Izvinjavam se. Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o zabrani manifestacija neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i o zabrani upotrebe neonacističkih i fašističkih simbola i obeležja.
Kada je reč o zakonu koji nosi takvo ime, naravno da ima razloga da Poslanička grupa SPS-JS-a podrži takav zakon, jer je reč o regulisanju manifestacija takvih udruženja i grupacija kojima danas, u ovom trenutku, nema mesta u Srbiji. Na isti način može se komentarisati i 1. član ovog zakona, koji zabranjuje manifestacije, isticanje simbola ili znakova ili bilo kakvo drugo obeležje, delovanje neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja, kojima se na bilo koji način mogu povrediti ustavna prava i slobode građana, i propisuju sankcije za povredu ovog zakona.
Kao što smo već čuli u diskusiji nekih narodnih poslanika, ovaj član je apsolutno u duhu onoga što je naziv ovog zakona i to je sasvim prihvatljivo. Međutim, kada je reč o 2. članu ovog zakona, drugi stav je već sporan, jer se čini da nije u saglasnosti s Ustavom Republike Srbije, tačnije rečeno, sa 55. članom Ustava Republike Srbije, koji kaže da Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne i verske mržnje. To pravo pripada samo Ustavnom sudu, nijednom drugom organu, niti ministarstvu, pa ni Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Onaj ko vodi registar o udruženjima može izbrisati iz registra udruženje, recimo, koje propagira ili manifestuje ovakva ponašanja i stavove, ali samo odlukom Ustavnog suda.
S tim u vezi, apsurdan je i 3. stav ovog člana, tj. 2. člana, u kome se kaže da bliže uslove za brisanje iz registra iz stava 2. propisuje ministar unutrašnjih poslova.
Prvo se čini zabrana, a odluku donosi Ustavni sud, pa se tek onda vrši brisanje iz registra. To verovatno neće pripadati ministru unutrašnjih poslova, odnosno Ministarstvu unutrašnjih poslova, jer po Predlogu zakona o udruženjima građana, koji će vrlo brzo biti na dnevnom redu, taj posao registrovanja i brisanja iz registra, posle odluke Ustavnog suda, vršiće Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Nisam siguran da se manifestacije pojedinih postupaka ovakve prirode ne kreiraju negde u nekim drugim krugovima, i to namerno i ciljno, sa željom da se Srbija prikaže kao retrogradna zemlja, u kojoj se generiše fašizam.
Uostalom, i ako postoje takve pojave u ovom trenutku, iako Krivični zakon ne pokriva ovu materiju, moguća je njegova dopuna i time bi se rešio ovakav problem. Ovako ispada da smo zemlja u kojoj fašizam i nacizam uzimaju maha, pa nam je, maltene, potreban ad hok zakon, za ovu priliku neka vrsta leks specijalisa.
U 3. članu se govori da se propagiraju ili opravdavaju nacionalističke i fašističke ideje. Znači, uvodi se jedan novi termin, gde se, otprilike, nacionalizam na neki način izjednačava, odnosno nacionalizam ispada kao neki vid fašizma, što je zaista neprihvatljivo.
Nacionalizam, kao što je poznato, ima veoma širok spektar, od onoga što je, možda, i najvrednije, a to je rodoljublje, izražavanje rodoljublja, do nekih najcrnjih varijanti, kao što je šovinizam, ali mi ne možemo zabraniti nacionalizam kao jedan vid izražavanja svojih stavova u odnosu na ono što je svoja zemlja i svoj narod. Uostalom, ne možemo ovim zakonom omogućiti neku vrstu duhovne denacionalizacije.
Konačno, u 6. članu imamo još jedan nov naziv, a to je zabrana širenja neonacionalizma. Mislim da je i taj termin veoma sporan i on ne definiše ništa što je specifično u odnosu na ono što je nacionalizam i opet daje mogućnost shvatanja ovog zakona na veoma različite načine.
Na kraju, u ime Poslaničke grupe SPS-JS-a, podsećam da, kada je reč o antifašistima, u Srbiji postoje, kao i o mnogo čemu, dupli standardi.
U ime toga, podsećam da se unazad deset godina menjaju nazivi ulica, trgova i ustanova koji su nosili imena antifašista iz Drugog svetskog rata i koji su dali svoje živote u borbi protiv fašizma. To pitanje je veoma značajno i u suprotnosti s onim što sada neki pokušavaju da prikažu sebe velikim antifašistima.
SPS-JS je, u svakom slučaju, protiv onoga što su manifestacije ili bilo koji vid izražavanja neonacističkih i fašističkih ideja u ovom trenutku i oduvek smo bili protiv toga.
Eventualno prihvatanje ovog zakona podrazumeva jednu detaljnu reviziju svega ovoga što ovde piše, kako bi se sve to uokvirilo i odnosilo samo na ono što u užem smislu pripada, odnosno što se definiše i smatra nacizmom i fašizmom, a ne da na jedan ovako nedefinisan način ostavlja mogućnost za veoma teške posledice u međunacionalnim odnosima.
Apelujem na predlagača da o tome razgovaramo. U slučaju da dođemo do takvog definisanja zakona da se on jasno odnosi prema pojavama fašizma i nacizma, možemo da razgovaramo o njegovom prihvatanju. U protivnom, Poslanička grupa SPS-JS neće glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, a posle nje narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da je i rasprava o Predlogu ovog zakona pokazala da ovo jeste tema koja zahteva da se o njoj u ovom društvu razgovara.
Ovo pitanje je pokrenulo nekoliko ključnih sumnji i nekih dilema i kod nekih jasnih stavova. Ne bih želela da govorim o tome da je u raspravi ovde bilo, pre svega, osporavanja i diskvalifikacije predlagača, pošto mislim da je to nešto što neće doprineti da o ovom pitanju, koje jeste veoma važno, razgovaramo na način koji će nas dovesti do toga da vidimo kako da ga na najbolji mogući način rešimo.
Druga dilema koja se ovde pojavila jeste pitanje da li otvaranjem ove teme i predlogom da se donese zakon mi, zapravo, priznajemo da u srpskom društvu postoji fašizam i neonacizam, da li je to na neki način priznanje svetu da Srbija ima tu vrstu problema?
Da je to tako, to bi bio dodatni razlog da o ovome razgovaramo i donosimo zakon, ali niko ovde nije svedočio da je ovaj zakon potreban zbog nekakvog narastajućeg fašizma ili neonacizma u Srbiji.
Sledeće pitanje koje se ovde otvara jeste pitanje samog teksta zakona. Mislim da smo tu čuli nekoliko vrlo dragocenih primedaba i nekoliko važnih sugestija, pa se može, čak, reći i uputstava o tome na koji način da se ovaj tekst zakona popravi kako bi ostvario ono što jeste njegova osnovna svrha.
Mislim da nijedna zemlja ne može sebe da predstavi u lošem svetlu ukoliko na jasan i otvoren način govori o tome da nije spremna da unutar sebe toleriše bilo kakve pojave koje, da kažem, baštine ideje ili vrednosni sistem fašizma ili nacizma.
Naravno da su u pravu oni koji kažu da je nacionalizam ovde greškom.
Dakle, to u ovom zakonu ne bi smelo da stoji. U pravu su oni koji kažu da zakon mora da pretpostavi pretpostavku nevinosti i da on ne sme da se odnosi na pojedince koji su optuženi pred sudovima, ali su u pravu i oni narodni poslanici koji tvrde da dela za koja su optuženi treba da budu predmet ovog zakona i da ovaj zakon ta dela treba da sankcioniše.
Mi ćemo pokušati pažljivo, uvažavajući sve ono što smo čuli, da uradimo sve da ovaj zakon, upravo u onim delovima na koje su bile vrlo opravdane primedbe, popravimo i dovedemo u saglasnost s osnovnom idejom, u koju ne sumnjamo, a to je da je Srbija zemlja koja želi da gradi takav vrednosni sistem u kom zločini nikako neće moći da nađu podršku ni u pojedincima, ni u grupama, pa ni u celom društvu. Dakle, mi u iskrenost te ideje verujemo i zbog toga ćemo, i sa predlagačem zakona i s predstavnicima poslaničkih grupa, koji su vrlo argumentovano govorili o nekim nedostacima ovog zakona, uraditi sve da ovaj tekst zakona popravimo, kako bi on odgovorio onome što je namera, verujemo, predlagača. Hvala vam.

Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Danas ste nekoliko puta načinili povredu Poslovnika, pošto su najpre predlagač, a sad i predsednik poslaničke grupe vladajuće većine, rekli da ovaj zakon može da bude popravljen, a ne da ne može da bude usvojen u obliku u kome je predložen, pa je i gospođa Kolundžija pominjala reč: "neonacionalizam", umesto reči: "neonacizam", a i govorila je o prezumpciji nevinosti. Trebalo je da im kažete da ne postoji nikakva poslovnička mogućnost da ovaj zakon bude popravljen. Zato što vi pažljivo pratite sednicu, molim vas, pročitajte stenogram, a ako želite o Poslovniku da govorite, molim vas da pročitate i Poslovnik.
Nažalost, poštovani predlagači, vi nemate prava više da menjate svoj predlog zakona. Mi kao narodni poslanici, takođe, više nemamo prava da promenimo vaš predlog zakona. Jedino Odbor može, ukoliko dođe do kolizije između prihvaćenog amandmana i neke odredbe člana zakona – da promeni tu odredbu člana zakona.
Stoga vas molim da ne obmanjujete javnost – da govorite da ćete popraviti Predlog da bi on bio usvojen. Ili će zakon biti usvojen, tako da nas sve kažnjavate kada god vam se prohte, ili ćete vi lepo da kažete ovima: „Ne treba nam vaš kvorum baš toliko da moramo svaki zakon koji vi predložite Narodnoj skupštini da prihvatimo“. Hvala najlepše.

Pretpostavljam, negodovanje poslanika koje je izrekao da se radi o povredi Poslovnika.

Moram da ga uputim na detaljno čitanje poslovničkih odredaba, pošto u vremenu između početka načelne rasprave, ukoliko je sednica u redovnom postupku ili po hitnoj proceduri, i otpočinjanja rasprave u pojedinostima, nadležni odbor, matični odbor može da podnese amandman, ukoliko smatra da je to potrebno.

Mi smo trenutno u zajedničkom načelnom pretresu, odnosno ova tačka je posebna, dakle, u načelnom pretresu. Upravljanjem vremenom, najverovatnije ćemo početi raspravu o amandmanima, o prvoj tački dnevnog reda, o Predlogu zakona o bezbednosti u saobraćaju, ili 21. ili 22. Ukoliko narodni poslanici pogledaju koliki je broj amandmana, može se proceniti kada će doći na dnevni red rasprava u pojedinostima za tačku dnevnog reda koja je sada u raspravi u načelu.

Dakle, Odbor može da predloži amandman između otpočinjanja rasprave u načelu i u pojedinostima.

Narodna poslanica Nada Kolundžija nije predlagač zakona. Narodna poslanica Nada Kolundžija je koristila vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju. Ovlašćena predstavnica predlagača je narodna poslanica Olena Papuga. Predlagač zakona, Nenad Čanak, kao prvi potpisani ispred Predloga zakona, poslao je ovlašćenje za nju, a narodni poslanik Radovan Radovanović je ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju i ovlašćenje za njega je dala predsednica Poslaničke grupe Za evropsku Srbiju.

To da li će i kako Predlog zakona biti izmenjen, zavisi isključivo od narodnih poslanika, i dokazivo je da nema povrede Poslovnika. Niste zadovoljni odgovorom?

Želite li da se Skupština u danu za glasanje izjasni?

Povredili ste Poslovnik kada ste rekli da postoji rok za podnošenje amandmana i da je to rok do početka rasprave u pojedinostima na ovoj sednici. Ukoliko je sednica sazvana u roku kraćem od onog propisanog Poslovnikom, amandmani mogu biti podneti do početka prve načelne rasprave, uvažena gospođo potpredsednice Narodne skupštine.
Taj rok je prošao. Drugi rok o kome govorite je rok u kome predlagač, odbor ili Vlada mogu da podnesu amandman, ali samo u slučaju da je usvojen neki amandman zbog koga mora da se prilagodi neka odredba zakona.
Treće, predstavnik predlagača je, ali vi ne slušate pažljivo sednicu, odgovarajući na naše primedbe, rekla da je to greška i da će greška da bude ispravljena.
Molim vas, dakle, vi tu grešku ne možete da ispravite na Poslovnikom predviđeni način. Zato molim predstavnika predlagača da se izjasni – da li ostaje pri predlogu kako stoji, pa neće dobiti glasove, izgleda, nijedne poslaničke grupe, ili će da povuče Predlog iz procedure.

Narodni poslaniče, ponovili ste primedbu za povredu Poslovnika i rekli obrazloženje koje je po sadržaju i smislu suprotno od onog što ste izjavili prvi put, pa je i jedno i drugo zloupotreba Poslovnika Narodne skupštine.

U prvom obraćanju ste rekli da nema načina za podnošenje amandmana. Ja sam vam rekla da niste u pravu i da načina ima.

U drugom obraćanju ste rekli da ima načina i da to može da uradi ili Odbor ili Vlada.

Sada ću, da otklonimo svaku sumnju, reći sledeće. U slučaju sednice koja je u toku, rok za amandmane je bio 7. maj u ponoć, pet dana pre početka sednice, i to se odnosi na svakog od narodnih poslanika, ili zajedno narodnih poslanika koji su želeli da podnesu amandman na bilo koji zakon. Taj rok je kada je sednica u redovnom postupku. Ja sam govorila i o tome. Govorila sam i o slučaju kada je sednica zakazana po hitnom postupku – kada svaki narodni poslanik može da podnese amandmane do početka rasprave u načelu.

U oba slučaja, i kada je sednica zakazana po hitnom i po redovnom postupku, odbor, matični, nadležni, ima mogućnost da između završene rasprave u načelu, a pre nego što je počela rasprava u pojedinostima, podnese amandman.

Vaš zahtev da se predlagač sada izjasni je legitiman, ali nije kršenje Poslovnika i predstavlja slobodnu volju predlagača, odnosno ovlašćene predstavnice, da li će vam ili neće odgovoriti. To nema veze sa tokom sednice.

Želite ponovo da istaknete povredu Poslovnika.

Ima reč narodni poslanik Tomislav Nikolić – povreda Poslovnika.

Ja bih molio da tumačite Poslovnik, a ne da ga pišete.
Dakle, ne može odbor, posle rasprave u načelu, a pre rasprave u pojedinostima, da podnosi amandmane, nego u toku glasanja u pojedinostima, pa vas molim da pročitate član 150. Ima samo jedan stav i nije vam teško, ima samo tri reda, molim vas.

Narodni poslaniče, ja vas molim da pročitate sve članove koji se tiču podnošenja amandmana: 139, 141, 142, 150, 87. i molim vas da čitate i one članove koji se ne odnose na tok glasanja, kada predsedavajući može da zatraži zastoj sednice – u toku glasanja, ako je došlo do usvajanja amandmana koji je u koliziji sa već usvojenim članom, ili je u koliziji s drugim amandmanom.

Govorite o dve različite situacije u sednici Narodne skupštine. Vi govorite o glasanju, a ja vama govorim o članovima Poslovnika koji se odnose na vreme između načelnog pretresa i otvaranja pretresa u pojedinostima, član 142. Nadam se da smo se sada razjasnili.

Ima reč narodni poslanik Miloš Aligrudić, a posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Narodni poslanik Vladan Batić traži reč. Vi bi trebalo da dobijete reč kada se okonča rasprava.

Sada ima reč narodni poslanik Miloš Aligrudić, jer sam mu već dala reč.

Izvolite, gospodine poslaniče.