja, vrlo pipavih, tako da kažem, oko kojih se možemo ili ne moramo složiti, o kojima ćemo svakako dugo raspravljati. Međutim, sve postojeće zakone koje sam nabrojao, predsednički, republički, pokrajinski, pa čak i ovaj lokalni, možete promeniti, doneti izmene i dopune tih zakona u onom jednom članu koji govori o prikupljanju potpisa i ubaciti jednu rečenicu. Verujem da ovde u Skupštini ne bi bilo potrebe ni da se raspravlja o tim zakonima. Verovatno bismo ih konsenzusom prihvatili.
Dakle, neka ova odredba uđe u ovaj zakon kao pravo političke stranke, da nekom ne bi palo na um da to pravo ospori, a vi nam možete, koliko sutra, poslati ova četiri izborna zakona koji će samo to formalno da promene. O izbornim sistemima, novim zakonima itd. možemo i treba da raspravljamo u jednoj regularnoj proceduri.
Na kraju, pošto je ovo poslednji amandman o kom imamo potrebe da pričamo, da nešto kažem i ukupno uzev o zakonu, odnosno viđenje Demokratske stranke Srbije. Podsetiću vas da smo u raspravi u načelu mi apsolutno prihvatili potrebu donošenja zakona, potrebu da se stvari koje su nekada, sa raznim namerama, definisane, još 1990. godine ili devedesetih godina, izmene ili dovedu u red. Složio bih se i ne bih sada licitirao da li će na političkoj sceni biti 20, 220 ili ne znam koliko partija, biće koliko bude, to nije ni važno, važno je da se političkim strankama i zakonski (mada tu fali još jedan detalj, o njemu ću nešto da kažem) da tačno onaj značaj koji treba da imaju.
Mi smo sada u medijima, a bojim se da se to pomalo i namerno radi, izloženi, u stvari, jednom tihom tugovanju za vremenom kada političke stranke nisu ni postojale, osim one jedne. Bože moj, to je bar bilo idilično. Onda se znalo ko je gazda i ko šta odlučuje, i ko šta tu ima da priča i šta ima da postoje neki poslanici; mogu da postoje, ali tako da dođu i izglasaju 188 zakona za jedno prepodne i da odu lepo kući na sledećih šest meseci, da odmore. Tog žala po medijima ima.
Jedan od načina... bojim se da svi mi, moja stranka svakako to hoće, valja se i dalje boriti za demokratski uređeno društvo, gde reči "politička stranka" neće biti pogrdne reči, nego će to biti jedno specifično udruživanje građana sa onim ciljevima koji su, između ostalog, navedeni u ovom zakonu.
Dakle, ponoviću, DSS svakako smatra da zakon o političkim strankama valja doneti. Takođe sam izneo stav Demokratske stranke Srbije u raspravi u načelu kada sam kazao da, nažalost, postoje neki neotklonjivi nedostaci ovog zakona.
Iz razumljivih razloga DSS smatra da je u ovaj zakon valjalo uneti i odredbe o finansiranju političkih stranaka da bi se zaokružila ona priča o obavezi i pravu koje političke stranke imaju ili je, u krajnjoj liniji, u paketu sa ovim zakonom trebalo doneti i zakon o finansiranju političkih stranaka, jer onda je priča tu do kraja čista. Zapravo bi bila najčistija kada bi se doneli svi izborni zakoni, ali ova dva svakako.
Obrazloženje je da zakon o finansiranju političkih stranaka donosi drugo ministarstvo. Pa, nisam baš siguran da je to obavezno stvar Ministarstva finansija. Čak da je i tako, ne vidim nikakve smetnje da jedan zakon ili paket zakona predlože dva različita ministarstva.
Na kraju krajeva, pitanje broja ministarstava i šta koje ministarstvo radi definiše se Zakonom o Vladi i to je promenljiva kategorija. To je jedna mana, za koju naravno ministarstvo gospodina Markovića nije odgovorno, ali mislim da je moglo da se u paketu sa ovim i to pitanje reši.
Postojeći zakon o finansiranju političkih stranaka, po mom mišljenju, nije dobar i po mišljenju DSS njega valja menjati, ali menjati u nekom određenom pravcu. O tome će, naravno, biti reči kada o tom zakonu bude reči.
Jako mi je žao što preostala tri naša amandmana nisu prihvaćena. Već sam kazao, namerno smo ih podneli samo za ono što smatramo suštinskim. Razmišljao sam o još nekih 20 ili 30 amandmana, ali ne toliko bitnih i nismo hteli da ispravljamo svaku sitnicu koja nam se ne sviđa. Ovih osam, koje smo u ime DSS podneli gospodin Samardžić, gospođa Radović, gospodin Palalić i ja, to su stvarno bili neki naši suštinski amandmani.
Ne sumnjam da će ovaj zakon vladajuća većina izglasati. Dobro je da dobijemo taj zakon, ali DSS, zbog svega ovoga što sam kazao, neće dati glasove za ovaj zakon. Hvala.

 Ministar ima reč.

Gospodine Šami, mnogo mi se više sviđa da kažete – mi smo opoziciona stranka, pa nećemo dati glas za ovaj zakon, jer u krajnjem slučaju…
(Zoran Šami, sa mesta: Sledeći put kad vi budete bili opoziciona stranka…)
Da zapamtimo to? Više mi se sviđa to i mislim da bi bilo bolje i za vas, jer u svemu što ste rekli niste ništa rekli protiv zakona, pa zaključujem da zakon jeste dobar.
Dakle, vi tražite da se u ovom odeljku koji se zove Upis u registar upiše nešto što je pravo političke stranke. Ja i dalje stojim pri tome da će se prava i obaveze političkih stranaka utvrđivati u posebnim zakonima, izbornim zakonima, kao i zakonu o finansiranju političkih stranaka. Vi ste vrstan matematičar i izuzetan stručnjak, ali kada biste sa kolegama pravnicima otvorili ovu temu koju ste sada otvorili ovde, pretpostavljam da bi vam rekli da sam ja potpuno u pravu.
Dakle, po svojoj sadržini, odredba kojom se utvrđuju prava i obaveze ne može da stoji u delu zakona, dakle, po svom materijalnom vidu, u kojem se govori o upisu, o statusnim pitanjima.
Prosto, to je kao kad nam vi objasnite šta su cifre, šta su brojevi, na čemu sam vam zahvalan, moram otvoreno da vam kažem da nisam znao razliku, mislio sam da su u pitanju sinonimi. Tako ja sada vama kažem, verujte mi na reč, ne mogu u ovom zakonu da stoje odredbe koje po svojoj sadržini pripadaju drugoj vrsti zakona.
U svakom slučaju, hvala vam na svemu što smo razmenili u diskusiji i danas i onog dana kada je bila rasprava u načelu. Znam da nije politički stav takav da se obavezno glasa protiv predloga Vlade, znam da biste vi kao poslanička grupa glasali za ovaj zakon. Opet kažem, mislim da je ovaj zakon dobar i da praktično sve poslaničke grupe podržavaju donošenje istog. Hvala.

Hvala. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Čolaković.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministre, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS podnela je pet amandmana na ovaj veoma značajan zakon. Od toga su prihvaćena dva amandmana i ovom prilikom želim da izrazim zadovoljstvo i zahvalnost ministru i njegovim saradnicima zbog korektnog odnosa prema našim amandmanima i predlozima.
U vezi sa zakonom, pošto imamo na raspolaganju vreme poslaničke grupe, želim da kažem da na osnovu uvida koji smo stekli posle podnošenja amandmana i današnje rasprave o amandmanima mislimo da je zakon obogaćen, da je zakon izrazio većinu stavova i mišljenja političkih partija u parlamentu i da predstavlja jedan dobar osnov za političko organizovanje u našoj državi i sređivanje političkih prilika i partija u celini u našoj republici. S tim u vezi, želim da kažem da ćemo mi u danu za glasanje podržati ovaj zakon i glasati za njegovo usvajanje. Zahvaljujem.