Naime, Predlog zakona o rakiji ima podosta anomalija. Najpre, Vlada čini veliku grešku nazivajući rakiju u prvom Predlogu zakona o rakiji- industrijskim proizvodom.
Ako znamo da je srpska rakija alkoholno piće koje je proizvedeno od 100 posto srpskog voća koje je fermentiralo i proizvedeno dvostrukom destilacijom na tradicionalan način u Srbiji, kako taj naš nacionalni proizvod ne može biti poljoprivredni? Gospodo, ne možete da se stidite proizvoda koji zaista sa malo naše brige može postati nacionalni ponos Srbije. Imamo primer Škotske, koja je velikom brigom i pametnim postupanjem od škotskog viskija napravila svetski priznatu robnu marku. Pogledajte kako su oni to radili i sve će vam biti jasno.
Izopštavanjem fizičkih lica iz Predloga zakona o rakiji, kojih prema evidenciji Ministarstva za šumarstvo i vodoprivredu ima negde oko 1.700, a prema našoj proceni mislim da Udruženje proizvođača rakije ima čak 10.000 do 20.000, dozvoljava se otprilike, kako se ovde vidi, da se negde daje podstrek nekoj sivoj ekonomiji i anarhiji na tržištu. Doći će do toga da imamo ponudu rakije lošeg kvaliteta na tržištu, ako se ne budu zaštitili oni koji se bave striktno proizvodnjom rakije.
Ako budemo imali zozovaču i mnogo tih koji se bave takvom proizvodnjom rakije, a i dalje se nalaze po prodavnicama i marketima Srbije, dolazićemo u situaciju da kada uzmemo i otvorimo onaj čep da se pitamo – da li ću ostati živ posle jedne čašice ili ću posle one druge, koja ima onako bolji venac.
Zatim će tu doći odmah do izbegavanja plaćanja akciza i poreza, i to je evidentno. Tu je odmah i budžetski prihod, i na ovaj način on bi iznosio preko jedne milijarde dinara, ako bi došlo do plaćanja PDV-a u smislu da ima toliko i toliko proizvođača. Tu je evidentno da bi Ministarstvo finansija trebalo da izoštri donošenje ovog zakona, jer budžetski prihodi koji izostaju ovih godina su veoma veliki.
Međutim, hteo sam, ministre, da vam skrenem pažnju. Smanjenje obima proizvodnje pojedinih proizvođača rakije koji svoju proizvodnju zasnivaju na otkupu rakije od fizičkih lica; Vlada umesto da olakšava, ona komplikuje veoma posao proizvođačima, kao da ovim zakonom ne želi napredak Srbije u ovom pogledu, već želi da se proizvodnja rakije sasvim ugasi.
Ovaj postojeći Zakon o vinu i rakiji je donet još 1994. godine. Taj zakon je bio sigurno dobar zakon. To što mi sada, kao što ste u prethodnom izlaganju o Zakonu vinu rekli da su evidentni stručnjaci iz Španije učestvovali u izradi tog zakona o vinu, a ja vam kažem, ono što sam pročitao, da je to radio dr profesor za proizvodnju vina. To jeste tako, doktor profesor, ne bih da reklamiram ovde, ali ću vam reći, kao što ovo sada čitam da su radili eminentni stručnjaci za proizvodnju rakije.
Na početku ovog zakona koji je bio 1994. godine, na početku njegove 14-to godišnje primene je gotovo zamrzla proizvodnja rakije u Srbiji. Zapušteni voćnjaci počinju polako iz godine u godinu da se oporavljaju.
Broj registrovanih proizvođača koji ispunjavaju zakonske uslove za proizvodnju rakije raste i dostiže cifru od blizu 2.000. Na tržištu se javlja čitava paleta novih robnih marki rakije koje se kvalitetom bore za domaće i strane kupce. Znači, dobrim zakonom vi ćete stvoriti što veću konkurenciju na tržištu. Šta nam se sada dešava?
Ovim zakonom nam se sada dešava da imamo uvoz flaša iz Italije, imamo uvoz čepa plute, koja se nekada kod nas proizvodila, iz Španije. Etikete se prave reljefnog tipa, jer više nisu interesantne obične, jasne i glasne, već reljefnog tipa, i kada provučete ruku prosto mislite da ste prevukli preko neke geografske karte koja ima tu svoju namenu.
Svakim danom, gospodine ministre, sa dobrim zakonom bi rastao izgubljeni ugled rakije, a i ona je sve veća konkurenciji uvoznim pićima, koja su nažalost poput ovih viskija u nazivu ''čivas'' i ostala, Vesna Rivas, najgore Đilas. Mislim da je trebalo da konsultujete malo i ljude poput profesora Nikićevića, da vidite malo da ovaj zakon može stvarno da bude do bar zakon. Kada ne budemo imali više zozovače, više imali kvalitetne dunjovače, kruškovače, kajsijevače, šljivovice.
Srbija je poznata po šljivovici i ne možete reći da, kada je reč o kvalitetu, da je geografski prepoznatljiv kvalitet. Ne, prepoznatljiv je kvalitet proizvođača. Gde se to nalazi to je druga priča, da li se on nalazio tamo negde iz okoline Leskovca ili na subotičkoj peščari, to je nešto sasvim drugo. Ali, ako ima dobro, kvalitetno grožđe, i onaj u Subotici i onaj iz okoline Niša može proizvesti dobro vino. Nije baš u prioritet stavljeno geografsko poreklo. Toliko zasad.
