Zahvaljujem. Reč ima gospođa Vesna Pešić.

Htela sam da postavim pitanje pristupa izradi ovako velikih i kompleksnih zakona, koje smatram izuzetno važnim, kao što je o bezbednosti saobraćaja.
Primetila sam da, iako se u obrazloženju ovoga zakona govori o multisektorskoj aktivnosti, nije primenjen naučni pristup i da nema nikakvih relevantnih istraživanja, koji ukazuju na osnovne uzroke različitih saobraćajnih nesreća i nebezbednosti - smrtnih slučajeva, povreda i raznih drugih prekršaja. Nema nikakvih ukrštanja sa bilo kakvom statistikom koja je relevantna.
Čak i kad je reč, recimo, o godinama starosti vozača, nemamo nikakvu tabelu da vidimo koji vozači u kojim godinama najčešće vrše saobraćajne prekršaje. Nema ni toga. Vi znate da oni koji imaju preko 65 godina na svake tri godine moraju ponovo da traže vozačku dozvolu, da idu na zdravstvene preglede, a nigde ne pokazujete zašto te ljude maltretirate i da li postoji ikakav naučni dokaz da ta populacija ima veći broj prekršaja, da je rizičnija nego neka druga populacija.
Ako se govori o tome ko je sve učesnik u saobraćaju, mora se videti ko je glavni uzrok ovog haosa i nebezbednosti u našem saobraćaju. Niti imamo ovde izloženu kaznenu politiku koja je do sada vođena. Kakva je bila kaznena politika? Molim vas, obišla sam svet i bila sam ambasador u zemljama koje nemaju neku reputaciju sređenih zemalja, ali kažem, jedino u Srbiji se ne vezuje pojas. Kada je vaša kaznena politika ukinula pojase i zašto policija, jednostavno, ne kažnjava zbog toga?
Za niz stvari, zaustavljanje, parkiranje, kažnjavanja uopšte više nema. Ovo je jedina zemlja koja takve stvari ne primenjuje. Molim vas, to stoji u zakonu. Sada ste doneli neke nove stvari, ne vidi se kako se povećava kapacitet kaznene politike. Šta su bile mane dosadašnje kaznene politike, ko je obustavio pojedine kazne?
Recimo, nema istraživanja, da bi onaj ko je učestvovao u saobraćaju, poštovao saobraćajne propise, vi morate da nam pokažete koja je izvesnost i verovatnoća da će neko biti uhvaćen i koja je verovatnoća da će onaj koji je uhvaćen biti kažnjen. Jednostavno, toga nema.
Nema analize dosadašnje kaznene politike. Jednostavno, kao da krećemo od nule u ovom zakonu. Pa nam navodite neke podatke UN, pa nam navodite neke podatke Svetske banke, koju ste ne znam kada angažovali ovde da nešto radi.
Ali da mi vidimo, ovde kažu ljudi - po osećaju, zato što su vozači. Slažem se sa njima, ozbiljno su ovo shvatili. Onda kažu, recimo, na pružnim prelazima se događa najveći broj nesreća. Zašto niste uzeli i videli gde se dešavaju, da li zbog puta? Da li je napravljeno istraživanje da se pokaže, ako imate autoput Beograd-Niš, da li je tu veće ili manje ili na magistrali? Po osećaju ću da kažem da je to na magistrali, zato što put ne valja, ali nemate nikakve podatke ni o čemu.
Pravite i agenciju koja nema istraživačku aktivnost. Gde se onda zapošljavaju mladi psiholozi, sociolozi, koji treba da prave faktorske analize i da nam daju jednu sliku pre nego što se donosi ovakav jedan zakon?
Onda se govori o ponašanju policije. Policija je u mnogim stvarima potpuno neobučena. Recimo, ona zaustavi kola i kaže - otvaraj trank pozadi. S kojim pravom traži da to otvorim, na osnovu čega? To je svuda u Evropi kršenje ljudskih prava. Na osnovu čega vi tražite da otvorim ovo ili ono? Hoću da kažem da nema obuke policije.
Znači, koliki je faktor sama policija, koja je korumpirana, koja je neobučena. Ministar je rekao da ćete sprečavati tu korupciju. Izuzev one objektivne krivice, onog snimanja, ne vidim nijednu stavku u ovom zakonu kako ćete i na koji način da kontrolišete korupciju u policiji, koja je ogromna.
Kada to kažem, ona je došla i do onih delova, recimo, kod tehničkog pregleda. Jednostavno, sada dolaze tamo neke agencije gde ne mora da se obavi tehnički pregled. Ali vi nemate kontrolne mehanizme nad samom policijom, nego je ona postala telo samo u sebi i ovim zakonom vi ''naduvavate'' samo vladin sektor i tu saradnju smatrate multisektorskom. Znači, MUP, ministarstvo za puteve i "Putevi Srbije".
A gde vam je, kao što kaže Svetska banka, nevladin sektor u tome, gde su vam neke druge struke, gde se proširujete, gde se užlebljujete u jedno moderno društvo, sem time što ćete jedan organ, jednu vrstu aktivnosti, a to je policijska aktivnost, da ''naduvavate'' u ovom delovanju?
Nemamo nikakve podatke ni o signalizaciji. Vi u Srbiji imate katastrofalnu signalizaciju. Dolazite na raskrsnice gde imate i levo i desno i pravo i ne znate gde da idete, možete da pitate ili molite boga, ako nema ljudi - da li da idem pravo, da li da idem desno? Znači, signalizacija je katastrofalna. Ne znam šta rade naši saobraćajni inženjeri, šta radi ministarstvo saobraćaja? Ono, jednostavno, ne obraća pažnju na signalizaciju. Drugo, signalizacija je potpuno nerealna.
Konačno, htela bih da ukažem na to da zakon, kako ste ga sada prezentirali, ima strahovito mnogo podzakonskih akata, tako da se uopšte ne zna šta stupa na snagu ovim zakonom, šta ne stupa, i može da proizvede veliku konfuziju kod građana. Drugo, ovaj zakon o prekršajima takođe nije donet. Agencija takođe nije formirana. Tako da sve to što se ovde predviđa, polovina je u zakonu, polovina tek treba da se donese podzakonskim aktima, na šta mi nemamo apsolutno nikakvu kontrolu.
Još sam htela da kažem koliko je ogroman nerad u saobraćajnoj policiji, koliko saobraćajna policija apsolutno više ništa ne radi. Recimo, meni je nekada bila svetinja kada prođem "London", a sad kad vidim da stoji policajac, skreće se levo i gde ko hoće, a on apsolutno ne reaguje. Jednostavno su prestali, kao da štrajkuju, toliko ne rade ništa, nigde ih više nema, povukli su se u nekakvu ilegalu. Ne znam kako ćete sada da postignete ove nove norme koje ste stavili. Mobilni telefon - da vidim koji će to da...
Morate da znate da u Holandiji, kad god sam se zaustavila, on i ona izvesnost da će istog časa zaustavljanje da reguliše bez ikakve dileme, 100% će da budu tu. Gde će ovi vaši da budu, kad ih nigde nema? Uđite u Kosovsku ulicu, svi stoje parkirani, napustili automobile, ne možeš da skreneš ni desno, a kamoli levo.
Drugo, nemate decentralizaciju. Beogradski saobraćaj je potpuno haotično uređen, nijedna raskrsnica nije sređena. Dole kod Takovske ulice može i ovamo i onamo. Sve ulice su dvosmerne, nemate nikakvu regulaciju. Šta rade, zašto se to ne sredi? Zašto ste dopustili da gradske vlasti treba da slikaju zaustavljene automobile, da vama šalju i da vas namole da vi nešto uradite i sredite u gradskom saobraćaju? Ko ste vi? Zašto ne date onda gradskom da sređuje taj saobraćaj, umesto da stalno piše vama pisma i da vam snima automobile koji su nepropisno zaustavljeni i parkirani, jer ne mogu da urade ništa?
Drugo, zašto se multisektoralno sada ne naslonite na neke službe koje dobro rade, pa da otklonimo nekakve apsurde koje ne mora da radi MUP? Recimo, zonsko parkiranje u Beogradu je uzorno napravljeno. E sad, kad izađem, kafići stoje ovako, svi koji uđu u kafanu, kao nekad u kaubojskim filmovima kad vežu konja, tako oni sede u kafićima, stave ovako automobile...
I sad ide onaj, što je apsurd u Beogradu, da onaj koji ide sa onim aparatom, zadužen je za ona dva ćoška, ako prekršiš dva minuta, dobiješ onu nalepnicu za 1.500 dinara i pravac, idem da platim. A ovi se raskomotili, ja ne mogu da izađem iz kuće uopšte, iz dvorišta, iz garaže, zato što su svi parkirani, nemam nikakvu preglednost, a ovaj ide, kažnjava ove, a svi koji su ovde parkirani lepo sede, baš ih briga, ne plaćaju ništa.
Znači, što sada, kad već taj tu dežura...? Ne može da postigne ''Parking servis'' da stalno nosi kola. Izmislite, kao što su uradili Amerikanci, postoji tiket, 60 dolara. Kad kontroliše da li su platili parking, svima koji stoje bez veze neka prilepi tiket i gotovo. Znači, možete da napravite saveze sa nekim drugim službama koje već uspešno rade. Ali ne, vi ste rešili da sve stavite pod svoju kapu i ne date nikom drugom da nešto radi, ko je već nešto uspešno uradio.
Znači, ima niz tih primedbi, gde nema multisektoralnog, nema uključenosti građana, nema uključenosti nevladinih organizacija, nije vam uključena nauka, pojma nemate ni o čemu. Kažete da ste fokusirani na rezultate. Prvo, gde su vam uzroci? Zašto nam niste pokazali jedno relevantno istraživanje zbog čega imamo ovakvu situaciju i u saobraćaju i u signalizaciji i u smrtnim slučajevima, da smo jedna od najgorih država u pogledu bezbednosti saobraćaja?
Malo se proširite, malo izađite iz policijskih odaja, napravite malo stručnih analiza i o kaznenoj politici. Imamo stručnjake za to, uključite ih da pokažu kako treba da se radi uspešnije i bolje. A oni, ovoga puta donosimo krupne zakone, nisu uključeni u rad i donošenje ovakvih kompleksnih zakona. Hvala.

Reč ima gospodin Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, građani Srbije, kada se donosi ovako važan zakon, pre nego što bilo ko uputi bilo koju reč kritike, imam obavezu da vama, građani Srbije, dam jedan podatak.
Na putevima Srbije je od 1991. godine Republika Srbija izgubila grad veličine Brusa. Poginulo je 17.000 ljudi, a 240.000 ljudi je lakše ili teže povređeno, bez da imamo prikaz koliko je od tih ljudi preminulo posle dve ili tri godine od posledica povreda zadobijenih u saobraćajnim nesrećama.
Kada je reč o ovom zakonu, posle ovako sveobuhvatno sprovedene javne rasprave, koja je trajala maltene godinu dana, svaka reč kritike je izlišna, jer svako ko je bio zainteresovan da učestvuje u javnoj raspravi, imao je tu mogućnost, imao je više prilika da da sve primedbe, sve sugestije. Zakon nije bio sakriven, nije bio u nekim fiokama, zakon je bio u javnoj raspravi.
O kvalitetu ovog zakona svedoči i činjenica da su preporuke za izradu ovog zakona dale i mnoge renomirane nevladine organizacije iz Srbije, gde učestvuje Jugoslovenski komitet za bezbednost saobraćaja, gde su učestvovali stručnjaci sa Saobraćajnog fakulteta, građani i zainteresovani pojedinci i pripadnici MUP-a.
Želim da kažem samo nekoliko stvari kada je reč o ovom zakonu. Kada govorimo o drakonskim kaznama, ovde se od strane dela opozicije pokazuje jasno nerazumevanje funkcionisanja jednog pravosudnog sistema. Policija retko sama naplaćuje kazne, to su one mandatne kazne najčešće do 3.000 dinara. Sud je taj koji utvrđuje krivicu i sud je taj koji propisuje visinu kazne.
Kada govorimo o antiradar uređajima, tu sam imao samo jednu primedbu. Postoje automobili najnovijih generacija koji fabrički imaju ugrađen antiradar sistem. Onda postavljam pitanje ljudima iz ministarstva da mi u okviru ove rasprave odgovore kako će se takvi automobili registrovati na teritoriji Republike Srbije ako je zabranjeno korišćenje antiradara, a taj automobil ima ugrađen antiradar ili ima nešto još novije generacije, radarski ometač, koji praktično na onom radarskom automatu za očitavanje brzine kretanja izbacuje samo prazne crtice kada usmerite radarski uređaj u njega.
Kada govorimo o kaznama u saobraćaju, imam jednu primedbu, odnosno sugestiju. Mislim da su kazne za privredni prestup za pravna lica neprimereno visoke. Imate mogućnost da odgovorno lice i pravni subjekt, znači privredno lice, plati kaznu od dva i po miliona dinara za nešto što je počinio vozač.
Evo konkretnog primera iz prakse, iz života. To mi kažu saobraćajni policajci. Imate firmu u kojoj zaposleni nije primio platu već šest meseci, vozač je kamiona.
On namerno pretovari kamion i namerno ga vozi sa većim osovinskim opterećenjem. On će platiti kaznu, ali će njegov poslodavac biti kažnjen sa dva i po miliona dinara za prekršaj na koji ne može direktno da utiče.
Razumem kada je reč o tehnički neispravnom vozilu, razumem kada je reč o vozilu koje se pusti u saobraćaj sa neadekvatnom signalizacijom, sa nepropisnim kočionim sistemom. Ali, nije prihvatljivo da poslodavac odgovara za učinjeni prekršaj svog radnika na ovakav način, a ovde se ta mogućnost ostavlja.
Za kraj, ja sam Kruševljanin i molim gospodina Milutina Mrkonjića za pomoć. Znam vas kao čoveka koji brzo rešava probleme i brzo reaguje. Kada putujete Srbijom i prođete pored Čačka, grad Čačak ima fantastično uređenu obilaznicu. Postoji i semaforska signalizacija koja uz pomoć semafora ograničava ulazak vozila iz užeg gradskog jezgra na tranzit kod Čačka. Kada prolazite pored Kruševca, imamo izgrađenu obilaznicu, a nema meseca da ne strada neko na raskrsnici koja predstavlja Jasički put i severnu obilaznicu.
Nije bilo političke stranke koja nije obećala da će taj problem rešiti. Ta je raskrsnica neosvetljena. Postoji semafor, ali ne radi. Objašnjenje je da semafor ne radi jer nije izvršen tehnički prijem te raskrsnice. Dok izvršimo tehnički prijem, na tom će mestu ovom broju od 17.000 poginulih da se pridoda još nekoliko desetina mojih sugrađana.
U ime građana Kruševca apelujem, molim i zahtevam da se u najhitnijem roku taj problem reši. Molim vas, gospodine Mrkonjiću, dođite kod mene u Kruševac, biću vam domaćin. Dođite sa ljudima iz MUP-a. Hajmo zajedno da odemo do te raskrsnice i da mi kažete za koliko dana može da se pusti u rad semafor na toj obilaznici.
Gospodine Mrkonjiću, vi i ljudi iz MUP-a, pored brojnih spomenika poginulima koji stoje na tom delu puta, taj semafor i ta osvetljena raskrsnica biće spomenik živima. Molim vas da uslišite moj zahtev, moj apel i da mi na kraju ove sednice odgovorite da li ste u mogućnosti da to brzo uradite. Izvinite što postavljam poslaničko pitanje, ali ovo je u skladu sa raspravom o Predlogu zakona o bezbednosti u saobraćaju. Zahvaljujem.

 Zahvaljujem.
Reč ima ministar gospodin Milutin Mrkonjić. Izvolite.

Imam čast da svim poslanicama, damama, i svim poslanicima kažem da je za mene izuzetna i velika čast da o ovom zakonu na ovakav način raspravljate. Naravno, ne sumnjam da tome doprinose i trojica ministara koji sede ovde u parlamentu - gospodin Todorović, gospodin Zoran Šami i gospodin Velimir Ilić. Ali, kvalitet vaših diskusija je takav da stvarno nemam šta da vam kažem.
Malopre sam pitao ljude koji su radili zajedno sa mnom i sa Dačićem koliko amandmana smo do sada pregledali i verovatno usvojili. Rečeno mi je 85 od 250. Koliko ćemo još kroz rad Odbora? Rečeno mi je 30 od Šamijevih 60. Prema tome, stvarno mogu da zahvalim svima vama na tome što ste zajedno sa nama napravili ovaj zakon. Ali, moram da prokomentarišem nekoliko stvari, kako ne bi ostalo nedorečeno.
Prvo, za gospodina Stevanovića. Nikakva politička konotacija vezana za Radikalnu stranku nije postojala ovde. Kod Dačića i kod mene sigurno. Nemojte uopšte o tome da razmišljate. Rekli ste da je neko prebacio na SRS... Nema govora. Ako meni verujete. Inače, vaša diskusija je bila izuzetno konstruktivna i ono što sam malopre rekao, pre svega se na to odnosi.
Dakle, molim vas (gospodine Markoviću, saslušajte ipak), tu nema nikakve politike. Jednoglasno smo svi bili za to da se nastavi posao iz prethodnog perioda i da se zakon, ovakav kakav jeste, stavi pred Skupštinu, a da ga vi sada dopunite. Ubeđen sam da će to tako i biti. Vaše primedbe su, primedbe SRS-a, uglavnom inkorporirane. Ja sad ne znam koliko, komisija zna, verovatno sa velikim procentom, znaćete kada budemo zakon izneli na Odbor.
Drugo pitanje, kod gospodina Velje Ilića. Mogao bih sada da pričam o koridorima i tako dalje, ali neću. Sve ono što je ministarstvo radilo pre mog dolaska na čelo ministarstva, nastavljeno je da radi. Danas na Vladi u 13.00 časova treba da usvojimo program Direkcije za puteve, uvećan za 30%. Dakle, uložićemo nešto više para i u godini teške krize u održavanje naših puteva.
Velja je rekao jedan podatak (izvinjavam se što tako sa Veljom razgovaram, on se neće ljutiti), tačno je. Ja nisam čovek koji mnogo govori o Evropi, ali standardi Evrope su takvi da u našu putnu privredu, van izgradnje novih autoputeva, mi moramo svake godine uložiti po milijardu i po evra da bismo ih održavali. Vi znate da je to danas praktično nemoguće. Otuda ja, gospodine Stefanoviću, kao ministar saobraćaja danas, nosim odgovornost za svaku žrtvu na našim putevima. Evo, to vam hrabro kažem. Svaka nesreća koja se desi, bez obzira šta je uzrok (a vi znate da su uzroci višestruki), mene pogađa i uvek me povuče da odem na to mesto gde se desila tragedija.
Jedan od uslova, o tome je Velja najviše govorio, bezbednosti saobraćaja jeste i poboljšanje saobraćajne infrastrukture. Ne bih komentarisao sada, pošto se tu slažem sa Veljom, šta i koji prioriteti itd., ali ako je tamo negde u hodnicima, neka zna da je Vlada donela odluku i danas ćemo usvojiti program da se izgrade glavni projekti, i do Čačka, i da se nastavi put ka našem moru, odnosno crnogorskom moru, i da će taj projekat krenuti ovih dana. Prema tome, i to ćemo završiti.
Što se tiče komentara profesora Šamija, mislim da profesor samo u jednoj stvari nije u pravu. Nikada nijednom od ljudi koji su radili, a ja sa njima radim sedam meseci, nije bila u prvom planu represija, nikada. Samo preventiva. To se odnosi i na primedbe gospođe Vesne Pešić. Svi vaši profesori, gospodine Šami, učestvovali su u radu. A vi znate kakvi su profesori. To su sjajni ljudi. Svako ima ideju koju bi hteo da sprovede do kraja, i to je nemoguće. Mi smo napravili jedan presek, sve njih konsultujući...
Gospođi Vesni odmah odgovaram na pitanje, imamo neke podatke. Prošle godine je samo u oblasti ovih pojaseva u Beogradu bilo 237.000 kazni. Imamo te podatke. Imamo i neke druge relevantne podatke, komisija će vama i poslanicima to staviti na raspolaganje. Ali, teška stvar je kada jedan zakon, lepo ste rekli, 30 godina živi i kada onda treba u njega ugraditi sve i, naravno, postojeće teškoće vezane za infrastrukturu. Prema tome, represija ni u jednom momentu nije bila u prvom planu.
Što se tiče gospodina Ranđelovića, ne bih komentarisao, a i nema ga ovde, on je sasvim u pravu, takođe se odnosi na represiju. Što se tiče primedbi gospodina Markićevića, tačno je, debeo sam i ne vezujem pojas, priznajem. Naježim se kada policajac iskoči ispred tebe, pa te zaustavi na licu mesta. Naravno, policija i treba da služi tu da bude prevencija.
Što se tiče tih eliminatora radara, svuda u Evropi, gospođo Pešić, oni postoje u zakonu i ne mogu da se koriste. Ne može da se koristi sredstvo koje ometa radar. Čak ni u Hrvatskoj, a da ne pričam dalje. To su ti elementi koje smo ugradili u naš zakon. Ne znam da li ste vi govorili o tome ili gospodin Markićević. Više vas je govorilo o tome.
Kada govorite o direktoratima, naravno da smo to prepisali iz evropskih zakona. Ministri moraju da odgovaraju za ono što se dešava u oblasti saobraćaja i to nije nikakav novi direktorat ili nova agencija. Agencija je takođe rezultat evropskih integracija. Agencija mora da kanališe sve ono što ne radi ministarstvo. Ako hoćemo da rasteretimo ili da razvlastimo MUP, moramo napraviti agenciju da bi agencija tu vrstu posla radila bez pretenzija da se policija meša (odmah da kažem javno) u škole za obuku vozača, bez pretenzija da milicioneri odlučuju koji vozač zna da vozi ili ne - to će i dalje raditi škole, kao i profesori Saobraćajnog fakulteta.
Evo, pokušao sam, i da vam se zahvalim, stvarno sam zapanjen i samo zbog toga da ne kažete ministar ne zna ništa, rekao sam ovo. Molim vas, Stefanoviću... (Vjerica Radeta, s mesta: Stevanoviću.) Dugo nisam bio u Skupštini, gospođo Radeta, zaboravio sam imena. Nema nikakve veze Dačićev stav prema Radikalnoj stranci, verujte mi, nimalo.
Molim vas, rekao sam otprilike četvrtina ili trećina, negde oko 80 amandmana će biti, već je danas prihvaćeno… Ja boje ne razlikujem, za mene su svi poslanici isti.
I odgovaram gospodinu Milivojeviću – sutra ćemo otići na Rašicu, kod Jasike, to je onaj most koji se rušio tu, i videćemo šta ćemo s njim. Hvala najlepše.

Zahvaljujem. Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović, a neka se pripremi Đorđe Milićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, gospodine ministre, što se tiče zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, moram reći da ni dosadašnji zakon nije bio toliko loš, ali je bila loša njegova primena, zbog slabog sprovođenja ali i zbog korupcije koja vlada između vozača i lica koja vrše kontrolu.
Novi predlog zakona će ovu sliku još više pogoršati. Povećanje kazni i ovlašćenja policije bez efikasne kontrole samo će dati krila korupciji. Vozač kome preti oduzimanje dozvole i ponovno polaganje više neće podmićivati policajca sa 10 evra, nego sada sa 300. Jer, ako ima 15 kaznenih poena i preti mu oduzimanje dozvole i sve to što dalje sledi kao mera kaznene politike, verujem da će doći u iskušenje da policajcu ponudi 300 evra, a ovaj će biti u još većem iskušenju, da to prihvati, iz prostog razloga što mu je tolika i mesečna plata.
Evidentna je nedovoljna edukovanost vozača, ali bogami i pripadnika policije, koji moraju da shvate da oni nisu lovci na vozače, koji rade na normu, već su tu da omoguće nesmetano odvijanje saobraćaja.
Kao poslanik poslaničke grupe Napred Srbijo, smatram da je potpuno u redu da Srbija ima savremeni evropski zakon, prilagođen zakonskoj regulativi EU, ali će efekat biti minimalan ukoliko ne bude primenjivan kako treba.
Sporni članovi zakona su i oni koji se tiču smanjenja brzine. Svim vozačima je poznata ona fraza "neprilagođena brzina", koja bi se mogla okarakterisati kao univerzalno okrivljavanje vozača, primenjiva u svim situacijama. Nažalost, čini mi se da ovaj ceo zakon svu krivicu prebacuje na vozače iako, realno, krivica nije uvek isključivo i jedino samo vozača. Ima tu, naravno, krivice i države, da ne krećem od mesnih zajednica, sa obeležavanjem saobraćajne signalizacije itd.
Takođe, mislim da je pogrešno mišljenje ministra policije da je ovo najsavremenije evropsko zakonsko rešenje, pogotovo ako je osnova ovog zakona smanjenje brzine. U tom slučaju, najbolje je da postavimo ograničenje brzine od 20 km na sat, pa ćemo postaviti takve standarde koje nikad niko neće moći da stigne, najverovatnije što to i nije cilj nijednog zakona i nijedne države.
Nažalost, Srbija na putu za EU radi sve naopako. Savremene zemlje prilagođavaju svoju putnu infrastrukturu zakonima, jedino Srbija prilagođava svoj zakon svojim putevima, bolje rečeno rupama na putu ili neadekvatnoj, lošoj ili nikakvoj saobraćajnoj signalizaciji.
Ono što me konkretno brine u samom zakonu, iako nisam Beograđanin, Novobečejac sam, veoma me brine što će se desiti u Beogradu, a tiče se člana 243. Predloga zakona, posebno taj stav 5, koji glasi: "Izuzetno od stava 1, 2. i 3. ovog člana, vozač autobusa, trolejbusa i tramvaja u javnom gradskom prevozu putnika sme upravljati vozilom najduže osam sati, uz uslov da na polaznim stajalištima ima prekid vožnje od najmanje pet minuta''.
Prvo, vozači Gradskog saobraćajnog preduzeća u Beogradu nema šanse da stoje pet minuta na jednoj stanici zbog gužve koju će stvoriti, kako zbog putnika, tako i zbog ostalih učesnika u saobraćaju. Hteo sam ovo pitanje da uputim gospodinu ministru policije, ali nadam se da ćete i vi moći da mi odgovorite. Da li ste vi, gospodine ministre, pokušali da vozite bilo šta osam sati neprekidno u Beogradu, bilo kakvo vozilo, ili da vas bar službeni vozač vozi osam sati kroz Beograd? Zamislite kakva je to situacija, pa još tako svaki dan. Jednostavno, vozači gradskog prevoza će postati tempirane bombe i to ne svojom krivicom, već krivicom Vlade i ovog zakona.
Čitajući dalje ovaj zakon, stičem utisak da je pisan u cilju punjenja republičkog budžeta, i to od drakonskih novčanih kazni, sve do besmislenih 17 kategorija za motorna vozila. Ovih 17 kategorija nije ništa drugo do čupanja novca iz džepova građana i njihovo bespotrebno maltretiranje.
U dosadašnjem zakonu je vozač sa položenim ispitom za B kategoriju mogao da upravlja i biciklom sa motorom, motokultivatorom, traktorom i radnim mašinama, dok su novim predlogom zakona sve ovo nove kategorije, koje će građani morati da plate svaku ponaosob i da, naravno, idu na obuku i polaganje za svaku pojedinačnu kategoriju.
Besmisleno je, bar po meni, da vozač sa položenom B kategorijom može da upravlja vozilom, automobilom od pet i po hiljada kubnih santimetara, koji razvija brzinu od nekih 320-330 km na sat, a da istovremeno nema pravo da upravlja najobičnijim biciklom sa motorom koji ima 49 kubika i razvija brzinu 35-40 km na sat.
Kako bih drugačije ovo mogao protumačiti? Osnovna razlika u saobraćaju, tu ćete se složiti sa mnom, u tome je što taj vozač bicikla sa motorom ili mopeda mora da pruži ruku kada skreće, ukoliko nema odgovarajuću saobraćajnu signalizaciju. Inače su sva pravila saobraćaja ista i za vozače B kategorije i za vozače PSP-a, kako se to sada zove. Kako drugačije okarakterisati ovu podelu nego pljačkom građana?
Zamerka koju moram da uputim zakonodavcu se odnosi i na probne vozačke dozvole, tj. na član 182. stav 4, koji se tiče konkretno te institucije probne dozvole.
Kako ja vidim, uvodite policijski čas za vozače sa probnom vozačkom dozvolom. Zabrana se odnosi na upravljanje motornim vozilom od 23 sata do pet sati ujutru. Da ne ulazimo u to da li je i koliko ova odredba zakona protivustavna i diskriminišuća i koliko nema veze sa slikom bezbednosti u saobraćaju.
Pretpostavljam da je pisac zakona imao na umu mlade vozače od 18 godina i aktivan noćni život koji uključuje i konzumaciju alkohola, jer objektivno ne vidim drugi razlog zbog čega biste uveli nekom ovakvo ograničenje.
Ono što mi se nikako ne sviđa je što je zakonodavac dao sebi za pravo da oceni sve mlade vozače kao potencijalne prestupnike i smatrao da im treba preventivno ukinuti bogom dano i Ustavom dano pravo na slobodno kretanje i život, bez obzira da li je pešice ili je automobilom.
Da uzmemo hipotetičku situaciju, gospodine ministre. Šta će se desiti ako mlad vozač koji nije mlad po godinama, recimo ima 32 godine, uslovno rečeno nije mlad, i do sada nije imao potrebu da polaže, sada je osnovao porodicu, dobio decu, stekli su se uslovi da je neophodno da ima vozilo zbog svoje porodice, znate kako to izgleda kada imate malu decu, dešava se da noću morate decu odvesti, ne daj bože, daleko bilo, kod lekara i on sad, pored svoje probne dozvole, iako je normalan, zreo čovek sa 32 godine, mora da budi komšiju ili da juri taksi, ako je sa sela nema taksi, moraće da budi komšiju, da bi mogao da preveze svoje dete do lekara, jer on ne sme da upravlja vozilom?
Potpuno se slažem da su dobre mere restrikcije za probne vozače, te koje ste predložili, tipa 90% od ograničenja brzine itd. To je sve u redu, ali mi se nikako ne sviđa ovaj policijski čas. Šta će se desiti ako ta ista familija ode u posetu rodbini, pa se vraća i iz nekog razloga probuši se guma, čovek da promeni, zatekne se između dva sela u 23 sata? Šta da radi, da zaključa auto sa sve porodicom i da idu peške kući ili da sede i čekaju pet časova ujutru da krenu kući? Po meni je ovo sasvim besmislen predlog u zakonu.
U ovom zakonu, nažalost, ima mnogo loših rešenja i odredbi. Bez obzira na neophodnost restriktivnijeg zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, poslanici SRS ne mogu glasati za ovakav predlog zakona.
Nadam se, gospodine ministre, iako nisam imao nameru da vama uputim ovo pitanje, da ćete moći da mi odgovorite na pitanje koje sam postavio. Hvala.

Gospodin Đorđe Milićević ima reč. Izvolite. Neka se pripremi gospodin Miroslav Petković.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstava, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je već rečeno, poslanički klub SPS-JS podržaće predloženo zakonsko rešenje. Podržavajući ovaj zakonski predlog, mi želimo, pre svega, da podržimo cilj koji se želi postići usvajanjem ovog predloga, a to je smanjenje broja saobraćajnih nesreća i povećanje bezbednosti na putevima.
Ovaj zakon, zapravo, treba da natera i primora vozače da promene svoje ponašanje za volanom. Imajući na umu da je tokom prošle godine na drumovima u Srbiji poginulo 897 ljudi, kao i to da je pričinjena materijalna šteta od 2,7 milijardi dinara, potpuno je logičan i jasan cilj koji se želi postići ovim zakonskim predlogom. On se, svakako, ne može definisati i okarakterisati kao rigidno i rigorozno kažnjavanje, već povećanje bezbednosti i, pre svega, preventivno delovanje.
Takođe želim da kažem da trenutno bezbednost saobraćaja na putevima uređuju dva zakona, Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovakav način uređivanja odnosa u ovoj oblasti bio je u skladu sa ustavnim rešenjem iz 1974. godine.
Ova dva zakona nisu usklađena sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije, po kome je kompletna materija bezbednosti saobraćaja prenesena na nadležnost savezne države.
Prethodnim Ustavom država je uređivala osnove, a Republika ostala pitanja bezbednosti saobraćaja na putevima. Ovim i ovakvim zakonskim predlogom biće zasigurno u praksi prevaziđena teškoća u razumevanju nadležnosti.
Dakle, dosadašnja zakonska rešenja prilično su zastarela i ispravljena su novim tekstom zakona koji, zapravo, objedinjuje odredbe oba važeća zakona i vrlo jasno definiše nadležnosti i obaveze za unapređenje bezbednosti saobraćaja. S druge strane, treba istaći da je tekst predloženog zakona u skladu sa izmenama Evropske konvencije o saobraćaju, kao i sa savremenim izmenama i zahtevima koji su usvojeni u zakonodavstvu zemalja EU.
Za osnove upravljanja bezbednošću saobraćaja uzete su preporuke Ujedinjenih nacija za zemlje u razvoju, odnosno pri razvoju sistema bezbednosti saobraćaja analizirana je pozitivna praksa zemalja EU.
Postojanjem Koordinacionog tela Vlade, odnosno Tela za koordinaciju, zapravo je definisana uloga Vlade za unapređenje bezbednosti saobraćaja na putevima, a u skladu sa preporukama eksperata Svetske banke. Predviđeno je, dakle, i formiranje Agencije za bezbednost saobraćaja, koja suštinski ima i stručnu i razvojnu, ali i edukativnu ulogu.
Kao što je već više puta do sada rečeno, ovaj zakonski predlog uvešće i neke novine - smanjenje maksimalne dozvoljene brzine u naseljenom mestu sa 60 na 50 kilometara po času, smanjenje dozvoljenog nivoa alkohola u krvi vozača sa 0,5 promila na 0,3 promila, uvođenje kaznenih bodova za nesavesne vozače, zatim zabrana korišćenja mobilnog telefona tokom vožnje, kao i posebno tretiranje saobraćajnog prekršaja nasilničke vožnje.
Poslanički klub SPS- JS smatra da su predložene novine, pre svega, usmerene, kao što sam maločas rekao, ka jednom preventivnom delovanju.
Takođe želim da kažem da mi u potpunosti podržavamo jedan, rekao bih, projektovani cilj državnih organa, da se do 2012. godine smanji za 50% broj saobraćajnih nesreća u Srbiji. To je ozbiljan razlog više da se ovaj zakonski predlog usvoji velikom većinom, odnosno jednim konsenzusom svih relevantnih političkih činilaca u republičkom parlamentu.
Novčane kazne predviđene ovim zakonom, i to je između ostalog rečeno, kreću se od 3.000 do 50.000 dinara. Novina u tom pogledu jeste da nema više plaćanja na licu mesta. Recimo, sa oko 4.000 dinara, koliko sam shvatio, kažnjava se vozač koji koristi mobilni telefon i druga komunikaciona sredstva u toku vožnje. Naravno, izuzete su policija, vojska i hitna pomoć.
Jedna od bitnih stvari koja se menja u predloženom zakonskom rešenju jeste i polaganje vozačkih ispita. Važnu ulogu u poboljšanju uslova u saobraćaju imaće i auto-škole. Loši vozači vratiće se u auto-škole. Novi zakon predviđa i novu sistematizaciju kategorija. Pored standardnih A, B, C i D, uvode se i nove kategorije, koje su u ograničenjima u odnosu na osnovne.
Što se tiče obuke novih vozača, budući vozači najpre su u obavezi da odslušaju časove, polože test, pa tek nakon toga kreću sa praktičnom obukom i polažu ispit. Policija će, tačno je, biti rigorozna prema vozačima koji su pod dejstvom alkohola i imaće ovlašćenja da uhapsi vozača koji ima više od 1 promil alkohola u krvi.
Takođe želim da kažem da se u potpunosti slažem sa malopređašnjom konstatacijom. Ako želimo red, onda policajci moraju da budu dobro plaćeni i da ne budu skloni korupciji. To je, naravno, osnovni preduslov ako želimo red u Srbiji.
Slažemo se da u situaciji ekonomske krize ušteda na nivou države treba da bude, svakako, prioritet prioriteta. Sva ministarstva su napravila uštedu u procentualnom iznosu 23-26%, ali prosto postoje ministarstva u kojima je nemoguće uštedeti, odnosno u okviru kojih je nemoguće napraviti uštedu.
Kada je konkretno reč o Ministarstvu unutrašnjih poslova, postoji nekoliko načina pomoću kojih se može napraviti ušteda. To je, najpre, da se smanje plate, što je zaista katastrofalno. Jer, kao što sam maločas rekao, ukoliko želimo red, onda policajci koji se nalaze na ulicama moraju da budu dobro plaćeni. S druge strane, ušteda se može napraviti tako što se smanji onaj opredeljeni deo sredstava neophodan za opremu. Kako će onda policajci, postavlja se pitanje, da obavljaju svoju delatnost i svoj posao? Dakle, zaista je neophodno iznaći dodatna sredstva kako bi MUP mogao nesmetano da funkcioniše.
Dakle, na samom kraju, želim da kažem da je pred nama zakonski predlog od izuzetne važnosti, koji su zajedno sačinili MUP, Ministarstvo za infrastrukturu i stručna javnost. I pored toga što se ovaj zakonski predlog u pojedinim segmentima predstavlja kao prilično rigidan, što se u pojedinim segmentima predstavlja kao prilično rigorozan, poslanički klub SPS-JS zaista smatra da je plaćanje novčane kazne, oduzimanje dozvole na određeni vremenski period ili izricanje bilo koje sankcije svakako manja šteta nego da se greške vozača u saobraćaju u Srbiji plaćaju životima. Zahvaljujem.