Narodni poslaniče, vreme koje vam je na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku je iskorišćeno, a vreme koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je 60 minuta i 24 sekunde.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, pa narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, slušam ovu raspravu i ne mogu da se otmem utisku da se često bavimo onim temama koje su pomalo možda i suvišne ili želimo stalno da radimo sa ''resavskom školom''.
Ne znam kako se polaže u zemljama EU. Smatram da nam ova agencija nije potrebna i, ako je potrebna, ako mora da je bude, kasnije ću u toku svoje rasprave da predložim šta bi bio njen posao. Mogu da kažem da, pošto dolazim iz Braničevskog okruga, tamo ima puno naših građana koji su na privremenom radu u inostranstvu.
Sećam se da su osamdesetih godina razni moji prijatelji i poznanici po 10, 12 i 15 puta padali na vozačkom ispitu u Srbiji, a onda odu kod mame i tate i za mesec dana se vrate sa vozačkom dozvolom. Šta se to u njegovoj glavi promenilo, pa je odjednom postao sposoban za polaganje vozačkog ispita?
Ili, ako su tako dobri vozači sa tim stranim vozačkim dozvolama tamo naučeni, tamo vaspitavani, šta se to desi u njihovim glavama da, čim pređu našu granicu, prave onakav cirkus po putu? To nije problem zakona, to je problem društva i države. I ovo je zakon koji neće da reši taj problem. O tome se radi.
Čitavo vreme pokušavamo na to da vam ukažemo. Kaznenom politikom nećete postići mnogo. Ona je kratkog daha, na kratke staze, daje ograničen rezultat.
Problem je društva u celini da svaki učesnik u saobraćaju i onaj koji je zadužen za njegovu primenu sa puno znanja i odgovornosti rade svoj posao. Tu nastaje problem.
Gospoda iz Republičke uprave saobraćajne policije su najodgovorniji za stanje u saobraćaju, niko drugi. Ne ministri, oni se menjaju. Ovi su manje ili više tu. Kako to da se toliko pogoršala situacija u saobraćaju u poslednjih 20 godina? Znači, nije samo zakon kriv, krivi su oni. Najviše oni, jer svoju policiju nisu naučili da radi svoj posao.
Šta drugo da vam kažem kada imate situaciju da saobraćajna policija kontroliše vozača motornog vozila, broji mu sijalice, a na njegove oči biciklista vozi bicikl u jednosmernoj ulici u zabranjenom smeru - ne reaguje. Na njegove oči, dok vrši tu kontrolu, pešak pretrčava semafor sa crvenim svetlom za pešake - ne reaguje.
Čemu su oni učili policiju? Da znaju šta je kršenje saobraćajnih propisa, da znaju kolika je kazna, da znaju da popune zapisnik ili da traže novac od vozača? Tome ste naučili, gospodo iz saobraćajne policije, vaše policajce. I nisu oni za to krivi, krivi ste vi.
Ako već imate tu agenciju, u spisku nabrojanih poslova, od jedan do 17, ne piše ko će da vrši obuku saobraćajne policije da znaju šta im je posao. Da im nije posao da kažnjavaju, da im je posao da regulišu, nadziru, pomažu i, na kraju, ako to ne pomogne, da kažnjavaju. Ali ne oni, postoji više načina kako to može da se radi. To je problem u saobraćaju. I odgovorni su isto iz Republičke uprave saobraćajne policije. Dešava se da počnu da divljaju po autoputu ovi sa stranim tablicama, pa se nekako pred naplatnom rampom smire. Zaustavim se kod saobraćajne patrole, kažem – zaustavite ih, opomenite ih da se pridržavaju saobraćajnih propisa. Kaže – gospodine, nemojte molim vas, ne smem, meni je zabranjeno to da radim. Ali, to mi ne kaže jedan, nego pet, u pet vremenskih intervala. Vama je to smešno, meni nije, jer ne znate šta rade po autoputu.
Zato, gospodo, izađite iz tih vaših skupih automobila, sedite petkom po podne u običan automobil, ne mora "zastava jugo", neka bude malo bolji, krenite autoputem u bilo kom smeru, pa ćete da vidite situaciju u saobraćaju. Videćete da ovaj zakon u tome ne može da vam pomogne, neće doneti rezultat. U tome i jeste problem.
Ovde ćemo da rešimo, uskladićemo zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, predvidećemo drakonske kazne za nesavesne vozače. To će u nekom periodu, godinu-dve, da da rezultat, ali vaš državni organ je taj koji svojim radnjama, preventivnim radom, treba da spreči da vozač uopšte dođe u situaciju da bude kažnjen. A ovaj zakon to ne predviđa. Predviđate seminare, predviđate ovoga, onoga, ali vam kažem – vaši policajci ne znaju svoj posao, ne znaju zakon o saobraćaju. Šta ćete više?

Preostalo vreme na raspolaganju poslaničkoj grupi Napred Srbijo je 15 minuta.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

U ime SPO želim da iznesem argumentaciju zbog čega ne treba podržati ovaj amandman i zbog čega je neophodna Agencija. U obrazloženju ovog zakona je navedeno da je od 1990. godine 17.000 ljudi poginulo na ovim prostorima, da je samo materijalna šteta, o onoj najvećoj šteti, gubljenju života, najveće hrišćanske vrednosti, iluzorno je pričati, ali da je u zemljama EU milion evra prateća materijalna šteta i šteta u okviru duševnih patnji zbog smrti bliskog lica po jednom poginulom. Sama činjenica da se jedan uloženi dinar desetostruko vraća u svakom sektoru gde se ulaže u bezbednost saobraćaja na putevima, dovoljno govori za sebe. Ovo je bolje ulaganje nego što su bile kamate dok su postojali Jezda i Dafina, u vreme dok nisu počeli da se bave ozbiljnim prevarama.
SPO se zalaže za smanjenje i efikasnost državne administracije, ali je potrebno jedno telo, bez obzira kako se zove, koje će sistematski, stručno, razvojno i edukativno da deluje, jer smo do sada imali raznorazne organe koji su se bavili strategijom bezbednosti saobraćaja, ali sada imamo jedan organ kome je to osnovna uloga. Zbog toga SPO smatra da ovaj amandman ne treba podržati. Hvala.

 Vreme na raspolaganju, preostalo vreme za poslaničku grupu Za evropsku Srbiju je 88 minuta.
Reč je ponovo tražio narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, ne želeći da otvaram bilo kakvu polemiku sa uvaženim kolegom Čikirizom, mislim da ni na jedan način nismo rekli da sa aspekta statistike, koja je zaista poražavajuća – 17.000 mrtvih od 1991. godine pa na ovamo... Istina, moram da podsetim vladajuću većinu da je to statistika bez KiM; znači, cifra je, pretpostavljam, veća. Zašto  je izuzeto  Kosovo, to ne znam. Verovatno u skladu sa zvaničnom ili nezvaničnom državnom politikom.
Ali, mi nismo osporili definisanje Agencije sa aspekta da ne treba da se ulaže u bezbednost saobraćaja. Uporno insistiramo, pitamo, to smo pitali i u načelnoj raspravi, a pitamo i sada, Vlada je za tri godine potrošila milijardu evra samo kroz Nacionalni investicioni plan – da li je podignut nivo saobraćajne infrastrukture u toj meri da ovaj zakon bude primenjiv? Ako mi neko kaže da je ulaganje od sto miliona dinara na godišnjem nivou, u iznosu od 60% za plate i zarade, ulaganje u podizanje nivoa bezbednosti saobraćaja, zaista sa tim ne mogu da se složim.
Rekli smo – treba investirati i ulagati, ali novac trošiti racionalnije i pametnije. Novac treba uložiti u projekte koji će zaista dati efekta.
U tom kontekstu sam i u načelnoj raspravi ponudio gospodinu ministru – imate u opštini iz koje dolazim projekat međunarodnog karaktera, za 132 km saobraćajne putne mreže, urađen, međunarodna revizija, usklađen sa svim planskim dokumentima i aktima validnim, važećim u državi Srbiji, svi aspekti koji definišu i bezbednost saobraćaja su sagledani. Evo, neka država ulaže u to.
Ako me neko ubeđuje da treba davati plate novoupošljenim u državnoj administraciji, a ne izdvajati novac, koji će se na osnovu licenciranja itd. ubirati, u ovakve konkretne projekte, onda mi naše koncepcije zaista ne možemo da usaglasimo. Ali je očigledno da, zbog te činjenice i koncepcije kojom se ova država rukovodi i koja očigledno nalazi podršku u toj evropskoj desnici, u ovom trenutku, nažalost, stanje nije dobro i ne idemo u pravom smeru i u dobrom pravcu.

Preostalo vreme na raspolaganju poslaničke grupe je 57 i po minuta.
Reč je tražio narodni poslanik Mirko Čikiriz. Izvolite.

Želim da repliciram uvaženom kolegi. Kada bi sto miliona dinara na godišnjem nivou spasilo samo jedan ljudski život, SPO bi glasao da se formira Agencija.
Neću da pričam o tome šta znači život, posebno kada nastrada neko mlad u saobraćajnoj nezgodi, ali po današnjim našim pozitivnim propisima iz sudske prakse, kada neko nastrada, smrtno strada, nekoliko stotina hiljada dinara je naknada koja sleduje članovima porodice po jednom poginulom, plus materijalni troškovi sahrane i izdavanja svega ostalog, plus šteta na jednom i drugom automobilu, plus duševni bol koji trajno postoji kod porodice usmrćenih.
Zbog toga će SPO podržati svaki dinar, bez obzira na koji se način ulaže u bezbednost saobraćaja, a čiji je cilj smanjenje broja povređenih i poginulih. Hvala.

Vreme na raspolaganju poslaničke grupe Za evropsku Srbiju je 87 minuta.
Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović, pravo na repliku. Izvolite.

Ponavljam nešto što sam rekao malopre, ne želeći da otvaram repliku ili polemiku s bilo kim ovde. Ne želim da se u javnost pošalje poruka da SRS smatra da u bezbednost saobraćaja ne treba ulagati novac ili da ne razumemo kolika je vrednost ili cena jednog ljudskog života. Svakako da treba, ali model po kom mi to želimo da radimo ili smatramo da treba da se uradi je dijametralno drugačiji od onoga koji je definisala i kojim se rukovodi vladajuća većina. Zahvaljujem.