Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da moram da ponovim priču koju sam pre neki dan pričao. Mislim da je ona potpuno jasna, ali neki poslanici neće da shvate realnost, nego sada svi pričaju svoju priču. Ponavljam, kada je preduzeće za puteve prešlo u svoju organizaciju došao je dug iz Direkcije od 10,2 milijarde. Pre toga su sva preduzeća za puteve, uzmimo samo „Mostogradnju“, bila društvena preduzeća; morali su da rade ako im Vlada naloži, direktori bi bili smenjeni, ljudi su radili poslove, a nisu plaćani.
Gospodo narodni poslanici, slušam ove diskusije, samo ono parče puta do Feketića plaćeno je tri milijarde, uz blokadu preduzeća za puteve, a rađeno je 1992 - 1993, u onim inflatornim godinama; to je posao koji je vredeo par miliona, a ispao je dug od trideset miliona evra. Advokati, sudije, svi su bili u nekoj sprezi. To se odigralo van Vlade, jednog jutra je stigla blokada, jer naš pravobranilac nije reagovao. Jednostavno, i on je učestvovao u tome, pa je zbog toga bio smenjen. Prema tome, samo tri milijarde na jednom poslu nije plaćeno preko 10 - 12 godina.
Sada su ta preduzeća privatna i sada su privatnici koji su ih kupili izneli račune. Tada je i ministar finansija prilikom privatizacije preduzeća obećao – kada se preduzeća privatizuju od tog novca će biti razduženi dugovi putara koji su se godinama provlačili. Znači, 10,2 milijarde je preneto, to znaju i Dinkić i Mirko Marjanović, iz prethodnih vlada; šest milijardi iz NIP-a, nije bilo para da se isplati. Rečeno je, u narednoj budžetskoj godini. Do današnjeg dana nije ništa isplaćeno, a radovi su izvedeni. Putari su izveli radove, na kraju kalendarske godine u rebalansu nije bilo para da se to plati. Rečeno je da će kroz rebalans da se obezbede sredstva. Rečeno je da će od „Mobtela“ to da se nadoknadi. Nije nadoknađeno i dug je ostao.
„Putevi“ su dobijali naloge i Upravni odbor je po direktivi Vlade to prihvatao, jer je u Upravnom odboru bio isti odnos kao u Vladi. Pet milijardi su probijene investicije i MMF je uložio protest da neće da poštuje ugovor ako se ne umanje investicije u Srbiji. To je bilo u novembru mesecu, krajem kalendarske godine.
Ministar Dinkić je predložio da svim ministarstvima ne umanjuju pomalo, već da svih pet milijardi zakinu putarima, a da se u narednoj godini u budžet vrati pet milijardi. Ušlo je u budžet za narednu godinu, promenila se vlada, bili su izbori, Cvetković je postao ministar finansija i rekao da on to neće da plati, mada je bilo usvojeno u budžetu, i u rebalansu je to izbačeno i tih pet milijardi nije plaćeno. „Kamatilo“ se, gomilalo se...
Pored toga, za klizišta koja su došla iznenada bilo je naloga u vrednosti od tri milijarde, i rečeno je da će se uzeti kredit da se te tri milijarde izmire. Putari su morali, po nalogu policije i inspekcijskih službi, da to urade. Uradili su ljudi pošteno, podnet je zahtev za jedan međunarodni kredit da to pokrije (mislim da je kredit stigao, još nije ratifikovan), da se to plati. U vrednosti od tri milijarde su bili posebni nalozi policije i razni drugi nalozi, što se tiče odrona koji su bili u toku godine, poplava itd. Uzmimo samo opštinu Osečina, odneto je šest mostova u jednoj poplavi. Odsečena su sela i, naravno, dat je nalog da se to uradi.
Prema tome, slobodno vi kontrolišite, ali ponavljam, tačno je da je bilo problema. Ne znam kako je bilo 2004, 2005. godine. Ne želim da učestvujem u onim poslovima koji su tada rađeni, asfaltiralo se, miniralo, dizane su mašine u vazduh itd., tu je bilo svega. Ponavljam, mi smo uveli red, ali Vlada nije imala sredstva da izmiri obaveze koje je stekla po nalozima i programu koji je dat putarima. Ovo je sve usvajano na Vladi, na Upravnom odboru i ljudi su dobijali naloge i radili poslove.
Oni su sada došli u tešku situaciju, „Jugopetrolu“ duguju 1,5 milijardi. Poslovanje „Jugopetrola“ dovedeno je u pitanje i mora da se plati dug. Naravno, sada su to privatne firme. Mene čudi da u privatizaciji... Pošto su vlasnici firmi učestvovali kao putari pre toga u nekim poslovima, bilo je dogovoreno da će to biti prebijeno, razduženo.
Međutim, to nije urađeno do današnjeg dana. Danas su to privatne firme, uz pretnju da će utužiti, i napravilo se ovo što se napravilo, da dugovi moraju da se vrate i da se plate.
Pazite, kakvi su bili tenderi? Putari imaju svoju tendersku komisiju koja je određena, a koju imenuje Upravni odbor. Ko su bili predsednici Upravnog odbora, to se može videti. Zašto nije izlazilo na tendere? Neka odgovara onaj ko je dozvoljavao u tom periodu da nema tendera, da nema papira i da se radi na jedan nekorektan način.
Prema tome, gospodo, zašto mi ovde sada raspravljamo ko je kriv itd. Predložio bih da se formira jedna anketna komisija, da ispita sve to, ali od 1995. ili 1990. godine, pa da se vratimo unazad. Nije korektno što se sada traži da se ispituju neke poslednje godine. Dajte da vidimo šta je pre bilo. Zašto se preskače period 2000 - 2004. godina? Kada je vođena istraga o naplati putarine, naloženo da se taj period ne ispituje i nije ispitan. Mislim da su tada bili najveći problemi, ali niko nije dao da se u taj period uđe. Meni su ljudi iz policije rekli – imamo nalog za period 2004 - 2008. godina, pa je ispalo sve u redu. Hajde da spustimo malo do 2000. godine, pa da vidimo šta se tada radilo i šta se sve događalo u putnoj privredi.
Meni je jako ružno ako neko nešto uradi korektno i sve to bude čisto kao sunce... Mislim da sada određene službe mogu to da pregledaju, mislim da ste, gospodine Mrkonjiću, to i gledali i da tu nije bilo nikakvih problema. Putari su uradili poslove za koje su dobijali naloge. Od koga god da su dobijali, da li od policije, od javnog preduzeća, od Vlade, od bilo koga, oni su sve uradili kako valja.
Ponavljam, jednom dugovi moraju da se raščiste. Dugovi su postojali. Uzmimo samo Feketić – šest milijardi, a da ne pričam koliko je bilo sudskih rešenja, samo stižu i blokade se vrše. To je moralo sve da se plati. Niko nije mogao da ne plati.
Vidim da sada neki optužuju nas zbog toga što smo dali kvorum da se ovo pitanje razreši. Ovde su u pitanju putari, koji rade i po kiši, i po snegu i po ledu i koji su ovo čestito zaradili. Direktor „Puteva“ je dobio prijavu zato što je poslušao onaj predlog iz Vlade, iz Ministarstva finansija, da se prebaci u narednu godinu, pa je ispalo da su asfaltirali u januaru i februaru. To je stvarno nelogično. Ti radovi su urađeni u jesen, ali putari nisu imali pare da plate PDV ako fakturišu, već su zamoljeni da od Nove godine počnu da puštaju naloge i da će im biti plaćeni. To je rekao ministar finansija Mlađan Dinkić. Oni su ispostavili račune i do dana današnjeg im nisu plaćeni.
Moramo to da platimo, Vlada je preuzela obavezu da se ti računi izmire. Ispada da je neko u januaru šišao travu ili da je u januaru radio neke radove koji su predviđeni za jesen, ali tako je dogovoreno i tako je bilo urađeno. Sada čovek krivično odgovara zato što je falš dokumentaciju dao u jednoj godini, a nalog je pustio u narednoj godini. Prema tome, to stvarno nije korektno.
Ako ima nekih sumnji, ako ima nekih problema, za to sam da se sve to ispita i proveri i da se vidi o čemu se, zapravo, radi. Ponavljam, putarske firme su najkorektnije uradile posao i otišle pod led i sve su sada blokirane. Mislim da nema nijedne da nema blokadu. „Mostogradnja“ je ovakvim poslovima potpuno razorena i uništena, a bila je vodeća firma. Nijedno naše preduzeće na međunarodnom tenderu nije moglo da dobije posao, jer nisu mogli da učestvuju, već su morali da dolaze kod stranih firmi kao podizvođači, jer nisu bili kreditno sposobni da prihvate kreditne linije i da uđu u tender zato što su firme bile u blokadi.
Ovo je spas putne privrede, kroz ove kredite. Ko ih je sticao, možemo ispitivati, možemo proveravati, ali, ponavljam, niko nije kriv ako se dogode danas odroni. Vidite koliko je samo odron kod manastira Studenica koštao; došao je odjednom, krenulo je brdo, poravnalo sve, pregradilo reku, počelo da pravi veštačko jezero, da poplavi posle čitavu regiju; ljudi su dobili hitno nalog i do danas se taj odron sanira, maltene, tri godine. Mehanizacija, stručnjaci su nemoćni da se brdo zaustavi. Mislim da se to sada konačno privodi kraju.
Uzmimo samo put kod Umke; da li verujete, od tolikih klizišta, na primer, debljina asfalta je oko šest metara pored savske obale, jer se svake godine nadograđuje, dodaje, radi? Policija daje nalog kad vidi da je put potonuo. Oni odmah nalože prvoj putarskoj firmi da obavi taj posao. To su specijalni nalozi, za koje se ne može predvideti da će ih biti u nekoj godini.
Niko nije kriv ako se pokrenu klizišta. Hiljade kuća je napravljeno u Srbiji, jer su klizišta odnela, i stotine kilometara puteva.
Sećam se, u kopaoničkom kraju, u bruskoj opštini, u opštini Blace, desetine kilometara je odnelo klizište, to je sve moralo da se izgradi, uradi.
Počeli ste priču sa Starom planinom, otvorili ste skijalište, gospodo. Ljudi su krenuli na Staru planinu, nastala su klizišta, nastali su problemi. Sve je to trebalo sanirati, dovesti u red da bi saobraćaj mogao da se uspostavi.
Prema tome, nisu ljudi u putnoj privredi krivi. Hoćete da gradite turističke centre tamo gde nema puta i izazovete klizišta, izazovete odrone, napravite niz problema.
Sećam se da je u novopazarskoj opštini dozvoljena gradnja, date su dozvole da se prave kuće, minirana brda, i otišli su putevi, napravljena je milionska šteta. Dati su nalozi da se to uradi.
Prema tome, gospodo, nisam projektovao most Beška, ali je počeo da tone stub, prvi stub od Beograda, i sanira se svake godine, ulažu se milioni u sanaciju i ne može nikako da se reši, dok se to konačno ne završi.
Prema tome, ima niz poslova koji se ne mogu predvideti. Ne postoji stručnjak koji to može predvideti. Na ovakav način su uništene građevinske firme. Posle bombardovanja su dobili naloge da rade, da grade itd. Mnogi su otišli u stečaj i do danas im nisu plaćeni računi. Država je imala obavezu da izmiri dugove prema njima, kao i prema putarima. Vi znate, kada su pali mostovi, videli ste kada je Novi Sad bio blokiran, moralo je da se radi. I u tom periodu su se radili mostovi.
Neko je postavio pitanje zašto neki krediti koji su ratifikovani u parlamentu nisu realizovani, zašto nije počela gradnja. Tačno je da banke intervenišu, prvenstveno Svetska banka, Evropska investiciona banka i ostali, zato što se sredstva ne troše, a država izmiruje obaveze prema tim kreditima koji su ratifikovani u parlamentu. Ne može da se realizuje zbog toga što država nije imala pare za eksproprijaciju, nije imala pare za projektnu dokumentaciju. Kada dobijete kredit morate sami da radite eksproprijaciju i projektnu dokumentaciju.
Mislim da do danas nije završen projekat Grdeličke klisure, tunela. Možemo da obezbedimo sredstva za izgradnju, ali moramo sami da odradimo ostali deo poslova, a mi nemamo pare, gospodo. Neko je dao nalog, biće iz NIP-a para. Kao što se i sada priča, i gospodinu Mrkonjiću su obećali iz NIP-a silna sredstva, pa je rekao – radiće koridore. On čovek krene da radi. Zašto stane? Ne uplate se sredstva. Putari ne mogu da rade, i oni su se sada opametili i neće, nemaju više od čega; došli su u ćošak i ne mogu više da rade, finansijski ne mogu da izdrže. Zato im treba jedna finansijska injekcija preko ovih kreditnih linija.
Prema tome, godinama se radilo, davani su nalozi, sve vlade su to prihvatile, svi ministri finansija su davali obećanja i nisu ispunjavali. Kada dođe budžetska godina, znate kako je bilo prošle godine – dođu ovi i traže da bi glasali, oni traže; kaže – gde ćemo da otkinemo, otkini tamo putarima, pošto su oni bili veliki potrošači određenih sredstava itd. Tu se zakinu poslovi. Međutim, ljudi dobiju posao na tenderu i urade. Kako može na kraju budžetske godine da se ukine pet milijardi, a svi su radovi bili izvedeni? Šta treba da kažemo? Od januara ćemo vam platiti, i slažemo ih i pet godina im ne platimo. Oni povukli kredite od banaka i plaćaju te kredite dodatnim sredstvima, i ne mogu da primaju plate.
Molim vas da ne pričamo sada jednu priču, koja je možda popularna – neko je pokrao pare. Ako je neko uzeo jedan dinar, neka neko kaže tamo, pa taj neko neka odgovara. Ponavljam, ovo su stečene obaveze koje su mnoge vlade... ja znam pet vlada unazad koje su sticale obaveze, a nisu ih ispunjavale; davale su naloge i insistirale da se određeni poslovi rade i oni su rađeni. Zato smo išli na koncesiju, jer smo znali da nema para i da ne možemo da pratimo.
Grci su obećali sto miliona za makedonsku granicu, za Koridor 10. Obećali, i već deset godina stalno donosili na vladi, a nikad nisu uplatili dinar, jedan jedini evro nisu uplatili, a rekli su – sto miliona evra imate, računajte i slobodno uđite u posao. Mi smo ušli u posao. Kada je početa makedonska granica, kada smo sklopili taj ugovor, krenuli, dali avans, nismo imali (ne znam da li je gospodin Mrkonjić isplatio) da platimo eksproprijaciju i zato su radovi stali. NIP je obećao sredstva i do današnjeg dana nije plaćena eksproprijacija. Albanci koji žive dole stavili su sudsku zabranu i nismo mogli da uradimo posao.
Svuda se to ponavljalo. Sada je trebalo da počne posao Ub - Obrenovac, ali nije bilo para da se plati eksproprijacija. Zato nije rađen Koridor 10, jer Srbija nije imala sopstvena sredstva za svoj deo koji je obećala i bila obavezna, kada smo dobijali kredit i kreditne linije, da to ispuni.
Zašto nije počeo da se radi most Gazela? Zato što država Srbija i grad Beograd nisu izdvojili sredstva da se plati onaj deo koji smo bili obavezni, a to je projektna dokumentacija, konstrukcija Savske ulice, prilagođavanje da prihvati saobraćaj i sve ostalo. Do danas taj kredit stoji i čeka, „kiseli se“, dok država ne obezbedi sredstva. Slično je i sa Pančevačkim mostom.
Molim vas da se u putnoj privredi promeni politika, da ministarka finansija dozvoli da se radi toliko koliko ima para i da budemo realni, a ne preterano ambiciozni, da izlazimo sa projektima a znamo i sami da ne možemo da ih realizujemo.
Vi znate da je Temerinska petlja koštala pedeset miliona evra, da će da košta. Vi znate da je za most Beška uzeta kreditna linija, jer nismo mogli da pratimo sa našim sredstvima sanaciju drugog dela, pa smo morali kreditnom linijom i za ovaj most koji se koristi da povučemo kredite da bismo sanirali.
Srbija iz NIP-a, i zato sam se bunio gde su pare od „Mobtela“, Robnih kuća i trećeg operatera, nije mogla da prati investicije po kreditnim linijama koje smo dobijali spolja. Do dana današnjeg to je tako. Prenosila je dug sa vlade na vladu, sa vlade na vladu. Ako neki ministar i „očeše“, da izvinite, neki dinar, pa se malo ublaži dug, čim malo popusti i prihvati stavove Vlade, oni svi - prolongirajmo, i to dođe sledećem ministru kao štafetna palica.
Zato je došlo vreme da se to plati. Ovo je obaveza koja je postignuta radom. Ako nešto nije bilo u redu u nekom periodu, recite tačno u kom periodu, ko je obavljao dužnost i neka se sprovedu određene istražne radnje da se to ispita. Hvala.