Da li sam ponovo dobila reč? Dobro. Dakle, jedan od lidera SPS-a, Aleksandar Antić, predsednik beogradskih socijalista, kaže da se Slobodana Miloševića ne bi odrekao ni zbog kakvog zakona.
''U svom kabinetu imam sliku nekadašnjeg predsednika Srbije i lidera socijalista, Slobodana Miloševića. Nemam nameru da je uklonim, ma ko to tražio. Svako ima pravo da iznosi svoje stavove, ali mene lično niko, pa ni Čanak, ne može naterati da uklonim sliku svog nekadašnjeg predsednika iz kabineta. To je moj stav i niko ne može da ga promeni“, poručuje Antić. Interesantno, znači ima još ljudi koji nisu baš za ovu Čankovu inicijativu.
Moje pitanje je, pošto na listi govornika stoji da će prvi prijavljeni biti gospodin Čanak, gde se on trenutno nalazi, zato što opravdano sumnjam da nije možda uhapšen zbog antiustavnog ponašanja?!
Pazite sad ovako, Okružni sud u Novom Sadu je najmanje dvaput pokušao da sasluša Nenada Čanka povodom krivične prijave profesora Jovana Deretića, odnosno Otadžbinskog pokreta Srbije, od 27. januara, i u dva navrata to nije uspeo da uradi.
Prvi put je poziv uručen i trebalo je da se javi Sudu u petak, 6. februara, u 10 časova. Međutim, dva sata ranije, u 8 sati ujutru, stigla je dojava iz Suda da je podmetnuta bomba, pa je sve odloženo. Sledeći put, na volšeban način, gospodin Čanak se našao u „Velikom bratu“, koji mu je, očigledno, pružio utočište da se ne pojavi na ročištu povodom krivične prijave profesora Jovana Deretića, a koja se odnosila na njegovo propagiranje mape republike Vojvodine, koju smo imali još u zgradi one stare skupštine.
Sledeća moguća hipoteza zašto gospodin Čanak nije ovde je da on jeste uhapšen, i to upravo na osnovu ovog zakona, koji je sam unapred usvojio, jer je svojevremeno baš on bio predvodnik mitinga podrške jednom haškom optuženiku. Gospodin Željko Tomić je o tome govorio, a ja ću vam pročitati vest od 24. oktobra 2003. godine.
„Više od dve hiljade policajaca okupilo se u petak u Beogradu, na skupu podrške haškom optuženiku generalu Sretenu Lukiću. Na prvom javnom protestu u istoriji policije Srbije, pripadnici MUP, od kojih velika većina u plavim uniformama, poručili su da je optužnica za zločine na Kosovu protiv Lukića nepravedna i pozvali da se navodi koji terete bivšeg načelnika štaba za Kosovo preispitaju, a optužnica povuče. Pukovnik policije Zoran Mišić, koji je takođe bio na Kosovu tokom konflikata, rekao je da su policajci na Kosovu časno i profesionalno obavljali zadatke.''
Ono što je najzanimljivije, da li znate ko je bio jedini političar koji je bio na tom policijskom skupu i podržavao haškog optuženika Sretena Lukića? Gospodin, odsutni, Nenad Čanak, tada u svojstvu predsednika Skupštine Vojvodine. Vrh je ono što je on tada rekao: „Država koja ne brine o svojim instrumentima države, neće postojati.
Nečasno je ljudima koji su, od 5. oktobra pa do danas, zaista profesionalno odrađivali svoju dužnost, pre svega, lojalno služeći volji građana iskazanoj na izborima 2000. godine, sada okrenuti leđa i ponašati se prema njima kao da ne postoje i kao da postoji način da se izdiktira sudbina ove zemlje spolja.
U to duboko ne verujem i zbog toga smo ovde“, rekao je gospodin Čanak. „Jednostavno, imali smo nesrećnu situaciju u zemlji, kada se u jednom trenutku pokazala neophodnost da se pojedina krivična dela tretiraju pred tim međunarodnim krivičnim sudom. Bio sam uveren da je s tim završeno. Ovo smisla više nema“, 24. oktobar 2003. godine.
Podršku Sretenu Lukiću tada su pružili i komandant Žandarmerije Goran Radosavljević, načelnik beogradske policije Milan Obradović, kao i nekoliko visokih oficira MUP-a, Jezdimir Vasiljević, na primer, ali i pristalice Veselina Šljivančanina, koje su izviždale Nenada Čanka. Moguće je da je ta frustracija delovala kao svojevrsna ambulantna lobotomija, pa je ovaj čovek - predlagač promenio stav.
Promenio je stav, tako da je sada počeo da se zalaže za ukidanje, odnosno zabranu SRS-a.
Znači, 8. februara 2004, lider LSV-a Nenad Čanak izjavio je da je inicijativa za ukidanje autonomije Vojvodine protivustavna i da bi SRS zbog tog stava trebalo odmah zabraniti.
Čanak je u intervjuu za vikend izdanje dnevnika „Mađar so“ rekao da ne bi bio iznenađen ukoliko bi Beograd raspustio Vojvođanski parlament i raspisao nove izbore, ali da takva, eventualna, odluka Vojvođane neće zateći nespremne.
Znači, država koja nije ravnodušna prema ekstremnim šovinističkim ispadima nije demokratska, već fašistička, kaže čovek posle samo godinu dana. Ne treba nam neka posebna mudrost da bi se izvukao takav zaključak. U Vojvodini ćemo raditi na stvaranju široke platforme koja će se snažno boriti protiv fašističkih pojava.
Ovde je bilo raznih komentara ljudi da je, zapravo, jedini pravi fašista Čanak, koji želi da uvede totalitarnu državu, ali ću to preskočiti, da me ne biste opomenuli da opet nešto, ne znam šta, zloupotrebljavam.
Moje pitanje je: da li će na osnovu ovog zakona i ovakvog stava gospodin Čanak hapsiti, recimo, osobu u ulozi predsednika Srbije? ''Nije Evropa vlasništvo ni Belgijanaca, ni Holanđana, Evropa je srpska, koliko i njihova''. Tadić je poručio i da nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova, šta god govorili neki ovdašnji političari i neki evropski političari, neprijatelji evropske Srbije.
Znači, pravo pitanje je da li su ove reči osobe u ulozi predsednika Srbije za osudu od gospodina Čanka?
Dalje, 11. maja 2009, u intervjuu TV B92, izrazio je očekivanje da će poslanici LDP-a glasati za taj zakon koji je predložio LSV, a koji bi Parlament trebalo da velikom većinom usvoji, i ocenjuje da je taj zakon veliki korak unapred, jer precizira ko su osobe čije isticanje lika ili imena predstavlja krivično delo, a to nas najzad dovodi u poziciju, kaže Čanak, da priče o „Mladićima“ kao herojima, ili o Radovanu Karadžiću, postaju krivična dela.
Lider LSV-a je najavio ono što smo i malopre mogli čuti, doduše, sa strane Evropske Srbije, da će po ovom zakonu poslanici radikala koji nose majice i bedževe biti kažnjavani ako ih nose van Skupštine, koja je posebno mesto, jer, po zakonu, poslanik ne može da odgovara za stav iznet pred govornicom i za ono za šta je glasao.
Korak dalje je da se zabrani nošenje bedževa i majica van Skupštine, recimo, majica kao što je „Kosovo je Srbija“, kao što smo od vas čuli, majica na kojima piše „Ja sam Srbin“, čak i majice gde bi pisalo „Ja sam patriota“, da se, Bože moj, ne bi uznemiravala javnost u tim multietničkim sredinama.
Ono što je Čankova duhovita omladina izvela kao svojevrsnu prvoaprilsku šalu u centru Novog Sada, bila je podela letaka na kojima je pisalo „Vojvodini je vraćena puna autonomija“, a potom i „aprililili“.
S jedne strane, na letku je pisalo da će Vojvođani moći da raspolažu onim što su zaradili, da je Vojvodini vraćena imovina koja je oduzeta, da Vojvodina ima izvorne prihode i da Vojvođanke i Vojvođani mogu da odlučuju o svojim životima. Sve te rečenice precrtane su velikim slovima „aprililili“, a s druge strane letka piše da, Nacrtom zakona o utvrđivanju nadležnosti, koji treba da bude usvojen u Skupštini Srbije, Vojvodini nije garantovana ni imovina, ni izvorni prihodi, ni izvorne nadležnosti.
Zanimljive su te akcije njegove omladine, kao i njegova akcija s pokazivanjem mape republike Vojvodine u istoj ovoj skupštini.
Sada moram da pročitam, na osnovu svega ovoga se vidi…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, vreme na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno).
Završavam. Znači, pre svog izlaganja sam podelila nešto što bi moglo da predstavlja svojevrsni test za poslanike…

Narodna poslanice, vreme je iskorišćeno, i to znači da nemate više vremena na raspolaganju. Zahvaljujem.

Narodni poslanici koji dobacuju zaboravili su da je, zbog kršenja Poslovnika, narodna poslanica bila prekinuta, upozorena da prelazi granicu tolerancije, birajući izraze i argumentaciju tokom ove rasprave, i da sam rekla da će vreme biti zaustavljeno.

U tom trenutku je imala na raspolaganju dva minuta i 30 sekundi. U trenutku kada sam rekla da je iskorišćeno vreme, imala je osam minuta i 55 sekundi, skoro devet minuta. Ukupno vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi NS-a je 10 minuta i 48 sekundi. Da bismo mogli da dajemo primedbu, molim vas da svi zajedno pažljivo pratimo šta se dešava u sali.

Narodni poslanik Miroslav Markićević želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite. Imate reč.

Poštovana potpredsednice, reklamiram povredu Poslovnika, član 104 – dostojanstvo Skupštine.
Mogu da primetim da ste samo poslanika NS-a, gospođu Aleksandru Janković opominjali, po nekim vašim kriterijumima, šta sme ovde da se priča, a šta ne sme. Molim vas da budete tolerantni i jednaki prema svima i da, makar dok sedite za tom stolicom iz koje predsedavate Skupštini, svoja lična uverenja, ideološka i politička, zadržite za sebe.
Ne znam šta je to uvredljivo rekla gospođa Janković da ste je prekinuli, pa vratili vreme, pa sada mi sabiramo. Na košarkaškoj utakmici, kada biste tako merili sekundažu, da li znate kako biste završili, recimo, na derbiju Crvena zvezda – Partizan? Iz onoga što je rekla gospođa Janković o jednoj individui, prosečan čovek koji se ne bavi medicinom vidi da je sve jasno i istina što je ona rekla. Hvala.

Narodni poslaniče, evo i poslanici iz sale dobacuju da nema povrede, znači, saglasni su sa mnom.

Prvo, molim vas da ne iznosite neistine u obrazloženju. Tokom ove sednice niko nije opomenut. Molim vas da razmislimo pre nego što izgovorimo javnu reč, ona je odgovornost svih nas. Niko nije opomenut. Ako želite da me upozorite da ne primenjujem jednako član 104, mogu samo da vas uputim na čitanje stenograma. Videćete da se u većini izlaganja do sada argumentacija, delom, svodila na vrlo slobodne asocijacije, drugim delom, na diskvalifikaciju podnosioca zakona i, trećim delom, na iznošenje sopstvenog stava. Niko nije prekinut. Razmena replika između dva narodna poslanika bila je zato što je kod jednog narodnog poslanika došlo do procene da je bilo pogrešnog tumačenja.

Narodna poslanica Aleksandra Janković je prešla tu crtu. Ne mogu da se daju ni psihijatrijske, ni psihičke, ni bilo kakve dijagnoze u diskvalifikaciji ljudi čije političke stavove hoćete da oborite svojim političkim stavovima. To je crta koja se ne prelazi i to je razlog zašto je upozorena da je to kršenje odredaba Poslovnika Narodne skupštine. Ako hoćete tačan citat, možete izvršiti uvid u stenogram izlaganja narodne poslanice Aleksandre Janković.

Narodna poslanica Aleksandra Janković reklamira povredu Poslovnika? Izvolite.

Potpredsednice, potpuno pogrešno ste me protumačili, pitala sam da li se ponašanje …

Narodna poslanice, ne možete tražiti repliku na objašnjenje predsedavajućeg. Možete samo da dobijete reč i da kažete koji član Poslovnika je povređen. S rizikom da još jedanput izazovem negodovanje većine narodnih poslanika, molim vas da pročitate članove Poslovnika na koje se pozivate i da onda tražite prava koja iz tih članova proističu. Drugačije ne može, jer je drugačije nepravda za druge koji to čine, odnosno pročitaju sadržaj člana na koji se pozivaju.

Narodni poslanik Srđan Spasojević želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, želeo bih da ukažem na povredu Poslovnika, člana 27.
Gospođo Čomić, mi smo se s ovog mesta obratili, u želji da gospođa Janković dovrši svoje izlaganje; ostalo je vremena od zamenika šefa Poslaničke grupe, koji nije iskoristio sve vreme koje je imao. Zato smo želeli da ona nastavi.
Ovog puta bih, veoma korektno, želeo da kažem, nemoguće je da ne čujete kada je Nada Kolundžija, pre nekoliko dana, dobacila s mesta i kada su se svi poslanici opozicije stavili u zaštitu šefa Poslaničke …

Narodni poslaniče, povreda Poslovnika može da bude obrazlagana samo za deo sednice neposredno pre nego što tražite reč.

Član 27, koji citirate, niste uspeli da obrazložite da je povređen, jer kažete da ste tražili da narodna poslanica Aleksandra Janković iskoristi vreme ovlašćenog predstavnika Poslaničke grupe. I vi i ja znamo da je to kršenje Poslovnika. Vreme koje je na raspolaganju predsedniku poslaničke grupe je 20 minuta, tokom rasprave. Predsednik poslaničke grupe može ovlastiti bilo kog člana svoje poslaničke grupe da izlaže u njegovo ime i u bilo kom trenutku, jer predsednik poslaničke grupe može uzeti reč. Bilo koji poslanik ne može zameniti predsednika poslaničke grupe.

Molim vas i zaista vas upozoravam da ne zloupotrebljavate prava koja proističu iz prava da koristite član 100. i da tražite da govorite o povredi Poslovnika. Reč ima narodni poslanik Ivan Andrić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da je i nas začudilo što se ovaj zakon našao na dnevnom redu. Naravno, mi podržavamo ideju da se u ovoj skupštini diskutuje na pravi način o onome što je, verovatno, bila potreba predlagača ovog zakona, a koju mi, nažalost, nismo uspeli u punoj meri da prepoznamo.
Dozvolite mi, na početku, da kažem i da odgovorim na dva pitanja koja su se nametnula u diskusiji, a to je da li postoji potreba za ovakvim zakonom i zašto sada usvajamo taj zakon.
Mislim da je potpuno jasno da potreba za usvajanjem jednog ovakvog zakona postoji, iako je deo koji je regulisan ovim zakonom već regulisan Zakonom o prekršajima, a drugi deo je regulisan Zakonom protiv
diskriminacije i celokupno postojeće zakonodavstvo, ili pravni okvir, nije sprečilo te organizacije i te grupe ljudi da to i dalje rade.
Oni argumenti koji su se čuli, a to je da li tako nešto u Srbiji postoji, mislim da ne treba da budu predmet diskusije. Svi smo bili svedoci prošle nedelje kada je država Italija isporučila čoveka koji sam sebe zove ''Firer'', ne ostavljajući ni najmanje mesta za to da mislimo na kakvog to vođu misli. Svi smo svedoci grupa ljudi koji proslavljaju Hitlerov rođendan, koji pokušavaju da zakazuju skupove na taj datum. To je policija, s više ili manje uspeha, sprečila.
Potreba za ovim zakonom je mnogo dublja. Ovo su samo nekakve manifestacije toga. Iz mog ugla, ugla poslanika LDP-a, Srbina po nacionalnosti, fašizam je i klicanje parola: "nož, žica, Srebrenica" u Srbiji, "Ubij, ubij Srbina'', u Hrvatskoj, u Sarajevu – "Ubij, zakolji, da Srbin ne postoji".
Mi smo društvo koje je izašlo iz jednog katastrofalnog perioda. Na prostorima bivše Jugoslavije, 90-tih godina, vođeni su krvavi ratovi, ne možda po broju žrtava, ali po delima koja su u ime nekakvih naroda činjeni.
Nijedan od naroda bivše Jugoslavije nije se jasno ogradio od onih zločinaca koji su ta dela činili u ime tih naroda. Mislim da je ta potreba, koju ne vidimo u ovom zakonu, osim u članu 4, ali nevešto, mnogo veća od potrebe suzbijanja fašizma, fašizam koji je kao pojam, verovatno, prestao da postoji nakon Drugog svetskog rata. On nije strašan po tom pojmu, on je strašan po posledicama koje ostavlja.
Mislim da se mi u Srbiji moramo boriti upravo protiv ovih stvari koje sam naveo, da svako ima pravo da nosi bilo gde majicu "ja sam Srbin", ali niko nema pravo da viče "ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji", niko nema pravo da viče "nož, žica, Srebrenica", niko nema pravo da preuzima na sebe odbranu tih stravičnih dela koja su činjena u ime Srbije. Mi smo poslanici Srbije i mi se moramo, prvo, brinuti o zločinima koji su činjeni u ime Srbije, da bi nam to dalo pravo da ostvarimo i pravo onih naših sunarodnika koji su, takođe, bili žrtve 90-tih godina. Sve dok tu ne uspemo, ne dozvolimo nikom da poistoveti ulogu i odgovornost zločinca i žrtve, ne dozvolimo, pa makar i po zakonu, da se taj stravičan zločin u Srebrenici može opravdavati prethodnim zločinom u Bratuncu, pošto su i jedno i drugo zločini.
Jedan zločin ne može opravdavati drugi. Niko nema pravo to da radi, a naročito nemamo pravo mi, u ime većinskog naroda u Srbiji. I sve dok ta linija ne bude postojala, što je prioritet Srbije, Srbija se neće pokrenuti dalje. Neće. To je ujedno i odgovor na pitanje – zašto sada, dok je kriza, dok ljudi štrajkuju, zašto sada Skupština Srbije treba da raspravlja o ovome? Treba da raspravlja zato što je normalan i bogat život građana posledica jednog normalnog sistema vrednosti, svake normalne države koja funkcioniše, koja poštuje svoje civilizacijske, moralne, etičke norme. Jedna od tih normi su ljudska prava i iskren odnos prema prošlosti, druga – slobodno tržište itd. Tek onda će građani normalno živeti, ali ne tako što će Skupština čekati Mlađana Dinkića da reši problem malih privrednika. To nije tačno. Uloga Skupštine je da izgradi sistem vrednosti i organizuje ovo društvo tako da svako može od svoga rada da živi. Jedan od preduslova je i ovakav zakon.
S te strane, nedvosmislena je podrška LDP-a. Naš problem s ovim tekstom zakona je što u njemu ne prepoznajemo ozbiljnost vladajuće većine da to i uradi. Molim vas, pored skandaloznih grešaka, kao što je ime nepostojećeg suda u članu 4, ime tog suda nije ovo koje ste pomenuli, do nedopustive slobode tumačenja toga da je namera zakona da brani nekoga, ili da sprečava odbranu nekoga ko je samo osuđen, ko je samo optužen.
Izvinjavam se, pa valjda je suština da se ovakav jedan zakon, koji jeste načelan i deklarativan, obračunava sa delima za koja se sudi tamo, a posredno, ili indirektno, i sa licima koja su ta dela učinila! Suština je u delima, suština je u Srebrenici, sa strane Srbije, još jedanput ponavljam. S druge strane, u odnosu vladajuće većine ne možemo da prepoznamo tu ozbiljnost. To je, zašto da ne pomenem, SPS, koji je danas diskutovao i žalio se zašto je ovo na dnevnom redu, kada je ne znam ni ja šta.
Pa, vi ste glasali, gospodo, za taj dnevni red. Niko iz opozicije nije glasao. Glasali ste, zašto se sada čudite? Ovaj zakon i ova cela sednica je zakazana na čudan način. Proverio sam da nije možda reč o grešci, ali sve konsultacije su, od poslednjih, održanih u Skupštini Srbije, bile oko teme da li da Skupština radi na Đurđevdan ili ne. To je bilo pre mesec dana. Od tada nijedna.
Ovaj zakon se nalazi u proceduri od 10. oktobra 2008. godine, ovaj predlog zakona, izvinjavam se. Da li je bilo moguće da ga promenimo amandmanima, s tim amandmanima bi se složili i predlagači? Nije bilo moguće. Skupština je zakazana u utorak, u utorak u ponoć je bio krajnji rok za podnošenje amandmana. Naša poslanička grupa je stigla da se bavi samo zakonom o bezbednosti u saobraćaju. Prinuđeni smo da se bavimo tekstom s kojim se ne slažemo, koji je prepun rupa, propusta, nedorečenosti, slobode za ministra unutrašnjih poslova, cenili ga ili ne, da on odlučuje o tome da li je…
Evo, dopustite samo najradikalniji primer, dakle, član 5. kaže: ''Manifestacije i okupljanja gde se izražava neko suprotno mišljenje prema licima drugačijeg političkog opredeljenja".
Pa, da li je miting LDP-a, na kome pričamo negativno, na primer, o SNS-u, fašizam? O tome će da ceni Ivica Dačić.
Malo je ozbiljnosti u ovom tekstu. Nadam se da to nije odnos prema ovoj temi, koja je, svakako, važna. Kao što je predstavnik naše poslaničke grupe rekao, sačekaćemo da nadležni odbori izmene ovaj tekst, između ostalog, da izmene i reč: "nacionalističke" u: "nacističke", ako je to bila namera, i ostale stvari da isprave. Tada ćemo reći da li smo spremni da ga podržimo ili ne.
Nažalost, mislim da su naše primedbe na neke članove i suštinske. Nisu samo primedbe redakcijske prirode. Objasnio sam zašto nismo imali vremena da utičemo na ovaj tekst, da on bude prihvatljiv široj grupi poslanika. Eto, toliko. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Posle njega, narodna poslanica Nada Kolundžija. Molim vas, samo da se prijavite. Molim vas i da se registrujete, član 231.