Gospođo predsednice, ipak moram da intervenišem kao čovek koji je završio veterinarski fakultet, a i u ime inženjera agronomije.
Mislim da ovo što je rečeno od gospodina Ilića ne stoji, svugde u svetu, pogotovo u državama gde postoji proizvodnja genetski modifikovanih organizama, upravo su nadležnosti fitosanitarne i veterinarske inspekcije u praćenju stepena genetske modifikacije. Sasvim je normalno da ovakvim jednim zakonom se to i u našoj zemlji reguliše.
Svakako nema običnih i neobičnih veterinara i agronoma, nego svaki veterinar je završio veterinarske studije koje traju pet godine, koje su dosta teške. Isto tako, inženjer agronomije, da li je završio zaštitu bilja ili neki drugi fakultet, ali je završio u svakom slučaju fakultet.

Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na naslov iznad člana 40. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu.

S obzirom da je na sednici Odbora za poljoprivredu predstavnik predlagača prihvatio amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je pravno moguć, konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podnela poslanik Radica Jocić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podneo poslanik Ljubomir Kragović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podneo poslanik Zoran Krasić.

Pretpostavljam da želi reč.

Naravno, mi smo i u prethodnim članovima tražili neke intervencije i ovaj amandman sledi one prethodne amandmane. On će deliti istu sudbinu kao i prethodni amandmani.
Ono što bih samo hteo da skrenem pažnju, pre svega, javnosti, da se shvati o čemu se radi. To što se zabranjuje već je kod nas prisutno i slabe će biti posledice ovog zakona. Da biste shvatili šta radi ova vlada ili ove sve vlade od 2001. godine, to vam je otprilike ovako, kao, pošto su oni svi evrofanatici, nekritički gledaju EU i Ameriku, pa računaju da sve što doleti odatle da je slatko, pa bez obzira što oni to bacaju sa one teritorije, ne bi me iznenadilo da neko zaključi da je ovo zemlja gde treba da se donese zakon o svemirskim istraživanjima i kako da spejs-šatl srpske proizvodnje ide na nebo. Oni bi doneli takav zakon, samo ima jedan problem što mi tehnološki ne možemo to da radimo. To je ta novotarija.
I na ovoj sednici imamo u okviru dnevnog reda jedan zakon, po kome treba da se borimo protiv nečega što ne postoji u Srbiji. Znate i sami da je lakše sprečiti nego lečiti. Međutim, ovim zakonom se niti sprečava, niti leči, zato što su faktičko stanje i praksa u sprovođenju naših zakona u apsolutnoj suprotnosti u odnosu na ono što se proklamuje kao stav Vlade ili što je napisano u našim zakonima.
Tako Tadić obeća 500.000 novih radnih mesta, onda budite sigurni 200.000 ima da budu otpušteni. Obećaju Fijat, računajte od toga nema ništa. Naravno, tako oni doživljavaju ovu vlast, vršenje vlasti, da nekritički, nekontrolisano mogu sve i svašta da rade, a znamo i sami, onaj koji je napravio Vladu neće da im dozvoli da ovakav zakon bude protiv njega.

Gospodine Srđan Milivojević ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, uvaženi predstavnici Ministarstva, mislim da je ovo zakon koji podonosi ministarstvo Vlade Republike Srbije, a ovi zakoni se ne donose bilo gde u inostranstvu da bi se primenjivali u Srbiji, već se donose ovde.
Jedini nalogodavac koga mi ovde imamo u Srbiji, koji nam nalaže da donosimo ove zakone, jesu građani Srbije i oni su svoju izbornu volju iskazali na izborima. Ne vidim razlog da ovakvu temu otvaramo kada je reč o vrlo važnom zakonu. Ipak, dobar je ovaj zakon, jer ako se usvoji deo ovog zakona, možda će kroz genetski modifikovanu pšenicu moći da se u Srbiji prodaje hleba za tri dinara. Tako da to možda ipak bude dobar zakon. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Milivojeviću.

Na član 40. amandman je podneo poslanik Milorad Krstin.

Da li želite reč, gospodine Krstin? Da, izvolite.

Prosto sam ostao zapanjen zapažanjem gospodina Milivojevića i nemam reči. Mislim da smo mi jasni ispred poslaničke grupe SRS. Uvažavamo to što je ministar, u stvari Odbor za poljoprivredu uradio to što je uradio.
Ministar je prihvatio bukvalno sve ono što smo mi tražili kao opozicija, zajedno i sa zamenikom predsednika Odbora za poljoprivredu, da ne nabrajam sve ljude koji su učestvovali u ovim amandmanima, a prihvaćeni su.
Znači, zakon o genetskim modifikovanim organizmima potpuno je izmenjen. On je zabranjen je u Srbiji, zabranjen u prometu, samo je u naučne svrhe ostao, ali i to u ograničenom delovanju. Samo da kažem da sam u članu 40. stavio da se tačka 5) briše. Ministar to nije prihvatio, Odbor je isti takav podneo, ministar prihvatio. Smatram da je moj amandman koji sam podneo prihvaćen.

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podnela poslanik Vesna Marić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 40. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.

Da li želite reč, gospodine Mariću? Da, izvolte.

Dame i gospodo, podneo sam amandman kojim predlažem brisanjem tačke 8) člana 40. ovog predloga zakona.
Iskoristiću ovo vreme da kažem nešta iz poslovne biografije kompanije Monsanto, koja je nosilac kampanje uvođenja genetski modifikovane hrane u ishrani. Godine 1948. počela je proizvodnja herbicida 245E, koji zbog procesa proizvodnje sadrži primene dioksina. Isti je korišćen u izradi preparata "agent oranž", upotrebljavanog od strane vojske SAD za uništavanje lišća po šumama u Vijetnamu, sa nadom da će ovo uskratiti prirodna skrovišta vojsci Vijetkonga.
Pamtim da je uništeno oko 20.000 kilometara šuma u Vijetnamu. Preparat se pokazao kao relativno uspešan, strategija ne tako uspešna, a krajnji rezultat, pored stotina hiljada usmrćenih Vijetnamaca, stotine hiljada beba rođenih sa anomalijama, kao i dugotrajnog zagađenja šuma po Vijetnamu, koje i dalje utiče na tamošnje naseljenike, njihovu decu i životinje. Tužba američki veterana, koju je kompanija platila 1984. godine više od 100 miliona dolara na ime odštete za narušeno zdravlje vojnika.
U ranim 1970. godinama ovaj herbicid je zabranjen, a otprilike u isto vreme je Monsanto patentirao i počeo proizvodnju herbicida "raundap". Pošto se taj herbicid upotrebljava masovno u zemlji Srbiji, pročitaću šta je nakon tri godine istraživanja zaključila francuska novinarka Mari Monik Robin.
Kaže – rondap je postao omiljen kod poljoprivrednika i baštovana, između ostalog, i zbog toga što je Monsanto utvrdio da se taj proizvod prirodno rastvara i da nije štetan za okolinu.
Ali, to je laž. Rondap ne samo da je štetan za okolinu, nego naučno je dokazano da izaziva rak, kako je dokazano u više naučnih eksperimenata.

Na član 40. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li želite reč? (Da.)