Iskoristili ste vreme predviđeno za poslaničku grupu.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Živanović.

Dame i gospodo poslanici, čini mi se da je ovaj motor zaribao, ovo što je rekao gospodin ministar. Ali, ovaj predlog zakona koji je došao na dnevni red, mislim da je trebalo da preživi još jednu duboku analizu, jer ako pogledamo ovde u ovom članu broj 2. stav 1, gospodine ministre, vi ovde i livade i pašnjake smatrate obradivim površinama.
Znam šta to vi mislite, ali dole u postupku vi kažete – proces je komasacije.
Šta mislite, procesom komasacije ako poljoprivredni individualni proizvođač dobije i livadu i pašnjak, pa koliki je kvalitet te zemlje i kako i na koji način će ta zemlja da rađa?
To je problematično, jer ako već težite komasacijom, erozijom i svim ostalim fundamentima koji su uključeni u ukrupnjavanje zemlje, onda mora doći i do razdvajanja adekvatnih površina, odnosno praćenja i kvaliteta, da se ne desi u selima Mačve kao što se to dešavalo u selima posavotamnave.

Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Jovan Palalić.
Reč ima gospodin Palalić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno izuzetno je važan zakon o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji vrlo interesuje kako naše poljoprivredne proizvođače, tako i lokalnu samoupravu.
Naša poslanička grupa je kroz amandmane koje je podnela na ovaj zakon želela da ukaže na jednu stvar koja se pokazuje kao trend kada je u pitanju politika Vlade Republike Srbije prema lokalnim samoupravama.
U prethodnom periodu mi smo konkretno diskutovali, ukazivali i kritikovali određene odluke Vlade Republike Srbije kada je u pitanju lokalna samouprava, koje de fakto vode umanjenjima prava u finansijskoj poziciji lokalnih samouprava i naravno ka još jednom jačem obliku centralizacije.
Lokalna samouprava se nalazi u vrlo teškoj situaciji kada je u pitanju ova Vlada Republike Srbije. Najbolji dokaz takve politike, nakaradne politike prema lokalnoj samoupravi bila je odluka Vlade Republike Srbije da smanji transferna sredstva, koja sada u velikoj meri prave probleme lokalnim samoupravama i koja će praviti probleme pogotovo kada Vlada konačno saopšti odluku na koji način će ovako umanjena sredstva transferisati lokalnim samoupravama.
Mi smo videli da pojedini predstavnici vlasti konkretno u gradu Beogradu već vrše pritisak na Vladu Republike Srbije da se na jedan konkretan, pravedan i solidan način i ovako umanjena, kažem pogrešno umanjena, sredstva raspodeljuju i taj oblik politike koji vodi ova Vlada Republike Srbije upravo je našao svog odraza i u ovom predlogu zakona, gde se prava koja su imale lokalne samouprave sada sužavaju.
Mi ćemo, naravno, u nastavku naše diskusije po ovim amandmanima ukazivati u kojim sve pojavnim oblicima se ta nova politika centralizacije i politika gde se prenose velike nadležnosti, a što je pokušano naravno i preko neustavnog statuta na AP, u najvećoj meri ostvaruje, a cilj je da se stavi potpuna kontrola nad lokalnim samoupravama u Srbiji.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Reč ima gospodin Aleksić.

Dame i gospodo, amandman je podnet na član 3. Vrlo je kratak. Kaže se da se u članu 3. stav 2. briše. Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
O čemu se radi? Dakle, u članu 3. Predloga zakona o izmenama dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu navodi se između ostalog i sledeće: U članu 5. stav 2. reči - za teritoriju autonomne pokrajine, za teritoriju opštine, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: "poljoprivredna osnova jedinice lokalne samouprave) zamenjuju se rečima "i za teritoriju autonomne pokrajine". Stav 4. se menja i glasi: "Poljoprivreda osnova autonomne pokrajine mora biti u skladu sa Poljoprivrednom osnovom Republike".
Kao što vidite, u obrazloženju samog zakona ste naveli nekoliko razloga, za vas argumenata, u stvari Vlada, zbog kojih treba prihvatiti ovaj zakon. Između ostalog, navodi se niz detalja koji će navodno popraviti situaciju u kojoj se nalaze naši poljoprivrednici. Praktično na osnovu ovog obrazloženja mi možemo da zaključimo da će građanima Republike Srbije koji se bave poljoprivredom početi da cvetaju ruže.
Međutim, istina je drugačija. Znate i sami da jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju najviše gubi naša poljoprivreda, naši poljoprivredni proizvođači. Znate da je sama ministarka Dragutinović izjavila da će gubici Srbije, samih građana Republike Srbije, od jednostrane primene SSP-a biti negde oko 267 miliona evra.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Aćimović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Elena Božić-Talijan. Za reč se nije javio niko? (Ne.)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Jovan Palalić i Željko Tomić.
Izvolite, reč ima gospodin Željko Tomić.

Poslanička grupa DSS, preko narodnih poslanika Zorana Nikola i Jovana Palalića i moje malenkosti, podnela je amandman da se član 5. jednostavno briše. U obrazloženju smo naveli samo jednu rečenicu, a to je da je ovo predloženo rešenje u okviru ovog zakona potpuno suprotno proklamovanoj politici Vlade Republike Srbije o decentralizaciji i jačanju nadležnosti lokalnih samouprava.
Voleo bih da čujem gde se ovde vidi po pitanju politike oko građevinskog zemljišta jačanje lokalnih samouprava. Toga jednostavno nema i ceo duh zakona je sav u tome.
Nažalost, mi nismo uspeli u onoj kratkoj raspravi u načelu uopšte o setu ovih 15 zakona da razvijemo priču o položaju lokalnih samouprava i o faktički gubljenju važnosti ovako važne teme kao što jeste ovaj zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da) Gospodine Buha, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 5. stav 1. i tražio brisanje ovog člana iz formalnopravnih i tehničkih razloga, jer je preopširan i kao takav nejasan.
Vlada je odbila ovaj amandman. Neću se dalje udubljivati u obrazloženje. Vratiću se na priču o diskriminatorskom zakonu Republike Hrvatske iz prošle godine, a koji se odnosi na poljoprivredno zemljište.
Srbi, koji su genocidnom politikom hrvatske države proterani sa svojih ognjišta, ostavili su na prostoru Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine preko 450 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, 680 hiljada šuma, šumskog zemljišta, livada i ostalih vrsta poljoprivrednog zemljišta. Ko brine danas o ovom zemljištu? Niko.
Hrvatska država je donela ovaj zakon samo da bi onemogućila Srbe u povratku, onemogućila Srbe u korištenju svoje privatne svojine. Srpski državni organi ne čine ništa da se Srbi tamo vrate i da mogu uživati u svojoj privatnoj svojini. To je direktno kršenje ljudskih prava u organizaciji hrvatske države, ali nažalost i srpske države.
SRS je danas dobila informaciju o još jednom drastičnom kršenju ljudskih prava. Naime, Haški tribunal je zabranio šetnju predsedniku SRS prof. dr Vojislavu Šešelju, šetnju unutar dvorišta Haškog tribunala. Ovo je stvarno tačka na ''i'', ovo je kršenje ljudskih prava bez presedana. Zato pozivam ovu skupštinu da sazove hitno zasedanje i da se razgovara o tome – da pokrenemo inicijativu da se raspusti Haški tribunal, da se preispitaju sve presude osuđenicima u Haškom tribunalu.