Usudila sam se da nosim ovu majicu ''Kosovo je Srbija'', zato što vidim da ljudi nose majice i sa Brusom Lijem, i s onim ''United states of America'', s Če Gevarom itd., i nisam videla da to pravi neke ozbiljne probleme.
Ono što očigledno postoji kao problem jesu motivi za donošenje ovakvog zakona i nije slučajno što je predlagač ovakvog zakona Liga socijaldemokrata Vojvodine, uz podršku NATO ispostava i ovih, uslovno rečeno, nevladinih organizacija, zapravo, organizacija vlada nekih drugih zemalja koje imaju zakupljen ogroman prostor na medijskoj sceni Srbije. Oni, koji godinama pokušavaju da jedino srpski narod optuže za sve zločine učinjene na Balkanu u poslednjih 100 godina, verovatno će nas optužiti i za Irak, optužiće nas i za rat u Zalivu, za sve živo će biti krivi Srbi, time ostvaruju svoj smisao postojanja i opravdavaju očekivanja i pare koje su u njih uložene, sada i u formi jednog zakonskog rešenja.
Mene jako zanima, da li će druge članice ove ''semafor koalicije'' izabrati gušenje demokratije i represiju kao način opstanka na vlasti ili ne? Već samo stavljanje ovakvog zakona u skupštinsku proceduru je kršenje demokratije. Najveći problem je što se ovde ne radi o onemogućavanju političkih protivnika, već, praktično, o zabrani i progonu čitavog jednog korpusa nacionalnog opredeljenja, nacionalnog identiteta.
Vraćamo ser u ''Brozna'' vremena i, na mala vrata, ponovo uvodimo verbalni delikt i govor mržnje. Onaj zakon koji smo usvojili o diskriminaciji, pretvoriće se u novu diskriminaciju prema onima koji zastupaju tradicionalni sistem vrednosti. Svaka patriotska i nacionalno svesna organizacija proglasiće se huliganskom, neonacističkom i fašističkom, a sada će dobiti i zakonski tretman.
Za to vreme, srpski narod na Kosovu trpi humanitarnu katastrofu i torturu od ovih naših tzv. evropskih saveznika na KiM-u, a NATO fašizam doseže do krajnjih razmera. Nije više ni pitanje gde su te domaće nevladine organizacije da se oglase nad ovim vidovima NATO fašizma, pošto nisu u službi svoga naroda.
Ono što je, takođe, bitno, jeste da Srbija ima i Krivični zakon, i Ustav, ima, na kraju, i Zakon o zabrani diskriminacije, te nam ovakav zakon protiv fašizma, koga stvarno u Srbiji nije bilo, nije ni potreban.
Zašto ne bismo, po analogiji, napravili zakon o zabrani učešća političara u "Rijaliti šouima", kao što je "Veliki brat"? Simptomatično je da lider LSV-a, prema čijim stavovima su nacionalizam i nacizam jedno isto, uvek pred neko veliko okupljanje insistira na ovakvim predlozima.
Ne mislim da je on neznalica, mislim da je običan izdajnik. I, mislim da se ovakva pitanja uvek aktiviraju u situacijama kada treba poslati neku poruku napolje. Ova vrsta scenarija, da se o ovom zakonu raspravlja uoči posete Džozefa Bajdena, nimalo nije slučajna. Narod u Srbiji je odavno prestao da veruje u slučajnosti.
Šta mi, u stvari šaljemo kao poruku svetu? Šaljemo kao poruku da će neki svesni elementi ovde, znači, ta čuvena proevropski orijentisana većina, izglasati zakone koji će, konačno, ukinuti svaki trag nacionalizma, patriotizma, zdrave nacionalne samosvesti, i gospodin Bajden će, valjda, pretpostavljam, otići veoma zadovoljan.
Mene, isto tako, zanima, pošto je u ovom zakonu rečeno da će biti tačno određeno, postojaće odrednica o tome šta je to fašizam i nacizam, kako se naziva ponašanje kada čovek lomi tablu na kojoj stoji naziv nacionalne televizije? U kliničkoj praksi, radi se o antisocijalnim poremećajima ličnosti, odnosno, srpski rečeno, agresivnim psihopatama. To je dozvoljeno, ali nije dozvoljeno nošenje majica …