Zahvaljujem. Reč ima gospodin Ostojić Zoran, u ime poslaničke grupe LDP.

Gospođo predsednice, koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, jeste možda treća osoba u državi po funkciji.
Imam pitanje za Vladu, ali pošto danima već koristim ovaj institut da dignem ugled parlamenta, a ne dobijam odgovore, nastaviću.
Pitali smo predsednika Vlade pet-šest puta o onim parama iz javnih preduzeća, koje preko jednog savetnika predsednika Republike idu u jednu minornu štampanu stvar. Nismo dobili odgovor. Pošto vi ne možete da utičete na predsednika Vlade, a nema njegovog zamenika gospodina Dačića, preusmeriću to prema poslaničkoj grupi većine.
Oko vizne liberalizacije se nešto dešava, to je važna stvar, bilo je veliko predizborno obećanje. Odjedanput, predsednik vaše stranke juče kaže - nemojmo više licitirati sa datumima kada ćemo u beli šengen. U isto vreme kada na Voždovcu u kampanju idete sa sloganom ''Šengene beli, Voždovac te želi''. Šta je razlog ovog kočenja sa belim šengenom? Pitam Vladu, ali pošto ne odgovara, pitam većinu, nadajući se da će ona uticati na Vladu da odgovori.
Da li je kvalitet pasoša? To je jedan mogući razlog problema sa belim šengenom. Da li je broj izdatih pasoša? Oko 450.000 je izdatih pasoša. Koliko je to dve trećine, koji broj treba da izdamo? Predsednik vaše stranke i predsednik Republike gospodin Tadić juče reče - treba da se kupi nova oprema. Znači, kvalitet pasoša, broj pasoša. Da li imamo tačne podatke koliko je izdato i koliko treba još da se izda?
Da li je problem sa belim šengenom dvojno državljanstvo? Što šakom i kapom delimo pasoše, što želimo svakome ko se oseća Srbinom, makar se zvao Džon Smit i živeo u australiji, a kaže da je Srbin, da treba da dobije pasoš? Ili Srbima iz Republike Srpske ili možda u Crnoj Gori, pošto planirate otvaranje konzulata na svakih 50 kilometara od Bijelog Polja do Herceg Novog?
Očigledno da je to usmereno za davanje pasoša i ličnih karata. Da li je to problem u Briselu? Toliki broj dvojnih državljanstva koje nameravamo da ištancujemo? Da li je problem davanje pasoša Albancima sa Kosova?
Vi ste, gospođo Kolundžija, juče rekli kako su ovi antievropljani iz DSS-a snimali samo da bi naškodili našim naporima za beli šengen. Mislim da je parlament uradio sve što je do belog šengena. Da li je to pokušaj da se opet ovamo vrati odgovornost, iako je očigledno odgovornost na Vladi? Mi smo usvojili sve zakone iz mape puta.
Prema tome, u Vladi je nekakav zastoj. Kažem, ovo su sve mogući razlozi za zastoj u belom šengenu. A da ga ima, jasno je čim Tadić kaže - nemojte više da licitirate. Znači, nešto se desilo. Šta se desilo? Ja samo navodim moguće argumente za problem sa belim šengenom.
Da li je možda problem to što sada od nas traže da pokažemo kako primenjujemo zakone koje smo usvojili? Ako je to, onda smo došli na ono što je LDP pričao. Nije suština usvajati, štancovati zakone, nego je suština primenjivati ih.
Da li je, recimo, u pitanju primena Zakona o zabrani diskriminacije, zbog Roma koji su u Nemačkoj? Jer, mi znamo da je državni sekretar u Ministarstvu pravde, čim je došao iz Vašingtona, odleteo za Berlin. Da li je problem u primeni zakona? Normalno, ministar Jeremić izgleda više ne može da putuje u Berlin, pa mora neko drugi. Da li je u tome problem?
Naveo sam pet-šest mogućih razloga, koji nama izgledaju kao problem sa belim šengenom. Tražim da Vlada, a vi utičite na Vladu, odgovori da li je nešto od ovoga problem ili je sve ovo problem, pa bar da znamo kad će taj Voždovac, koji želi beli šengen, za razliku od Zemuna, koji ga ne želi, da dobije taj beli šengen.
Bilo je predizborno obećanje. Sada nije kampanja, sem za te dve opštine. Vaš predsednik kaže - nemojmo više da pominjemo datume. Nama to izgleda sumnjivo.
Znamo da u ovome što sam rekao mora da je razlog, a možda su svi, pa hajde kažite istinu ljudima. Ovo je za LDP važno zato što mi već godinama, kroz evropsku Liberalnu internacionalu, isto pokušavamo da izguramo viznu liberalizaciju. Sad se odjedanput nešto desilo. Mi želimo da znamo šta se desilo. Građani Srbije, apsolutno sam siguran, isto tako žele.
Probajte vi, sa te funkcije, da utičete na predsednika, još bolje na zamenika predsednika Vlade (na njega, valjda, imate veći uticaj) da nam odgovori. Pošto su pasoši ovde, on će to znati.

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.

Želim da postavim pitanje gospodinu Mlađanu Dinkiću, da objasni građanima, srpskoj javnosti i, pre svega, poslanicima u parlamentu Republike Srbije – na kojim podacima bazira svoju optimističnu procenu o stanju i efektima finansijske krize na privredu i građane Srbije, zašto te podatke nema i ostala javnost i oni koji treba da donose mere i da o njima odlučuju, i da li je Vlada razmatrala još neke mere za izlazak iz krize ili je sve svedeno na ono što je gospodin Dinkić u sredstvima informisanja objavio, a to je da su jedine mere koje preostaju dalje upumpavanje para?
Svi znamo da ima problema sa punjenjem budžeta, da su prilivi u budžet otežani i nikada na nižem nivou, pa me zanima odakle misli gospodin Dinkić da vrši to upumpavanje para. Pitanje postavljam isključivo njemu, zato što je on u funkciji potpredsednika Vlade preuzeo sve ingerencije, i ministra finansija i premijera i svih ostalih ministara koji se bave ekonomijom, zaključno sa guvernerom Narodne banke gospodinom Jelašićem. Da kažem jednostavnije, monetarna politika, fiskalna politika i sve ostale politike koje se tiču privrede i građana trenutno su u rukama gospodina Dinkića.
Mislim da ovo pitanje, adresirano na njega, govori još o jednoj stvari. Gospodin je promenio uzor, objavio je da mu je trenutni uzor drug Tito, po vremenu kredita i zaduživanju, spreman je da promeni kriterijume za procenu privrednog rasta, metodologiju za suficit ili deficit budžeta, spreman je da promeni ciljeve, ekonomsku politiku zemlje, samo da ne bi promenio svoju funkciju.
Da li mi kao država sebi možemo da dopustimo da svu ekonomsku politiku i mere definiše čovek čiji su rezultati evidentni i čije posledice tako kvalitetnog rada trpe mnoge institucije? A dokaz su privatizacije, 25% raskinutih ugovora, stanje u bankarskom sistemu, kreditiranje privrede, bez zakona o subvencijama, ne vrši se u bankama nego ga vrši jedan ministar uredbama. Zato molim, u interesu javnosti i opstanka ove države, da što hitnije dobijem odgovor na ovo pitanje.

Gospođa Pop-Lazić je reklamirala Poslovnik, ali je nema.
U međuvremenu želim da vas obavestim da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Momo Čolaković, Donka Banović i Miloš Aligrudić.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA NA PUTEVIMA (načelni pretres)
Gospodin Dragan Stevanović želi reč. Izvolite.

Malo se teško snalazim s tehnikom, s obzirom da mesec dana nismo bili tu. Podsetiću vas, izbacili ste nas odavde brutalno. Ali savladaćemo ovu tehniku, nije to nešto komplikovano.
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista mi je žao što gospodin Dačić nije tu, s obzirom da je juče, otvorivši ovu načelnu raspravu, a onda i zatvorivši je posle 18.00 časova, rekao nekoliko stvari zbog kojih bih ja, u ime SRS, hteo njemu da postavim pitanja. S obzirom da nije tu, uputiću ta dva pitanja predstavnicima Vlade.
Pre nego što ih postavim, reći ću da je možda i dobro što je gospodin Mrkonjić tu. SRS će u načelnoj raspravi svoju priču koncentrisati upravo na delove ovog zakona koji se odnose na sektor kojim rukovodi gospodin Mrkonjić, dok će u raspravi u pojedinostima više pažnje posvetiti i koncentrisati se na one delove zakona kojima ima nameru da se bavi MUP, poprilično onako, rekao bih, uzurpatorski i monopolski kada je ovaj zakon u pitanju.
Pre nego što pređemo na zakon i priču, pitao bih predstavnike Vlade – ko je kriv za to što šest godina ovaj zakon nije ušao u proceduru u Skupštini Republike Srbije? Mene ovo interesuje zato što su skupštinska većina i Vlada Republike Srbije u svojoj aroganciji i bahatosti u proteklim mesecima za to optužile SRS, da ovaj zakon nije u proceduri upravo zato što SRS pravi opstrukciju, zbog koje ginu ljudi na ulicama.
Juče čujemo od zamenika predsednika Vlade, prvog potpredsednika i ministra da zakon ne dolazi u proceduru već šest godina, pa ne bi bilo loše da od predstavnika Vlade čujemo da li je zaista opstrukcija SRS razlog ili je nešto drugo razlog zbog čega ovaj zakon do sada nismo imali u skupštinskoj proceduri.
Da nema dilema bilo ko ovde, a ni u javnosti, SRS uopšte nema dilemu da Srbiji treba zakon koji će oblast bezbednosti saobraćaja da uredi.
Ali, naš stav i mišljenje jeste da način na koji vi to pokušavate da uradite, upravo kroz ovaj zakon, nije dovoljno dobar, da je zakon nedorečen, da je neke stvari prevideo, da na neke stvari neće odgovoriti, s obzirom da ima jedno vrlo teško nasleđe posle devet godina vlasti stranaka demokratske provenijencije, s obzirom da tih istih devet godina, u principu, mi jesmo protraćili i da će neke, kako oni to vole da kažu, odredbe ovog zakona koje su u skladu sa visokim svetskim standardima, u principu, ovde naići na jedan zid, neće biti primenjive u praksi.
Mi smatramo da je ovaj zakon, koji je danas pred nama posle šest godina, takav kakav jeste upravo zbog činjenice da je nastao u atmosferi u kakvoj je nastao. Nastao je u atmosferi gde su se pri izradi prve verzije ovog zakona sukobili, odnosno na različite strane stavili predstavnici nauke i predstavnici MUP-a. O tome je javnost vrlo otvoreno govorila, samo predstavnici Vlade nisu hteli da govore o tome. To je razlog što ovaj zakon šest godina nije ušao u proceduru.
Za SRS je poražavajuće, a to na izvršnu vlast u Srbiji i liči, da kad jedan ovako važan zakon dođe na red da se usvoji, izvršna vlast nije spremna da u taj zakon ugradi sve ono što predstavlja najviše naučne, stručne ili empirijske vrednosti, o bilo kojoj oblasti da se radi, u ovom slučaju je oblast saobraćaja u pitanju.
Ponavljam, umesto da ste u ovaj predlog zakona ugradili sve ono što najviše vredi u Srbiji kada je u pitanju saobraćajna struka i svi oni sektori koji su objedinjeni u ovom zakonu, vi ste i u tome našli razlog, prostor i motiv da se posvađate i da se podelite, ali ste za te svoje interne probleme optuživali nekoga ko objektivno nikakvih dodirnih tačaka s tim nije imao.
Mene interesuje, u ime SRS, da li danas neko u Vladi oseća deo odgovornosti zbog činjenice da u Srbiji danas godišnje na putevima gine 800-900 ljudi.
Taj problem, kao problem, nemoguće je apstrahovati u potpunosti, ali da ste zbog usvajanja ovog zakona, pa i u lošijoj verziji, pre tri godine unapredili bezbednost saobraćaja za 3%, izračunajte koliko bi to manje poginulih, odnosno postradalih na ulici bilo. Vlada danas izlazi pred nas i hvali se kako je uradila zakon u skladu sa evropskim standardima, a za te nedužne žrtve je kriv neko drugi, onaj ko sedi u opoziciji i, navodno, pravi opstrukciju.
Da pređemo na polje nadoknadive, ali velike štete. Vi ste i u ovom zakonu priznali da Srbija nema izgrađene mehanizme analitike, odnosno do kraja praćenja podataka i obrade tih podataka u vezi sa materijalnom štetom na godišnjem nivou. Kažete da je, aproksimativno, ona negde oko milijardu evra godišnje.
Pitam vas ponovo – da li neko zbog toga oseća odgovornost? Da li bi ta šteta, da je smanjena za 100 ili 200 miliona evra, recimo, na godišnjem nivou zbog primene Zakona o bezbednosti saobraćaja na vreme, da li bi taj novac imao gde da se ulaže i investira? Da li smo taj novac mogli da uštedimo i uložimo u stvaranje novih ljudskih resursa, podizanje standarda u oblasti bezbednosti saobraćaja, da zaista možemo da kažemo danas ili sutra da vredimo, da smo prihvatljivi i da neko u nama može da vidi adekvatne partnere?
Ovu državu, pa i ovu oblast bezbednosti saobraćaja poslednjih devet godina vodi stihija. Mi smo brod bez kormilara i nije čudo što nam se dešava sve ovo što nam se dešava, pa i kada je oblast bezbednosti saobraćaja u pitanju.
Mi ćemo kroz načelnu raspravu pokušati da ukažemo na nekoliko segmenata ovog zakona zbog kojih je isti neprimenjiv u Srbiji. Lako je pričati, promovisati i hvaliti ovaj zakon, govoreći o standardima koji su za svakog u Srbiji, bez obzira na političko opredeljenje, prihvatljivi.
Samo da se razumemo, SRS nema ništa protiv toga da neke kazne, neke mere koje predviđa ovaj zakon budu rigorozne, pa čak i drakonske.
Mislim da je vreme koje je iza nas i uopšte naše iskustvo pokazalo da, u principu i uglavnom, mehanizmima sile možemo da se dovedemo u red, ako mogu tako da kažem.
Nije to loše, ali postoji nešto što predstavnici Vlade, a bogami i skupštinske većine, zaobilaze, nešto o čemu neće da govore, a to su, ponavljam, standardi. Standardi koji se u najvećoj meri odnose na oblast kojom ćete se baviti vi, gospodine Mrkonjiću, kao ministar za infrastrukturu, odnosno vaš sektor za saobraćaj. Srbija je u toj oblasti malo uradila da bi ovaj zakon u praksi i na terenu bio u velikoj meri primenjiv. Mi ćemo kroz vrlo konkretne primere, pojedinačne primere sa lokalnog nivoa i sa državnog nivoa, pokušati da utemeljimo ove naše argumente, odnosno ove naše tvrdnje.
Za SRS zakon je neprihvatljiv zato što nije do kraja usklađen sa Zakonom o prekršajima i Zakonom o putevima i, gospodine ministre, vi ćete tu veliki problem da imate. Kasnije ćemo objasniti konkretno zašto, a i gospodin Dačić je juče rekao - zakon će biti neprimenjiv dok se ne izmeni Zakon o prekršajima. Znači, on je priznao da će zakon biti neprimenjiv. Neko to bude i tri dana, ali će biti neprimenjiv. I nema niko iz Vlade prava da kaže da smo u krivu kada tvrdimo da je zakon neprimenjiv.
Zakonom predviđate agenciju. Pretpostavljam da je ova agencija koju predviđate u duhu mera štednje Vlade, koje na sva usta promovišete i kojima zatrpavate javnost u Srbiji.
Sve ovo što se dešava i u ovom zakonu, ova agencija i neke druge agencije i tela koja predviđate kroz zakone koji su takođe na dnevnom redu ove sednice Skupštine, govori da vi zaista ozbiljno ne mislite o merama štednje Vlade i da ste i dalje žrtva političkih ucena i trulih kompromisa na kojima je koalicija koja čini ovu Vladu sazdana, odnosno napravljena.
Činjenica da će ovaj zakon biti neprimenjiv daje za pravo da konstatujemo da ste se i ovim zakonom bavili samo paušalno iako je jako bitan i jako važan. Mislim i suštinski da će vam on poslužiti samo da, čini mi se da sam to u jednoj raspravi i na jednom mestu rekao, u onim kvartalnim izveštajima u kojima se hvalite kako usvajate zakone koji služe za sprovođenje vašeg nacionalnog programa integracija, izmenite odnos procenata u korist usvojenih zakona, a što su oni potpuno neprimenjivi ili delimično ili u najvećem delu neprimenjivi, to vas baš briga.
O ovom zakonu nije vođena javna rasprava. Koliko god vi pričali da jeste, nije vođena javna rasprava. Čak ste to i priznali negde.
Javna rasprava jeste vođena o zakonu koji je usvojen u prethodnom Ministarstvu kapitalnih investicija, odnosno u Nacrtu zakona prethodne vlade. Hvalili su se da su u taj predlog zakona ugrađena mnoga mišljenja i stavovi javnosti. Možda to tako i jeste, ne sporim, ali ponavljam u kakvoj atmosferi je taj zakon nastao. Ovaj zakon je zaobišao ozbiljnu javnu raspravu. Da je to tako, govore mnogi ljudi iz struke. A možda je ta javna rasprava postojala i bila iza zatvorenih vrata.
Obavili smo razgovore kako bismo pristup i osvrt na ovaj zakon imali što sadržajniji i kvalitetniji, i sa nama su o ovom zakonu govorili ljudi iz struke.
Govorili su, a ovu priliku bih iskoristio da im se na razgovorima, savetima i sugestijama zahvalim, ljudi iz Zajednice auto-škola. Oni su davali neke sugestije i predloge koji su za nas, kao SRS, bili prihvatljivi. Neke od tih predloga smo pokušali da pretočimo i kroz amandmane ugradimo u zakon. Neki su za nas bili neprihvatljivi i vrlo smo im jasno i nedvosmisleno to rekli.
Juče je gospodin Ilić rekao sa ove govornice da su amandmani SRS-a vrlo korektni i konstruktivni. Mislim da bi trebalo s pažnjom da ih pogledate, saslušate, da ih izanalizirate i da te iste amandmane usvojite i ugradite tekst ovog zakona. Amandmani su, ponavljam, smisleni. Amandmani su sve suprotno onom što je neko juče, prekjuče ili u par proteklih dana pokušao u sredstvima javnog informisanja da priča, kako opozicija podnosi besmislene amandmane.
Smatramo takođe, i to ćemo komentarisati, da ste i koordinaciono telo koje će učestvovati u sprovođenju ovog zakona uskratili za predstavnike nauke. Mislim da je ono bilo drugačije definisano u prethodnom tekstu zakona. Tu verziju ste mogli da prihvatite. Opet kažem, to je verovatno recidiv vašeg sukoba koji je nastao i razbuktao se u postupku izrade prve verzije nacrta ovog zakona.
Svakako, smatramo da je zakon neprimenjiv u onom delu gde prenosite određene nadležnosti na lokalnu samoupravu i o tome ćemo malo kasnije da govorimo. Neprimenjiv je, takođe, u delu u kom ste predvideli drakonske kazne. Te drakonske kazne će, kao i mnogo toga drugog, obesmisliti možda dobru nameru, zato što neće biti moguće sprovesti ih u praksi, neće biti moguće kaznene odredbe naplatiti.
Podsetiću vas, a kasnije ćemo malo više o tome reći, u ovom zakonu za pravne subjekte u Srbiji predviđate kazne i do dva i po miliona. Kazne od dva i po miliona dinara predviđate u državi u kojoj je 60.000- 70.000 pravnih subjekata nelikvidno, sa tendencijom rasta, a ko zna koliko njih je na granici likvidnosti.
S druge strane, od javnih preduzeća u Srbiji, na koja se takođe ove kaznene mere odnose, njih 14 je u protekloj godini napravilo dug od 1.600.000.000 evra.
Pitam vas – kakvi su finansijski kapaciteti da ove predviđene mere sprovodite, naplaćujete i realizujete na terenu? To će zakon obesmisliti. Oni koji nemaju da plate, ništa vam ne znači to što vam neće platiti ili ćete pokušati prinudom. S druge strane, oni koji bi možda imali sredstva da plate, ti vas kontrolišu, ti sa vama manipulišu, ti su vam mecene i, objektivno, biće oslobođeni tih plaćanja. To je ono što je besmisleno i to je ono što ukazuje na činjenicu da nije napravljen jedan ozbiljan, odgovoran i na standardima zasnovan pristup ovom zakonu.
Takođe, i to ne treba kriti, ne može se sve staviti na teret poslednjoj vladi, ali nasleđe koje Srbija danas ima, a tiče se prostorne, planske dokumentacije, stanja saobraćajne infrastrukture, primene nekih drugih zakona u ovoj oblasti, takođe će onemogućiti primenu ovog zakona. Određeni članovi zakona biće obesmišljeni, njihova primena u praksi potpuno neupotrebljiva. Kasnije ću se dotaći tih primera, navešću ih vrlo konkretno, a oni se konkretno odnose na poglavlja ovog zakona – putevi, saobraćajna signalizacija. Vi se, recimo, niste adekvatno bavili zaštitnim pojasom puta kroz ove zakone itd.
S obzirom da polako privodimo kraju ovih prvih 20 minuta, ovu svoju diskusiju ću na neki način da zaključim. Znači, zakon je izraz, pre svega, neodgovornosti Vlade, izraz loše i bolesne atmosfere u kojoj je nastao. SRS konstatuje da će ishod primene ovog zakona biti u principu takav da će u svom konačnom cilju da se obesmisli, odnosno vratiće vam se nazad, po sistemu bumeranga, potpuno suprotno onim efektima koje ste kroz ove zakonske odredbe hteli da ostvarite i primenite na terenu. Za sada toliko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Stevanoviću.
Reč ima, po Poslovniku, gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, juče sam, kao i ostale kolege srpski radikali, posle onog brutalnog izbacivanja počela sa učešćem u radu u novoj tehničkoj opremi u Domu Narodne skupštine. Sada imam primedbu, u skladu sa čl. 121, 122. i 123. Poslovnika, kao i sa Ustavom Republike Srbije, i oštro protestujem zbog činjenice da se ne identifikujemo na način koji je propisan, u duhu srpskog jezika i onoga što je kod nas običaj.
Naime, u elektronskom sistemu koji vama pokazuje prijavu za reč najpre stoji prezime pa ime narodnog poslanika, pa vam je tako sada prijavljen Ilić mr Velimir, a on zna da bi se svuda i na svakom mestu predstavio kao što je upisan u birački spisak, kao što mu piše u svim drugim dokumentima, u bilo kojoj aplikaciji, da je on Velimir mr Ilić. Da li je tako, gospodine Iliću? Da li sam u pravu? Nikada vi nećete reći, jer mi nismo u Bundestagu, nego u Domu Narodne skupštine Republike Srbije, da ste vi Ilić Velimir, nego ćete reći da ste Velimir Ilić.
Kao što gospođa Pop-Lazić neće reći za sebe da je Pop-Lazić Gordana, nego Gordana Pop-Lazić, a i u njenom slučaju i u slučaju gospodina Stevanovića desilo se isto. Prema tome, nisu vam u skladu, gospođo predsedniče, a na to upozorite službu, identifikacione kartice sa sistemom za glasanje. Na ovim našim karticama (Izvinjavam se, koleginice Popović.) lepo piše Judita Popović, a kod vas je drugačija identifikacija. Recite mi, molim vas – ko se to poigravao sa ovim čipovima, o čemu je govorila gospođa Pop-Lazić i šta osim toga sve stoji u čipu za identifikaciju? Morate da nam date neko objašnjenje.
Nije sada problem u tome, kako je malopre rekao Dragan Stevanović, da li ćemo mi da se uhodamo. Jer, nije nikakav problem, to su ljudi, kada su u pitanju ovi mladi ljudi srpski radikali, koji sa visoko sofisticiranom opremom barataju, ali molim vas, neka nam neko da objašnjenje zbog čega mi Narodnu skupštinu izvrgavamo ruglu u onome što smo mi kao narod i pre svega kao građani Srbije.

Ovo je, zapravo, podsetnik za mene i trudiću se da govorim u skladu sa duhom onoga što je uobičajeno u našoj sredini.
Gospodine Iliću, imate reč.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, mogao bih da govorim veoma dugo o ovom zakonu jer sam radio na njegovoj izradi odmah kada sam preuzeo dužnost 2004. godine. Želeo bih da dam neka pojašnjenja, koja će možda nekima ovde pojasniti zašto je šest godina trajala procedura da ovaj zakon uđe u parlament, mada je to trebalo da se uradi, po meni, 2005. godine, jer je bilo sve spremno bez ikakvih problema.
Međutim, napravili smo jedan savremen, moderan, evropski i svetski zakon, pravili su ga najveći eksperti u Srbiji i, jednostavno, takav zakon smo dostavili Ministarstvu finansija na mišljenje. Znate da ministar finansija uvek daje mišljenje, na svaki zakon. Međutim, ministar finansija je tada reagovao i usmeno mi saopštio: ''Ti praviš zakon koji će da nam odnese silne pare iz budžeta. Nama treba zakon da nam donese novac". Tu je suština.
Znači, mi ne pravimo zakon o bezbednosti saobraćaja da saobraćaj bude bezbedan, da manje ljudi pogine u Srbiji (znamo da je prethodnih godina bilo znatno više, da se sada godišnje smanjila smrtnost za 200), već pravimo zakon koji će u kasu da ubaci više para i da je to dobro za ministra finansija, naravno. O čemu se zapravo radi?
Želeli smo da zakon bude stvarno primenjiv i da zaštiti sve učesnike u saobraćaju i da, kao zakon, smanji smrtnost u saobraćajnim nesrećama, koja je tada bila drastično velika - preko 1.100, 1.200 poginulih, pa smo sveli negde na 900 zadnje godine, poboljšanjem, popravkom puteva itd., a preko 26.000 ljudi je bilo povređeno, godišnje, od čega je preko 18.000 trajnih invalida.
Šta se dogodilo? Znate da naši putevi i jedan deo velikih autoputeva još uvek nema, nažalost, i nikada nije dobio upotrebnu dozvolu. Šta to znači? Čim neko pogine na putu koji je pušten u saobraćaj a koji nema upotrebnu dozvolu, krivica je države. Zašto određeni pravci ne mogu nikada dobiti upotrebnu dozvolu? Zato što su pravljeni a nisu do kraja ispoštovani određeni zakonski propisi i urađeni određeni projekti da bi saobraćaj bio potpuno bezbedan.
I danas se to isto događa. Imamo parče autoputa koje nema nijedan podvožnjak, nijedan nadvožnjak, nijedan prelaz. Seljaci, ako hoće kombajnom da pređu sa druge strane puta da obrade njivu koja je, igrom slučaja, presečena putem na pola, moraju da idu 20 km u jednom pravcu i 20 u drugom. Oni u noć porane, probiju bankinu, zaštitnu ogradu i prođu s vozilom. Imamo kultivatore, imamo traktore, a nemamo alternativne puteve uz brze saobraćajnice, a posebno uz velike delove izuzetno prometnih saobraćajnica.
Treće, nismo hteli da iz budžeta uložimo, da bi zakon bio potpuno primenljiv, u crne tačke, koje je specijalna komisija koju smo napravili definisala u Srbiji. Znači, gde se najviše gine, to su crne tačke. A njih treba otkloniti da bi saobraćaj bio potpuno bezbedan. Država je bila dužna da obezbedi sredstva iz NIP-a tada i da se otklone sve crne tačke u državi, koje su bile izuzetno značajne za bezbedan saobraćaj.
Mi smo neke otklonili. Uzmimo samo Borovu Glavu. Posle razrešenja Borove Glave, koja je izuzetno velika investicija, nijedne saobraćajne nesreće nije bilo, nijednog poginulog nije bilo na toj relaciji.
Uzmimo Ovčar banju, tunel, investicija izuzetno skupa. Otklanjanjem crnih tačaka nema više saobraćajnih nesreća. Uzmimo Sićevačku klisuru, tu je bilo toliko crnih tačaka u tunelima, nije moglo da se uđe sa dva vozila istovremeno, već ako jedan ne prikoči i ne propusti onoga ko ima pravo prvenstva, obavezno je saobraćajna nesreća. Znatno je smanjen broj saobraćajnih nesreća, ali ta investicija je bila desetine miliona evra.
Morali smo da otklonimo te najbitnije crne tačke. Međutim, i do dana današnjeg nisu otklonjene. Obilaznice u pojedinim gradovima, ne može biti bezbedan saobraćaj u Užicu dok se ne uradi obilaznica, jer preko 600 šlepera dnevno ulazi u najužu zonu centra grada. Vi možete policijom regulisati saobraćaj koliko god hoćete pred osnovnim školama, ali ako imate stotine šlepera koji tu prolaze, dovoljna je mala nepažnja i događa se saobraćajna nesreća.
Uzmimo ulazak iz Mađarske preko Kelebije, ona nesrećna, mislim, Zagrebačka ulica iz Subotice, tehnički je nemoguće da se odvija saobraćaj dok se to ne reši na drugi način, obilaznicom.
Zatim, obilaznica oko Vrbasa, oko Sombora. U Novom Sadu smo to uradili, u nekoliko gradova. Obilaznica oko Novog Pazara, nema bezbednog saobraćaja dok se ne završi obilaznici oko Novog Pazara. Vi možete kažnjavati koliko god hoćete, ali bezbednosti nema.
Znači, u bezbedan saobraćaj država mora da uloži znatna sredstva. Međutim, ostali, kojima je novac iz NIP-a trebao za druge poslove i druge projekte, nisu se obazirali na ovo, već su rekli - ne možemo mi toliko da uložimo u saobraćaj, u infrastrukturu, već dajte da mi od toga imamo zaradu.
Naravno, sada ćemo kažnjavati, kazne su drastične, imaćemo ogromne prihode. Predlagali smo amandman da ti prihodi idu isključivo u otklanjanje ovih crnih tačaka. Uzmimo Stopanju kod Kruševca, to je crna tačka i tu se toliko gine da to nije više moguće. Vi možete da radite šta god hoćete, ali dok se ne reši pitanje pruge i puta, da ne budu u nivou, nema bezbednog saobraćaja. I izuzetno je puno slučajeva širom Srbije.
Znači, mi smo želeli jedan zakon koji će da košta državu i znali smo da to sve ne može odjednom. Znali smo da je to jedan proces, ali svake godine sa razrešenjem mnogih crnih tačaka i ovih veoma opasnih zona na pojedinim saobraćajnicama mi znatno smanjujemo broj saobraćajnih nezgoda. Međutim, mi to nismo uspeli. Zatim smo molili pojedine lokalne uprave da poštuju Prostorni plan Srbije, i na to ću se ponovo ovde vratiti, što se ne poštuje saobraćajna strategija, odnosno Strategija razvoja saobraćaja koja je donesena u parlamentu, već se mnogi problemi u saobraćaju razrešavaju političkim putem.
Zašto političkim putem? Zato što određeni političar sa određenom grupacijom traži, da bi podržavao Vladu, da mu se uradi to i to, inače neće podržavati Vladu. I mi imamo da se odstupa od Strategije razvoja saobraćaja, koja je usvojena u srpskom parlamentu, i prihvataju se projekti koji nisu nikada ni ušli u Strategiju razvoja ni kao alternativa. Zašto? Zato što se radi saobraćaj tako kako pojedini političari nalažu, a ne kako govori saobraćajna studija koja je više puta rađena. Nemoguće je raditi saobraćajnicu, autoput tamo gde je dve hiljade automobila dnevno, a ne raditi je tamo gde je 26.000-27.000 automobila dnevno.
Mi se sada mnogo povodimo za Evropskom unijom. Kažemo - to je interes EU, dajte da im to napravimo. Ako je interes EU da ona pomogne, hajde da uđemo u zajednički posao, ali da pomogne raznim olakšicama. Ja sam kao ministar bio protiv izrade autoputa do makedonske granice, ali bio sam u prioritetu za izradu Horgoš-Požega-Bar. Bio sam za prioritet Niš-Dimitrovgrad. Zašto sam bio protiv makedonske granice? Zato što nema saobraćaja. Sada trenutno, van turističke sezone u Grčkoj, saobraćaj je između 2.000 i 3.000 auta dnevno.
Autoput, da bi bio bezbedan, mora da se održava. Održavanje autoputa je skupo. Autoput ako nema 8.000 auta dnevno, tehnički ne može da se održava. Bezbednost saobraćaja, ako se saobraćaj ne održava po evropskim kriterijumima, ne može biti na visokom nivou. Mi smo ulagali 1.600 evra u održavanje kilometra autoputa, a Evropa je npr. u tom periodu višestruko više ulagala u održavanje kilometra autoputa. Na jednom kilometru ne možete samo da premažete, uradite promenu saobraćajnih znakova i obeležite sa toliko malo para.
Izuzetno malo sredstava se ulaže u održavanje putne infrastrukture i svake godine se sve više i više smanjuje, jer se ta sredstva koja se dobijaju od putarine koriste za izgradnju nove putne infrastrukture.
Zato moramo mnogo štošta promeniti ako mislimo da saobraćaj bude bezbedan, a ne samo svoditi na kaznene odredbe. Tačno je da vezivanje pojasa smanjuje broj smrtnosti, ali ne može to biti prioritet države i samo kontrolisati.
Ja sam kao ministar isključivo bio protiv onog iskakanja iz žbunova policije, koja se sa radarima krije da bi ulovila, tobože, nekoga ko vozi brže nego što je dozvoljeno. Znaju se tačno te tačke gde oni sede. Oni treba da budu vidni i vidno obeleženi da su tu da bi se svaki vozač pripremio, smanjio brzinu jer zna da će naići na radarsku kontrolu, a ne da ga oni iznenade da bi se što više para uzelo. Preventivno delovanje u poboljšanje samog saobraćaja i smanjenje saobraćajnih nezgoda je ono o čemu sam ja govorio, gde je moralo da se ulaže, radi itd.
Da li može bilo kakva policija da obezbedi bezbedan saobraćaj u zoni Gazele ako je 160.000 vozila na Gazeli u toku jednog dana? Znači, 160.000 automobila dnevno prelazi Gazelu. Saobraćaj ne može biti bezbedan. Možete da stavite jednog do drugog policajca, nema od toga ništa.
Da li je moguće da Beograd 20 godina priča o izgradnji mosta koji će smanjiti saobraćaj, o izgradnji obilaznice koja će izvući saobraćaj iz gradske zone? Ide se jako sporo. I ove godine, pored izuzetnih napora gospodina Mrkonjića, koga ja podržavam u potpunosti i koji ulaže izuzetne napore, i dalje se mala sredstva ulažu za obilaznice oko Beograda.
Obilaznica oko Beograda mora da obezbedi bezbednost saobraćaja, ne može se autoput uvući bez posebnih zaštita u zonu grada i služiti kao gradska saobraćajnica.
Autoput uvučen u zonu grada Beograda služi i za gradski saobraćaj, izlaze autobusi ''duplaci'' i sve to znatno smanjuje bezbednost saobraćaja i zato su svakodnevne saobraćajne nesreće. Da li je moguće da grad Beograd shvati da mora da učestvuje većim sredstvima u izgradnji obilaznice oko Beograda?
Drugo, izgradnja mosta kod Zemuna, Zemun-Krnjača, smanjiće znatno saobraćajne gužve, a samim tim i poboljšati bezbednost. Nemoguće je više preko Dorćola, preko Ulice 29. novembra izlaziti na Pančevački most.
Intenzitet saobraćaja svake godine toliko raste, da je to tehnički više nemoguće. Ne mogu opasni materijali da se prevoze železnicom i drumski kroz Beograd kroz najuže zone centra grada i odlaziti u pančevačku industriju i ostalo. Sve to, na sreću, nije imalo nekih velikih tragedija, ali preventive radi, ovaj problem mora da se razreši.
Zato, još jednom ponavljam, ja nisam samo za kazne i nisam da se takmičimo za što veću kaznu, već je pitanje kako ćemo ovim kaznama usporiti saobraćaj? Koliko će trebati meni iz Čačka da dođem do Beograda kada neki neodgovorni nisu dali da se uradi koncesija i da se stvori bezbednost saobraćaja na Ibarskoj magistrali?
Uzmimo pretprošli vikend, sedmoro je mrtvih na Ibarskoj magistrali. Da li neko o toj bezbednosti razmišlja? Broj automobila kod Lazarevca je 27.000 dnevno, kod Ćelija preko 17.000 dnevno. To više nikako ne može biti bezbedan saobraćaj. Možete da postavite radare, šta god hoćete, ali bezbednosti nema ako se na magistralnom putu pređe cifra od 8.000 automobila dnevno.
Prema tome, ja vas molim da kroz naše amandmane koje smo davali doteramo ovaj zakon da bi on što duže trajao, da bi saobraćaj stvarno bio bezbedniji, a ne da zaplašimo vozače, da putuju tri-četiri sata sto i nešto kilometara, kao što se sada događa. Evo, poštujte sve saobraćajne znake, mi smo to merili, i uzmite petak ili dane vikenda (subota, nedelja) i pođite od Beograda do Čačka, putovaćete pet sati. Ne pretičite na punoj liniji, poštujte svaki saobraćajni znak. Uzmite vozilo, pođite i videćete.
Ko će sada koristiti i čemu će služiti ta magistrala? Još jednom ponavljam, greh je bio zaustaviti koncesiju. Rečeno je bilo da će se raditi paralelno sa autoputem. Zašto nije 10 km rađeno u Vojvodini, a 10 krenulo prema Ibarskoj magistrali? Dajte sada onima koji su kočili koncesiju...
Znam da je bio uslov da se podrži Vlada da se zaustavi koncesija. Mi ih sada, kao Srbija, čašćavamo NIP-om ili kreditnom linijom, a častili smo ih, jer smo uzeli kredit za Bešku, za Temerinsku petlju, za Novosadsku petlju, za rekonstrukciju Novi Sad - Subotica, što je urađeno pre tri godine, za završetak Beograd - Novi Sad, to smo ih častili, cela Srbija, za Beograd-Vršac, za Beograd, kroz Srem, do hrvatske granice, a oni jednim delom sredstava nisu hteli da učestvuju da bi i ta nesrećna Šumadija, Pomoravlje i zapadna Srbija dobila bezbednost u saobraćaju.
Kako se osećaju roditelji kada im đaci i deca pođu za Beograd vikendom? U goloj vodi su dok im ne jave ''stigli smo''. Kad jave "stigli smo", hvala Bogu. Zar još uvek neko može da zadrži da se ne gradi tamo na magistralama? Koliko je puta veći, gospodo, saobraćaj na Ibarskoj magistrali od Novi Sad - Subotica? Višestruko.
Zašto Grci nisu uradili autoput kroz Grčku na Koridoru 10? Zato što mi je njihov ministar lično rekao - gospodine Iliću, mi nemamo interes jer je saobraćaj jako mali, samo u turističkoj sezoni dva-tri meseca. Zašto i oni ne učestvuju sa Helenik programom, već godinama odlažu tih sto miliona evra, da bismo mi napravili to? Grdelička klisura je izuzetno skup projekat i zato se odustajalo od svega ovoga.
Prema tome, NATO ima cilj da autoputem poveže svoje baze sa Evropom. Zato nas i uvlači u priču - hajde radite ovo. Još za vreme Slobodana Miloševića pokrenuta je inicijativa, i za vreme mog mandata, da deo koridora Beograd - južni Jadran do Bara bude krak Koridora 10. Posle bombardovanja to je skinuto sa dnevnog reda.
Zato smo mi povezali Horgoš-Požega, da bismo deo Koridora 10 iskoristili, da bismo dobili dozvolu da i ovaj deo bude krak Koridora 10, kao što je urađeno za krak Niš-Dimitrovgrad. Stopiranjem koncesije vi ste potpuno izbacili iz igre, znači da deo koridora Beograd-Bar, gde je strategija razvoja Srbije bila opredeljena ne za Solun i makedonsku granicu, već se Srbija, sa Crnom Gorom, opredelila da radi autoput Beograd-Bar paralelno pruzi Beograd-Bar...
(Predsednik: Gospodine Iliću, prošlo je 20 minuta. Privedite kraju diskusiju.)
...i da to bude glavni srpski koridor, kroz srce Srbije, koji bi znatno...
(Predsednik: Da li želite da uzmete od vremena koje pripada vašoj poslaničkog grupi? Možete ako želite.)
Evo, za sekund završavam.
(Predsednik: Gospodine Mrkonjiću, molim vas.)
Nastaviću u daljem toku. Neka bude 20 minuta, to je dosta. Hvala vam na pažnji.